Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7074">Dejan Nikolić</a>

Dejan Nikolić

Demokratska stranka

Govori

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije teško govoriti nakon jednog šaljivog govora mog kolege poslanika.
Rečenica koju smo toliko puta mogli da čujemo, pa čak i danas u Skupštini, nije vojska što je nekada bila i to je tačno. To je nepobitna činjenica, nije što je nekada bila, a danas govorimo o modernijoj, efikasnoj vojsci, danas govorimo o profesionalnoj vojsci koja teži da odgovori svim savremenim izazovima po bezbednost naše države.
Pažljivo sam slušao sve kolege poslanike i njihova izlaganja i čuo kritike koje nemaju mnogo smisla, naročito nemaju smisla, jer idu u prilog onoj vojsci koja je bila religija nekih davnih vremena gde je vojska imala široku društvenu ulogu, pa čak i u uspostavljanju političkih odnosa.
Mi moramo biti svesni trenutka i vremena u kome živimo. Nije danas najveći izazov onaj koji drži prst na crvenom dugmetu. Dovoljno je da imate informacije i znate sa internetom, pa da zakomplikujete čitave međunarodne odnose do tačke kada jedna država ugrožava bezbednost druge države. Zato danas moramo da govorimo o drugačijoj vojsci. O vojsci koja ima isključivo odbrambenu i bezbednosnu ulogu, koja će biti kudikamo respektabilniji činilac od one vojske koja je bila građena na principima 19. i 20. veka.
Šira društvena uloga vojske – da, ali u ekonomskog smislu. Na tom polju su ministarstvo i ministar napravili ogromne rezultate. Za samo tri i po godine mandata Vojska Srbije je postala glavni izvoznik opreme i vojnog naoružanja u jugoistočnoj Evropi. To je ogromna potpora našoj i potpora mladim ljudima koji žele da rade i građevincima, inženjerima, projektantima koji će naći uhlebljenje u poslovima koje im je obezbedilo Ministarstvo odbrane i sam ministar.
Služio sam vojsku u uniformi u Nišu i znam da je vrlo bitno da svaki vojnik zna da država misli o njemu i na njega. Takođe znam da svaki i podoficir zna da borbena gotovost vojske zavisi od motivisanosti svakog vojnika. Nećete naći motivisanijeg vojnika od onog koji se dobrovoljno prijavio, od plaćenog vojnika koji je obučen od strane najboljih. Nećete naći motivisanijeg vojnika od modernog profesionalnog vojnika. I zato je današnji Predlog odluke o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka od izuzetno velikog značaja.
S druge strane, oni koji ne žele da služe vojni rok imaće šest meseci više u svom životu da posvete svom fakultetu, poslu ili ličnom profesionalnom usavršavanju, što će posmatrano u socioekonomskom smislu, širem, i oni dalje pospešiti modernizaciju i profesionalizaciju vojske.
Jako je bitno da Ministarstvo odbrane stvara šansu i priliku za mlade ljude da biraju. Voleo bih da sam ja mogao da biram, ali nisam. Danas mladi ljudi mogu da biraju i zato sam ministar i ministarstvo uživaju ogroman ugled kod mladih ljudi i svakako visok rejting.
Reforma koja je, rekao bih, nezaustavljivo pokrenuta od strane ministarstva ide dobro, ali je pred njima i pred nama veliki posao. Dobro je znati da u ovom poslu nismo sami. Ministarstvo sarađuje sa preko 50 zemalja. Sam ministar Šutanovac je potpisao preko 35 ugovora o saradnji. Naša Vojska Srbije danas je vrlo značajan činilac u mirovnim međunarodnim operacijama, a takođe i u međunarodnim relevantnim vojnim krugovima se danas u našoj vojsci govori sa poštovanjem.
