Gospodine Orliću, prekršen je član Poslovnika 104. koji kaže: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe…“ A gde ćete veću uvredu kada neko ovde priziva sahrane i govornika na sahrani? Je li to pretnja? Jel to treba nekog od nas da ubijete i na toj sahrani da govoriti? Pa, ne plašimo se mi vas!

Zahvaljujem gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo dobijamo Predlog zakona o ministarstvima koji predviđa da buduća Vlada ima 25 ministarstava. Tako je to u bogatim i razvijenim zemljama.

One siromašne zemlje koje su na rubu bankrota, poput Švedske imaju 11 ministarstava, kao i Austrija i Mađarska, Holandija ima 12, Švajcarska i Nemačka sedam i 16, što je zajedno manje od Srbije, Slovenija 14, ali ko im je kriv kada nemaju Vučića pa nisu u zlatnom dobu do guše. A kada vidimo broj ministarstava, vala je došlo i preko guše.

Ovde imamo situaciju da nam ministarstva predlaže ista ona Vlada, ista ona vlast koja je 1998. godine sačinila Vladu sa 37 ministarstava. Što veći broj ministarstava, to veća krađa i to je najosnovnija formula za ovoliki broj ministarstava. Ovde se takmičimo brojevima, gde smo, kako smo i na kom mestu u svetu. Pa evo izneću neke brojeve za građane Srbije.

Po organizovanom kriminalu i korupciji Srbija je na prvom mestu. Nema balkona za evropske šampione u organizovanom kriminalu i korupciji.

Ja sam ovim amandmanom predložio da se formira ministarstvo za organizovani kriminal i korupciju na najvišem nivou. Zašto sam to uradio? Posle šokantnog svedočenja Veljka Belivuka istaknutog člana SNS, o vezama funkcionera ove stranke, sa vrhom organizovane kriminalne grupe, gde su neki poslanici vladajuće većine nastupali kao portparoli tog kriminalnog klana i to poslanici vladajuće većine. Očigledno je da moramo da tražimo formiranje ovog ministarstva.

Zašto tražimo formiranje ovog ministarstva? Zato što nisam zadovoljan kako su BIA i MUP prošli put uradili bezbednosnu proveru ljudi koji su se kandidovali za najviše državne funkcije, pa nam se desila Dijana Hrkalović. Desila se Dijana Hrkalović i desilo nam se da Dijana Hrkalović bude alfa i omega BIA, a potom i MUP.

Najavljuje se formiranje nekog patriotskog bloka od SNS i njenih satelita. Važno je da buduće MUP zaštiti sve one koji smognu hrabrosti da se kandiduju protiv Aleksandra Vučića, jer znamo kako je završio Vladimir Cvijan, protivkandidat na predsedničkim izborima.

(Aleksandar Marković: Kakve veze ovo ima sa amandmanom!)

Vidim nervoznu reakciju. I treba da budete nervozni i treba da vas je sramota. To se nikada nije desilo u političkom životu Srbije, da jedan kandidat za predsednika jedne političke stranke bude nađen mrtav u Dunavu. Treba da vas je sramota. Razumem nervozu, opravdam, prihvatam, treba da budete nervozni. Tako je, bravo.

Građani Srbije da li znate da je tokom prethodnog mandata Ane Brnabić pohapšen kompletan vrh srpske policije. Ovo su imena i prezimena policajaca koji su pohapšeni do dana današnjeg. I zbog toga nam treba. Ne znate, slušajte, hvatajte beleške, budite pažljivi. Organizovaću dopunsku nastavu za lođe đake. Posle podne dođite u salu vi loši đaci, ja ću sve ovo da vam ispredajem. Da razumete. Vama je potrebno ponavljati stalno. Evo, budite pažljivi, slušajte. Nemojte da ste uplašeni, još ne hapsi policija vas, tek je počelo od vrha.

