Za one zaboravne koji misle da me vređaju, kada smo došli na vlast, prvo smo morali da zatrpamo grobove, a i da vidimo ko sve leži u tim grobovima, da ih prebrojimo, da ih imenujemo, da ih sahranimo kao ljude, a ne na Fruškoj Gori sa biberom i krečom, kako je sahranjen predsednik Srbije. Onda smo hteli da zatvorimo rovove mržnje, ali ne mora svako podsećanje da predstavlja pretnju, ni svako ćutanje da predstavlja zaborav.
Mi kada podsećamo, ne pretimo, samo govorimo zbog čega vam ne verujemo, jer vas doživljavamo istim, nepromenjenim, sklonim zloupotrebama bezbednosnih službi, što ovim zakonom pokazujete.
Kada kažete „Otpor“, ti ljudi iz „Otpora“, gospodine koji dobacujete, su najveće žrtve bile policijske represije i torture, najveće od toga koga danas zovu „Vulinova granica“, administrativni prelaz, zbog njega.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, mi se nismo grlili i ljubili ni sa kim, da bismo profitirali u vlasti, već smo ruku pomirenja pružili vama, jer da nismo, ne biste sedeli danas tu gde sedite.
Mi smo ruku pomirenja pružili svima kao što Tomislav Nikolić danas želi da izmiruje, ali nismo uzeli gumicu pa izbrisali istorijsko pamćenje, niti sećanje građana na devedesete.
Kada nam govorite o tome kakvu ste državu preuzeli i čak se usuđujete da kažete – genocid. Znate, mi smo preuzeli državu sa hladnjačama na dnu veštačkih akumulacija. Te akumulacija nisu služile da prave struju nego da kriju leševe. Preuzeli smo državu bez struje sa 27 neisplaćenih plata i sve smo to namirili.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo malobrojni narodni poslanici, danas smo imali prilike da ponovo posvedočimo kako izgleda opstrukcija parlamentarnog rada od strane parlamentarne većine i SNS. Danas nemamo odgovor zašto nema razumevanja da se prihvati predlog DS da se ovaj zakon o visokom obrazovanju raspravlja zajedno sa Zakonom o nostrifikaciji diploma. Lošu poruku šaljete, gospodo iz SNS, čitavom svetu, šta će reći Lazar Krstić svojim kolegama sa Jejla - Vratio sam se u Srbiju, ali stranka koja me je pozvala da se vratim, ne želi da nostrifikuje moju diplomu niti da mi omogući da to radim, jer želim da radim sa srednjom školom. To želi SNS, zato što uporno odbija tvrdoglavo predlog DS da se na dnevni red stavi Zakon o nostrifikaciji diploma.
Mi njega nećemo da pitamo šta je sa njegovom diplomom kao što smo pitali Tomislava Nikolića, jer njemu verujemo da je završio škole koje je prijavio kada se zapošljavao kao ministar finansija Republike Srbije.
To je, nažalost, slika i ogledalo SNS i nju ne može ispraviti čak ni „konkluz majstor“, kandidat za Srpsku akademiju nauka i umetnosti, koji je sada ušao u salu da nam to malo detaljnije objasni.
Moram nekoliko stvari da pitam, oprostite gospodine ministre, što neću pitati vas, vi ste tu tek 30 dana, a ja smatram da ste jedan čestit čovek koji ima najbolje namere kada je reč o obrazovanju i predmet moje polemike je ova stranka koja vrši opstrukciju parlamentarnog rada, SNS. Prvo da vas pitam - šta će Republici Srbiji akademija za bezbednost? Kakva je to tvorevina? Čija je to genijalna zamisao? Malo pre sam slušao kako ste sa mukom čitali vaše političke referate koje vam je neko drugi napisao i nisam našao ni slovo objašnjenja šta će raditi akademija za bezbednost, koliko će biti, čemu će služiti ti kadrovi u njoj? Dakle, 30 godina će se produkovati neki kadar sa akademije bezbednosti i dobijaćemo inženjere bezbednosti, godišnje 30, a za 10 godina, svaki će narodni poslanik imati svog svetskog špijuna Aleksu Žunića koji će valjda njega pratiti.
Ne razumem šta će 250 inženjera bezbednosti za 10 godina da rade u ovoj zemlji? Da li hoćete možda da snimate drugi deo „Profesionalca“, pa vam trebaju statisti? Da li ćete na fakultet da ih upišete?
Što ne vaskrsne Nušić pa da napiše drugi deo „Sumnjivog lica“. Tu je Duško Kovačević, ima „Profesionalac“ da se radi kao „Sulejman veličanstveni“, koliko ćemo kadrova imati, nego odmah vi tamo na toj akademiji da uvedete muzičko i da ih naučite pesmu od Bajage „Pada Vlada“ i to je jedina korist od te akademije koju možemo imati.
Drugu korist od te akademije ja ne vidim. Znate o čemu je reč, ja ću da vam objasnim, odnosno koja su obeležja diktatorskih sistema i šta svaki diktator radi? Prvo sebi prigrabi nadimak koji niko drugi u istoriji nije imao, a onda stvara pretorijansku gardu.
Ako meni ne verujete, trk u biblioteku, pa pogledajte „Imperator Avgust“, „Kralj sunca“, „Luj 14“, „General Lisimus“, Staljin, „Maršov Broz“, „PPV“, „Aleks Veličanstveni“.

Izvinjavam se gospodine ako me niste razumeli, ja ću ovako da prevedem, u skladu sa zakonom, gospodine ministre, prihvatite amandman DS i obrišite ovu akademiju za bezbednost, zato što mi nemamo nikakvu javnu raspravu o ovome, nemamo nikakva uporedna iskustva. Hajde da čujemo ove genijalce koja služba bezbednosti u svetu ima svoju akademiju?
MOSAD, KGB, Francuzi, Nemci, jer tamo ti kursevi traju dve ili tri nedelje i tamo ljude biraju sa fakulteta. Kada završi najbolji fakultet, oni odaberu najbolje, onda odvedu na specijalističke kurseve, na dalje usavršavanje, napredovanje i to napreduju kroz rad u službi, a ne da školuju svoje špijune. U kojoj zemlji mi živimo?
Prošli put kada ste bili na vlasti, služba DB je izvršila atentat na Ibarskoj magistrali, imali smo plaćeni eskadron smrti, gde vas je čekao činovnik, sada na šalteru sa policijskom uniformom i mogli ste da naručite ubistvo bilo kog političkog protivnika kod čoveka koji nosi policijsku uniformu.
Da vas podsetim na tragičnu sudbinu Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, atentat na Ibarskoj magistrali, ko će biti profesori na toj akademiji, da li kucate na vrata zaboravljenih asova. Neki od tih će biti profesori na akademiji? Ja nemam poverenja ni u vas ni u vašu politiku, ni u takvu akademiju. Takva akademija služi da se u Srbiji uvede diktatura, ali hajde da se vratimo na ovo zbog čega strepi 30 hiljada studenata ovog trenutka u Srbiji.
Na primeru obrazovanja, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, najbolje se sagledavaju razmere tragedije koja je nastala u ovoj zemlji posle ubistva Zorana Đinđića, jer obrazovanje je ogledalo ovog društva.