Zato, ministre, moja lično i puna podrška poslaničkog kluba ZES i za dalje napore da našu vojsku dovedete u red modernih evropskih i svetskih vojski. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, tačno je, Odbor je podneo amandman na član 20. i taj amandman je plod dogovora i razgovora sa Udruženjem banja, sa Udruženjem rehabilitacionih centara, sa Udruženjem specijalizovanih ustanova za rehabilitaciju. Mi na Odboru za trgovinu i turizam ne razgovaramo sa pticama, mi razgovaramo sa onim ljudima i udruženjima koji su zainteresovani za ovaj zakon.
Gospođice Jovanović, da ste došli na Odbor videli biste kako i zašto smo baš sada podneli taj amandman. Mi na Odboru razgovaramo sa onima koji su zainteresovani za ovaj zakon, omogućujući na taj način da oni utiču na promene zakona, ostvarujući osnovno demokratsko pravilo i osnovni demokratski princip da građani i udruženja građana utiču na promene zakona.
Mi smo vrlo precizno, odnosno preciznije definisali mogućnost da zdravstvene ustanove mogu da se bave uslugama, odnosno mogu da pružaju usluge trećim licima. Naravno, one zdravstvene ustanove koje ispunjavaju tehničke, ekonomske i tržišne uslove, stvarajući tako šansu za zdravstvene ustanove da efikasnije iskoriste svoje kapacitete i da uposle što veći broj ljudi.
Takođe, amandmanom smo definisali da odobrenje ministra, koje je potrebno onim zdravstvenim ustanovama koje se finansiraju iz budžeta, ne bude do jedne godine, kako je to definisano izmenama i dopunama zakona, već da to bude tri godine, smatrajući vrlo bitnim za dugoročno planiranje.
Zašto tri godine? Baš zato što su udruženja i banja i rehabilitacionih centara sa kojima smo razgovarali tako nešto predložili, a složićemo se da su oni i od mene i od vas, gospođo Jovanović, svakako stručniji.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik iz Sokobanje odgovorno tvrdim da Sokobanja nije i nikada neće biti na prodaju, tako da niko ne može da kupi Sokobanju.
Nikada kao poslanik iz Sokobanje neću dozvoliti da se na takav način razgovara o Sokobanji u Skupštini. Sokobanja je lider banjskog turizma u Srbiji. Ono što jeste Sokobanja – turistički cvet Srbije.
Sokobanja ostvaruje preko milion noćenja godišnje sa preko 100.000 turista i nikada neću dozvoliti da se razgovara o Sokobanji. Tačno je da je Sokobanja na vrhu turističkom. Tačno je da taj turistički vrh u Srbiji još uvek je nisko i o tome hoću da razgovaram, jer zajedno moramo da radimo da banje u Srbiji budu konkurentne na međunarodnom evropskom tržištu.
To je ono o čemu hoću da razgovaram i to je ono o čemu sam danas govorio. Sve ostalo s besmislice, ali su besmislice uvek argument za one koji nemaju činjenice, koji ne barataju tim činjenicama.
Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, prošle nedelje održana je sednica Odbora za trgovinu i turizam i ja se zahvaljujem predstavnicima ministarstva koji su učestvovali na sednici ovog odbora, ali pored predstavnika ministarstva prisutni su bili i predstavnici strukovnih udruženja, udruženja banja i udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova, koji su mogli u direktnoj komunikaciji i razgovoru sa predstavnicima ministarstva i sa poslanicima da iznesu svoje viđenje izmena i dopuna Zakona o turizmu i da na direktan način utiču na njegove promene, što je osnova demokratije i parlamentarizma.
Što se samih izmena i dopuna Zakona o turizmu tiče, kritike će doći po difoltu, tu nema sumnje, ali moram da kažem nešto slično onome što sam govorio juče. Kada 20, 30 ili 40 godina nemate dalekosežne strategije razvoja turizma, kada nemate ulaganje u infrastrukturu vezano za turizam, kada destinacijski menadžment nije postojao čak ni kao termin, kada imate takvu sliku razvoja turizma, onda to umanjuje snagu kritičke reči koja se upućuje onima koji probleme žele da reše i turizam stave na noge, na kakvim je i u daleko razvijenim zemljama.
