Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o Ustavnom sudu. Predlog zakona o Ustavnom sudu uređuje Ustavni sud (predsedavajući opominje poslanika da namesti mikrofon), postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo odluka Ustavnog suda. Rad Ustavnog suda jeste javan. Svako lice može zahtevati da mu se omogući uvid u spise predmeta, a sve shodno i u skladu sa zakonom koji uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Postupak pred Ustavnim sudom, znači, vodi se na srpskom jeziku uz upotrebu ćiriličnog pisma, a Predlogom zakona, član 5. stav 2, omogućeno je službena upotreba drugih jezika i pisama.
U postupku pred Ustavnim sudom ne plaća se taksa. Na ovaj način zakonodavac je zapravo pokušao da izbegne diskriminaciju i da izbegne da se bilo kome uskrati pravo da podnese i inicira postupak pred Ustavnim sudom.
Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove, ako Ustavni sud ne odredi drugačije. Kao što je navedeno do sada i u članu 166. Ustava Republike Srbije, odluke Ustavnog suda jesu konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Ustavni sud ima Poslovnik o radu Ustavnog suda. Poglavlje dva Predloga zakona o Ustavnom sudu bavi se izborom, imenovanjem i prestankom dužnosti sudija Ustavnog suda. Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na način propisan Ustavom. Prilikom stupanja na dužnost sudije Ustavnog suda polažu zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.
Inkompatibilna je zapravo funkcija sudija Ustavnog suda sa bilo kojom drugom funkcijom, sem profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji. Isto tako, sudija Ustavnog suda ne može biti član političke stranke. On može biti razrešen u slučaju da povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda ili bude osuđen na kaznu zatvora ili delo koje ga čini nedostojnim sudije Ustavnog suda.
U toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog suda može biti udaljen sa dužnosti. Sedište Ustavnog suda jeste u Beogradu. Ustavni sud ima predsednika.
Predsednika Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlog najmanje troje sudija, tajnim glasanjem, na period od tri godine. Predsednik Ustavnog suda predstavlja Ustavni sud, saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicama, usklađuje rad Ustavnog suda, stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i vrši zapravo druge dužnosti utvrđene ovim zakonom.
Članom 29. Predloga zakona o Ustavnom sudu normirano je ko su učesnici u postupku. Ovde je vrlo interesantno i moram da primetim vrlo dobro napravljena distinkcija između ovlašćenog predlagača i ovlašćenog inicijatora. Zašto je to važno videćemo kasnije.
Znači, učesnici u postupku jesu državni organi, organi teritorijalnih autonomija, jedinice lokalne samouprave i narodni poslanici. Znači, inicijator jeste svako onaj po čijoj inicijativi je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.
Prethodni postupak možemo reći da nalazi analogiju u Zakonu o parničnom postupku i podnesci Ustavnom sudu predaju se preko pošte ili neposredno Ustavnom sudu i moraju biti potpisani. Na zahtev Ustavnog suda, ovde može biti dat odgovor na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za ocenjivanje ustavnosti, odnosno zakonitosti opšteg akta.
Donosilac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne može biti kraći od 15 dana, dostavi osporeni opšti akt i potrebnu dokumentaciju, radi postupanja pred Ustavnim sudom.
Član 35. Predloga zakona o Ustavnom sudu bavi se procesnim pretpostavkama. Znači, u postupku pred Ustavnim sudom od učesnika se traži da vidimo da li je Ustavni sud nadležan za odlučivanje, da li je predlog podnet od strane ovlašćenog predlagača, da li predlog ili inicijativa su potpuni i razumljivi, da li su dostavljeni potrebni prilozi i pribavljena potrebna obaveštenja i dokumenta.
Ustavni sud će odbaciti predlog, inicijativu, ustavnu žalbu ili zahtev, ili drugi akt kojim se pokreće postupak u sledećim slučajevima - kada utvrdi da nije nadležan, ako nije podnet u određenom roku i kada u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju dalje postupanje.
Pred Ustavnim sudom se vodi javna rasprava. Ustavni sud održava javnu raspravu u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti, i to u slučajevima odlučivanja o izbornim sporovima, zatim o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana i verske zajednice.