Dakle, pazite sada. Uhapšeni su Božidar Stolović, bivši inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala zbog trgovine uticajem, Goran Papić, zamenik načelnika ove službe, Ilija Milačić, načelnik Uprave kriminalističke policije zbog odavanja službenih tajni, partijskom glasilu SNS portalu „Objektiv“, Milorad Šušnjić, načelnik novosadske policije, zbog sprovođenje naloga Dijane Hrkalović da fiktivne mere praćenja i druge mere, fiktivno stavi Darka Eleza, kako ga ne bi istraživale druge službe. Uhapšen je Dejan Milenković Bagzi, bivši načelnik Službe za specijalne istražne metode, koji je manipulisao Belivukovim telefonima po nalogu, koga drugog, nego Dijane Hrkalović. I, još sijaset drugih imena, visokih političkih rukovodioca nalazi se u prisluškivanim razgovorima „Skaj“ aplikacije. Zato je potrebno da napravimo posebno ministarstvo koje će se baviti organizovanim kriminalom i korupcijom na visokom nivou.

Srbija nema direktora policije, otkada je Vladimir Rebić otišao na odmor pri kraju 2021. godine. Ovaj režim se u međuvremenu opredelio da se protiv organizovanog kriminala bori tako što očekuje da će jedan kriminalni klan da istrebi drugi kriminalni klan, da će oni međusobno da se pobiju, što se nikada nije desilo nigde u svetu.

Za prevlast u Srbiji, ovog trenutka bore se sledeći klanovi: Škaljarski, Kavački, Belivukov, ali najviše građane Srbije ugrožava, ne Kavački, nego Avački klan. Mi moramo da se borimo protiv tog klana posebnim ministarstvom.

Kada bi se ne daj bože Vito Korleone probudio u Srbiji, kada bi se ovoga trenutka u Srbiji probudio Al Kapone, pa oni bi otišli na Andrićev venac i da gazdi Srbije poljube ruku i kažu – to kume, to kume, ti si kum.

(Aleksandar Mirković: Dobro je, odmori malo.)

Postoje u našoj policiji svetli primeri. Postoje primeri inspektora Sloboda Milenkovića i Dušana Mitića koji su otkrili najveću plantažu marihuane na Jovanjici na 12 hektara.

Građani Srbije, vi koji nemate mogućnost da gledate Novu S i N1 televiziju, vi koji nemate mogućnost da čitate „Danas“ i „Novu“, vi koji ste prinuđeni da gledate splačine na Super novoj, vi ne znate da je u Srbiji postojala najveća plantaža za proizvodnju marihuane na svetu, na 12 hektara, uz državne podsticaje. Dok seljaci čekaju godinama, dok poljoprivredni proizvođači godinama čekaju podsticaje, neko je za organizaciju proizvodnje marihuane dobijao državne podsticaje.

Juče ste imali prilike da čujete izjavu iz tužilaštva, šta je kazao hrabri Slobodan Milenković, kojim ste se sve merama služili. Proizvodnja marihuane na Jovanjici je bio državni projekat, i to zahteva da se država obračuna sa organizovanim kriminalom tako što će formirati posebno ministarstvo za organizovani kriminal i visoku korupciju.

Posebno je važno da u kragujevačkoj policiji postoji inspektor Milan Vukomanović koji je otkrio šverc oružja gospodina Slobodana Tešića, visokog finansijera SNS i kada je trebalo da preda prijavu, njegov neposredni rukovodilac ga je kaznio i zabranio mu da dalje radi na tom slučaju. Vi se kroz institucije sistema borite protiv časnih i čestitih ljudi.

Očekujem da Slobodan Milenković bude odlikovan. Očekujem da Dušan Mitić bude odlikovan. Da bude odlikovan pokojni inspektor Dejan Jović, koji je preminuo pod čudnim okolnostima od posledica korone. Očekujem da ovde budući kandidat za ministra policije dođe i kaže, formiraćemo ovo ministarstvo i značka časnih ljudi poput Slobodana Milenkovića biće jača od partijske knjižice SNS.

I, vi dame i gospodo policajci koji obezbeđujete ovu sednicu Skupštine recite vašim kolegama, DS će štiti svakog časnog i poštenog policajca koji se bori protiv naprednog kriminala i korupcije bez obzira koliko je jak moćnik na koga bude taj policajac udario. Nikada vas više neće postrojavati Dijane Hrkalović i Biljane Popović Ivković. Nikada više nećete stajati mirno pred takvim likovima.