Obrazovanje je dobilo najveći zamajac posle 5. oktobra 2000. godine i tu je najviše urađeno, tu smo se brzo vratili u svet. Ukinuli smo najsramniji Zakon o univerzitetu koji ste prošli put doneli. Doneli smo normalan Zakon o univerzitetu. Vratili smo Beogradski univerzitet u društvo evropskih univerziteta gde mu je mesto. Ima li boljeg pokazatelja naše tragedije od obrazovanja?
Hoćete da vam pročitam poruku koju mi je poslala jedna građanka. Najbolji komentar Zakona o obrazovanju i o stanju u obrazovanju danas je sledeći – muka je meni Srđane odavno od svega, zar mislite da je meni lako da školujem kćerku na dva fakulteta i na privatnom i na državnom jer ne znam koji će biti važeći kad moja kćerka završi i koji će se više poštovati. To je danas ogledalo obrazovanja u Srbiji.
Naravno, ta era obrazovanja u Srbiji, modernog obrazovanja, počela je sa jednim Obradovićem i sa jednim Obradovićem se završila. Samo taj prvi se zvao Dositej, a ovaj drugi Žarko. Ne bih da govorim o tome, dovoljno smo rekli kad smo tražili njegovu ostavku. Neću govoriti ni o diplomi predsednika Republike koja je tek dodatno degradirala obrazovni sistem ove zemlje. Zašto vam smeta to? Gde ćete bolji primer obrazovanja od diplome jednog čoveka?
Pošto me molite da vam pročitam šta je kazao jedan od osnivača DS kada je reč o obrazovanju – danas je pamet zapostavljena za račun strpljenja. Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje koje se u njoj stiče savršeno beskorisno, ne toliko po svojoj vrsti koliko po svojoj nekoherentnosti i odsustvu celine. Za one koji retko idu u biblioteku, a hoće da budu akademici, Borislav Pekić. Na žalost, ovo je pisano 20. avgusta 1955. godine. Sada pogledajte 60 godina posle gde se nalazi naše obrazovanje.
Nastaviću za one koji retku idu u biblioteku. Mozak jednog maturanta liči na komisionu radnju u kojoj duhovne veličine prošlosti spadaju na prosjački štap, ostavljen na prodaju dragocenosti svog privatnog života. Istoriju ste sveli na brojeve i ona je posvećena sebi samoj, a ne budućnosti. I mnogo toga lepog je kazao Borislav Pekić kada je reč o obrazovanju ali ne samo u ovom eseju ima i „Zlatno doba dijaloga“ koje je napisao i tu ima isto jednu lepu rečenicu koju moram da citiram, zbog Pekića, a ne zbog vas. „Nemati prošlost je ostati bez budućnosti, ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna, proći će pre nego što shvatimo da je sve sadašnjost, da je sve uvek u istoj ravni gde nerazumevanje onog što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ono što danas radimo.“
Šta da vam kažem danas o obrazovanju. Danas je jedan Balzak lakej koji samo treba da nas odvede do Jakova Ignjatovića. Danas je Njegoš naš umesto da je deo svetske književnosti. Da vam ne govorim o tome da naša deca danas uče brojeve, a ne kako da to što su naučili primene u stvarnom životu.
Naš obrazovni sistem suštinski sadrži mnogo mana, da formalno nije mnogo odmakao daleko, da je imao bljesak i uzlet od 2000. do 2003. godine a onda ponovo doživeo sunovrat.
Šta da vam kažem, evo za one koji me ne razumeju, opet malo Pekić, pošto ne razumete. Jedan grčki petnaestogodišnjak u vreme Sokrata bio je nesravnjeno više muškarac nego jedan tridesetogodišnjak našeg veka.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, molim vas, ja vas molim da se vratite na dnevni red.)
Kako obrazovanje mi danas imamo? Mi imamo obrazovanje koje nam pravi eksperte. Šta je o ekspertima, takođe iz našeg obrazovanja neko kazao, jedan veliki čovek, ali mi je zabranjeno da ga citiram, pa ću to uzeti kao svoju misao. Izvinjavam se njemu što pozajmljujem njegovu misao, jer ipak nisam tako veliki intelektualac. Ali, ja danas zaista mislim da naše obrazovanje produkuje eksperte, ali ovaj ekspert, danas označava čoveka koji u svim svojim stvarima izvan svoje struke, apsolutni, neću kazati šta, recimo neznalica, a u struci uzorni amater, proizvodnjom uzornih neznalica koji su lojalni sistemu, i čiji je kreativnost ugrožena, stvara se privid napretka, a kaskanje u mestu postaje dokaz tome. Naše obrazovanje nam daje kadrove koji galopiraju u mestu, ne kaskaju. Srbija s takvim galopira u mestu.
I za kraj, šta da vam kažem, ne smete tvrdoglavo odbijati predloge DS, jer mi želimo da unapredimo obrazovanje. Ne zato što je obrazovanje temelj na kome počiva reforma jednog društva, ne zato što hoćemo da obrazovanje svedemo na čitanje referata na palubi „Titanika“ gde ste za sebe uzeli kabinu prve klase, mi hoćemo da obrazovanje bude zaista generator promena u našem društvu.
Može li biti obrazovanje generator promena u našem društvu ako se ovako odnosite prema Pekiću, a ovako prema obrazovanju i ako vam ovako iritira jedna reč osnivača DS.
I za kraj ovog svog izlaganja, ponovo ću citirati velikog Pekića - ko se ne može uništiti u opoziciji treba ga pustiti da se uništi na vlasti. „Zlatno runo“. Jedini je problem što danas ovi na vlasti uništavajući sebe uništavaju i Srbiju, zato ih ne treba pustiti, danas je meta ista isto je i odstojanje, što bi rekao naš narod, nismo se mnogo pomakli, a „Zlatno runo“ je sve manje, a vi ste uzeli makaze da šišate građane.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 96. koja kaže da narodni poslanici naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navedu u prijavi za reč, prijavljuju za reč. Mislim da je gospodin Rističević bio prijavljen kao 25, onda je valjda otišao da kupi „Orbit“ žvake, pa se vratio u salu kada sam ja govorio, onda je propustio i gospodina Đelića. Nemam nikakav problem da on bude kokuz majstor, to je kandidat za predsednika SANU SNS i treba takva intelektualna gromada da nam održi predavanje.
Povređen je i član 107. koji kaže da je govornik dužan da na sednici Narodne skupštine poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Njegovo je legitimno pravo da pokazuje srednji prst Narodnoj skupštini i građanima Srbije, da ide na Jajince i da se smeje sa predsednikom Srbije žrtvama i streljanima. To je njegovo legitimno pravo. To govori o njemu, a ne o nama.
Nemojmo mi da mu dozvoljavamo da od Narodne skupštine pravi farmu. Ovde ipak nema veterinara, samo stočara.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, doktore Stefanoviću, moram da izrazim žaljenje što sada vi predsedavate sednicu Skupštine, voleo bih da nastavite da polemišemo, ali ko će opoziciji udovoljiti, ko će narodu udovoljiti. Eto gospodin Đurić želi da predsedavate, ja naprotiv imam želju da nastavimo kvalitetnu polemiku, ali, eto tako nam je vreme u kome živimo.
