Poštovani predsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, zakon o kome danas imamo prilike da se izjasnimo je iz grupe jako važnih zakona, jer njegova implementacija se dotiče, ili pokušava da reši jedan problem koji se akumulira u Srbiji, u našem društvu već godinama i svi problemi koji su vezani za bespravno ili nelegalno izgrađene objekte datiraju do duboko u prošlost i ovo je samo pokušaj da se postojeće stanje u jednom delu reši kada je u pitanju legalizacija bespravno izgrađenih objekata.
Mogu da kažem da je bolje da imamo neki zakon po kome se može raditi legalizacija nelegalno izgrađenih objekata, nego da ga nemamo. Ovaj predlog zakona ima mnogo manjkavosti i nedorečenosti. Nadam se da će predlagač zakona kroz podzakonske akte i kroz ovlašćenja ministra, koja su definisana članom 19, preciznije definisati neke nedoumice ili neke nejasnoće, koje su date u predlogu ovog zakona.
Poslanička grupa ZZS podržava donošenje ovakvog zakona. Još jednom da naglasim, bolje je da rešimo i deo problema koji postoje, nego da se ne suočavamo sa takvim problemom, ali je suštinsko pitanje da li možemo do kraja rešiti ovu problematiku, a koja treba da rezultira jednom preciznom evidencijom o vlasništvu nad nepokretnostima i pravima nad njima. Zašto je, nisam potpuno razumeo ministra, u obrazloženju zakona, nemoguće dati novi rok za objekte izgrađene pre 11. septembra 2009. godine, kada je stupio važeći Zakon o planiranju i izgradnji, koji je tretirao i ovu problematiku, vezano za legalizaciju? Rečeno je u obrazloženju da posle odluke Ustavnog suda nije moguće drugačije definisati novi rok, bez da budu obuhvaćeni i oni koji su gradili posle stupanja na snagu važećeg zakona, što bi bilo krivično delo.
Ne mislim da problem imaju samo oni koji su bespravno gradili, čineći time krivično delo posle 11. septembra 2009. godine. Problem imaju i oni građani koji očigledno nisu imali dovoljno motiva, ni želje, ni potrebe da u roku koji je bio ostavljen posle stupanja na snagu prethodnog zakona, a to je bio mart 2010. godine, da podnesu zahtev za legalizaciju po prethodnom zakonu, kako god da je on kasnije odlukom Ustavnog suda proglašen neustavnim.
Ne vidim da će ovaj zakon u potpunosti izjednačiti prava onih koji su bespravno gradili i onih koji su poštovali redovnu proceduru, a naročito neće izjednačiti poziciju građana koji nisu podneli zahtev u ranije predviđenom roku, a njih približno ima polovina u odnosu na neke procene o ukupnom broju nelegalnih objekata. Podnetih zahteva je 700.000 i 700.000 ima nelegalnih objekata, po procenama i podacima kojima raspolažemo. Ne mislim da će neko u državi Srbiji imati nameru ni politički, ni kroz upravno postupanje, da pristupi rušenju ovih 700.000 objekata koji su evidentno sagrađeni u nelegalnoj proceduri, a nisu podneli zahtev i nemaju prema trenutnom stanju nikakvu šansu da pristupe legalizaciji svojih objekata.
Oni koji su podneli zahtev, a u postupku legalizacije, ili zakasne, ili se ispostavi da na osnovu potpune dokumentacije ne mogu pristupiti legalizaciji, dobiće urgentno rešenje o rušenju i na rešenje građevinske inspekcije o rušenju takvih objekata nadležni će morati, ili tako bi bar trebali, da pristupe izvršenju realizacije rešenja ovih objekata. Nemojte da u nedostatku sredstava, dovoljno gradimo, pribegnemo rušenju zato što je ono jeftinije, jednostavnije. Siguran sam da se to neće dogoditi, ali moramo pronaći način da do kraja dovedemo ovo pitanje, vezano za jednu preciznu evidenciju o nepokretnostima, odnosno da ustanovimo katastar nepokretnosti, i to ne samo zbog povećanja prihoda u lokalnim budžetima, ne samo zbog pravne sigurnosti u prometu nekretnina, nego zbog svega što jednoj dobro uređenoj državi potrebno kada je tema ova materija.
Mišljenja smo da odredba zakona koja tretira i izdavanje upotrebne dozvole za objekte, koji su pre 11. septembra 2009. godine, građene u redovnoj proceduri sa građevinskom dozvolom, nema nikakav smisao, jer je moguće da zahtev za izdavanje upotrebne dozvole u redovnoj proceduri, po važećem Zakonu o planiranju i izgradnji, podnesu svi oni koji su gradili i pre 11. septembra 2009. godine.
