Gospođo predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vojske Republike Srbije, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, kada govorimo o Strategiji odbrane Srbije, citiraću ono što piše u Strategiji odbrane i što je, izgleda, u ovoj sali i u ovoj diskusiji glavni problem ove strategije, a ona kaže: „Strategija nacionalne bezbednosti je zasnovana na Ustavu Republike Srbije, kao i opredeljenosti Republike Srbije da kroz mir i stabilnost doprinosi izgradnji i jačanju bezbednosti“. Ponovo ću citirati: „da kroz mir i stabilnost doprinosi izgradnji i jačanju bezbednosti“.
Očigledno da nekima reči „mir i stabilnost“ u Republici Srbiji ne odgovaraju. Očigledno se neki najbolje snalaze u reči „haos, nemir, rat, ratni sukobi, izolacija, sankcije“.
Građani Srbije, dok god Demokratska stranka ima najodgovorniju ulogu za ključne odluke u ovoj zemlji, za vođenje spoljne, unutrašnje politike, a pogotovo politike bezbednosti, mir i stabilnost će biti naše trajno opredeljenje, jer mi smo se za mir i stabilnost opredelili i kada branimo naše Kosovo i Metohiju pred međunarodnim institucijama pravde, mi se za mir i stabilnost opredeljujemo i kada jačamo Vojsku i vojne kapacitete.
Bilo je zaista puno žuči u ovoj diskusiji, puno nerazumevanja i puno čudnih pozivanja na neke istorijske okolnosti i činjenice. Biću u obavezi da zbog građana Srbije dam neke odgovore, neka pojašnjenja i da otklonim neke nedoumice koje možda postoje kod građana Srbije, kada je reč o ovoj raspravi.
Pre svega, nama se ovde spočitava da nismo dovoljno stručno odradili ovu strategiju, da je ona pisana još u vreme gospodina Borisa Tadića i da su tu strategiju pisali neki ljudi nedorasli tom poslu.
Imam puno poverenja u ljude iz Ministarstva odbrane i u Vojsku Srbije. Kao i većina građana Srbije mi verujemo da je Vojska Srbije sposobna da odgovori bezbednosnim rizicima današnjice.
Da li postoji poverenje ili nepoverenje građana Srbije u Vojsku Srbije to najbolje govori nedavni odziv regruta u Vojsku Srbije. Pogledajte koliki je odziv regruta u procentima.
Ko god to ne želi da vidi, a odziv je 99%, taj namerno degradira ugled Vojske Srbije u javnosti, taj namerno hoće da kaže da građani Srbije nemaju poverenje u Vojsku. Svejedno je da li se neko opredeljuje da li će Vojsku služiti sa oružjem, kao što je to većina nas uradila, ili će Vojsku služiti onako kako zakon dozvoljava, ali je bitno da svoju zakonsku obavezu izvršavaju i da Vojska Republike Srbije ovog trenutka ima odziv više od 99%.
Znam da je nekima bezbednost zemlje hobi. I da se prema bezbednosti odnose kao prema hobiju i da iz tog hobija pokušavaju da utiču na bezbednost zemlje. Dok god to rade kao opozicione stranke, nije neki problem, ali kada budete na vlasti i dobijete odgovornost da brinete o bezbednosti zemlje, da brinete o Ustavu zemlje, a to radite iz hobija, onda to bude jedan vrlo skup hobi čiju cenu plaćaju građani Srbije.
Samo ću podsetiti, možda su neki ljudi posle 5. oktobra izgubili posao, ali, niti je Vojska Republike Srbije, niti je DS, niti je Boris Tadić izgubio jedan kvadratni centimetar teritorije Republike Srbije.
Kad govorimo o ovim bezbednosnim rizicima, oni nisu nastali 2007, 2008. godine, oni su nastali 1999. godine, kada su neki od najglasnijih kritičara ove strategije bili i te kako odgovorni za situaciju u zemlji, za spoljnu i unutrašnju politiku.
Kada govorimo o tome da li Srbija treba da ima Vojsku koja učestvuje u mirovnim operacijama u svetu, nama se odmah spočitava da mi našu Vojsku šaljemo u vojne operacije u inostranstvu za račun NATO pakta.
(Dragan Šormaz, sa mesta: To je sledeća tačka dnevnog reda.)
To ste koristili, gospodine, dobacujući i kada smo raspravljali o strategiji, to ste koristili i juče na konferencijama za novinare, to ste koristili i juče kada ste se obraćali ovom parlamentu.
Dakle, šta kaže istorija? Da li je naša Vojska zaista opredeljena da brani granice Srbije ili nije, i da li je kroz istoriju naša Vojska samo bila stacionirana u Srbiji ili smo možda naše vojnike slali negde u svet, u okviru mirovnih operacija Organizacije UN?
Oni koji su rođeni 1930, 1931, 1932, 1933, 1936. godine, a sada gledaju ovaj TV prenos, pamte 1956. godinu kada je pukovnik Lazar Mušicki komandovao našom Vojskom u okviru kontingenta Mirovne misije na Sinaji.
Slali smo našu Vojsku u Jemen 1963. godine, komandovao je pukovnik Branko Pavlović, prilikom sukoba između Saudijske Arabije i Egipta. Da ne pominjem od 1960. do 1964. godine Mirovnu operaciju u Kongu.
A, da li pamtite general-majora Slavka Jovića? Najzaslužniji je zato što su „plavi šlemovi“ dobili Nobelovu nagradu za mir. Komandovao je od 1988. do 1990. godine. Na Sinaju smo imali 15 hiljada vojnika iz bivše SFRJ, ali je veći deo činila Vojska poreklom sa teritorije Srbije.
Naravno da naša Vojska i sada učestvuje u mirovnim operacijama, naravno da smo mi opredeljeni za borbu protiv terorizma.
Ako pogledamo malo dalje, dublje u istoriju, 1402. godine, prilikom bitke kod Angore, za one koji ne znaju, bitka kod Angore je bitka između Mongola i Turaka, na strani Turaka, kao vazalna vojska, borila se i srpska vojska, koju je predvodio despot Stefan Lazarević, čovek koji je poreklom iz Kruševca, ali učestvovali su i sinovi Vuka Brankovića, Đurađ i Grgur.
Niko od nas ne traži da naša Vojska danas bude vazalna vojska, niko od nas ne traži da danas budemo u vazalnom odnosu, ali se od onih ljudi koji upravljaju ovom zemljom traži da znaju gde su granice Srbije, a ne da se neko probudi u ovoj sali i da postavlja pitanje pred čitavim svetom, da kaže – molim vas, gde su granice Srbije?
Dok god smo mi iz DS na ovim pozicijama za koje su nam građani Srbije dali poverenje, nikada se nećemo zapitati gde su granice Srbije, jer to se uči u prvom razredu, to piše u Ustavu. Za mene su granice Srbije jasno definisane.
Onaj ko to ne zna neka se vrati u prvi razred i neka kaže građanima Srbije na sledećim izborima – ne znam gde su granice Srbije, molim vas, građani Srbije, nemojte mene da birate, jer ako pitam krunisane glave sveta, predsednika Francuske, bilo koje institucije, gde su granice Srbije, zamislite da vas danas neko pita gde su granice Kine, zamislite da vas predsednik Kine pita – izvinite, molim vas, gde su granice Kine, ne znam gde su granice Kine.