Na kraju, kada već govorim o brojevima, pa se ponosimo brojevima u zdravstvu, 100 miliona evra je državni revizor otkrio da fali opreme u Kliničkom centru Srbije koja nije instalirana, a plaćena. Tako izgledaju vaša ulaganja u zdravstvo. Tako izgledaju tajne nabavke respiratora. Zbog toga treba da imamo ministarstvo koje će se baviti visokim kriminalom i korupcijom.

Na kraju, jedna od definicija mafije je sprega vrha vlasti i organizovanog kriminala. Mi toj sprezi svedočimo, kroz slučaj Jovanjica, kroz slučaj Belivuk, kroz slučaj Darka Šarića. Darko Šarić, je u pritvoru Specijalnog suda za organizovani kriminal imao pet mobilnih telefona i dva satelitska telefona preko kojih je naručivao ubistva i vi to niste znali, jer ste uzeli novac da ga pustite na slobodu, da mu kaznu sa 15 godina stavite na deset godina zatvora. On se predao vama zato što je znao da će biti slobodan i da nije bilo Skaj aplikacije nikada ne bi bio ponovo u zatvoru, sad bi uveliko bio slobodan, možda bi bio kandidat za pomoćnika ministra i državnog sekretara i možda bi bio načelnik Službe za izdržavanje zatvorskih sankcija.

Ko je javna ličnost koja je Darku Šariću unela u telefone? Da čujem, to je vaš tabloid objavio? Dakle, dame i gospodo, neophodno je da imamo ministarstvo za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou. Ovo je samo vrh ledenog brega o kome sam mogao da govorim za deset minuta. Hvala vam.

Ja imam pravo na repliku, gospodine Orliću.

Možda niste razumeli da me je gospodin Jovanov više puta direktno uvredio i prozvao. Dakle, imam apsolutno pravo po replici, a ne po amandmanu.

Dakle, ovo je sramotno što ovako branite vladajuću većinu, ali ako ste mi već dali pravo da odgovorim, pa iskoristiću ga.

Dakle, sudsko veće koje je Šarića osudilo na 14 godina nije htelo da mu sudi po novom zakonu, kojim je bila predviđena doživotna kazna zatvora.

(Vladimir Đukanović: Pa, ne može.)

Zbog čega, vi to bolje znate.

(Vladimir Đukanović: Ne može.)

Može. Kada dobijete 100 miliona evra sve može, razumemo i vi i ja. Ma, razumemo sve. Sto miliona evra u ovoj zemlji može mnogo toga.

Dakle, samo dve stvari. Ja vam neću replicirati na taj prostački rečnik, da su u nekom „Hokus-pokusu“ ulazili psi, a izlazile pljeskavice, ali vas se sećam da ste svaki put bili u Kruševcu i jeli 20 pljeskavica iz „Hokus-pokusa“ i nije vam smetalo to kereće meso.

Bruka je što Kruševljane optužujete da jedu kereće meso. To je slika Srpske napredne stranke.

Evo, vidite, građani Srbije, građani Kruševca, oni vas prikazuju kao divljake koji jedete pseće meso. Zato ste dobri da vas bombarduju NATO bombama, jer to ovi prizivaju.

A kada govore o ubistvu Zorana Đinđića, gledajte u patos kada spominjete Zorana Đinđića, jer ste na mitingu kazali da je i Broz pred smrt imao probleme sa nogom. Sram vas bilo!

Gospodine predsedniče, povređen je član Poslovnika 104.

Gospođa Marina Raguš je citirala moje izlaganje i vrlo ga je pogrešno razumela. Po tom osnovu, ja sam imao pravo na repliku. Znači, imali ste pravo da mi date repliku. Ja vas sada pozivam da mi date pravo na repliku. Nema potrebe da pokazujete strah od reči Demokratske stranke. Strah je dobar ko ga poznaje. Ali, pustite nas da kažemo. Vi treba da nas se plašite, ali pustite nas da kažemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, posle jučerašnjeg šokantnog svedočenja Veljka Belivuka, istaknutog člana SNS, o zastrašujućim i šokantnim vezama ovog kriminalnog klana sa vrhom režima Aleksandra Vučića, pitam predsednika SNS Aleksandra Vučića kada će podneti ostavku i zašto još uvek nije podneo ostavku?

