Poštovani građani Srbije, u ovoj zgradi gde sada sedimo postoji jedna prostorija gde je u stvari strašni sud za režim Aleksandra Vučića i režim devedesetih godina. To je skupštinska biblioteka. U skupštinskoj biblioteci čuvaju se svi stenogrami i svi govori narodnih poslanika u protekliih… pa možda i vek i po srpske demokratije.

Nećete verovati, u skupštinskoj biblioteci čuva se ne samo obraćanje tadašnjeg ministra informisanja Aleksandra Vučića, već se čuvaju i obraćanja narodnih poslanika.

Malo mi je dva minuta da pročitam kakvim su sve hvalospevima poslanici tadašnjih radikala dočekali Zakon o informisanju, ali evo šta kaže Aleksandar Vučić. Kaže, ovaj će zakon konačno uspostaviti red po najvećim demokratskim standardima savremenog sveta i ljudi iz sveta će dolaziti u Srbiju da uče kako treba da se uredi medijska scena.

Taj medijski zakon je proglašen najgorim i najsramotnijim. Ja ne znam da li se išta sramotnije desilo u ovoj sali, sem rečenice Aleksandra Vučića - ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana, a onda je tu ovaj zakon.

Pazite, ti ljudi koji su to radili, koji su imali takvu politiku, koji su koristili tako zapaljivu retoriku danas donose nov medijski zakon, a reči stavljaju u glavu i usta ministrima koji treba da budu kao portparoli ovde Vlade i režima Aleksandra Vučića, a onda se sve završi tako što Aleksandar Vučić kaže - izvinjavam se svom narodu posle 20 godina zbog ovoga što je uradio. Kasno je.

Poštovani građani Srbije, vidite šta je strah režima Aleksandra Vučića, kada vas ovi prodavci Kosova i Metohije, koji su svojim gazdama iz NATO pakta napravili bazu „Bondstil“, optuže za nešto, onda predsedavajući se uplaši da da repliku. Ja razumem strah. Mi nismo poboli NATO zastavu na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Mi nismo uzeli Tonija Blera da nam bude savetnik, mi Tonija Blera ne plaćamo 200.000 evra, mi ne plaćamo suprugu Tonija Blera da brani grad Beograd, gle, sticajem okolnosti, ona brani i Hašima Tačija. Kako je moguće da Srpska napredna stranka plaća odbranu Hašima Tačija? Kako je moguće da vi takve patriote to radite ovom narodu i ovoj zemlji?

Evo, građani Srbije, ovi preko puta mene plaćaju suprugu Tonija Blera, Čeri Bler, u dva međunarodna spora koja ima Vlada Republike Srbije pred međunarodnim arbitražama i nećete verovati, ta ista Čeri Bler brani besplatno Hašima Tačija. A, što ga ne bi branila besplatno kada Aleksandar Vučić brani Hašima Tačija za zločine koje je počinio nad srpskim narodom?

Šta tek da vam kažem o vašem patriotizmu? Danas sam vam čitao, ovako, građani Srbije, izgleda zakletva koju su poslanici Srpske liste položili na Ustavu Kosova – Zaklinjem se da ću raditi na zaštiti i poštovanju ustavnosti i zakonitosti i zaštiti suvereniteta i teritorijalne celovitosti Kosova. To kažu vedete Srpske liste. Gledajte samo kako gledaju u patos, sada ih je sramota, ćute, ni da beknu, ni a da kažu. Nemojte da silazite na taj teren patriotizma, jer gde ste vi glumili patriote, tamo je nastala velika Albanija, a vi ste utemeljivači velike Albanije. Vučiću će spomenik u Prištini pored Klintonovog da podigne njegov gazda Kurti.

Poštovani građani Srbije, vidite kako se brane ovi koji polažu zakletvu nad Kurtijevim ustavom. Oni koji su Kurtiju dali državu, oni koji su bili u koaliciji sa Haradinajem, sa Tačijem, sa Kurtijem, koji se ne bi stideli Pavelić da ustane iz groba i s njim da budu u koaliciji, mada su oni završili ono što je Pavelić počeo, proterali su Srbe tamo iz Krajine, gde su Srbi nekada živeli. To su ti napredni izdajnici. To su ti koji kažu da sam ja postavljao NATO lokator na televiziju RTS, ali to su ti koji su svoju majku 15 minuta pre nego što su pale bombe izveli sa RTS-a, da neka druga deca i ljudi tamo poginu.