Naravno da mi znamo gde su granice Srbije i naravno da znamo kako se te granice čuvaju i znamo gde je Srbija. Nikada se neće desiti da mi kažemo – okolnosti su teške, situacija je nepovoljna, brige su ogromne, vratićemo mandat narodu.
Mi smo dobili mandat i poverenje da upravljamo ovom zemljom, da sprovodimo zakone i da donosimo i ovakvu strategiju. Ovo je prva Strategija koju Ministarstvo donosi. Nećemo nikada pokazati strah, nedoumicu, rezervu, nećemo nikada pokazati da nismo dorasli iskušenjima. Mi smo tu zato što su iskušenja takva. Da su manja, verovatno bi bio neko drugi.
Kada govorimo o tome ko je pisao Strategiju, malopre smo čuli jednu vrlo neprimerenu kritiku - kaže, pa ovaj što je pisao ovu strategiju ne bi mogao da bude ni član nekog mesnog odbora u Resniku jedne stranke. Naravno, kada ta stranka nema mesni odbor u Resniku, da ima tamo bi bilo više glasova te stranke nego što je bilo čuvara kutija. Više je bilo nevažećih glasova u Resniku nego što su oni osvojili i sada nam preporučuju da budemo članovi te stranke. Ne mogu da gubim svoje vreme, kao ni gospodin Dušan Spasojević, koji nije ovde u sali, da budem član nevladinih organizacija ili nekih organizacija koje se kao hobi bave bezbednošću.
Na vrlo ozbiljan način se bavimo ovim problemom i naravno da ćemo glasati za ovu strategiju. Pozivam i one koji imaju rezervu prema ovoj strategiji da dobro razmisle da li treba i oni da glasaju ili ne treba da glasaju.
Posebno mi je smetala rečenica, koja se čula u ovoj sali kada se raspravljalo o ovoj strategiji, vaš predsednik. Molim vas, vi koji izgovarate rečenicu – vaš predsednik Tadić, kažite nam da znamo ko je vaš predsednik. Da li je to Hašim Tači, da li je to Toni Bler, da li je Bil Klinton, da li je to Putin, da li je to neko ko je sada aktuelan, da znamo čije interese sprovodite?! Ako vam Boris Tadić nije predsednik, ako vam ovo nije grb Srbije, ako vam ova zemlja nije zemlja, ako vam ovo nije otadžbina – kažite nam šta vam je otadžbina, ko nam je predsednik i čije interese sprovodite! To pre svega kažite građanima ove zemlje na izborima i u izbornim kampanjama.
Molim vas, kada govorite Boris Tadić otvara ovo ili otvara ono, Boris Tadić radi ovo ili ono, i kažite – vaš predsednik automatski šaljite poruku građanima Srbije, ali i mnogim drugim ljudima koji gledaju ovaj prenos, da ne priznajući Borisa Tadića za predsednika Republike ne priznajete Ustav, ovaj grb, ovaj parlament kao naš. Sutra ćete kazati – vaša vojska. Kažite nam onda koja je vaša vojska? I nemojte tako da nas delite i tako da delite Srbiju, jer to nije ni dobro, ni korisno ni za Srbiju, ni za vas, ni za bilo koga u ovoj zemlji.
Boris Tadić je naš predsednik i sledeći put kada vas bude pobedio na izborima biće ponovo naš predsednik, ali i vaš predsednik. I kada budemo izabrali nekog drugog predsednika to će biti predsednik svih nas, kao što je ovo predsednik Srbije, svih građana koji žive u njoj.
Za kraj ovog svog izlaganja zamoliću vas da još jednom pažljivo pročitate ovu strategiju odbrane i nacionalne bezbednosti, da razmislite o argumentima koje smo vam izneli, da razmislite o onome što ste radili kada ste bili na vlasti, da se zapitate da li je zaista toliko delotvorno kada budete u opoziciji da se probudi tako naglo opoziciona savest.
Dobro je za čoveka kada posle vlasti bude u opoziciji. Kažu da je najteže opoziciji prvih 20 godina. Posle će se navići. Za tih 20 godina će sigurno imati sijaset dobrih predloga. Biću spreman da uvažim sve dobre i korisne predloge kao član DS, kao narodni poslanik, ali nikada neću uvažiti argumente tipa – vaš predsednik, vaša vojska, vaš ovo ili ono.
To je naš predsednik. Ovo je naša zemlja i pozivam vas da za našu zemlju donesemo našu nacionalnu strategiju. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danima već slušam ovde u sali kompleks nekih ljudi koji pripadaju nekoj političkoj stranci kada je reč o Otporu. Slušam razna imputiranja, kada je reč o nekim ljudima koji ovde sede u sali.
Umesto da se raspravlja o amandmanima, ovde se raspravlja o tome da li je možda neki visoki funkcioner Vlade Republike Srbije, državni činovnik, na platnom spisku Stejt departmenta.
Koliko je meni poznato, niko u Vladi Republike Srbije nije na platnom spisku Stejt departmenta. Koliko je meni poznato, niko ko sedi u ovoj sali ovde na mestima rezervisanim za ministre nije kazao - ako ikada NATO čizma kroči na Kosovo, da će se povući iz politike. Koliko je meni poznato, 1999. godine predsednik stranke kojoj pripada gospodin Aleksandar Martinović je to izjavio. NATO vojnici nisu došli bosi na KiM. Bio sam nedavno na Kosovu, svi nose čizme i vas ovde vidim kako delite lekcije iz patriotizma koje meni vrlo smetaju.
Ne smeta mi to kada pričate o Krivičnom zakonu sa aspekta struke kojoj pripadate. Ne smeta mi kada to pričate sa političke opcije kojoj pripadate, ali kada pokušavate da nekoga u zemlji Srbiji devet godina, deset godina posle NATO okupacije Kosova, deset godina posle dolaska NATO snaga na Kosovo, kako vi kažete, a ne ja, pokušavate da podelite na patriote i izdajnike, pokušavate da nekoga u ovoj sali podelite na službenike Stejt departmenta, zapitajte se pre nego što prolijete potoke krokodilskih suza - kolika je vaša odgovornost u dolasku tog NATO pakta na Kosovo?
Zapitajte se gde se bili 1999. godine? Zapitajte se kada nekada legnete da spavate da li sanjate kneza Lazara, Uroša, da li sanjate Stefana Dečanskog, da li ste ikada videli Pećku patrijaršiju, da li vam je to dedovina, očevina, da li ste to menjali džip Vilijama Vokera, da li ste vodili politiku koja je dovela do toga dela okupacije Srbije ili niste, pa onda delite ovde lekcije ko je ovde patriota, ko nije.
Molim vas da se usmerite na dnevni red i da raspravljate sa aspekta struke kojoj pripadate, a ne da nas delite na patriote i izdajnike. Ljudi koji sede ovde primaju platu od poreskih obveznika građana Srbije, ne od Stejt departmenta.
Građani Srbije znaju da vrednuju šta i ko koliko radi za Srbiju. Meni je žao što Otpor nije u jačoj poziciji da više vlada Srbijom, ne da vlada nego da upravlja. Jer Srbijom se ne vlada.
Vreme vladanja Srbijom je prošlo. Sada je vreme upravljanja Srbijom. Mi smo preuzeli odgovornost za taj posao, taj posao dobro radimo.
Građani su ga vrednovali i na parlamentarnim izborima, ali i na lokalnim izborima u Vrnjačkoj banji, gde vi niste prešli cenzus, u Knjaževcu gde vi niste prešli cenzus, i na sledećim izborima vam takođe preti da vi ne pređete cenzus.

