ĐURA MUČENSKI

Nestranačka licnost

Rođen je 1960. godine u Ruskom Krsturu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1986., a specijalizaciju za interne bolesti završio je 1998. godine. Po profesiji je doktor medicine, specijalista za interne bolesti.

Radio je u Domu zdravlja "Kula" od 1987. kao lekar opšte medicine, a od 1998. kao lekar specijalista za interne bolesti. Bio je direktor Doma zdravlja "Kula" od 2000. do 2005. godine.

Član je Demokratske stranke od 2002. Član je Opštinskog odbora DS Kula i Glavnog odbora Demokratske stranke.

Bio je šef odborničke grupe DS u SO Kula, poslanik u Skupštini AP Vojvodine i član Odbora za zdravlje, rad i socijalnu politiku od 2004. do 2007. godine.

Dva puta je biran za narodnog poslanika, 2007. i 2008 godine.

Oženjen, otac dvoje dece. Živi u Ruskom Krsturu.
Poslednji put ažurirano: 20.02.2022, 08:36

Osnovne informacije

  • Demokratska stranka
  • Ruski Krstur
  • 27.09.1960.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 13.10.2011.

Predsedavajući, javljam se po Poslovniku i mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. i da ste bili dužni da opomenete prethodnog govornika, jer se u svom govoru uvredljivo obratio predstavnicima, pripadnicima romske nacionalne zajednice. Tražio bih da po tom pitanju opomenete i da ne dozvolite više ovakav način govora u Narodnoj skupštini.

PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 11.10.2011.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Vlade, kao izvestilac Odbora za zdravlje želim da kažem da smo na Odboru za zdravlje, konstruktivno i u jednoj vrlo dobroj atmosferi razmatrali ovaj Predlog rebalansa budžeta i da smo ga većinom glasova usvojili. Mogu da kažem da smo sa dužnom pažnjom saslušali predstavnike RZZZ, zato što postoje određeni pokazatelji koji su dati ovom pisanom programu koji pokazuju tendenciju slabijeg punjenja budžeta RZZZ i sve ono što može na neki način da napravi probleme u finansiranju zdravstvene zaštite. Kao glavni argument, odnosno glavni razlog slabijeg punjenja jeste, neuplaćivanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i to je nešto što u budućnosti, ukoliko se ne razreši, dovešće do kolapsa RZZZ.

Ono što je bitno, mislim da smo svi toga svesni i poslanici koji su aktivni u lokalnom životu, znaju situacije da pojedina preduzeća upravo koriste ovakvu ekonomsku situaciju, da na neki način izbegnu tu obavezu i da postoje određene vrste pritisaka da se isplate plate bez pratećih doprinosa i poreza i da je to na neki način postalo pravilo, što smatramo da je nedopustivo. Stav na Odboru je zauzet, da ćemo mi o tome raspravljati na jednoj od narednih sednica, ali zajednički stav je bio da se mora uvesti poreska disciplina i da mi na neki način moramo da uvedemo red u državu i da se znaju sve te obaveze, jer ono što je posledica ovoga jeste problem sa nastavkom finansiranja zdravstvene zaštite.

Ono što bih želeo da kažem, da sam na samom Odboru dao jednu inicijativu koju želim da prenesem svima vama, i predsedniku Vlade. Svestan sam da ta inicijativa nije mogla da bude na neki način napisana u vidu amandmana, ali u smislu razmišljanja za sledeći budžet.

Naime, radi se o tome da imamo određene segmente zdravstvene zaštite koji praktično nemaju dovoljno sredstava za finansiranja. Imamo dobro rešen problem vezan za finansiranje problema obolelih od HIV-a, odnosno od AIDS-a, taj problem, odnosno prevencija te bolesti je finansirana od strane međunarodnih organizacija, kao donaciju u vidu od 240 miliona dinara i taj deo prilično dobro funkcioniše.

Imamo i drugi problem, a to je problem lečenja posledice upotreba duvanskog dima, kardiovaskularne bolesti i tumori koji nose posledice po naše građane. Taj deo je finansiran određenim sredstvima, tzv. duvanski dinar koji se izdvaja od prodaje duvanskih proizvoda i iz tog fonda se finansiraju posledice koje ta bolest zavisnosti ostavlja po naše građane.