Gospodine Krstiću, što ste nervozni. Gospodine Krstiću, dobrodošli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, jedini parlament u galaksiji gde je vladajuća većina predvođena SNS sprovodi opstrukciju parlamentarnog rada. To do sada, ja sam dobro proučio istoriju parlamentarizma u Srbiji, zabeleženo nije. Bilo je primera i pokušaja da opozicija pokušava da opstruira parlamentarni rad, al da to radi vlast, to u analima zabeleženo nije.
Kako se ogleda ta opstrukcija? Evo današnji dan je najbolja slika i prilika tog i takvog ponašanja vlasti. U minut do 12 su se setili da ističe ovaj rok, pa ajde nešto da rade i da podnesu ovakav zakon. Da su zaista imali nameru da rade, ovaj zakon je trebao da dođe na dnevni red u junu, julu, avgustu, septembru, odmah posle rekonstrukcije Vlade. Na žalost, čuli smo odgovor od gospodina Ilića zbog čega se to nije desilo. Čim su čuli da će biti rekonstruisani neki ministri su otišli na more i nisu imali vremena za posao za koji su delegirani. Poslanici vladajuće većine se bave uglavnom degradiranjem parlamenta u očima javnosti i satanizovanjem poslanika opozicije. Naravno, eto nas u nedelju da raspravljamo u minut do 12 da raspravljamo o veoma važnoj tački dnevnog reda.
Uopšte ne sumnjam da će vladajuća većina odbiti sve amandmane koje je predložila opozicija. Ta moja sumnja nije iz razloga što smatram da oni mene ne vole ili mrze. Na protiv, malo pre sam bio na sednici Odbora za finansije, još Odbor nije završen, a mene je na stolu čekao papir na kome se piše da je Odbor odbio sve amandmane iako je još uvek bila sednica Odbora u toku.
To je model ponašanja, nije to dokaz efikasnosti. Da ste vi efikasni, ove izmene zakona bi smo imali, kao što sam kazao u septembru. Da ste vi efikasni, vi biste dozvolili i prihvatili zakon o nostrifikaciji diploma koje je predložila DS, da ne mora gospodin ministar finansija da radi sa srednjom školom, nego bi mu priznali fakultet. Poštujem njegov fakultet, teško je taj fakultet završiti, mnogo teže nego fakultet Tomislava Nikolića, ali moram da vam kažem nekoliko stvari.
Vi ne treba da se bavite gospodine Krstiću onim što nije urađeno. Lako je baviti se onim što nije urađeno. Nije urađeno ništa za proteklih nekoliko meseci koliko je ova vlada na mestu na kom se nalazi.
Meni je žao što su vas poslali ovde da vas žrtvuju za ovaj zakon. Voleo bih da sa vama raspravljam o poreskim zakonima, o poreskim merama i onom što nas čeka i o budućnosti. Vi niste čovek prošlosti, ni po godinama, ni po karijeri koju imate, ni po obrazovanju, ni po znanju. Vi ste zaista čovek budućnosti. Ali, je na nama da odlučimo kako će nas ta budućnosti i vas i nas pamtiti. Da li će ti vi biti i ostati u toj budućnosti upamćeni kao član najgore Vlade od dolaska južnih Slovena na Balkan ili ćete biti i ostati i upamćeni kao neko ko je žrtvovan od strane te iste Vlade. Iskreno bih žalio da se to desi, to odmah da se razumemo.
Očekujem da vi zaista reformišete javni sektor i sektor finansija. Da ostanete upamćeni kao što je upamćen Laza Paču. Jedan Laza pre vas je već bio najbolji ministra finansija u istoriji Srbije. Lazar Paču je živeo od 1855. godine do 1915. godine. Njega se Pašić, predsednik Vlade, a Pašić nije imao prvog potpredsednika Vlade, znate kako plašio. Taj kad zategne, taj je uspeo da Srbija preživi i Prvi balkanski i Drugi balkanski rat i Prvi svetski rat. Kod njega se novac domaćinski trošio. Ovo gde rade javna preduzeća, to je kod njega bila misaona imenica jer javnih preduzeća tada nije ni bilo, a da se neko ovako ponaša u sektoru finansija, pa znate kako je drhtao. Znate kako, Pašić i on su bili najbolji prijatelj, Pašić njega nije oslovljavao sa sine, on je za Pašića bio tata i to tata mata za finansije, ali znate kako ga se plašio Pašić. Kad on uđe u parlament pa kad donese paket poreskih zakona, kralj je morao da pozajmi novac od Laze Pačua i da do dinara vrati.
Kada govorimo o javnim preduzećima i njihovom zaduživanju i njihovom nedomaćinskom ponašanju i trošenju para, najbolji primer kako se ti direktori javnih preduzeća nedomaćinski odnose prema imovini koja im je poverena je upravo činjenica da za 14 meseci, vi to verovatno niste čuli, kako su ti ljudi, direktori javnih preduzeća najavljivani, kao eksperti, vanpartijski kadrovi, ljudi koji razmišljaju kosmičkom brzinom, a oni izgleda samo troše kosmičkom brzinom.
Znate, kad jedna direktor javnog preduzeća ne pokaže interesovanje za imovinu koja mu je poverena. Mi smo taj zakon doneli pre dve godine, očekujući da se četiri neophodne stvari urade iz tog zakona. Tu pored vas je gospođa savetnica, vaš pomoćnik, državni sekretar u ministarstvu, ona je fenomenalno odradila svoj deo posla.
Verujte, tu ne možemo uopšte da budemo ljuti na nju i bilo koga u Ministarstvu finansija jer ti ljudi su pratili šta rade ljudi u javnim preduzećima, ali ne može ona da uzme pušku, da repetira pa da krene kod direktora EPS i kaže – ne možeš da isplatiš 15 miliona dinara neraspodeljene dobiti i ne znam kakve dobiti kroz plate i viškove, moraš to u trezor. Ne može ona da ode kod direktora Železnice pa da mu kaže – ne možeš da potrošiš pet hiljada evra za jedan ručak u Franšu. Ne može, to nije normalno.
Ti direktori javnih preduzeća trebalo je da urade izvod iz evidencije da su nosioci prava, da dobiju saglasnost osnivača, da izmene osnivačka akta, da se prijave kod Direkcija za imovinu, da je ta imovina prijavljena u jedinstvenu evidenciju. Pogledajte ko od direktora javnih preduzeća nije uopšte formirao komisiju koja će se baviti utvrđivanjem šta je imovina nekog javnog preduzeća. I na prvoj sednici Vlade, tima što vas oslovljavaju sa sine, kažite sad sam ja tata i predlažem da se ovi smene, svi kući jer, neupravljaju imovinom koja im je poverena. U protivnom, mi ćemo za godinu dana ponovo raspravljati o produženju roka javnim preduzećima da utvrde svoju imovinu. Onda ćemo mi iz DS zaista morati da donesemo, ne zakon o ukidanju javnih preduzeća, već zakon o zaštiti građana Srbije od Vlade Republike Srbije jer mora da se donese zakon koji će štititi građane od ovakve Vlade.