Poštovana gospođo predsednice, predsedavajuća, mislim da je povređen član Poslovnika 100, 101, 102, 103. i 104, gde se vređa, između ostalog, i dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodine Martinoviću, nema potrebe da vam repliciram, vama repliciraju građani Srbije na izborima. Od nekoga ko je bio na vlasti 99. godine ne očekujem da čita Bibliju pred spavanje, naravno čitate lekcije Tima Maršala. Ali, čitajte knjige od početka, ali ne od kraja.
Na devetoj strani knjige Tima Maršala piše da je gro novca koji je stizao od američke administracije davan za potkupljivanje ljudi iz vrha vlasti. Vaša stranka je tada bila u vrhu vlasti. Ako vam nisu dali onoliko koliko vam pripada, idite pa tražite da vam daju ono što vam pripada za ono što ste uradili ovoj zemlji 99. godine, ali nemojte to tražiti od građana Srbije, tražite od onih koji su vas prevarili.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo državni sekretari i ljudi iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas kada raspravljamo o ovom zakonu, mi u stvari otvaramo jednu vrlo važnu temu koja može da se formuliše kroz pitanje – u kakvom društvu mi to želimo da živimo? Ili je možda mnogo bolje to pitanje preformulisati i postaviti ga – kakve mi pojedince, kakve mi ljude odgajamo, koji će sutradan činiti ovo društvo.
Moram da vam kažem, gospodine ministre, da ste uradili jedan odličan posao ovim predlogom zakona. Zaista moram da vam uputim čestitke, jer ovaj zakon jeste evropski zakon, ali i zakon koji uveliko poštuje srpsku tradiciju, zakon koji uveliko poštuje državu Srbiju.
Neće naša deca u budućnosti izbaciti iz lektire Ivu Andrića ili Mešu Selimovića, pa ubaciti ne znam koga iz Malezije ili iz ne znam koje druge zemlje sveta. Naša deca će nastaviti da proučavaju srpsku istoriju, srpsku geografiju, proučavaće lektiru koju su pisali srpski pisci, pisci koji žive u ovoj zemlji, građani Srbije, a naravno da će proučavati i savremene tekovine civilizacije i onoga što svet nosi sa sobom.
Kad govorimo uopšte o sistemu obrazovanja, veoma je važno razmatrati obrazovanje ne kao političku temu i ne kao temu gde neko hoće da kaže da je zakon o osnovama obrazovanja zakon koji je nama neko naredio da donesemo. Zar zaista neko u ovoj zemlji misli da se neko u Briselu, Hagu, Vašingtonu, Njujorku, Moskvi, budi sa idejom – e, kakav ćemo danas zakon onim Srbima da serviramo?
Molim vas lepo, to prevazilazi maštu najslobodnijih ljudi. Mi evropske zakone ne donosimo zato što to nas neko uslovljava ili prisiljava. Mi ovakve zakone donosimo jer 130 poslanika, koji sede u ovoj sali, izražavaju većinsku volju građana Srbije da se ovakvi zakoni donesu.
Mi ove zakone donosimo kao rezultat naših nastojanja i želje ne da uđemo u Evropu, nego da budemo deo savremenog civilizovanog sveta. Ako posmatramo ljudsku istoriju, istoriju ljudske civilizacije, pogledajte stare Grke, stari Grci su prezirali kulturu i običaje naroda u okruženju, ali nisu prezirali njihova znanja i njihovo obrazovanje. Ali su propali zbog toga što se jednog trenutka nisu prilagodili savremenim tekovinama civilizacije.
Rimljani, mnogo star narod, Rimska imperija je trajala, ako posmatramo Zapadno i Istočno Rimsko carstvo jako dugo, ali taj narod je takođe propao jer se nije prilagodio nekim određenim proklamovanim načelima. Groblje ljudske civilizacije je prepuno propalih i izumrlih naroda, koji su dali možda i veći doprinos istoriji te civilizacije od srpskog naroda. Ko danas pamti Inke, Asteke, Maje i mnoge druge, Vavilonce, i neke druge narode?
''Otpor'' svi pamte, gospodine Krasiću. Ko danas pamti te narode, i ko danas uopšte spominje te narode i zbog čega su ti narodi propali? Zbog toga što nisu prihvatili ne određena programska načela koja su stizala iz sveta, već su izgubili korak sa obrazovanjem i primanjem novih znanja i novih iskustava.
Zbog toga je ovo vrlo važan zakon, jer ako posmatramo znanje kao zbir mudrosti i iskustva, nekad se govorilo da je znanje ubilo mudrost, jer nekad su ljudi bili prvo mudri, onda su spoj mudrosti i iskustva stopili u znanje i onda je čovek koji je imao znanje i obrazovanje mogao da parira ljudima koji su imali mudrost ili inteligenciju da prepoznaju probleme.
S druge strane, imamo ljude koji kažu da danas informacije ubijaju znanje. Međutim, meni je veoma važno da znam kako će se naša deca obrazovati i veoma mi je važno da znam da će naša deca svoja znanja sticati u skladu sa savremenim civilizacijskim tekovinama.