Ja tog dana nisam bio na RTS-u. Neki drugi ministar informisanja otišao je po svoju majku. Da li je kazao bombardujte RTS? Da li je rekao tu gađajte, tu će da boli? Ja ne znam. Ne znam to, ne ulazim u to, to nek on raščisti sa svojom savešću, ali kada je reč o Oliveru Ivanoviću, tu znam da ste emitovali spot koji će ući u anale besramlja i ako vi koji se smejete posle tragedije iz Mladenovca i „Ribnikara“ i ne znate za sram i za stid, vidite taj čovek koji je ubijen u Kosovskoj Mitrovici i koji se zvao Oliver Ivanović, on je bio žrtva medijske hajke i pripreme tog zločina.

Pitajte izvođača radova, jer mnogo trza duga devetka sa prigušivačem u Kosovskoj Mitrovici. Da li više trza nego hekler u Svetogorskoj kada ste ubili Ćuruviju, to pitajte. To sa svojom savešću raščistite. Nemojte to sa mnom. Nemojte vaše krvave ruke da umačete sa ove strane čiste vode. To tamo među vama i lepo ste rekli - nikada vi koji ste poboli NATO zastavu na Kosovu i Metohiji ne možete biti sa nama kojima je Srbija sve i jedino. Nikada vaša mržnja prema Srbiji neće biti jača od naše ljubavi, nikada.

Ja sam i ovim amandmanom tražio da se ovaj član briše, jer smatram kada bi imali uređenu medijsku scenu, onda bismo mogli da vidimo da se šef kabineta kosovske predsednice zahvalio Aleksandru Vučiću zato što je priznao nezavisnost Kosova. Kaže, 7. oktobra 2023. godine, u 09.49 minuta, šef kabineta kosovske predsednice Bljerim Velja, poznat po čestim kritikama na račun medija i vlasti u Srbiji, sinoć se zahvalio srpskom predsedniku – hvala, Aco, štos i priznao nezavisnost Kosova, i to mu je poručio.

To je vaša politika. To su vaši argumenti. To je ono što vi sledite, to je ono što vi radite i zbog toga je Aljbin Kurti šef vaše liste, zbog toga je on nosilac vaše liste, zbog toga ga krijete, zbog toga ga se stidite. Sada su pale maske, sada se zna za čiji račun radite, sada spustite glave i gledajte ponovo u patos, jer treba da vas je sramota, a ja ću sada još nešto da vam kažem o medijskim zakonima.

Isti taj Aleksandar Vučić, koji je bio ministar informisanja 1998. godine i koji je bio ministar informisanja 2000. godine kada ste izdali Kosovo i Metohiju, kada je menjao Pećku patrijaršiju za stan od dva ara, sada hoće da bude predsednik Srbije koji brani Kosovo. Nek ide tako da brani svoju dedovinu, privatnu imovinu. Nemojte da brani ono što smo krvlju plaćali. Mi bar znamo cenu slobode. Mi bar znamo koliko je naših predaka palo u Prvom svetskom ratu, boreći se protiv dede Aleksandra Vučića koji je u austro-ugarskoj uniformi poginuo kod Kuršumlije.

Nemojte nama koji znamo ko smo, šta smo i odakle smo da spočitavate patriotizam. Nemojte da nam branite da volimo ovu zemlju, da poštujemo njenu slobodarsku tradiciju, da poštujemo njenu zavisnost, da poštujemo to što smo mi patriote, a vi… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, vidite kako izdajnici vode zemlju. Oni znaju da je neko počinio neko krivično delo – postavljanja lokatora, izdaje zemlje, ali ga ne hapse. Ne, ne hapse ga. Vidite, razlika između nas i njih je što ćemo mi njih hapsiti zbog izdaje i biće im suđeno i moći će da biraju da li će da im se sudi na nacionalnom stadionu, u Specijalnom sudu za organizovani kriminal, na Ekspu, zajedno sa opljačkanim milijardama. Vidite, oni kažu – mi znamo ko šta radi u ovoj zemlji, ali ne, mi ne hapsimo te ljude. Mi sa Kurtijem Sarađujemo. Mi sa Haradinajem sarađujemo.