Evo, prošlo je 24 sata od ovog šokantnog svedočenja i nema nikakve reakcije. Nemojte samo da nam govorite da je ovo svedočenje jednog opakog kriminalca koji ima prava da se brani onako kako želi. Isti član tog kriminalnog klana, Ivan Lalić je dobio status svedoka saradnika, odnosno svedoka okrivljenog u nagodbu za 18 godina zatvora. Nemojte iz Tužilaštva da nam odgovaraju da je pravo okrivljenog da se brani kako želi, jer kada je Predrag Koluvija upro prst u dvojcu hrabrih policajaca Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića po tri puta su te policajce zvali na poligraf i prihvatili svedočenje. Zato pitam i Tužilaštvo kada će razmotriti svedočenje Veljka Belivuka juče pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal?

Ovo frapantno svedočenje još jedanput pokazuje neophodnost, zašto je važno da se formira anketni odbor. Pitam sve poslanike Narodne skupštine, da li ćete podržati zahtev za formiranje anketnog odbora koji je podnela Demokratska stranka, koji će istražiti pozadinu, političku pozadinu kriminalnog delovanja klana Veljka Belivuka, istaknutog člana SNS?

Ovo svedočenje u kome je Veljko Belivuk pomenuo najviše državne funkcionere pokazuje jasnu spregu organizovanog kriminala i vrha režima. Pomenuti su i Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS, pomenut je i Aleksandar Vulin, ministar policije, kao i sam Aleksandar Vučić koga oslovljava sa šefe.

Posebno je važno da Tužilaštvo pomogne da se rasvetli uloga ovog mafijaškog klana u razbijanju opozicionih demonstracija, da se utvrdi uloga učešća klana Veljka Belivuka u zastrašivanju birača na lokalnim izborima, u događajima u Savamali. Jer, evo šta kaže Veljko Belivuk – Ja sam srušio Savamalu. Ovo je njegovo svedočenje.

Važno je da se vidi šta Veljko Belivuk zna o nasilju na inauguraciji Aleksandra Vučića 2017. godine, a posebno šta zna o nasilju nad demonstrantima od 7. do 9. jula 2020. godine.

Posebno insistiram da Tužilaštvo sasluša Veljka Belivuka za sve okolnosti o ubistvu Olivera Ivanovića, jer on je kazao da zna dosta o tome.

Mi nećemo odustati od pitanja, ko je ubio Olivera Ivanovića? Koliko god da je vama to neprijatno i gledali u pod, jednom ćete morati da pogledate istini u oči.

Imam pitanje i za gospodina Muamera Bačevca, predsednika skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kada će sazvati sednicu Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova kako bismo videli šta je sa uhapšenim aktivistima, u Majdanpeku, koji se nalaze u Negotinskom zatvoru? Moramo obići Vladimira Božića, Ivana Đorđevića, Mladena Mladića i Nikolu Dragošanovića, videti ko su ti policajci koji su ih pretukli, da utvrdimo da li je tu bilo torture.

Insistiram da Odbor i predsednik Odbora i svi, mi članovi Odbora, podnesemo krivične prijave protiv inspektora Bojana Nikolića i Aleksandra Dokića, iz Majdanpeka, koji su pribegli torturi i inspektora, iz Kladova, Zorana Filipovića i Nenada Kostića, kao i NN inspektora koji je repetirao pištolj, prema glavi Nikole Dragošanovića i pretio da će mu odseći noge i da neće videti svoje nerođeno dete. To je zastrašujući primer torture, u režiji ovoga režima.

Na kraju pitam, kada ćete decu, iz Pećinaca, da vratite u vrtić? Kada ćete vratiti decu, iz Pećinaca u vrtić i pokazati da je ovo slobodna zemlja, gde se deca ne dele na decu DS i svu našu, vašu decu?