Gospodine Krasiću, još uvek nemam dece, ali ću biti veoma srećan sutradan kada me deca pitaju – ko je doneo ovako dobar zakon, da kažem – ja. Hvala gospodu bogu da ne uče po Krasićevom zakonu, jer biste sedeli u skamijama, nego učite po zakonu koji je doneo gospodin Žarko Obradović, pa sedite za kompjuterom i raspravljate o savremenim civilizacijskim dostignućima, kao vaši vršnjaci svuda u svetu.
Očigledno je mnogo vrućina u ovoj sali i očigledno da vrućina izaziva logoreju kod pojedinih. Imam dva uha i jedna usta, što znači da moram da pričam duplo manje nego što čujem, tako da ću svoje izlaganje privesti kraju.
Za one kojima se ovaj zakon ne sviđa i koji dobacuju uporno s moje leve strane, postoji u Jagodini, nije tu Dragan Marković Palma, jedna mnogo lepa institucija koju je on otvorio, ne mislim na Zoološki vrt, nego na Muzej voštanih figura, i mislim da će u Muzeju voštanih figura biti mesta za mnoge koji se suprotstavljaju savremenim civilizacijskim tekovinama.
Onda će moći da gledaju Skupštinu na razglednici i da služe za edukaciju deci koja dolaze na ekskurziju u Jagodinu, ali siguran sam da će ovaj zakon koji danas donosimo služiti za primer mnogima u ovoj zemlji kako treba zakoni da se donose. Da će ovaj zakon biti još jedan putokaz ka Evropi, ka civilizaciji, ka napred. Da je ovaj zakon još jedan plamičak na evropskom svetioniku koji je u ovoj zemlji zapalio dr Zoran Đinđić.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanice, uvažena gospođo ministarko, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo rečenicom koju je izneo gospodin Aleksandar Martinović, da je sud osudio neke navodne ubice dr Zorana Đinđića.
Gospodine Martinoviću, ako znate neke nove pojedinosti i detalje o atentatu na dr Zorana Đinđića, molim vas da te podatke date tužilaštvu, ali dok te podatke ne iznesete apsolutno sam uveren da je sud kaznio prave ubice i da ih je adekvatno kaznio njihovom zločinu i shodno propisanoj kazni u Krivičnom zakonu.
Kada govorimo o trgovini ljudskim nesrećama, kada se krene sa trgovinom ljudskim nesrećama, pa dođe trenutak da se s time prestane.
Da li se prestane kada se ne pređe cenzus u Vrnjačkoj Banji, ili u Kovinu, ili u nekom drugom mestu, svejedno, ali bitno je da kad-tad kada se krene sa trgovinom nesreća onda se i prestane.
Nama su sve žrtve jednake, i Pavle Bulatović i Zoran Đinđić, ali mi nismo bili na vlasti kada je ubijen Pavle Bulatović. Kada je Pavle Bulatović ubijen neki su drugi bili na vlasti i ti neki su smelo i odgovorno u ovoj skupštini kazali ime njegovog ubice i omogućili njegovom ubici da se skloni.
Gospođo Malović, čestitam vam na svemu što ste uradili na reformi pravosuđa.
Smatram da posao ministra odlično obavljate i ovo nije neki savet ili uslov Evrope, ovo je želja demokratske javnosti da se ovakvi zakoni donesu.
Podržavam vas i pozdravljam u naporima da istrajete na ovom poslu.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo često se ovde prilikom rasprave o važnim tačkama dnevnog reda, kao što je današnja, koriste prilike da se upute političke poruke koje nemaju nikakve veze sa dnevnim redom. Malopre je gospodin Aleksandar Martinović, dok je govorio o ovoj tački dnevnog reda, uprkos vašim nastojanjima da ga usmerite u pravcu dnevnog reda, izneo nekoliko teških diskvalifikacija na račun DS.
Između ostalog ste, gospodine Martinoviću, kazali da je pre par nedelja uhapšen gradonačelnik Zrenjanina. Gospodine Martinoviću, pre nego što bacite kamen na drugoga, pre nego što primetite slamku u tuđem oku, nije loše da pogledate balvane u sopstvenom oku. Pre nego što se prihvatite jednog teškog bremena, optuživanja drugih, prihvatite se lakog bremena, optuživanja samog sebe i svoje stranke, pa ću vam kazati, pre par nedelja nije uhapšen gradonačelnik iz redova DS iz Zrenjanina, već gradonačelnik iz redova SRS, iz Aranđelovca.
On je tamo optužen za tešku zloupotrebu od nekoliko stotina hiljada evra. Pozabavite se malo onim što će on kazati pred istražnim sudijom i pozabavite se onom sumom od 200.000 evra koju je on, ko zna kome dao i ko zna za koja finansiranja iskoristio. Ali, nemojte raditi posao sudije u skupštinskoj sali i nemojte vi biti ni istražni sudija, ni tužilac, prepustite to legalnim organima države da rade. A vas ću zamoliti da, zaista, ne koristite priliku da diskvalifikujete DS, već da se pozabavite stanjem u sopstvenoj stranci. Hvala. (Aplauz.)