Imamo tu sreću da smo u Evropi, to je najrazvijeniji turistički region na svetu, sa preko 400 miliona turista godišnje, sa preko 230 milijardi dolara godišnjeg prihoda. Od ukupnog broja zaposlenih u EU 12% dolazi iz turizma. Turizam ima jak uticaj na platni bilans države, na zaposlenost, na investicione aktivnosti. To su dobri alati za podsticaj privrednog razvoja.
Međutim, pored toga, kao što ste rekli, dobar alat za dane ekonomske krize, što je za mene dovoljan motiv za veliko angažovanje države, ali i svih nas u podsticaju njegovog razvoja. Ovo govorim i ukazujem na konglomerat i važnost turizma, ali i na to da je pred nama veliki posao.
Sokobanja se turizmom bavi 175 godina, ali je toliko potencijala koje treba razviti. To shvatam kao jednu veliku svoju obavezu, obavezu zbog odgovornosti prema svojim sugrađanima koji od turizma žive i koji se turizmom bave. Odbor je podržao izmene i dopune Zakona o turizmu. Pozivam i ostale poslanike da podrže izmene i dopune, uz iskrenu i veliku nadu da će ministarstvo imati razumevanja za vrlo smislene amandmane koji dolaze iz strukovnih udruženja.
Poštovana predsednice, ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, prvo, izmene i dopune zakona pokazuju da se ministarstvo intenzivno bavi problemima u oblasti zaštite životne sredine i pokazuje rešenost i spremnost da te probleme reši.
Odnos čoveka prema prirodi i prirodnim resursima je bila tema mnogim autorima u definisanju ekoloških politika, ali i pokušaju da ekologiju i ekonomiju učine dvema stranama iste medalje, jer su dugo, možda i predugo, ekonomija i ekologija bile osnove konflikata industrije i održivih politika kompanija civilnog sektora.
Borba da se pitanja životne sredine tretiraju kao pitanja najvišeg reda je uglavnom nailazila na kompromise na štetu životne sredine, zaštite smanjenja zagađenja, a uglavnom u korist ekonomije i radnih mesta.
Kao ekološki vrlo svestan čovek odbijam da moram da biram između ekologije, između životne sredine i radnih mesta. Naročito ako znamo da će ekonomija u 21. veku, u veku u kome danas živimo, biti bazirana na infrastrukturi koja podržava zelene standarde. Zato sam spreman da zajedno sa ostalim poslanicima, sa građanima, sa udruženjima građana gradimo budućnost na zelenim i održivim politikama.
Pažljivo slušam diskusiju danas i mogli smo da čujemo vrlo kritičke reči, međutim, kada 20 godina ne primećujemo probleme iz oblasti životne sredine, kada 20 godina ne uviđamo potencijalne probleme ili one koje uvidimo guramo pod tepih, to umanjuje snagu kritičke reči koja je upućena onima koji probleme žele da reše.
Otkad znam za sebe slušam o zaštiti životne sredine, o zelenim energijama, o zelenim investicijama. Međutim, tada su pisani neki referati strategije koji su kasnije sakupljali prašinu u stolovima činovnika, a problemi su se gomilali i danas prete ozbiljnim posledicama.
Mnogo posla je pred nama. Nema nikakve dileme, posao nije lak, ali mi nismo ovde da bi nam bilo lako, ovde smo da bismo rešavali probleme u oblasti zaštite životne sredine zajedno sa ministarstvom. U tom poslu će ministarstvo od nas svakako dobiti punu podršku.
Izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode smanjuju administraciju, ubrzavaju procese, pripremaju Srbiju za nove direktive u oblasti životne sredine. Međutim, znamo da promene u ovom sektoru neće doneti samo promene ovih zakona, promene u ovom sektoru će doneti i doći će angažovanje svakog od nas i svih nas. Zato su nam potrebni ljudi, ali ne oni koji sede i čekaju da problemi budu rešeni, potrebni su nam lideri.