Moguće da je podnet veliki broj zahteva za izdavanje upotrebne dozvole po prethodnom zakonu, pošto su oni u proceduri, sada ovaj zakon koji je neka vrsta leks specijalisa, jer tretira samo zahteve koji su već kod nadležnih organa i praktično okončanjem svih tih postupaka ovaj zakon će, ne prestati da važi, nego neće imati više nikakav smisao. Očekujem da će novi zakon o planiranju i izgradnji, kako je ministar najavio, da će se pristupiti donošenju takvog zakona, sveobuhvatno tretirati ovu materiju na način da prosto imamo neke naznake kako će država pristupiti konačnom završetku posla.
Nije ni malo jednostavno, ali ne možemo to u beskonačnost odlagati. Ovde je pomenuto, a i to je činjenica, da je 1997. godine donet prvi zakon i svaka sledeća Vlada i svaki sledeći ministar je pokušavao da reši ovaj problem, ali možda smo za korak bliže, ali samo za korak bliže, da ćemo smanjiti broj nelegalnih objekata i onih koji nisu ušli u proceduru legalizacije, ali nismo ni za pola koraka bliže konačnom rešenju i razrešenju ovog problema.
U zakonskom predlogu je kod više stambenih objekata naznačeno da se plaćanje nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta vrši sukcesivno. Ne mislimo da je dobro da to bude obavezujuće. Dobro je da stoji da se to može raditi sukcesivno. Jako je važno ovo o čemu sada govorim, zato što zakonski predlog, kako je definisano, ne daje mogućnost da investitor koji je podneo zahtev za legalizacije višestambenog objekta u celini plati za ceo objekat nadoknadu za građevinsko zemljište, nego je imperativno definisano da to moraju sukcesivno raditi vlasnici pojedinih delova takvog stambenog objekta.
Ostavljen rok za plaćanje naknade, kako je definisano, prepušten je lokalnim samouprava i pretpostavljam da će i drugi rokovi biti prilika da se lokalne samouprave takmiče, na neki način, pod znacima navoda, po efikasnosti, da pokažu da imaju brigu za brzim rešavanjem ovog problema i da ponude svojim građanima na efikasan način da dovedu do kraja sve procedure za legalizaciju, mada, iskreno verujem da, pošto legalizacija, po ovom predlogu zakona, neće malo koštati, na kraju, kao što je ministar rekao, to je usklađivanje sa onim što je Ustavni sud stavio kao primedbu neustavnosti na prethodni zakon, tako da je moguće da će pojedini podnosioci zahteva odustati od postupka legalizacije. Uz to zakonska mogućnost za upis prava svojine na osnovu donetog Zakona obezbeđuje tim građanima jednu vrstu, jedan korak ka ulasku u neku legalizaciju, ne sa pravom prometa takvih nekretnina, ali kao što je ministar rekao više puta, da će to dati građanima neku sigurnost, da imaju upisano pravo svojine sa pravom nasleđivanja i svim ostalim pravima koja iz toga proizilaze, osim prava na promet i na prenos prava svojine po ovom osnovu. Nisam siguran da je to dobar motiv za one koji imaju objekte i treba da plate nadoknadu i sve troškove za legalizaciju da pristupe legalizaciji, kada ona nije obavezujuća.
To pitanje, da zakon nije definisao obaveznost legalizacije, je suštinsko pitanje – zbog čega smo neefikasni na polju rešavanja ovog problema, problema legalizacije bespravno izgrađenih objekata? Prosto ne vidim ni jedan razlog da se ne pristupi na taj način rešavanju ovog problema, jer ako postojeći Zakon o planiranju i izgradnji, a nadam se i svaki sledeći, pitanje bespravne gradnje, odnosno započetka gradnje bez odobrenja za gradnju ili građevinske dozvole, tretira kao krivično delo, ne vidim zašto bismo onda odlagali da bespravno izgrađene objekte i obaveze investitora ili sadašnjih vlasnika tih bespravno izgrađenih objekata obavežemo da pristupe legalizaciji pod zakonskim uslovima koje država propiše.