Hvala. Poštovana gospođo predsedavajuća, želim da reklamiram povredu Poslovnika čl. 100, 102, 103, 104. Neprihvatljivo je da se ovde iznose uvrede na račun gospodina Bojana Pajtića ili bilo kog funkcionera, pošto to nije tema današnje sednice i današnjeg dnevnog reda.
Očigledno je da je dobro da neke političke stranke budu u opoziciji, jer sada vidimo neku naknadnu opozicionu pamet i kritike u odnosu na neke pojave koje nisu ispravljali kada su imali poziciju i priliku da rade, kada su bili na vlasti.
Želim da kažem da u Demokratskoj stranci ne postoje nikakve podele, da nema potrebe da bilo ko iz DS bude pod bilo kakvom kontrolom, jer DS pokazuje svoju snagu i u parlamentu i u drugim institucijama kojima rukovodi u ovoj zemlji.
Mislim da je neprimereno govoriti na ovakav način o ljudima koji su na čelnim pozicijama i dolaze iz Demokratske stranke. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, koristiću vreme Poslaničke grupe ZES, pa ću malo govoriti o ovim amandmanima. Ovde zaista, građani Srbije, čujemo jednu interesantnu raspravu kada govorimo o zakonu o udruženjima građana i nevladinim organizacijama. Tu raspravu možemo utemeljiti na argumentima koje iznose određene političke stranke, ali i na onome što pojedine političke stranke pokušavaju da projektuju kroz zakon o nevladinim organizacijama.
Razumem da neki koji sede u ovoj sali i koji sada predstavljaju političku stranku, a preferiraju da postanu nevladina organizacija jer nisu u stanju da pređu cenzus u Vrnjačkoj Banji, Knjaževcu i nekim drugim mestima, pokušavaju da taj zakon upodobe svom narednom političkom delovanju kroz nevladinu organizaciju.
Razumem njihovu rečenicu da nevladine organizacije predstavljaju štetočinske organizacije koje rade loše po Srbiju, jer vide sebe u nevladinim organizacijama i svoje političko delovanje kroz te nevladine organizacije u budućnosti.
Ali, nevladine organizacije su svuda u svetu, pa i u Srbiji, čuvari demokratije. Nevladine organizacije su svuda u svetu negovane od strane države, režima, građana, demokratskih društava, jer nevladine organizacije najbolje i najbrže uočavaju probleme, male lokalne probleme, i te probleme na adekvatan način rešavaju.
S druge strane, nekima se ovde javlja i priviđa dr Zoran Đinđić, koji je dao nemerljivi doprinos razvoju demokratije. Vide ga ispred američke ambasade i dan-danas, a zaboravljaju pri tome svog lidera koji je mahao američkom zastavom i podržavao bombardovanje Iraka od strane Amerike u Zalivskom ratu. Zaboravljaju da je odmah sutradan otišao u taj isti Irak da uzme novac da bi finansirao svoju političku stranku. To govori o moralu tih ljudi, o njihovom sećanju, govori dovoljno o onome što oni nameravaju da urade za Srbiju i šta žele da rade.
Neki ovde, pak, u raspravi govore – da su oni na vlasti, oni bi zabranili nevladine organizacije. Podsećam ih samo da su bili na vlasti pa nisu zabranili nevladine organizacije, jer su pokazali, u tom trenutku, dozu razuma.
S druge strane, ti isti kažu da bi oni Srbiju vrlo lako uveli u EU, samo da su oni na vlasti. Kada se setim njihovog političkog delovanja siguran sam da bi oni Srbiju zaista brzo izveli iz krize, ali bi to izvođenje iz krize bilo u delovima: prvo bi izveli Sandžak, pa centralnu Srbiju, pa Vojvodinu. Mislim da to ne bi bilo dobro ni za Srbiju, a ni za njih. Možda bi zaista Srbiju uveli u Evropsku uniju, ali bi Srbiji falile dve činjenice neophodne za ulazak u Evropsku uniju – država i teritorija.
Na kraju, moram da podsetim sve te ljude koji brinu o sudbini „Otpora“, još govore da se neko u ovoj zemlji plaši izbora, da se plaše „Otpora“. Veoma sam ponosan na svoje članstvo u „Otporu“, veoma sam ponosan što mnogo ljudi iz „Otpora“ ima svoje mesto u institucijama sistema i države, jer „Otpor“ je organizacija koja je doprinela ne samo demokratskim promenama, već je sprečila okupaciju Srbije koju su neke političke stranke htele da sprovedu. „Otpor“ je organizacija koja je dala doprinos razvoju demokratije u ovoj zemlji.
Kada govore o tome da se mi iz „Otpora“ nekoga plašimo, kao predstavnik „Otpora“ jako dobro znam šta je to strah – strah je ono što vidim u očima nekih političkih protivnika koji se i na pomen raspisivanja izbora i te kako uplaše i sakriju u mišiju rupu. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 100, 102, 103. i 104. Demokratska stranka nije plaćena ni od koga, niti je Demokratska stranka ikada urušila ugled Srbije.