Potrebni su nam lideri u oblasti životne sredine, lokalni, regionalni, lideri koji će moći u svojim opštinama da okupe ljude i vrlo efikasno prenesu poruku da reciklažom jedne tone papira čuvamo 17 stabala od seče, da ukoliko svaka porodica samo jednu sijalicu zameni štedljivom sijalicom Srbija će uštedeti preko 25 miliona evra.
Potrebni su nam regionalni lideri koji će raditi na regionalnim politikama i okupljati zemlje regiona oko ideje da probleme rešavamo zajedno, jer su i problemi zajednički. Svako je nekome nizvodno, pa smo tako mi nizvodno, recimo, Mađarskoj i crvenom mulju. Nisu nam potrebni referati 90-ih koji skupljaju prašinu. Potrebne su nam moderne održive politike kojima ćemo čuvati resurse za generacije koje dolaze. Ministarstvo ozbiljno radi na tome.
Potrebno je da politiku pitanja i pitanja životne sredine tretiramo jednako sa socijalnim, ekonomskim i bezbednosnim pitanjima i tako stvorimo preduslove za održivi razvoj i to je zadatak svih nas. Potrebno je da se stvori jak partnerski odnos sa civilnim sektorom, sa građanima, sa udruženjima građana sa stručnjacima koji dolaze iz udruženja građana. Mi smo to u Skupštini pokazali da znamo da radimo.
Osnovali smo neformalnu "Zelenu poslaničku grupu'' sa 26 poslanika iz skoro svih poslaničkih grupa. Imamo i poslanike iz opozicije, skoro svih poslaničkih grupa, tako smo pokazali da pitanja životne sredine nisu obojena političkim bojama i da zajedno možemo i moramo da radimo na ovim pitanjima.
Zadatak, odnosno ideja formirane "Zelene poslaničke grupe'' je bilo formiranje tako neophodnog dijaloga i partnerskog odnosa sa civilnim sektorom, sa građanima, kako bismo zajedno rešavali probleme u ovoj oblasti i zajedno donosili što zelenije zakone.
Jedna novinarka mi je postavila pitanje da li su formiranjem "Zelene poslaničke grupe'' otvorena vrata za ušunjavanje civilnog sektora. Rekao sam vrlo jasno, nema nikakvog ušunjavanja, širom smo otvorili vrata za građane, pozvali ih na debatu, na dijalog i na akciju.
Na jednu akciju ću danas pozvati. Pozivam sve direktore, funkcionere, lokalne, republičke, regionalne, da podrže akciju "Bels pokreta", podrže Deklaraciju o jačanju regionalne saradnje zemalja zapadnog Balkana u oblasti životne sredine. Oni ovom deklaracijom žele da ukažu na važnost regionalne saradnje.
Moram da pohvalim Ministarstvo za akciju "Očistimo Srbiju". Zaista ste uspeli ovom akcijom da okupite na hiljade građana, uspeli ste da motivišete veliki broj mladih ljudi da se udružuju, da osnuju nevladine organizacije i da ne čekaju da promene dođu same, već da oni nude ideje, nude rešenja i nude svoj aktivizam kao deo rešenja.
Moj rodni grad je Sokobanja, zeleno srce Srbije, prva ekološka opština. Zahvaljujući vašem Zakonu o vanrednoj pomoći građevinskoj industriji, sledeće godine ćemo izgraditi kompleks otvorenih bazena i utvrditi lidersku poziciju u banjskom turizmu, zajedno sa Vrnjačkom banjom.
Međutim, naši glavni resursi su prirodni resursi i očuvanje, zaštitu prirode, životne sredine smatram svojom obavezom i to shvatam vrlo ozbiljno. Isto onako kako su to ozbiljno shvatili mladi ljudi u Sokobanji, oni koji su osnovali nevladinu organizaciju "Zeleno srce" i koji ne čekaju da promene dođu same, već nude i žele da postave jasne standarde za ostale mlade ljude u oblasti životne sredine. U tome imaju moju vrlo jasnu, veliku i bezuslovnu podršku.
Isto tako, pružamo podršku i Ministarstvu za sve uložene ogromne napore i najpre koje ćete tek uložiti da uvedete red u oblasti zaštite životne sredine, kako bi od Srbije napravili zdravo i lepo mesto za život, a politike učinili ekološkim politikama koje će čuvati resurse za generacije koje dolaze.