Dame i gospodo narodni poslanici, Vaše ekselencije predstavnici diplomatskih misija, probrani gosti sa Kosova i Metohije, medijske savetnice, poštovani građani Srbije, željno očekivani predstavnici režima, drago mi je da su neki od vas konačno posle šest godina skupili političku hrabrost i konačno došli pred narodne poslanike i pozicije i opozicije, kako bismo u Narodnoj skupštini, jedinom relevantnom mestu za diskusiju po ovoj temi, raspravljali o katastrofalnoj, pogubnoj po nacionalne interese države Srbije vašoj politici, o njenim efektima i, pre svega, da raspravljamo o katastrofi koju je ovaj režim napravio kada je reč o Kosovu i Metohiji, a to je isti onaj režim koji ima kontinuitet sa vlašću iz devedesetih godina.

Deset godina nas uporno uveravate i ubeđujete građane Srbije da kada je reč o Kosovu i Metohiji vodite najbolju moguću politiku, da pobeđujete i Tačija i Kurtija i Haradinaja sa pet – nula u svakoj rundi pregovora, da je ta politika državnički mudra, pobednička i da svi mi treba poput Marka Đurića da aplaudiramo i da vičemo dok ne promuknemo na telefon kako ste, eto, pobedili, a onda nam kažete da je Srbija posle deset godina došla u nikad goru i nikad težu poziciju, maltene na ivici rata.

Ako ste vi vodili takvu politiku, a mi se onda našli u takvoj poziciji, onda je za tu politiku odgovoran onaj ko je vodio. Onaj ko je mimo zakonskih i ustavnih ovlašćenja radio sve to što je radio, očigledno nije pravilno radio. Znate, nema dobre politike sa lošim posledicama. Vaša politika, bez obzira da li ste je vodili kao radikali ili kao naprednjaci, je katastrofalna.

Vama danas nije potreban konsenzus. Sa kim hoćete konsenzus? Sa lopovima, bitangama i kretenima, kako ste nas nazivali. Da li ste zaboravili te reči? Neću vam ponavljati, ali tako ste nas nazivali. Vama nije potreban konsenzus, vama je potreban krivac za vaš neuspeh.

Mi demokrate se ne plašimo da vam kažemo šta imamo da vam kažemo. Ovo je izveštaj Vlade. Gde vam je Vlada ovde? Pre šest meseci su bili izbori. Koliko vam treba vremena da formirate Vladu? Koliko treba da istrgujete resorima? Je li Srbija ratni plen vaš?

Pre mesec dana ste Anu Brnabić proglasili premijerom. Gde je ovde? Onda ste ograničili rok trajanja Ane Brnabić na dve godine. Po kom ustavnom ovlašćenju? Kako vi znate koliko će da traje njena Vlada? Pa tegla kiselih krastavaca ima veći rok upotrebe od Ane Brnabić. Što svodite Vladu Republike Srbije na takve artikle. Pustite Vladu.

Nisam vas razumeo, zaista, uz dužno poštovanje.

Dakle, zašto ovde nema Vlade? Evo, ja ću da vam kažem zašto nema Vlade. Ovo su reči vašeg predsednika stranke. A ne ja kada pozovem pet ministara, ne mogu da ih dobijem po dva dana. Onda se pitam – pa kako do vas da dođe običan čovek? Nije baš da se bavite Kosovom, regionom, nije baš da se bavite svim problemima ovog sveta. Ali zato, kada je borba oko rotacije, to je velika borba. Eto, to je slika kako vi vidite Srbiju, kao rotaciona svetla, kao vlast, kao moć, kao trezor, kao tendere, kao privilegije.

Recite tim ministrima da se ne biju toliko za rotaciona svetla. Ispratiće ih sve rotaciona svetla u političku penziju, pravo u Zabelu, pod pratnjom rotacionih svetala. Imaće ih koliko hoće. Zato ih niste doveli danas ovde u parlament. Zauzeti su lepljenjem stikera na džip Ane Brnabić, prelepljuju grb Republike Srbije. Ja da sam predsednik Vlade, pa pešice bih otišao na Kosovo i Metohiju, pa na biciklu bih otišao, biciklom bih ušao na Kosovo, na konju bih otišao i rekao – zalepite stiker na sapi ovog konja, ali nemoj da ponižavate Srbiju.