Demokratska stranka je parlamentarna stranka. Onaj ko tvrdi da Demokratska stranka ruši ugled Republike Srbije kaže da je dva miliona ljudi koji su glasali za Borisa Tadića takođe podržalo ovu stranku koja ruši ugled Srbije, vređa građane Srbije, vređa instituciju u kojoj sedi. Smatram da je to apsolutno neprimereno i nedopustivo, a mislim da se nijednom lideru Demokratske stranke nikada nije sudilo, niti je bio optužen za ratne zločine. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vrlo je važan zakon koji danas donosimo. Gospodine ministre, bez neke lažne skromnosti, moram da vam kažem da ste pripremili odličan zakon, da ste dobro ispekli zanat u Skupštini Srbije, jer je ovaj zakon, pre svega, prošao ozbiljnu javnu raspravu.
Više puta smo imali predloge ovog zakona u skupštinskoj proceduri. Mislim da je predlog koji se danas nalazi pred nama predlog jednog odličnog zakona, temeljno urađenog, precizno definisanog, jasnog.
Na kraju, ovo je zakon kojim ispunjavamo jednu našu obavezu prema Savetu Evrope, jer za prijem u Savet Evrope obavezali smo se da donesemo ovaj zakon. Dobro je da ga danas donosimo, jer će on regulisati jednu oblast koja je veoma važna u svim društvima, i u tranziciji i u posttranzicionim periodima, jer demokratske države poznaju delovanje nevladinog sektora, civilnog sektora, ili udruženja građana, kakav god termin koristili.
Bitno je da znamo da demokratske države zaista neguju svoj treći sektor, svoja udruženja, jer ta udruženja vrše demokratske korekcije, artikulišu građansko nezadovoljstvo i mnogo češće i mnogo bolje nego političke stranke ili nadležne institucije uočavaju neki problem i u lokalnoj zajednici taj problem rešavaju mnogo brže, efikasnije i bolje.
Danas moram da zahvalim svim nevladinim organizacijama, koje su dale nemerljiv doprinos u borbi za demokratske promene, koje su dale doprinos i u donošenju ovog zakona i poziciji da ovaj zakon donosimo. Moram da se osvrnem na neke kritike koje su se danas čule na račun ovog zakona, pogotovo kritike od dela onih opozicionih stranaka koje su nezadovoljne brojem ljudi i brojem građana koje formira jedno udruženje, koji kažu da je broj tri mali. S druge strane, čuli smo i neke kritike koje su imale nameru, po mom mišljenju, da ismeju ovaj zakon, što nije primereno atmosferi u Parlamentu, ali, svakako, nije ni zabranjeno, jer svako može da govori o zakonu na način na koji misli da je potrebno.
Svaki ovaj zakon koji se donosi odnosiće se ne samo na udruženja građana, već, možda, i na one koji taj zakon kritikuju, jer ako neko nije u stanju da pređe cenzus u Kosjeriću, onda mu je sasvim dovoljno da ima tri člana da registruje nevladinu organizaciju i udruženje građana i da učestvuje makar u građanskom životu. Stoga, ne vidim razlog da se na takav način govori o zakonu i da se ovaj zakon povezuje sa Zakonom o verskim organizacijama, jer su u Ustavu RS crkva i država odvojeni. Mislim da to govori o brizi tih ljudi koji tako kritikuju zakon, a ne o želji da se zakon kritikuje.
Na kraju, moram da sve narodne poslanike, sve građane ove zemlje pozovem da podrže i udruženja građana, i nevladine organizacije, jer živimo u vremenu kada se vrlo često nevladine organizacije ismevaju, nazivaju pogrdnim imenima. Ljudi koji osnivaju organizacije se vređaju. Vrlo često se tim ljudima imputira da su i strani plaćenici.
Zaboravlja se, pri tome, da su to udruženja građana koja pomažu, na primer, ljudima obolelim od cerebralne paralize, Savez slepih je, takođe, udruženje građana, Gorska služba spasavanja, koja pruža pomoć hiljadama ljudi Srbije, takođe je udruženje građana. Ne samo da su to udruženja građana, to je i most naše države ne samo ka Evropi, već ka svim zemljama razvijenog sveta, jer one vrlo češće bivaju primljene u međunarodne, evropske, svetske asocijacije, već ispunjavaju standarde za delovanje ne samo u Srbiji, već na čitavom svetu. Ako te organizacije shvatimo kao most koji nas povezuje, onda nemojmo da u isti koš trpamo sve te organizacije i da na isti način govorimo o svim udruženjima građana.
Za kraj mog izlaganja, pozivam sve narodne poslanike da podržimo jednu dobru nevladinu organizaciju, jedno dobro udruženje građana, zove se „Moja Srbija“. Radi na promociji Srbije, na promociji kupovine domaćih proizvoda – ''birajmo domaće'' i razvija jedan ekonomski patriotizam koji je jako potreban u vreme ekonomske krize. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, zaštita konkurencije ima nemerljiv i značajan uticaj na opštu privrednu aktivnost u zemlji. Zaštita konkurencije je veoma važna zbog podizanja kvaliteta usluga i robe koju građani Srbije mogu da kupe, ona stvara mogućnost za značajne investicione aktivnosti, pa tek onda jača našu ekonomiju, tako da ona može da trči tržišnu utakmicu sa ekonomijom EU.