Mi sarađujemo sa OVK, mi smo udarna elitna jedinica OVK, mi smo više uradili za nezavisno Kosovo i veliku Albaniju od svih komandanata OVK te terorističke organizacije, nego oni i zato Aleksandar Vučić čeka spomenik u Prištini i zato mu se zahvaljuje šef kabineta predsednice skupštine sa - hvala Aco što si priznao nezavisno Kosovo i zato mu se zahvaljuju i za Briselski i Ohridski i Vašingtonski sporazum i kumanovsku kapitulaciju i morate taj žig da nosite.

Ja znam da to boli, da nije prijatno kad ste čitavoj Srbiji prikazivali kao velike patriote, a završili kao najveći izdajnici u istoriji Srbije. Kad ste završili na izbornoj listi Aljbina Kurtija, predvođeni Aleksandrom Vučićem i znam da vam nije prijatno. Znam, to boli, to je eto tako, nešto ste maštali da budete, da budete graničari kod Karlobaga, a završili ste kao skutonoše i vazali Aljbina Hurtija. Sad ćemo malo i o medijskim zakonima. Valjda vam je dosta.

Građani Srbije, pošto sam pročitao stenograme sa sednice Skupštine Srbije od 20. oktobra 1998. godine kada je Aleksandar Vučić kao ministar informisanja obrazlagao jedan od najsramotnijih zakona o informisanju u istoriji Srbije, sad moram da vas podsetim na posledice tog zakona. Već samo posle par meseci od donošenja tog zakona uhapšen je prvi novinar i osuđen, gle čuda, na godinu dana zatvora. Nebojša Ristić iz Sokobanje, član DS, u to vreme novinar na lokalnom radio u slobodnoj opštini Sokobanja osuđen je zato što je na prozor radio stanice stavio plakat radija B92. Osuđen je na godinu dana zatvora. Znači, godinu dana ste oterali čoveka u zatvor na pravdi Boga i godinu dana je on bio u zatvoru.

Na godišnjicu njegovog izlaska iz zatvora vi ste organizovali noćni napad sa oružanom policijom, sa dugim cevima, na Beograđanku gde se nalazilo sedište televizije B92, Studija B, odnosno tada radija B92, Studija B i novinske redakcije „Blica“ sa dugim cevima, sa pancirima ušli ste, premlatili onaj narod napolju, osakatili neke ljude trajno, neki su izgubili ruke, oči, neku su oslepeli, nekima se polomili ruke, razbijali glave ljudima, ponašali se onako kako vas uči vaš gazda Kurti da treba da se ponašate prema građanima Srbije i došli smo u situaciju da ste zaplenili te televizijske stanice. To je dovelo do masovnih građanskih protesta koji su rezultirali vašim padom i razumem zašto se plašite majskih protesta. Oni će takođe rezultirati vašim padom sa vlasti.

Poštovani građani Srbije, evo čuli smo definiciju kako oni rade. Znači, oni su ovo pripremili, nisu oni ovo slučajno. NJima je ovo zadatak, direktiva od gazde Kurtija. Dakle, nisu ovo slučajno uradili. Evo čuli ste direktno priznanje. Nije ništa slučajno. Nije to tako tek urađeno, u patriotskom zanosu, niti je bilo besplatno. Znači za ovo su dobijeni novci. Znači, ovo je urađeno planski, organizovano, smišljeno, po direktivi stranih službi. Bravo. Pa takve vas volim kada sami skinete maske i kažete – pogledajte građani Srbije, takvi smo. Pogledajte ovo, hvala Aco. Pa to se pripremalo, ne jednu godinu, ne dve, to pripremate od 1999. godine, kada ste vašem gazdi Kurtiju poklonili državu. Kada ste proterali srpsku vojsku i policiju sa Kosova i Metohije i zamenili ih vašim saborcima iz OVK-a i NATO pakta.