Neću sad da vam pričam o amandmanu koji sam predao. Bilo je tu nekih nedoumica kod vladajuće većine zašto je neusaglašen tekst jednog amandmana koji je podneo jedan poslanik DS, sa tekstom drugog i trećeg amandmana.
To vam je najbolje objasnila gospođa Gordana Čomić. Iako vam nije voda iz bazena mnogo ušla u uši i ako skinete vaterpolo kapice i pogledate Ustav Republike Srbije i Poslovnik o radu, videćete da taj Poslovnik o radu predviđa da poslanici podnose amandmane. I nemojte nikada da kažete - ja u ime poslaničke grupe te i te. Pa, nisu nas ovde delegirale političke stranke i poslaničke grupe, već građani Srbije. Sve što radimo, radimo zarad dobrobiti građana Srbije, a zarad dobrobiti građana Srbije ja ću vam kazati posle zašto sam predao amandman drugačiji od svojih kolega.
Inače, to je amandman koji je apsolutno usaglašen sa zakonskim predlogom koji je deo Vlade poslao u Narodnu skupštinu pre par dana, pa ga brže bolje povukao. Ja podržavam taj deo Vlade koji je predao takav zakon i žao mi je što je on taj deo Vlade preglasan, ali tako je to kada imate reformisanu Vladu koja će uskoro na izbore.
Za kraj, vama koji nam spočitavate sve i svašta, moram da kažem, možda vi stvarno mislite da ste najbolji i najpametniji, i možda vi stvarno mislite da mi ne znamo gde su Vrbas, a gde Srbobran, ali ja sam iz Kruševca. Video sam kada su došli u Kruševac, vi izgleda sami sa sobom ne govorite, vaši ministri ne govore jedni sa drugim.
Znate kako su došli, gospodine Krstiću, u Kruševac? Svaki ministar sam u kolima kao da ne govori sa onim ministrom iz svoje stranke, bar mogu po dvojica da se voze i ništa bolje nam u Kruševcu nije bilo posle posete SNS Kruševcu. Meni je bilo drago da vidim svoje kolege, neki su mi prijatelji, zaista bi mi bilo drago. Treba političke stranke da predstavljaju ljude koji ih predstavljaju gradovima Srbije, to treba da vidimo, ali nam nije nešto posebno bilo bolje posle toga.
I na kraju, ja moram da vas zamolim, pazite malo na svoje misli, vaše misli postaju reči, vaše reči postaju dela ili nedela. Nedela postaju navike, navike postaju karakter, a karakter postaje sudbina, ali nažalost, sudbina naroda ne vaša. Prema tome, reči put od reči do sudbine je vrlo kratak, ali ponovo podvlačim, nas mnogo više interesuju dela, a ne reči. Na rečima ste bili mnogo jaki u izbornoj kampanji, na delima ste nažalost, kada ste seli u fotelje mnogo slabiji i to ovaj zakon pokazuje. Hvala.

Da ste možda dali repliku gospodine predsedniče Narodne skupštine Janku Veselinoviću, ja bih možda i odustao. Ovako ću biti u obavezi da nešto kažem o svom amandmanu, a pogotovo zbog neshvatanja zakonodavne aktivnosti od strane parlamentarne većine koja opstruira rad parlamenta.
Dakle, ja sam podneo ovaj amandman sa namerom da važenje ovog zakona produžim za šest meseci. Da li znate, gospodine Krstiću, zašto sam tražio tih šest meseci? Zato što će za šest meseci u Srbiji biti održani vanredni parlamentarni izbori. Ako ne verujete meni, verujte vašem partijskom glasilu koje kaže – sve je ništa dok Vučić ne bude premijer. Pogledajte vi iz SPS-a, pogledajte dobro, ako stvarno mislite da možete da imate predsednika Vlade kod Vučića sa 20 poslanika, grdno se varate. S obzirom da vreme održavanja tih izbora pada nekako u to vreme, ja mislim da će neka nova vlada doneti neki zakon koji će ovo polje rešiti na jedan pravilan način.
Kada je reč o mom amandmanu, ja ne očekujem podršku od vas, jer vama nije jasno kako poslanik može da preda amandman i kako tri poslanika iz iste poslaničke grupe mogu da predaju tri različita amandmana. Ja ću da vam objasnim. Mi se zovemo Demokratska stranka. Mi nemamo tatu, faraona, cara, kome javno preduzeće „Poštanske marke“ priprema marku s poštanskim likom. Mi imamo predsednika DS. Ali, ja kao član DS jesam plivač, nisam predsednik Vaterpolo saveza, ali kao i Gordana Čomić, i ja se danas udavih u plitkosti.
Čuo sam ovde da je tema grad Beograd i da li su javna preduzeća grada Beograda uradila ovo što treba da urade sa imovinom javnih preduzeća. Razumem vaš kompleks od Beograda, sada kada vas je nezajažljiva čežnja za još većom vlašću, a pogotovo još većom imovinom, konačno savladala, kad su vam popustile ionako krhke moralne kočnice kada je reč o privilegijama koje proizilaze iz vršenja vlasti na vaš način i kada gledate grad Beograd kao imovinu, moram da vas podsetim da nije sramota izgubiti od Dragana Đilasa izbore za gradonačelnika. To je kao da sam ja trčao protiv Huseina Bolta. Treba Aleksandar Vučić da bude srećan što je trčao sa Draganom Đilasom i što je izgubio, da mu to piše u biografiji. Dva puta – dva puta. Nije to ništa sramota.
Sada, dok spremate kandidate za članove gradskog veća, Raku Radovića, Bidžu, Bulidžu, čujem da je Šojić otkazao, on ipak bira društvo, vidim da se javio i gradonačelnik Beograda i da vas boli kandidatkinja za gradonačelnicu, sama se malo pre javila, i vidim da vas bole javna preduzeća u Beogradu. Moram da vam kažem – nemojte da vas toliko brinu. Nijedno javno preduzeće u Beogradu nije dva puta prodavalo grobna mesta. Tamo se prema toj imovini ljudi odnose domaćinski.
Dragan Đilas je domaćin čovek. Kada nama spočitavate da smo mi iz DS potrošili 12 godina i da smo imovinu proćerdali ni u šta, moram da pitam vas koji ste proćerdali imovinu KiM za samo dve godine vlasti, kad ste obesmislili herojstvo srpskih pukova iz Prvog balkanskog, Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata, zašto sada rasprodajete imovinu u Vojvodini? Zar vam nije bilo dosta KiM? Treba li vam još? Jel vam bilo nečega malo? Jel dedovinu rasprodajete? Nemojte na takav način da razgovarate sa nama.
Možda za vas znači da nismo uradili ništa time što smo ukinuli vize, vratili Srbiju u svet, vratili joj ugled i dostojanstvo. Naš predsednik se nikada nije cerekao u Jajincima, ni kao predsednik stranke, ni kao predsednik Srbije. A ovaj čovek ovde, Lazar, nije moj i vaš ministar finansija, više je moj nego vaš, ja mu više dobrog želim sa ovakvim amandmanom nego vi, više dobrog želim Srbiji i njemu i javnim preduzećima…
(Predsednik: Samo vas molim da ne govorite da neko manje želi dobro Srbiji, pošto to može da bude uvredljivo.)