Ovaj zakon je danas u Skupštini Srbije poslužio mnogim mojim prethodnicima da kažu da Srbija donosi zakone tako što se neko probudi u Briselu, Vašingtonu ili ne znam kom svetskom centru i smišlja koji će danas zakon da isporuči parlamentu Srbije da ga mi ovde usvojimo.

Ne donosi se tako zakon, dame i gospodo narodni poslanici. Zakon se u ovoj zemlji donosi tako što postoji htenje, jasna namera, volja i želja građana ove zemlje, koja je iskazana na izborima, da žive kao normalan svet, ali i onih političkih stranaka koje predvode ovu zemlju, da se ti zakoni donesu ne da bi stajali na policama, već da bi bili sprovodljivi zakoni, koji žive u praksi i svakodnevnoj primeni.

Zakon o zaštiti konkurencije ili antimonopolski zakon, kako je poznat u javnosti, jeste tema koja je dovela do stvaranja Evropske unije. Evropska unija je nastala u želji da se zaštiti tržište, da se spreči nelojalna konkurencija i monopol.

Godine 2005. donet je prvi ovakav zakon. Neki moji prethodnici su kritikovali Demokratsku stranku da smo mi učestvovali u donošenju tog zakona.

Znate, ja pripadam Demokratskoj stranci, Demokratska stranka se ozbiljno bavi politikom, a to se vidi ne samo na izborima u Kosjeriću ili Vrnjačkoj Banji, već i po tome tako kako se mi pripremamo za sednicu.

Imam stenograme sa te sednice 2005. godine i mogu da vam pročitam šta su o tom zakonu kazali sadašnji ministar za državnu upravu gospodin Milan Marković, koji je bio šef Poslaničkog kluba DS, Dušan Petrović i ostale moje kolege. Izneli smo obilje kritika u odnosu na taj zakon, ali smo smatrali da je bolje doneti zakon koji nije donet i koji ne postoji, nego nemati nikakav zakon.

Međutim, mi danas ne menjamo taj zakon, mi danas donosimo sasvim nov zakon. U taj novi zakon koji donosimo implementirane su i reči kritike koje su se čule 2005. godine iz redova Demokratske stranke u odnosu na ovaj zakon.

Kada govorimo uopšte o ovom zakonu, tačno je da se on donosi kasnije zbog određenih problema koje smo imali u parlamentarnom radu i da se kasni sa ovim zakonom, ali se zakon donosi nakon sveobuhvatne javne rasprave.

Taj zakon će biti zakon koji je zaista prošao javnu raspravu svih ljudi koji su želeli da učestvuju, jer nije čamio u nekoj fioci, bio je dostupan svima koji su hteli da daju primedbe, sugestije. Gospodin Milosavljević više puta je dolazio na Odbor za trgovinu sa ovim zakonom, obaveštavao sve zainteresovane poslaničke grupe da se zakon priprema i tražio pomoć u donošenju zakona.

Zakon štiti javni interes i tržišnu konkurenciju. Komisija dobija veća ovlašćenja, ali kada govorimo o novoj komisiji, antimonopolskoj komisiji ili komisiji za zaštitu konkurencije, kao član Odbora za trgovinu i turizam tražim da se ovde uvede jedna nova praksa i da ta nova komisija krene rasterećena od svih hipoteka iz prošlosti, da Odbor za trgovinu i turizam raspravlja o učinku dosadašnje komisije i njenom radu, kako bi sutradan ova komisija koju ćemo naknadno birati krenula od početka i imala mogućnost da pravda i daje obrazloženja samo za svoj rad, a ne i za rad prethodnih ljudi, prethodnih komisija.

Kada govorimo o tome da li je ovaj zakon zakon evrofanatika ili evroskeptika, u svetu, drage moje kolege, postoji udruženje građana koje propagira stav da je Zemlja ravna ploča. To udruženje ima 100.000 članova. Ti ljudi koji veruju da je Zemlja ravna ploča žive i umiru jednako srećni kao i mi, ali njihovo neznanje nije razlog da mi ne prihvatamo savremene tekovine i njihovo neznanje ne zaustavlja civilizacijski napredak čovečanstva. Oni u svom neznanju žive u svojoj grupi ljudi i uživaju u uverenju da je Zemlja ravna ploča. To udruženje ima pristalice u Evropi, Americi, u čitavom svetu. Međutim, ovaj zakon i donošenje ovog zakona nije dokaz evrofanatizma, to je dokaz želje i namere da se, pre svega, uredi domaće tržište.

Bilo je ovde dosta kritika na račun ovog zakona koje su i dobronamerne, smislene, koje će, nadam se, zaživeti i kroz neke amandmane. Samo ću pročitati član 19. ovog zakona, jer ovde je bila jedna nedefinisana teza, jedan nedefinisan pojam – šta je to što definiše jedno određeno tržište, da li je to regionalno tržište, da li je to lokalno tržište, da li je to tržište čitave Srbije? Ko god pročita član 19. zakona videće da se može raspravljati i o koncentraciji na čitavom tržištu i na delu tržišta. To je jako dobro pripremljen član, koji jasno definiše kako se utvrđuje monopol, da li u određenom gradu, da li u određenoj regiji, da li se taj monopol utvrđuje na nivou Srbije.

Imam još nekoliko stvari da vam kažem. Bilo je reči o tome kako izabrati članove odbora i bilo je primedaba na izbor članova Komisije za zaštitu konkurencije. Znate, mi možemo da sazovemo kozačku atamansku skupštinu pred Saveznom skupštinom ovde, da pozovemo građane i da mi biramo kozačkog atamana, ali se to tako ne radi nigde u civilizovanom svetu, pa se neće raditi ni u Srbiji. Ovde će ovu komisiju birati Odbor za trgovinu i Skupština Srbije.

U Odboru za trgovinu opozicija ima jasnu većinu. Imate, dame i gospodo, mogućnost da vaše želje i stavove nametnete Odboru za trgovinu, da ih predložite i date na usaglašavanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mislim da je to dobra mogućnost za opoziciju da aktivno učestvuje u radu, kada je reč o ovom zakonu i uopšte o izboru članova Komisije.

Bilo je reči o tome da dižemo nogu da se potkivamo. Znate, ponosan sam što su ljudi iz DS i vladajuće većine potkovani, ali ne potkovicama, nego znanjem, obrazovanjem, vaspitanjem. To se vidi i u ovom zakonu, jer je donet na jedan stručan, kulturan, obrazovan način, uz sva moguća iskustva iz savremenog sveta.

Imamo ovde i primedbe da će ovaj zakon omogućiti monopol medijskim magnatima, pa se čak nekim ljudima priviđa Dragan Đilas u zatvoru. Znate, građani Srbije, mnogo je ljudi na političkoj sceni Srbije koji vrlo lako prihvataju teško breme osude drugih, a lako i nepromišljeno odbacuju to lako breme osude samog sebe. Nije u zatvoru Dragan Đilas, u zatvoru je gradonačelnik Aranđelovca, ali to nije tema ovog dnevnog reda i nije tema ove naše skupštinske rasprave.