Naravno da je primarni cilj, uz sve ono što se navodi u obrazloženju zakona, pravna sigurnost, sigurnost u prometu nekretnina, da je primarni cilj precizna evidencija o svojinskim pravima na teritoriji cele Republike po pitanju svih nepokretnosti, svih objekata koji danas defakto postoje, ali koji nisu uneti u katastar nepokretnosti i jeste da građani i oni koji pristupe legalizaciji i uknjiže, kako mi to kažemo, svoje objekte, mogu da pristupe njihovoj sanaciji radi energetske efikasnosti, da ih stavljaju u promet, da ih koriste za hipoteke, da ih prodaju po većim cenama, sve to jeste motiv, ali on je nedovoljan da imamo daleko viši, da ne kažem stoprocentni pristup svakog vlasnika nelegalno izgrađenog objekta za njegovu legalizaciju, sa jedne strane, a sa druge strane još jednom podvlačim, interes države je da ima tu evidenciju, vlasničku evidenciju na teritoriji cele Republike, potpuno ažurnu, koja odgovara faktičnom stanju na terenu ili na parcelama, na zemljištu, tamo gde se nalaze objekti.
Jako je važno da podzakonski akt koji, koliko sam informisan kao član Odbora za planiranje i izgradnju, je pripremljen, bude precizan, sveobuhvatan i da edukacija nadležnih organa, pre svega mislim na lokalne samouprave tamo gde su, pretpostavljajući da Ministarstvo i nadležni organi u pokrajini imaju veće stručne kapacite, da odmah pristupe ovom postupku legalizacije po novom zakonu, ali lokalne samouprave i male opštine će sasvim sigurno imati mnogo pitanja i potrebe za edukacijom koju treba da organizuje Ministarstvo, da bi se ovom postupku pristupilo na što efikasniji i kvalitetniji način.
Rekao bih da je ostalo nedorečeno, jedino u članu 19. kod ovlašćenja ministra stoji da će preciznije propisati izradu i posebnih projekata za neke objekte. Logično je da se misli na javne objekte i na objekte sa više stambenih jedinica. Ako danas imate jedan objekat koji je javnog karaktera, objekat velike površine, koji se koristi za bilo koje namene, gde dolazi veliki broj ljudi, govorim o bezbednosnom karakteru takvog objekta o kome nema nikakve evidencije o načinu gradnje, moguće je da i investitor iz tog vremena nije više dostupan, bilo da je fizičko ili pravno lice, iz objektivnih razloga, da se ne zna ni ko je bio odgovorni inženjer, ni da li je projekat, ako je rađen, a rađen je ako se radi o ozbiljnim objektima, da li je prošao reviziju, da li je data saglasnost na takav projekat, da li je izvedeni objekat u skladu sa statičkim proračunom, govorimo najbanalnijim stvarima, koji je urađen u tom projektu, i sada treba neko sa punom odgovornošću, neki licencirani projektant, da uradi projekat izvedenog stanja na osnovu koga će taj objekat konačno dobiti upotrebnu dozvolu i samim tim postati, sa potpisom i rešenjem nadležnog organa, bezbedan za korišćenje i za upotrebu.
Nije ni malo nevažno i nije ni malo jednostavno takav objekat proglasiti na osnovu projekta izvedenog stanja, ukoliko ne postoji ta dokumentacija, dati upotrebnu dozvolu, mada sam siguran da će, oni koji se bave ovom problematikom, imati to sve u vidu.
Ne bih voleo da to bude po nekoj našoj praksi - može ovako, a može i onako. To su jako osetljivi poslovi, tako da mislim da nam predstoji još puno posla, ne samo za implementaciju i sprovođenje ovog zakona kako bi on dao svoje konačne efekte zbog kojih ga i donosimo, nego i zbog obuhvatanja svih onih vlasnika objekata koji su gradili do 11. septembra 2009. godine bez građevinske dozvole i bez odobrenja za gradnju. Najmanje brinem o onima koje je ministar pomenuo, koji su bespravno gradili, bez odobrenja i dozvole, a posle stupanja na snagu prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji. To jeste problem koji moramo da evidentiramo i da damo neko rešenje, ali ako je posle 11. septembra 2009. godine građenje bez građevinske dozvole krivično delo i za izvođača i za investitora, ne znam zašto bi to krivično delo, ako smo ga već takvim kroz zakon definisali, imalo neki poseban tretman u odnosu na bilo koju drugu vrstu krivičnog dela kada su u pitanju njegovi počinioci.
Verujem da će implementacija ovog zakona pokazati spremnost svih nadležnih organa u lokalnoj samoupravi, pokrajini i na nivou Republike da se ozbiljno pristupi razrešavanju ovog problema. Zato još jednom naglašavam, naravno, uz naše nastojanje da amandmani koje smo podneli budu prihvaćeni, jer u nekim tehničkim delovima sasvim sigurno poboljšavaju ovaj zakon, da ćemo podržati donošenje ovog zakona i da će građani koji su podneli zahtev i koji su u postupku legalizacije imati razloga da, u skladu sa ovim zakonom, dopune svoju dokumentaciju, pristupe legalizaciji i upišu svoje nepokretnosti u javnu evidenciju. Hvala lepo.