Koga sve niste doveli juče ovde da vam pomogne. Ne plašimo vas se mi. Juče ste doveli stranački megafon, Simu. On da prati raspravu o Kosovu? Gde vam je Sima iz Grocke? I njega dovedite. Onaj što je zapalio kuću Milana Jovanovića. Gde vam je Jutka iz Brusa? Što on nije ovde? I Dijanu Hrkalović dovedite. Ma sve ih dovedite. I Zvonka Veselinovića, i njega dovedite, i Zelju. Pa ne plašimo se mi vas. Slobodno neka vam aplaudiraju koliko hoće. I Lukija iz Pećinaca dovedite, onog Lukija što ispisuje decu Demokratske stranke iz vrtića, u zemlji u kojoj se održavaju slobodni izbori. To su ti vaši slobodni izbori. Dovedite i Veljka Belivuka, vašeg istaknutog člana. Pustite ga iz zatvora, neka vam aplaudira, neka vam pokaže kakva je vaša Srbija. Sve vaše članove iz zatvora pustite. Dignite ovaj sprat, još jedan balkon napravite. Odaberite ko će ovde da dođe.

Ali mi vas se ne plašimo.

Znate li ko je Luki iz Pećinaca?

Izvinite, samo mi vratite ovo vreme što ste govorili vi, a ne ja.

Dakle, mi ćemo uvek stajati uz naše građane i na Kosovu i Metohiji i u Pećincima i u Valjevu i tamo gde imamo glasove i tamo gde nemamo glasove. Šta, je l` ne znate ko je Luki? Da li gledate vi, gospodine Vučiću, „Utisak nedelje“? A vaši medijski savetnici? Nemoguće da i oni ne gledaju. To je Luki iz Valjeva.

(Žagor u sali.)

Hoćete temu? Evo da vas podsetim nešto, kada je reč o temi. Koliko godina obmanjujete građane Srbije da je situacija na Kosovu i Metohiji takva zbog nekog navodnog pitanja pred Ujedinjenim nacijama Vuka Jeremića? Pa nije to pitanje Vuka Jeremića, to je pitanje države Srbije.

(Milenko Jovanov: Zato je nudio ostavku?)

Znači, vi smatrate da je to loše pitanje. A znači, vi smatrate da je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom? A zato ste u koaliciji sa Tačijem, Haradinajem i Kurtijem? Pa to ustanite i kažite građanima Srbije – mi smatramo da treba Kosovo da bude nezavisno. Tako je, bravo, gospodine Jovanov, svaka vam čast. Kažite to vašim biračima – mi smatramo da je to loše pitanje, nama se to ne sviđa.

Znate šta su po tom pitanju kazali neki vaši članovi? Evo, jedan je tu sedeo gde baš vi sada sedite. Smatram da je pitanje bilo dobro postavljeno. „Smatram da se tadašnje Ministarstvo spoljnih poslova i gospodin Vuk Jeremić dobro borio“, izjavio je u ovom zdanju, u ovoj sali, na Drugoj posebnoj sednici, 26. aprila 2013. godine, gospodin Vladimir Cvijan. Je l` vam poznato to ime? Je l` se sećate tog čoveka? Baš tu je sedeo gde vi.

(Milenko Jovanov: I šta s njim?)

Ne znam, pitajte se vi šta s tim, ja neću. Meni je tu savest i obraz čist.

(Milenko Jovanov: A je l` meni nisu? Je li, Milivojeviću?)

Možda je sada trenutak da vas, dame i gospodo, pitam – kako to da danas o statusu Kosova i Metohije odlučuje Međunarodni sud pravde, Savet bezbednosti, Generalna skupština Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i kako to da smo došli da na teritoriji Republike Srbije ne važi Ustav Republike Srbije nego Rezolucija 1244? Ko je bio na vlasti kada su 9. juna 1999. godine sa Kosova i Metohije proterane srpska vojska i policija i zamenjeni sa NATO trupama i vašim saborcima iz OVK? Ovakvu ste ostavili kartu Kosova i Metohije 1999. godine.

I vi Srbi sa Kosova i Metohije to dobro da znate, bio sam kod vas i u Peći, i u Prizrenu, i u Đakovici i u Uroševcu 1998. godine i kazao sam: „Ako glasate za radikale, bićete izbeglice kao iz Krajine“. Vi ste mi rekli: „Znate li koliko su oni dobili glasova ovde?“ Isto koliko i sad. A šta se desilo? Pa završili ste kao izbeglice.