… Izvinjavam se ako sam nekoga time uvredio. Ko i kakvo dobro želi Srbiji, upamtili su građani Srbije 1999. i 2000. godine.
Kada govorimo o onome što će ostati iza nas, ja moram da vam kažem nekoliko stvari. Vi očigledno imate problem za svako rešenje koje ima ovaj čovek. I vama za kraj, gospodine Krstiću, ću nešto kazati. Pročitajte memoare Laze Pačua, najboljeg ministra finansija koga je Srbija ikada imala, vašeg imenjaka.
Kada mu je Kralj Petar tražio zajam od 200 hiljada dinara, poslao je svog sekretara i tražio je sekretar platu kraljevu unapred. Znate šta je kazao Laza Paču – ne dam. Bili su zapanjeni, kako ne date? Vidi ovako: prvo, kralj može da umre, moraće Laza da vrati; drugo, kralj može da abdicira, opet će Laza morati da vrati; treće, pašće Vlada, opet će Laza morati da vrati.
Ne dajte, sutradan, da vi budete krivi, da vas optuže da ste neiskusni i da Laza mora da vrati dugove SNS. Molim vas, vodite računa. Ako oni neće da vas brane, ja ću vas braniti. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne Skupštine, reklamiram povredu Poslovnika član 27. koji kaže da predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, a to znači, gospodine predsedniče, da ste vi odgovorni za dostojanstvo Narodne skupštine kako u radno vreme, tako i van radnog vremena.
S obzirom da je prekjuče i juče, smišljenom kampanjom dela poslanika SNS, na najbrutalniji i najbestidniji način do sada povređeno dostojanstvo Narodne skupštine iznošenjem neistinitih informacija u tabloidima i u ovoj sali…

Pošto je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, zahtevam od vas da na ovoj sednici pribavite snimke kamera koje snimaju salu tokom ove sednice i tokom svih prethodnih sednica kako bismo na najbolji način istinom pokazali da je istina najbolji lek protiv svake klevete.

Sa nekolebljivom verom da vi kao predsednik parlamenta nameravate da izgradite parlament kao instituciju od najvećeg poverenja građana Srbije, sa najdubljim poštovanjem prema građanima Srbije koje predstavljamo, sa jasnom odlučnošću da prostakluku i lažima stanemo na put, zahtevam da obezbedite snimak sa prethodne sednice koji pokrivaju sve bezbednosne kamere kako bismo javnosti mogli da predočimo kakvim se sve sredstvima služe neki narodni poslanici koji imaju rezervnu zemlju, i to jasno kažu, i prema ovoj zemlji se ponašaju kao prćiji, koji trebaju što pre uniziti i poniziti sve njene institucije.

Zahtevam da mi pomognete da sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine, da se izborimo protiv onih poslanika koji u sadejstvu sa tabloidima žele samo da ponize instituciju kojom predsedavate, da ponize Republiku Srbiju kako bi tako raslabljeni dalje omogućili rasprodaju teritorija.

Na kraju da završim, razumem fascinaciju prstima da li oni stoje ovako ili drže obarač na snajperu koji je uperen u Zorana Đinđića, Slavka Ćuruviju ili Ivana Stambolića, meni je svejedno,

(Predsednik: nema smisla to što radite gospodine Milivojeviću. Zaista nema smisla. To što radite na najgrublji način, prvo unižava dostojanstvo Narodne skupštine..)

Ja samo zahtevam da obezbedite snimke sa bezbednosnih kamera u ovoj sali.

Zahvaljujem poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.
Mislim da bi najbolji način bio iz ove situacije da izađemo da primenimo član 112. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji predviđa da vi možete odrediti pauzu u radu ove sednice, da održimo jedan sastanak, odnosno kolegijum šefova poslaničkih grupa i nas narodnih poslanika koji smo zainteresovani za ovu temu, kako bismo utvrdili pravila po kojima ćemo govoriti o ovoj tački dnevnog reda. Ovako ovo gubi svaki smisao, ulazi u jedan besmisao.
Vi uvek dobro predsedavate sednicom Narodne skupštine, nemam primedbi, ali danas imamo jedan vrlo specifičan momenat u radu današnje Narodne skupštine. Možda bi bilo dobro zaista da odredimo pauzu od sat vremena i da se dogovorimo po kojim pravilima, po kojoj temi i o čemu ćemo raspravljati. Imam veoma jasnu nameru, preciznu da govorim o razlozima donošenja ovih izmena. Imam razloge da smatram, s obzirom kako se neki ophode prema poslanicima u ovoj sali, da nećemo svi biti stavljeni u ravnopravan položaj. Zato je možda najbolje da sada odredimo pauzu, da utvrdimo pravila ponašanja koja su vezana za ovaj Poslovnik i da se dogovorimo na koji način ćemo raspravljati o ovoj i te kako važnoj temi koja je danas na dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dobrodošli u Narodnu skupštinu po prvi put u svojstvu ministra koji učestvuje u raspravu i diskusiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava na najbolji način oslikava rasulo, haos koji je nastao u Republici Srbiji zbog neefikasnog činjenja jedne neshvatljive pojave koja nije zabeležena u analima srpskog parlamentarizma.
Mi danas svedočimo kako izgleda opstrukcija parlamentarnog rada od strane vladajuće većine. To nijedan parlament do sada nije zabeležio da vladajuća većina, da Vlada Republike Srbije i najjača parlamentarna stranka pokušavaju da opstruiraju parlamentarni rad.
I onda kada postavimo pitanje – zašto radimo u nedelju? Ne postavljamo mi to pitanje, mi možemo da radimo i nedeljom, i subotom, i noću, i na Novu godinu, ali smo mogli da radimo i juče, mogli smo da radimo i prošle nedelje, mogli smo da radimo i u septembru. Nije tačno da nismo imali šta da radimo i oko čega da se sastanemo, mi smo zakone predložili, ali vi niste hteli da ih prihvatite. Mogli ste makar ovu izmenu da donesete, ovog zakona, da ne čekamo minut do 12, pa da onda na vrat-na nos dva puta u roku od tri dana dajemo zakonski predlog pa se onda predomislite pa date drugi zakonski predlog, to je veoma ružna slika koju ste nam poslali.
Međutim, šta očekivati od vladajuće stranke koja je opoziciju provela opstruirajući parlamentarni rad, podnoseći po 3.000 amandmana iako se tog perioda svog života ne rado sećaju. Zašto mi danas raspravljamo o izmenama Zakona o javnoj svojini, dan pre nego što ovaj zakon predviđa neke rokove koji su vrlo konsekventni za javna preduzeća koja nisu bila u stanju da ih sprovedu?
Nama se danas spočitava da je ovaj zakon donela prethodna Vlada sa tendencijom da navodno padne taj zakonski rok u nedelju i da nakon toga nastane smak sveta. Mi smo zakon donosili prema sopstvenoj meri, prema sopstvenoj efikasnosti, trudu i naporima da ovu zemlju upriličimo kao pristojnu zemlju. Nismo očekivali da će posle nas doći trutovi koji nisu u stanju da sprovedu zakon. Šta mogu da vam kažem?