Nažalost, imamo nacionalni program protiv zloupotrebe droga i alkohola koji nije adekvatno finansiran. On je u budžetu Ministarstva zdravlja predviđen da se finansira sa svega 3,3 miliona dinara, što je vrlo malo u odnosu na problem koji postoji.

Naime, posledice zloupotrebe droge i alkohola su katastrofalne, kako za one koji su neposredni gubitnici odnosno zavisnici od te bolesti, tako i za porodice koje zajedno sa njima proživljavaju tu dramu.

Smatramo da mnogo više toga moramo da poradimo po tom pitanju i po ugledu na rešavanju ova druga dva problema, slušajući inicijative i često sam u kontaktu sa pacijentima koji su zavisnici od droge i alkohola, od susreta i od razgovora sa predstavnicima klubova lečenih alkoholičara, koji su pokrenuli jednu inicijativu, to sam zajedno sumirao i predložio na Odboru za zdravlje gde su predstavnici Ministarstva to prihvatili i predlažem da o tome i predsednik Vlade i resorna ministarstva daju svoje mišljenje. Naime, radi se o tome da, po uzoru na duvanski dim, izdvojimo tzv, tako da kažemo žargonski, alkoholni dinar, dinar koji će se izdvajati od prodaje alkoholnih pića i kojima će se puniti poseban budžetski fond vezan za zloupotrebu alkohola, a takođe od imovine koja je zaplenjena od osoba koje su osuđene za organizovani kriminal, da se ta imovina preusmeri u taj poseban budžetski fond, kojim će se rešavati posledice zloupotrebe droge.

Mislim da je to jedna dobra društvena satisfakcija, da se kriminalcima pokaže da kriminal nije isplativ, a da se ta sredstva društveno korisno utroše. To je moje razmišljanje koje su prihvatili ljudi na Odboru za zdravlje i to je nešto što bi moglo u koordinaciji između Ministarstva zdravlja, pravde i finansija, da se u sledećoj godini na neki način unese u budžet. Zahvaljujem.

TRINAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 22.09.2011.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Vlade, podneo sam amandman na ovaj predlog zakona. iako su moje kolege u prethodnoj diskusiji iznele da je ovaj zakon loš, da je ovaj zakon veliko ništa, ja ne mislim tako. Mislim da je ovaj zakon dobar i unapred kažem da svoj glas dajem ovom zakonskom predlogu zato što bolje definiše svojinu nego što je do sada, ali ću pokušati, niti ću svoj glas ucenjivački postaviti davanjem doprinosa, odnosno glasanjem za ovaj zakon.
Voleo bih da razmotrite ovaj moj amandman i da ga prihvatite, jer smatram da ću malo nešto uspeti da popravim u ovom zakonskom rešenju. Moj amandman se odnosi na član 9. gde su definisana prirodna bogatstva i plaćanje naknade za prirodna bogatstva. U mom amandmanu piše da se pravo korišćenja geotermalnih svojstava tla preko toplotnih pumpi u svrhu grejanja i hlađenja pojedinačnih objekata ili kompleksa objekata ima vlasnik zemljišta bez naknade Republici Srbiji, AP i jedinici lokalne samouprave.
Mi smo kao država preuzeli međunarodne obaveze iz oblasti štednje energije i kao država treba da preduzmemo mere za podsticanje obnovljivih izvora energije. Kao što se ne plaća naknada za korišćenje sunčeve energije kod sunčevih kolektora, kao što se ne plaća naknada za korišćenje energije vetra kod vetrenjača, tako ne bi trebalo da se plaća naknada ni za korišćenje energije kod toplotnih pumpi. Za one koji ne znaju šta su toplotne pumpe, evo jedna kratka informacija da bi znali o čemu se radi. Toplotne pumpe su uređaj koji se koristi za dogrevanje kuća, odnosno stambenih objekata koji koriste energiju tla i to je obnovljivi izvor energije i kao takav u današnje vreme kada smo svi svedoci da nam je svakoga dana potreba velika količina energije ili za hlađenje ili za dogrevanje objekata, jedan ovakav amandman bio bi koristan jer bi uspostavio mogućnost korišćenja te energije bez naknade, ne u komercijalne nego u sopstvene potrebe.
Zamolio bih potpredsednika da razmotri taj amandman i da ga prihvati. Mislim da bi to popravilo ovo zakonsko rešenje. Hvala.