Ali, kako se u pravu vrlo često dešava, od svakog pravila postoji izuzetak, stoga Ustavni sud može odlučiti da se ne održi javna rasprava, ako oceni da je u toku postupka pitanje koje je problematično, koje je predmet ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, dovoljno razjašnjeno i da, na osnovu pribavljenih dokaza, može odlučivati i bez održane javne rasprave.
Na samu javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku. Odsustvo pojedinih učesnika postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu. Ustavni sud može javnu raspravu odložiti ili prekinuti.
Sednice Ustavnog suda zakazuju se i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda. Koji su to akti koje donosi Ustavni sud? Ustavni sud donosi odluke, donosi rešenja i donosi zaključke. Sadržina ovih akata jesu - uvod, izreka i obrazloženje. Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj žalbi, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i u "Službenom glasniku" u kome je objavljen statut autonomne pokrajine, drugi opšti akt i kolektivni ugovor, odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o kome je Ustavni sud odlučivao.
Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata pokreće se predlogom, odnosno rešenjem po inicijativi.
Predlog sadrži, pre svega, naziv akta, oznaku odredbe, naziv i broj službenog glasila u kome je objavljen, razloge na kojima se zasniva taj predlog, kao i druge podatke koji su od značaja za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
Ovo je veoma interesantno, da u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti sam Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača. Znači, u slučaju da ovlašćeni predlagač povuče predlog, Ustavni sud ima ovlašćenja da nastavi postupak, ako smatra da je Ustav, odnosno zakon povređen. Nadalje, u toku postupka, na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost podnosiocu akta, da u određenom roku otkloni uočene nepravilnosti ili nezakonitosti.
Ustavni sud može takođe u toku postupka, do donošenja konačne odluke, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje. Kada Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšte akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ono što je svakako interesantno u našem pravnom sistemu jeste postupak po ustavnoj žalbi. Članom 82. Predloga zakona decidirano se kaže da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Vrlo je važno za naš pravni sistem, za efikasnost našeg pravosuđa i stav 2. člana 82. Predloga zakona o Ustavnom sudu, u kome se kaže - da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ova pravna sintagma uobičajena je u našem pravnom sistemu. Ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno određeno pravo, kao i državni organi i drugi organi nadležni za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava. Koji je rok za podnošenje ustavne žalbe? Ustavna žalba može se izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Član 84. Predloga zakona u stavu 2. predviđa institut povraćaja u pređašnje stanje. Ako lice iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud će dozvoliti povraćaj i to ako to lice, u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu. Posle isteka perioda od tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.
Ustavna žalba mora da sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj, pojedinačni akt, zatim službeni broj pojedinačnog akta čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava; zatim uz ustavnu žalbu se podnosi i prepis osporenog pojedinačnog akta.
Ustavna žalba, po pravilu, ne sprečava primenu pojedinačnog akta ili radnje protiv koje je izjavljena. Međutim, na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela šteta trećem licu. Ustavni sud će obustaviti postupak, shodno članu 88. Predloga zakona, ako je ustavna žalba povučena, ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka, ako organ koji je doneo pojedinačni akt poništi, ukine ili izmeni ovakav akt.
Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbija kao neosnovana. U slučaju da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno dejstvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.
Veoma je dobar ovaj predlog normiran članom 90, koji kaže sledeće - na osnovu odluke Ustavnog suda iz člana 89. stav 3. ovog zakona, podnosilac ustavne žalbe podnosi zahtev Komisiji za naknadu štete, radi postizanja sporazuma o naknadi štete i o visini naknade. Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili po njemu Komisija za naknadu štete ne odluči u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, podnosilac ustavne žalbe može uputiti tužbu sudu opšte nadležnosti u delu ili celini zahteva. U prelaznim i završnim odredbama predviđeno je, kao i u članu 90. stav 3, da se aktom ministra nadležnog za pravosuđe određuje sastav Komisije iz stava 1. ovog člana i bliže uređuje njen rad. Rok je određen članom 116. Predloga zakona o Ustavnom sudu.
Poslanici DS-a će glasati za ovaj predlog zakona i pozivam sve poslanike da glasaju za Predlog zakona.