(Zoran Babić, s mesta: Šta je rekao, trutovi?)
Ako niste dobro čuli, drago mi je da ste ponovili, to sam kazao jer Vlada je zaokupljena bitkom za plenom, za raspodelom plena. Vlada koju je obuzela nezajažljiva čežnja za još većom vlašću, sa još većim privilegijama, pa svoju alavost, halapljivost i pohlepu kada je reč o gomilanju funkcija, pokušava da prikrije serviranje priča o odgovornošću, mora da bude odgovorna za rokove koje zakon propisuje, vi to niste uradili. Vi ste se suviše bavili kako ćete rekonstruisati Vladu. Šest meseci ste pravili planove, nakon toga ste utvrdili da ste izabrali nesposobne ministre, pa ste se šest meseci rekonstruisali, pa ćete sada još šest meseci da pravite planove i da odložite rokove za sprovođenje zakona isključivo iz razloga sopstvene nesposobnosti.
Sada, da postavim šest pitanja na kojih bih želeo šest konkretnih odgovora, ne od vas gospodine ministre, vi ste tek danas ovde u parlamentu i nemojte mi zameriti što mnogo neću komunicirati sa vama, jer ja ovde imam one kojima ova pitanja upućujem u ime građana koji su nas delegirali u ovu Skupštinu.
Dakle, prvo, zašto donosite predlog izmena ovog zakona u minut do 12? Zašto vaši poslanici umesto što brukaju parlament iznoseći insinuacije da se ovde poslanici opozicije služe neprimerenim gestovima, nisu seli i pročitali zakon i dali predlog priprema zakona. To je mnogo bolje nego da degradiraju instituciju u kojoj svi zajedno sedimo i kojom smo mukom gradili, a koju ste vi sa velikom vrednošću narušavali tokom vašeg opozicionog rada.
Zašto niste vaše zvezde u usponu upozorili da ne trebaju da menjaju konobare u skupštinskom restoranu, kao što su juče uradili, nego da menjaju zakonske rokove? To je mnogo primerenija skupštinska aktivnost nego što se ovo danas radi. Moram da vas pitam, zašto vi niste shvatili da ovaj rok ističe 6. oktobra u ponedeljak i čekali ste petak da date izmene zakona? Što to niste uradili prošle nedelje? Ni jednu sednicu nismo održali u septembru posle rekonstrukcije Vlade, ni jednu.
Imam dalje da vas pitam nekoliko još važnih pitanja. Treće pitanje, kojim ste se razlozima rukovodili kada ste donosili izmene ovog zakona? Kako nam je kazao ministar, čuli smo jutros u obrazloženju, razlozi za izmenu ovih rokova su bili to što pojedini direktori javnih preduzeća dve godine nisu bili u stanju da pokažu elementarnu zainteresovanost za imovinu koja im je poverena na upravljanje.
Znate, građani Srbije, kada vi dve godine ne pokažete zainteresovanost da ispoštujete neku zakonsku normu i za nešto što vam pripada, država u svom ophođenju prema vama se ponaša kao da vas to ne interesuje pa vam to pravo oduzme.
Ako javna preduzeća i ti v.d. direktori javnih preduzeća koji su izabrani mimo partijskih konkursa i partijskih knjižica nisu pokazali zainteresovanost za imovinu koja im je poverena na upravljanje, red je da im se ta imovina oduzme i što je mnogo važnije da se protiv njih podnese krivična prijava zato što se na jedan neodgovoran način ponašaju prema imovini građana Republike Srbije koja je njima baš poverena.
Šta će političke stranke koje ovih dana užurbano špartaju Srbijom i ocenjuju rad ministara, predsednika opština, gradonačelnika, javnih preduzeća, reći o tim direktorima javnih preduzeća? Da vas pitam, u kojoj to departizovanoj državi političke stranke ocenjuju rad javnih preduzeća, postavljaju direktore tih javnih preduzeća? Samo u partokratiji.
Nemojte slučajno da vam padne napamet da uperite prst u nas iz DS pa da kažete – šta ste vi radili? Čekajte, vi ste došli na priči da ste bolji od nas, pametniji, vredniji, da ćete uraditi departizaciju, da ćete promeniti to, da će ta rogobatna javna preduzeća koja su večiti gubitaši, konsolidovati, staviti na noge, da će ona potrčati maratonsku tržišnu utakmicu.
Pitanje dalje, ko su direktori koji nisu ispunili svoju zakonsku obavezu da utvrde koja je imovina koja im pripada? Dajte nam imena i prezimena. Da li su to ove trošadžije po kafanama što jedu šampinjone i što su guščiju džigericu otkrili u pedesetoj godini života? Molim vas, ja razumem da mnogo gledaju u jelovnik i kubanske cigare i dim od kubanskih cigara zaklanja onaj spisak imovine javnih preduzeća, ali građane Srbije zanima kad neko ima vremena da ode u „Franš“ i napravi račun od 3.000 evra za ručak, valjda ima vremena ujutru kad dođe na posao da pogleda šta mu je sve od imovine povereno u ime građana Republike Srbije da time upravlja. Ne moramo da čekamo minut do 12 da to utvrđujemo i da to ispravljamo.
Imam pitanje i za one dve perjanice JUL što su me juče pozivali da izađem napolje, da me tuku, što sada nisu u klupi – da li će ovaj zakon važiti kada se pređe Vulinova granica.

Oprostite, molim vas.
Imam pitanje za njih dvojicu da li će ovaj zakon važiti kada se pređe Vulinova granica i dođe u Kosovsku Mitrovicu?
Da li znate kako zovu administrativni prelaz? Vulinova granica. Da li ćemo utvrditi imovinu javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji, kolika je, u kom je obimu, šta je sa njom, ko njom gazduje, od kada njom gazduje, ko je tu imovinu kome ostavio, kako?
Vi se igrate državom. Neki su mi zamerili da se igram na kompjuteru. Kamo sreće da vi znate da igrate igrice na kompjuteru, umesto što se igrate sa državom. Kompjuter je jeftina igračka. Srbija je skupa igračka i uopšte nije igračka. Plaćena je krvlju naših predaka. Svaki grumen ove zemlje kojim se vi igrate natopljen je krvlju da bi Srbija bila to što jeste, ne da bi se vi igrali njom, već da bi je pazili, da bi uvećavali njenu imovinu, da bi pravilno raspolagali imovinom koja vam je poverena. Ona nije vaša. Ona jednako pripada onim herojima sa Košara koji su izginuli, koliko i vama, koji se sada smejete, jer vama je to smešno.
Moram još nešto da vas pitam. Dok sada preispitujete direktore javnih preduzeća, kada ćete izabrati te direktore javnih preduzeća u skladu sa konkursom? Da mi ne zameri kolega Bojan Đurić, citiraću njegovo pitanje. Što je ovaj rok trajao 24 meseca ili dve godine? On ističe u nedelju, a od izbora prošle Vlade, od navodno konstituisanja nove politike, od navodnog zavođenja reda u javnom sektoru prošlo je više od 14 meseci. Dakle, ljudi koje ste vi tamo imenovali ili ljudi koje vi tamo tolerišete nisu radili ono što je bila njihova zakonska obaveza.