A kako smo došli do toga? Pre nego što su neki koji sede u ovoj sali sa odela skinuli bedž sa likom Vojislava Šešelja i zamenili ga bedžom sa likom Tonija Blera, mi smo u ovoj sali svedočili politici zarđale kašike, politici Karlobag, Karlovac, Ogulin, Virovitica, mi smo u ovoj sali imali vrhunac te politike kroz jednu od najbesramnijih rečenica u istoriji političkog života Srbije – ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana. To nije kazao niko sa ove strane. To niko od nas nije kazao. A vidite, da nije bilo te rečenice, ne bi ovde sedeo samo Šaip Kamberi, bilo bi sada 50, 60 poslanika Šaipa Kamberija i sa njima bismo razgovarali o platama i penzijama. Možda bi Albanci činili Vladu Republike Srbije, kao u Crnoj Gori, kao u Republici Severnoj Makedoniji.

Nažalost, vi ste vodili jednu drugačiju politiku i mnogo je toga „možda“, ali nešto počinje sa „sigurno“, da nije bilo takve vaše politike, dame i gospodo, Srbi bi sigurno živeli danas u Prizrenu, Peći i Uroševcu i ne bi se svodili na statističku grešku, nego bi normalno živeli. Kasarna bi se u Prizrenu i dalje zvala Car Dušan Silni. Je l` znate kako se posle vaše politike zove kasarna Milan Zečar u Uroševcu? Bondstil se zove. Vi ste vašom politikom postavili kamen-temeljac za tu bazu. Je l` znate kako se zove Uroševac? Ferizaj se danas zove.

Da ste nas slušali 1998. godine, kada je već prodata Krajina, da ste imali razuma da nas čujete, kao u Pakracu, Kninu, Gospiću, možda bi Srbi tamo živeli. Mi smo vama ukazivali jedno dve godine na tu politiku. Tri decenije smo vam govorili to. Onda ste se jednog jutra probudili, zaspali kao radikali, a probudili sa namerom da budete Zoran Đinđić, kao onaj za koga ste kazali da ste se napili od sreće kada je ubijen. Je l` znate šta je vaš osnivač stranke Tomislav Nikolić kazao za Zorana Đinđića? „Ako neko vidi Zorana Đinđića ovih dana, neka mu kaže da je i Tito pred smrt imao probleme sa nogom.“

Znate, kada govorite o Zoranu Đinđiću, gde vam je taj što je govorio da je Broz imao probleme sa nogom? Osamostalilo se dete, prohodalo. Zahvaljujući vašoj politici, osamostalilo se i Kosovo. Sada vam je dete prohodalo, onestašilo se, vreme je, kantar dobacio samo do 120, nema bez Ivice do 126.

Možda će Mađari da kažu - nećemo mi to. Možda ćemo na nove izbore, što kažu dobro informisani izvori. Možda Ana Brnabić i ne bude premijer.

Pre samo par godina vodili ste politiku razgraničenja Studenice i Gračanice, danas bi verovatno vodili politiku razgraničenja Studenice i Ravanice, jer to je vaša politika.

(Predsednik: Sačekajte samo, gospodine Lazoviću, skrenuo sam pažnju poslaniku, nije hteo da posluša, kad završi reći ćete.)

Ne, on ne reklamira zbog mene, reklamira zbog dobacivanja, ali nema veze.

Moj deda nije poginuo u austrougarskoj uniformi gušeći Toplički ustanak. Sutra će Dan srpske zastave, dan kada je Božidar Milivojević, komandant Jurišne čete Desetog pešadijskog puka, poveo vojsku u otadžbinu. Ali ja ne kažem da zbog toga meni Srbija više pripada. Imaju pravo na Srbiju i oni koji su nosili drugu uniformu, imaju pravo na Srbiju i oni koji su bili s druge strane šanca, na Ivankovcu i Deligradu. Svi imamo prava da odlučujemo o tome.