A u Kruševcu, tim povodom vatromet napravili. Vatromet. Vatromet, kada je stradala mala Milica, vi ste vatromet pravili da proslavite, da proslavite, remek delo vaših gazda. Svaka vam čast.

Hajde, ozbiljno vodi ovu sednicu. Ako hoćeš ovako da prekinemo sednicu, nema problema. Hajde, odmah vrati čoveku vreme. Simo, hajde vrati vreme i ne pravi incident.

Ovako izgleda građani Srbije kada ne daju posebnu sednicu.

Poštovani građani Srbije, mi smo tražili da se i ovaj član Zakona o informisanju briše, jer svedočimo jednom sramotnom ponašanju vladajuće većine koja, suočena sa svojim nedelima na kraju isteka svog mandata, želi da se medijskim mrakom zaštiti da vi ovo ne možete da čujete nigde, ni na jednoj televiziji. Ne samo da oni ne dozvoljavaju da istinu o svom načinu vršenja vlasti ne možete da čujete na televizijama, oni bi sad to da spreče i u Skupštini, jer ih bole argumenti, sekiraju ih. Sekiraju ih što tamo neki iz Zvečana traži 3.000 evra da mu se vrati koje su uzete za posao sina pa nije dobio posao. Boli ih to.

Da ima slobodnih medija, to bi mogli da vide. Ima nekih, na "z" se prezivaju, što su dali 5.000 evra da dobiju posao, pa nisu dobili posao, pa su ljuti i neće da glasaju za vas, lobiraju da i drugi ne glasaju za vas. Pitanje je koliko je takvih nesrećnika. Da smo imali slobodne medije, mogli smo da imamo sučeljavanja o Kosovu i Metohiji. Da ste imali hrabrosti da zakažete sednicu o Kosovu i Metohiji, i to bismo imali.

Ali, sad govorimo o medijima. A kako govorimo o medijima? U kojoj zemlji govorimo o medijima? Govorimo u zemlji Srbiji u kojoj je visoki funkcioner Srpske napredne stranke član Glavnog odbora, Sima iz Grocke, naredio paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, pravosnažno osuđen na pet godina, ali Milan Jovanović još uvek čeka da dobije materijalno obeštećenje za svoju kuću. On još uvek nije obeštećen za ono što mu je uradio član Glavnog odbora SNS na način na kako on shvata medijske slobode.

Što je za vas agresija i mržnja kad vam kažemo istinu? To je ljubav. Mi vam to kažemo zato što vas volimo, gospodine Orliću.

Nemojte uopšte da laskate sebi da neko vas mrzi. Mržnja je jedno visoko osećanje. Ovde se izdajnici preziru, u ovoj zemlji. Oni se ne mrze. Mi vas volimo. Mi ovo radimo iz ljubavi prema vama. Hoćemo da vas napravimo da budete bolji, kvalitetniji, pošteniji, da volite ovu zemlju. Hoćemo da pomognemo socijalnoj službi u Zabeli gde ćete završiti svi vi, da vas lakše prevaspitaju, da naučite šta je ljubav.

Što vas to sekira? Što sve doživljavate kao mržnju? Što i veliki izliv ljubavi sa naše strane vi zaista doživljavate na jedan pogrešan način?

To vam kažem krajnje dobronamerno. Mnogo vas je zaokupila ta mržnja.

Kad govorim o ovim medijskim zakonima, tražili smo da se obrišu ovi članovi zato što donosite jedan neuređen medijski zakon. Donosite jedan katastrofalan medijski zakon. Niste ništa naučili iz prošlosti.

Evo, ovde sam vam čitao, niste bili u sali, gospodine Orliću, samo zbog vas ću pročitati ponovo stenograme sa sednice Skupštine od 20. oktobra 1998. godine kada je Aleksandar Vučić kazao da je to najmoderniji zakon koji će Srbiju svrstati u red najdemokratskijih zemalja. Onda je maja meseca 2015. godine kazao – izvinite, bio sam glup što sam doneo ovaj glup zakon. Izvinjavam se mom narodu.