Ako govorimo o monopolu medija, nemojte iznositi neistine i dezinformacije, jer tržište medija ni u Srbiji i Hrvatskoj zajedno ne iznosi 300.000.000 evra, a kamoli samo u Srbiji. Ima nas koji smo se malo bavili i medijima i koji smo se bavili oglašavanjem, pa znamo koliko iznosi tržište oglašavanja i u elektronskim medijima i u štampanim medijima, pa i na bilbordima, tako da to oglašavanje u Srbiji i Hrvatskoj zajedno prošle godine nije bilo 300.000.000 evra, a voleo bih, gospodine ministre, da dostigne tu sumu, jer ta suma je dokaz razvijenosti jednog tržišta. Što se više troši na oglašavanje, to znači da privreda, ekonomija želi tržišnu utakmicu, tržišnu konkurenciju.

Moram da kažem da trgovina ovoga trenutka zaista proživljava teške trenutke, jer se svetska ekonomska kriza oseća i u oblasti trgovine, ali neke teme koje su se ovde nametale više spadaju u domen Strategije trgovine Republike Srbije. Tu strategiju je Ministarstvo, na čijem čelu se nalazi gospodin Milosavljević, uradilo i dalo na uvid i građanima, i političkim strankama i narodnim poslanicima.

Tačno je, trgovci ovog trenutka imaju problem da naplate svoja potraživanja od velikih trgovinskih lanaca; u Srbiji ne postoji mogućnost da kada trgovac nekome nešto proda u tom lancu posredništva tu robu i naplati ako taj ne želi da mu plati, ali to je tema nekog drugog zakona, a ne antimonopolskog zakona.

Jeste tema monopola način na koji se monopolisti ponašaju, pre svega, prema prerađivačkoj poljoprivrednoj industriji, jer to je industrija koja je najočuvanija u Srbiji ovog trenutka i ti ljudi imaju problem da naplate svoja potraživanja i da isplate poljoprivredne proizvođače.

Na kraju svog izlaganja želim da pozovem sve poslanike da se priključe inicijativi organizacije „Moja Srbija“, koja promoviše kampanju „Birajmo domaće“.

Domaći proizvodi nisu samo proizvodi koji su proizvedeni od strane srpskih firmi, to su svi proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji, bez obzira na to da li su firme domaće ili strane, ali biranjem i kupovinom domaćih proizvoda čuvamo radna mesta u Srbiji. Time dokazujemo naš patriotizam. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je izneto sasvim dovoljno argumenata, 22 časa je i mislim da je dovoljno, da prekinemo ovu raspravu.
Ostaviću vreme ovlašćenim predlagačima da se oni izjasne o ovom zakonu. Danas smo imali jako dugu raspravu, s argumentima za i protiv. Mislim da su i građani i poslanici imali dovoljno vremena da se upoznaju s razlozima zašto treba da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, posle svakog poraza SRS na izborima mi smo ovde svedoci jedne čudne izjave - da se DS cepa na ovo ili ono krilo, da nas ima za ovo krilo, za ono krilo, neko vojvođansko krilo, srbijansko krilo...
DS je jedna jedinstvena stranka koja sprovodi jedinstvenu politiku.
To je valjda jasno svim građanima ove zemlje, a verovatno je jasno i onim političkim strankama koje se posle svakih izbora raspadaju na izdajnike, na sledbenike Kamerona Mantera, na sledbenike američkog ambasadora, engleskog ambasadora ili sledbenike nekih drugih lidera.
Ne želim da analiziram stanje u drugim političkim strankama, ali računaljka je jedan divan instrument i zbog toga sam tu spravu i doneo u parlament, da pomognem svojim stranačkim kolegama, ali i svojim političkim protivnicima, da mogu da prebroje poslanike, koliko ih ima na početku, koliko ih ima na sredini mandata, koliko ih ima na kraju mandata i koliko ih ima na sledećim izborima.
Mislim da je to najbolji pokazatelj koja je stranka jedinstvena, a koja se stranka raspada.
Ne vidim potrebu da dalje objašnjavam svojim političkim protivnicima da li je DS jedinstvena ili ne. Mogu da pogledaju u svoje klupe sa leve i desne strane, mogu da pogledaju malo po sali i da vide svoje dojučerašnje kolege i da vide ko je ovde jedinstven, a ko se posle svakih izbora raspada. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, zaista mogu da razumem političke razlike koje postoje, ali ipak mislim da nije u redu da se krši dostojanstvo Narodne skupštine i zbog toga reagujem. Mislim da je kvalifikacija da je neko neznalica, da je diletant, da je ovakav ili onakav ipak teška kvalifikacija, koja kvalifikuje ne samo onog ko sedi u ovom parlamentu, već i one građane koji su glasali za te političke stranke.
Pogotovo mi je neumesna kvalifikacija za neku poslaničku grupu da je čine diletanti, neznalice, neobrazovani ljudi koji pišu loše zakone, od onih ljudi kojima nije smetalo da ta politička stranka s njima bude u koaliciji kada je Vojislav Koštunica bio predsednik Vlade i da glasaju za Vojislava Koštunicu. Što se sada gadite tih ljudi? Onda, u trenutku kada je biran Vojislav Koštunica za predsednika Vlade, ti ljudi vam nisu smetali. Ne mogu zaista da shvatim tu rečenicu. Izvinjavam se.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi predstavnici Ministarstva, mislim da je ovo zakon koji podonosi ministarstvo Vlade Republike Srbije, a ovi zakoni se ne donose bilo gde u inostranstvu da bi se primenjivali u Srbiji, već se donose ovde.
Jedini nalogodavac koga mi ovde imamo u Srbiji, koji nam nalaže da donosimo ove zakone, jesu građani Srbije i oni su svoju izbornu volju iskazali na izborima. Ne vidim razlog da ovakvu temu otvaramo kada je reč o vrlo važnom zakonu. Ipak, dobar je ovaj zakon, jer ako se usvoji deo ovog zakona, možda će kroz genetski modifikovanu pšenicu moći da se u Srbiji prodaje hleba za tri dinara. Tako da to možda ipak bude dobar zakon. Hvala.