Sada vas pitam ja, da ste sproveli Zakon o javnim preduzećima onako kako u njemu piše, da ste do 30. juna raspisali konkurs, izabrali direktore, oni bi imali dovoljno vremena da sami kažu da ovaj zakon nije dobar, da ne valja. Zašto ste podneli dva zakonska predloga? Prvi zakonski predlog je produžavao rok na dve i po godine, drugi na tri godine. Hoćete li ja da vam kažem kako treba da vam glasi zakon? Danom pada ove Vlade treba početi da se primenjuje ovaj zakon, jer ova Vlada je najgora od dolaska južnih Slovena na Balkan. Ova Vlada nije u stanju da uradi ništa na sprovođenju ovog zakona. Čuo sam u Kruševcu rečenicu vašeg predsednika stranke – biće bolje jednog dana. Pa, da bude bolje dva dana sa vama ne može, samo jednog dana može biti bolje.
Znate, Srbija sa ovakvom vladom napredno nazaduje koracima od sedam milja. To napredno nazadovanje je i rezultat nebrige Vlade prema imovini, doživljavanje politike kao privilegije, a ne kao odgovornosti, borbom za te privilegije, odnosom prema javnim preduzećima kao Alajbegovoj slami i, nažalost, to je vaše ogledalo. Ovaj zakon i ova današnja rasprava je pre svega ogledalo SNS i njihovog odnosa prema imovini Republike Srbije. Taj odnos staje u samo dve reči – bruka i sramota. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, nikog od vas ne mrzim. Naprotiv, volim prof. Atlagića. Drag mi je kao čovek. Volim i vas, gospodine Babiću. Drag mi je svaki čovek koji diše gočki vazduh, doduše sad izgleda mnogo manje dišete gočki vazduh, a više hlorisanu vodu u bazenima, ali i dalje ste mi dragi. Volim vas. Ali, znate, nemojte da koristite teške reči – mržnja. Nemojte da svaku kritiku doživljavate kao mržnju.
Ako očekujete da mi budemo ono što ste vi kada dođe Aleksandar Vučić, pa klimate glavom kad on svaki put nešto kaže, Demokratska stranka nije Efet efendija. To je turski sultan imao Efet efendiju, šta god on kaže, oni klimaju glavom. Nama dozvolite da mislimo tom glavom, a ne da klimamo. Dozvolite nam da vam kažemo sve ono što mislimo i što osećamo.
Nemojte da se pozivate na rejting, da se krijete iza rejtinga. Krijte se iza nečega drugoga, a ne iza rejtinga. Ali, kada god izađete pred građane, ispred vas stavite rezultate rada i onoga što ste uradili. Rejting je varljiva stvar. Znate kakav smo mi rejting imali pred majske izbore, da ne pričam o tome. Da ne pričam o drugim političkim strankama koje su imale odličan rejting. Šta znači rejting? Kad god Aleksandru Vučiću rejting poraste 2%, standard u Srbiji padne 50%. To nije dobro za Srbiju. Možda je dobro za vas, a za ovu zemlju nije dobro.
Stoga ne očekujte od mene da vam klimam glavom, niti da me optužujete da vas mrzim. Čovek sam hrišćanin iz Kruševca, vi ste iz Vrnjačke Banje, barem mi možemo da se volimo i poštujemo. Ne moramo isto da mislimo. Možda vas boli istina koju izgovaram, ali nemojte da doživljavate kao mržnju. To što vam ja kažem, bolje da vam kažem ja, nego građani Srbije na izborima. Hvala.

Ovim bih završio poštovana gospođo predsedavajuća. Uvažio bih apel i koleginice iz PUPS-a, ali i ostalih kolega.
Samo ću vam ovo kazati. To sam vam i malopre kazao u diskusiji, a sada ću ponoviti. Nemojte govoriti – to ste i vi radili, to radite i vi. Vi ste kazali da ste bolji od nas, vredniji, organizovaniji, pametniji, sposobniji i samo pričajte građanima Srbije kako sprovodite u delo to što ste tvrdili. Sada se pokazuje da su to bile predizborne bajke, da je to bila magla koja se raspršila onog trenutka kada ste videli fotelje. Od tog obećanja nema ništa. Birate se po partijskim linijama, po partijskim funkcijama, po partijskim kadrovima. Sami sebe hvalite.
Mi nemamo ništa od toga što Aleksandar Vučić popreko gleda direktora EPS-a na javnim skupovima. Imali bi nešto od toga kada biste doneli odluku da ga smenite, zbog onih 15 miliona evra isplaćenih mimo zakona. Onda bismo znali da uvodite red u državi prvo od sebe, a ne tako što hapsite Ćerana koji je razrešio najveće afere u „Kolubari“.
Dakle, da se vratimo na posao, vaš posao. Vi radite posao, a mi vas kritikujemo na način za koji smatramo da je dobro za Republiku Srbiju i njene građane zbog načina na koji ne radite posao. Dakle smatrate da radite posao, mi smo uvereni da ne radite posao. To uverenje sa nama dele građani Srbije. Videćete ga kada se probudite prve noći posle izbora. Biću prvi koji će vas zvati telefonom. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Svaki put kada predstavnici jedne političke stranke pomenu Košare poredeći Košare i kokošare treba da znaju da ismevaju plač udovica, lelek siročića, crne marame majki koje su tamo ostavile svoju decu. Crnina je bila narodna nošnja u Kruševcu u vreme kada ste vladali ovom zemljom, a sada se smejete tom periodu i poredite Košare i kokošare. Stvarno je sramota. To ni od koga nisam očekivao u ovom parlamentu. Očekivao sam da neko spusti glavu i gleda u pod kada se pomenu Košare.
To da li je meni neko smeo da da pušku ili ne, meni je za izdajnike srpstva bila dovoljna motka i to sam 5. oktobra pokazao. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, moram da zamolim vas iz vladajuće većine da mi kažete kome se vi obraćate kada govorite o ovom zakonu? Da li se obraćate milionima građana Srbije koji su izgradili svoje objekte, kuće i stanove u skladu sa zakonom, poštujući zakonsku proceduru i formu i ono što je zakonodavac propisao, ili se obraćate svima onima koji su napravili palate, stanove i dvorce, kršeći zakon, izvrgavajući ruglu one koji taj zakon poštuju? Pri tome, ne mislim na onih desetina hiljada nesrećnih ljudi koji su zbog politike Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica svoja ognjišta zamenili za zgarišta, dok su se promoteri te politike sa sve zarđalom kašikom useljavali u stanove od po dva ara. Da budem konkretan, mislim na lik i nedela Aleksandra Vučića.