Nije ovo njegov narod, ovo je narod Srbije. Nikada to nije bio njegov narod. Nemojte privatizovati narod. Valjda vam je dosta što ste privatizovali PKB i rezerve zlata u ovoj zemlji od nekoliko milijardi evra, nemojte i narod privatizovati.

Građani Srbije će vam pokazati, znači, čiji su oni i kakvi su. Nemojte potcenjivati slobodarsku tradiciju srpskog naroda.

Boli istina, boli dobro i treba da vas boli. To je dobro, treba da vas boli istina.

Evo, mašu rukama. Kažu - ovoliko me boli istina. Svaka čast, to je dobro.

Dakle, građani Srbije, ja sam podneo amandman na ovaj član zakona i zahtevam da se briše.

Drago mi je, gospodine ministre, da makar vi hoćete da polemišete nekim argumentima. Kakvi su, nema veze, bar ste u temi, za razliku od ovih koji nameću Kurtija, Kosovo, svog gazdu, milijarde, milione Đilasa. Vi ste bar otvorili temu, pa, kad ste već otvorili temu „Telekoma“, hajde malo da popričamo na tu temu.

Da vas pitam zašto je „Telekom“ platio 600 miliona evra za prava prenosa Premijer lige? Kako je to moguće?

Da li biste vi platili vašim privatnim novcem 600 miliona evra za nešto što je Kina platila 75 miliona evra, Francuska 40 miliona evra, Austrija i Švajcarska zajedno 25 miliona, a bogata Srbija 600 miliona? Bogato, ima se, može se, ekonomski tigar. Biće para, samo nek je novih EKSPO projekata od 12 milijardi evra.

Međutim, „Telekom“ je zbog toga zabeležio gubitak. „Arena Chanell Group“ je u stopostotnom vlasništvu „Telekoma“ i ona je prošlu godinu završila sa neto gubitkom od 107 miliona evra, tačno toliko koliko je rata za prava prenosa Premijer lige.

Kako ste mogli jedan „Telekom“ ovako da sahranite? Koliko je vama dosta? Čekajte, gospodine, što dobacujete, što vi tako ne upravljate svojim imanjem, nego tamo otimate seljacima zemlju da uvećate svoje imanje? Ne poklanjate ništa, ne dajete Premijer ligi, ne finansirate Sautempton i Šolaka, nego, Boga mi, vodite računa o svojim parama.

Poštovani građani Srbije, ovaj sramotni Zakon o informisanju koji pokušavamo da popravimo amandmanima još jedan je korak u pokušaju režima Aleksandra Vučića da Srbiju uvede u medijski mrak.

Šta znači povećano učešće države u osnivanju medija? Pa, to znači dodatno zagađenje medijskog prostora.

Pogledajte na šta liče mediji koji imaju nacionalnu frekvenciju, a pogotovo mediji koji su u vlasništvu režima Aleksandra Vučića. Pa to su medijske trovačnice. To su alati za vađenje duše našeg naroda. To su alati koji treba u robskoj pokornosti da vas čuvaju, koji treba da vas uvere da je tačno ono što priča Aleksandar Vučić, a ne ono što mislite i onda nam kažu da su finansijski pokazatelji fenomenalni, a da mi ne znamo.

Evo, revizor kaže da ste zaduženje u „Telekomu“ u ovoj godini povećali za 350 miliona evra. Znate, građani Srbije, ja mnogo ljudi znam koji kažu – ja se ne razumem u politiku. Ima ljudi koji se ne razumeju i u astronomiju, ima ljudi koji se ni u šta ne razumeju, kao neki ovde od vas preko puta mene, ali za svojih 58 godina ja još nisam sreo čoveka koji se ne razume u pare.

Ovi koji su ukrali samo šest milijardi evra na carini super se razumeju u pare, a vi građani Srbije, vas pitam, vi se svakako u novac razumete, kada otvorite novčanik, da li imate onoliko u novčaniku koliko treba da ima i koliko kaže državna televizija i Vučićeva propaganda ili imate manje? Naravno, imate manje, jer nema te propagande koja može da vam objasni da treba da jedete parizer za doručak, ručak i večeru dok oni jedu bifteke i piju vino od 16.000 evra. To je ta ekonomija SNS.