Hoću da vam kažem da ja nikada nisam delio ljude na one koji se krste, križaju ili klanjaju. Jedina podela koju znam je podela na ljude i neljude. Nikada nisam bio u Hrtkovcima da brojim krvna zrnca, nikada nisam određivao jezičke patrole koje će po Vojvodini da gledaju ko zna mađarski jezik a ko ne zna. To nikada nije bio moj program. Nikada nisam kazao - dajte Mađarima jedan sendvič jer je Mađarska bliže, a Hrvatima dva. To nije politika Demokratske stranke.

Neću da uzimam vreme poslaničke grupe.

Jel to meni dobacujete da živim na Kosovu? Meni?

Jedan je živeo na Kosovu i Metohiji, zvao se Oliver Ivanović. Ubijen je. Kazao je neko u ovoj sali da zna ko su njegove ubice i biće uskoro poznate.

Ja nemam snimke sa naplatne rampe i ne znam kako je stradao ni Stanika Gligorijević, ni Oliver Ivanović.

Nažalost, imam i tada je moj brat bio mobilisan da skuplja kasetne bombe zato što je moj, a drugi je teško ranjen, zaboravljen na Kosovu. Nemojte mi dobacivati, niste na Pacolijevoj jahti. Molim vas, da se upristojite.

Dakle, da završim i privedem kraju. Nema konsenzusa sa vašom politikom. Vi me podsećate na kockara koji je izgubio najbolju njivu, a onda je pozvao najbolje stručnjake da mu kažu šta je mogao da gaji na toj njivi.

Nema rešenja ovog problema sa vama na vlasti. Izvinite, što nema nikog iz vašeg okruženja, gospodine Vučiću da vam to kaže, ali evo ja ću to da vam kažem. Iako vam smeta dobacivanje, bio je pored mene jedan poslanik, Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke u onom parlamentu, kako je taj dobacivao, pa je postao prvi potpredsednik Vlade i predsednik Republike. Nemojte to da zaboravite nikada.

Dakle, nema rešenja ovog problema sa vama na vlasti. Ja vas sada pozivam da zbog katastrofalnog vođenja ove politike sada podnesete ostavku, gospodine Vučiću, da se ne pozivate ni na kakav rejting i nikakve glasove, jer i vi i ja i svi u ovoj sali znamo da ste izbore pokrali kao i sve u proteklih deset godina, da ste ih dobili zahvaljujući batinašima iz Lučana, da ste ih dobili zahvaljujući iz Pećinaca.

Nema napretka. Završite školu za košarkaškog trenera. Evo, biće prazna klupa reprezentacije, neka Srbija ponovo bude prvak u košarci da ne budemo prvi po organizovanom kriminalu, korupciji i siromaštvu, bedi i svemu u čemu smo sada neslavni prvaci. Podnesite ostavku, to je najbolje i za vas i za Srbiju i ja ću vam to ponavljati svakog prvog utorka u mesecu. Zahvaljujem se.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici…

(Aleksandar Marković: Koji član?)

… nemojte da ste nervozni, svi ćete doći na red.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 109, jer smatram…

Nije bio 109.

Član 105. nije bio.

Ako ćemo iskreno, povređeni su mnogi drugi članovi ovog Poslovnika, ali pošto vidim nervozu, ja sam čuo diplomiranog pravnika kako u ovoj sali deli lekarske dijagnoze. Tako nam je u Srbiji zato što jedan drugi priučeni diplomirani pravnik, koji je studirao jedva tek sedam godina, a zove se Aleksandar Vučić, želi da odlučuje o svim stvarima u ovoj državi, da bude i lekar, i babica, i pedijatar, i dvorski kuvar, i dvorska babica, i dvorski tamničar, i dvorski dželat. Zbog toga što se jedan čovek predozirao vlašću svi ovi poslanici ovde se tako ponašaju, kao da su se predozirali organskog paradajza sa „Jovanjice“.

Molim vas da se vratite jednom dostojanstvenom ponašanju, da se naviknete da ovde ima, posle dve godine, i nekih poslanika opozicije, koji će biti bedem i brana prostakluku i primitivizmu najgore vrste. Ovde će biti ljudi koji će jezikom argumenata i činjenica znati da se suprotstave bahatom i osionom nastupu u Skupštini Srbiji.

Vaša mržnja prema Republici Srbiji i njenim građanima neće pobediti našu ljubav i veru da možemo napraviti normalnu zemlju. Hvala.