Ako govorimo o tim nesrećnim ljudima koji su doživeli tragičnu sudbinu izbeglica, pa naravno da smo za to da im se reši status i da ćemo uvek imati blagonaklon stav prema ljudima koji su doživeli takvu nesreću zbog takve politike. Ali, ako govorimo o ljudima koji su na ekstremnom bogatstvu rešili da ga ne samo unovče, već naprave velelepna zdanja u vreme koje je svima nama bilo nevreme, a njima vreme, kršeći zakon da naprave palate i dvorove na Dedinju i drugim ekskluzivnim lokacijama, onda moram da vas pitam, ti koji su gradeći nelegalne dvorove podigli spomenike korupciji u ovoj zemlji, a sebe prozvali sposobnim ljudima, moram da vas pitam u kojoj se to zemlji čovek koji prekrši zakon o gradnji, koji na korupciji i kriminalu izgradi nelegalno zdanje, naziva sposobnim čovekom? Samo se kod nas to zove sposoban čovek. Svuda u svetu je to lopov koji je prekršio zakon, ismejao zakon, ismejao sve one građane ove zemlje koji su ga poštujući, s mukom napravili svoje kuće, stanove i objekte.
Naravno, samo se kod nas dešava da nam takvi, iz tih takvih stanova drže predavanja o borbi protiv korupcije, o poštenju, o njihovom nemerljivom doprinosu napretku ove zemlje. Svuda u svetu, makar pognu glavu pa se ne bave politikom.
Naravno, ako vi mislite da ćete ovim zakonom srediti haos koji postoji decenijama u ovoj zemlji, ja moram da vas pitam da li mislite da ćete ovim zakonom to rešiti? Verujem u dobre namere gospodina Ilića i ljudi iz ministarstva, da se to zaista privede. Niko nema lošu nameru kada ovakav zakon donosi. Mi smo taj zakon doneli sa namerom da koliko toliko tu oblast uredimo.
Stanje u urbanizmu, izgled naših gradova, a naročito groblja, najbolje ogledalo i paradigma našeg lutanja u procesu modernizacije. Idite na bilo koje groblje u Srbiji koje je nastalo negde krajem 19. i početkom 20. veka, gradsko groblje. Videćete nered u onim parcelama kada su ljudi sahranjivani kako je ko i gde je stigao, a idite tek na trgove, ako izuzmemo grad Kraljevo, gde su pozvali nekog pametnog čoveka pa je uredio grad Kraljevo i dao neki predlog urbanističkog izgleda.
Naši gadovi su doživeli strahovite eksperimente po oslobođenju od Turaka, po oslobođenju od Austrougara i Nemaca, pa po oslobođenja od Nemaca u Drugom svetskom ratu, da ne govorim o partizanskim eksperimentima. Znate, najtužnije mi je kad čujem da je to naše urbanističko nasleđe posledica turske vladavine Otomanske imperije. Znate, onda naša deca odu na ekskurziju recimo u Istanbul ili Ankaru, da ne govorim kada odu u Antaliju pa se vrate i kažu – ono neuređeno, ono tursko, ono Otomansko nasleđe? Znate, deda mi je davno kazao – sinko, znaš ti kakva bi Turska bila sila da nije provela pet vekova ovde?
Kada je reč o našem posrtanju na putu modernizacije ove zemlje, moram, ne mogu zaista da ne pomenem jednog običnog gradonačelnika grada Beograda, koga ste, čujem dobacivanje „Đilas“ i drago mi je da vam je asocijacija na običnog gradonačelnika grada Beograda - Đilas, ali ja govorim o jednom drugom gradonačelniku, govorim o 1884. godini, o Vladanu Đorđeviću. Taj veliki čovek je 1. avgusta 1884. godine napravio izveštaj o stanju gradskih poslova. Formirao je komisiju sa kojom je obišao evropske metropole i prionuo na rad uređenju Beograda.
Pazite, te godine 1884, nije bilo puno arhitekti u Beogradu, tek se završio srpsko-turski rat, tek smo imali domete Berlinskog kongresa, čovek je pozvao sve umne ljude, dva meseca putovao po najvećim evropskim prestonicama, vratio se, napravio plan kako da uredi grad Beograd i čim je došao u Beograd, prošlo je godinu dana, došao avgust mesec, smenila ga je vladajuća većina u tadašnjoj kraljevini, jer nije bio po meri te vladajuće većine koja je vladala tog trenutka ovom zemljom.
Svaka sličnost i pominjanje je namerna sa današnjim trenutkom, ali kada govorim malo o zakonu, meni je veoma opasno kada obrazlaganje zakona, pogotovo vi iz Srpske napredne stranke, počinjete tvrdnjom da nemamo stručnjake u nekoj oblasti. Odmah se zabrinem da se pokvarila štanc mašina za diplome. Pa valjda imate više, nemate samo jednu, jer čim se pokvari štanc mašina to je bar desetine manje radnih mesta onih ljudi koji rade u tri smene da štancuju.
Tema je zakon o legalizaciji, a u okviru zakona o legalizaciji čuli smo da smo mesec dana pauzirali i čekali ovaj zakon zato što su smenjeni ministri i čim su saznali da su smenjeni otišli su na odmor. Siguran sam da je reč o gospodinu Kneževiću i Aleksandru Vučiću, jer nismo čuli ko su to.
Evo, malo o temi. Znate, nema lagodne i lagane legalizacije. Znate kako je to u Vojvodin izgledalo? Sreski činovnik, dva pandura od kuće do kuće - hoćeš da legalizuješ, hoćeš u zatvor, hoćeš da ti rušimo? Svi su legalizovali.
Nisam za te i takve primere legalizacije. Mnogo je bolje ovako kako se radi u gradovima gde je Demokratska stranka na vlasti, kao u Paraćinu. Imate gradsku upravu gde dođete i na jednom mestu možete da dogovorite sve o legalizaciji i napravite ugovor o plaćanju taksi i dažbina i svega onoga što sleduje državi Srbiji, e sada u međuvremenu se donese neki zakon, pa mi nemamo odgovor kako će taj novi zakon da se odnosi prema onim zahtevima koji su imale takve gradske uprave, ažurne gradske uprave i kako će se to reflektovati na sudbinu tih gradova.
Kada govorimo uopšte o legalizaciji i modernizaciji Srbije, vi iz vladajuće većine mnogo se vrtite u krug. Taj začarani krug polako postaje omča oko vrata, ali ne vašeg, nego Republike Srbije i njenih građana. Ti krugovi se vrlo brzo pretvaraju u omču, koja se svakog dana sve jače steže. Građani taj pritisak ne mogu da izdrže.
Sada, pošto ću o ovim zakonima i amandmanima govoriti kada je rasprava u načelu, pošto smo predali neko vrlo korisnih amandmana i apsolutno sam uveren da će gospodin Ilić saslušati naše razloge, moram za kraj da vam pročitam samo šta je kazano 25 godina posle smene jednog od najboljih gradonačelnika Vladana Đorđevića.
Šta kaže novi gradonačelnik 1909. godine? „Danas zatičem neuređen, nekaldramisan modernom kaldrmom, grad pun blata i prašine, neregulisan, nekanalisan, nesnabdeven vodom. Jednom rečju, oskudan u svemu što treba jednoj metropoli, oskudan u svim obeležjima koje jedan grad svrstavaju u moderan grad“. Bojim se da će se vaša legalizacija koja se zasniva na upodobljavanje gradskih vlasti sa republičkom vlašću i ovakvim citatom završiti na kraju vašeg mandata. Hvala.