A što vas nervira gospodin Parandilović? Pa on iz ljubavi čovek govori prema vama. Opet ne razumete ljubav.

Evo, ja sam iz ljubavi prema vama podneo amandman koji kaže – briše se ovaj član zakona. Da bismo mogli da da čujemo ovako pametne reči na RTS-u, jer niko se od vas nije ovde učlanio ovde u SNS. Vi ste se u vlast učlanili. Jel ste čuli malopre repliku Milenka Jovanova? On ne replicira na moje argumente, nego vraća priču na Dragana Đilasa. Žulja ga Dragan Đilas. Pa, neće Dragan Đilas da bude upravnik Zabele. Polako bre, šta se šlihtaš čoveku? Ne preferira on to.

S druge strane, stalno nam spočitavate kroz replike, kroz odgovore na naše argumente, kakva će biti naša lista. Pa, što vam onda smeta kad ja kažem da će vašu listu da vodi Kurti? Što vas to sekira? To znamo i vi i ja.

Nemojte vi da se brinete za našu listu. Brinite se vi za „Telekom“. To je ono što brine građane Srbije. Brinite se vi za resurse države Srbije, a ne o opoziciji. Mi smo se takvi kakvi smo se ujedinili. Ujedinili ste se vi i sa Kurtijem i sa Belivukom i sa Šarićem. Jel ima neki mafijaš da sam ga zaboravio da nije sa vama? Nema, svi su tamo. Svi su tamo. Jel ima neki mafijaš bez članske karte SNS? Nema. Samo, ovog puta se izgleda promašili, gospodine Jovanov, a možda i niste. Koliko pominjete Đilasa, ja u stvari mislim da se vi nudite Đilasu jer ste namirisali promene i hoćete lepo u SSP. A znate šta, moram da vam kažem, na DS nemojte nikako da računate, jer tamo će pisati – ne primamo nove članove od 17. decembra ko promeni.

Ne kaže se – hajde sledeći. Nismo u kafani, nismo kod lekara, nismo u autobusu, nismo došli da primamo ovde injekcije, hajde sledeći. Malo dostojanstva, malo poštovanja. Niste vi zubar, šta ste vi ovde – ajmo sledeći. Vaspitaniji su ovi momci dole u restoranu što rade, oni kažu – dobro veče, izvolite gospodine Milivojeviću. Vi ste osnovali neki kafanski rečnik, ovde se obraćate Aleksiću, Parandiloviću. On je gospodin Aleksić, pogotovo za neke od vas, on je gospodin Parandilović, ovo je gospođa Dragana Rakić. Polako s tim. Gde se žurite? Još nisam video vlast kojoj se toliko žuri da izgubi vlast, ozbiljno. Vi ste toliko zapeli da ostanete bez vlasti da vas ja prosto ne razumem.

Vi ćete, gospodine Orliću, biti ovde u parlamentu sigurno i u sledećem sazivu sa mnom. Šta je sad, radosni ste, pantomima? Pokazujete nešto rukama, kao u Maratoncima onaj kada je spalio Panteliju, rekoh možda ćete cvicangle. Ostaće samo dugmići ako nastavite.

Dakle, mi smo tražili da se ovim amandmanom obriše ovaj član i moram da vam kažem da mi tražimo to ne zato što smo protiv toga da se uredi ova sfera, ova oblast. Veoma su važni medijski zakoni, a znate vi ste skliznuli davno u diktaturu i ne možete da se oslobodite tog galopa da sve bude pod vašom kontrolom, da sve držite da sve bude vaše, da ceo svet bude vaš. Ima ona dečija pesmica „Al je lep ovaj svet“, a kod vas ide - moj je potok, moj je cvet, moja je livada, moj je med. Čekaj, ima valjda nešto i narodno ovde, stani malo, bre, polako, gde ste zapeli? Dakle, ne valjaju vam ovi medijski zakoni zato što hoćete da uspostavite punu medijsku kontrolu nad medijskom scenom Srbije.