Podršku ćemo vam pružiti i za stvaranje lidera u oblasti zaštite životne sredine, podršku vam pružamo za stvaranje održivih politika kojima ćemo čuvati naše resurse i, svakako, podršku ćemo vam pružiti u zajedničkom poštovanju i tome da tretiramo pitanje životne sredine podjednako sa socijalnim, ekonomskim i bezbednosnim.
Poštovana predsednice, uvažena ministarka, mislim da je povređen Poslovnik, član 107, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine. Kada vam neki poslanici govore o civilizaciji i civilizovanom ponašanju, to je podjednako tužno kao i nazivanje kriminalaca na motorima koji bacaju molotovljeve koktele na policiju, to je podjednako tužno kao i ovo prvo o čemu sam govorio. Kada kriminalci koji napadnu trudnu ženu u Demokratskoj stranci, koja je radila jer Demokratska stranka radi sedam dana u nedelji, jeste vređanje zdravog razuma...
Zato, molim vas da povedete računa o tome šta pojedini poslanici govore u ovom parlamentu.
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na samom početku, ali ni sada nije kasno.
Na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije, predsednica je raspisala konkurs za predsednika i članove Komisije za zaštitu konkurencije. I predsednika i članove Komisije za zaštitu konkurencije, na osnovu člana 23. ovog zakona, bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije na predlog resornog odbora. U ovom slučaju je to Odbor za trgovinu i turizam.
Na sam konkurs se javilo ukupno 20 kandidata. Naša obaveza je po Poslovniku bila da obavimo direktne razgovore sa svim kandidatima. Ovom prilikom moram da izrazim i zadovoljstvo što intervjui, odnosno direktni razgovori sa kandidatima postaju parlamentarna praksa.
U petak, pre nekoliko dana, 1. oktobra, Odbor je održao dve sednice. Prvu, na kojoj smo razgovarali sa 19 od 20 kandidata. Jedan kandidat nije došao na razgovor. Drugu, gde smo, većinom glasova, utvrdili liste kandidata i poslali Skupštini po hitnom postupku, jer smatramo da Komisija treba da počne da radi što pre.
Moram da napomenem da nijedan poslanik, ni iz opozicije, ni iz vladajuće koalicije, nije ukazao na povredu procedure prilikom izbora kandidata. Takođe, moram da napomenem da je i ova sednica Odbora, kao i sve do sada, bila apsolutno otvorena za javnost.
Na kraju, moram da se zahvalim svim članovima ovog odbora na vrednom radu, a ostale poslanike pozivam da glasovima podrže predlog skupštinskog odbora. Zahvaljujem.
Gospodine Ostojiću, rekli ste da svi kandidati ispunjavaju formalno-pravne uslove konkursa i postavili pitanje da li oni ispunjavaju zakonske uslove.
Članom 23. Zakona o zaštiti konkurencije propisani su uslovi konkursa koji je raspisan. Uslovi koji su u konkursu bili su zakonski uslovljeni. Te dve stvari ne možemo odvajati i odgovorno tvrdim ako jedno iz drugog proističe, ako su formalno-pravno ispunili uslove konkursa, normalno je da su ispunili i zakonske uslove.
Tačno je, i meni kao i vama su papiri u klupama skoro godinu dana. Mogu da ponesem odgovornost, odnosno Odbor treba da ima odgovornost za rad ove Skupštine, ali gde je odgovornost poslanika koji nisu želeli da učestvuju u radu Odbora, jer u suprotnom bismo ovu komisiju odavno izabrali.
Poštovana predsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću se osvrnuti na izlaganje gospodina Đurića, mada nije sada u sali. Moram da ponovim i istaknem da je tačno da imamo izuzetnu saradnju, ja kao predsednik i on kao zamenik predsednika i ne vidim razlog da tako ne bude i u budućnosti.
Međutim, ne mogu da prihvatim odgovornost Odbora za to što devet meseci nakon završetka konkursa raspravljamo o Komisiji za zaštitu konkurenciji. Jedini dogovor koji kao predsednik Odbora nisam mogao da postignem nije bila Komisija, već dogovor sa pojedinim poslanicima da na tu sednicu dođu.
Znamo svi kako se sednice odbora pripremaju i to je jedina istina u vezi s tim zašto raspravljamo devet meseci nakon završetka konkursa za izbor članova i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije. Hvala.
Javno se pridružujem zahtevu gospodina Markićevića da nadležni organi što pre utvrde sve okolnosti i navodne pretnje na trenutnu predsednicu komisije, gospođu Marković Bajalović. Samo tako će država potvrditi da se zalaže i obezbeđuje uslove za nesmetan rad nezavisnih organa.
Što se tiče konkursa i kritika da neki od kandidata ne ispunjavaju uslove za predsednika ili članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, moram da napomenem da su svi, odnosno poslanici koji su bili prisutni, a bili su prisutni i poslanici opozicije, bili saglasni oko jedne stvari – da samo jedan kandidat ne ispunjava uslove propisane zakonom i konkursom. O tom kandidatu se nismo ni izjašnjavali. Izjašnjavali smo se o ostalih 19 kandidata koji, odgovorno tvrdim, ispunjavaju uslove konkursa koji su propisani zakonom.
Na kraju, neki opozicioni poslanici su glasali protiv kandidata koje smo mi predložili i samim izjašnjavanjem za tog kandidata potvrdili validnost njenog učešća na ovom konkursu. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo pažljivo sam slušao izlaganja svih narodnih poslanika i moram, odmah na početku, da kažem da je, i to je vrlo jasno, Komisija za zaštitu konkurencije nezavisno regulatorno telo i nazivanje ove komisije nekakvom prekobrojnom administracijom je krajnje maliciozno i može da šteti ugledu ove komisije, koja ima vrlo težak i odgovoran zadatak.
Pomenuli su smenu. Dakle, odmah da raščistimo to. Nema nikakve dileme, mandat Komisije za zaštitu konkurencije je istekao i nema govora o bilo kakvoj smeni, govorimo o postavljanju novih članova, predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Takođe, bilo je komentara i kritika na to zašto devet meseci nije izabrana Komisija. O tome sam danas govorio više puta. Dakle, na mesto predsednika Odbora za trgovinu i turizam došao sam u junu i odmah pokušao da obezbedim većinu za sednicu gde je trebalo da razmatramo kandidate za predsednika i članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Nisam uspeo da obezbedim većinu, a podsetiću da su do pre neki dan većinu u ovom odboru činili članovi opozicije.
Na kraju, što se same Komisije tiče, tržište je, po svojoj prirodi, što zna svako ko poznaje bar osnove ekonomije, višedimenzionalno, i smatrali smo dobrim da predložimo kandidate različitih struktura i različitih profila. Predložili smo univerzitetske profesore koji imaju dugogodišnji staž u oblasti privrednog prava, trgovinskog prava i prava konkurencije. Predložili smo i ljude koji su se vrlo operativno bavili svojim poslom u oblasti prava i ekonomije.
Što se same predsednice tiče, u samom Zakonu o zaštiti konkurencije, koji smo doneli novembra prošle godine, mislim da 27 članova regulišu mogućnost da ova komisija podnosi rešenje u prvom stepenu, jer u drugom stepenu je nadležan Upravni sud. Smatrali smo jako bitnim da, pored uslova koji su zakonom propisani, predsednica poznaje pravosuđe i ima dugogodišnju sudsku praksu, kako ta rešenja ne bi padala na Upravnom sudu, što je do sad bio slučaj. Dakle, odgovornost možemo da ponesemo kao Odbor, ali tu odgovornost ne možemo da ponesemo pre nego što je ova komisija uopšte počela da radi. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom startu moram da se zahvalim svim poslanicima u Odboru za trgovinu i turizam jer smo za samo dva dana održali tri vrlo bitne i vrlo važne sednice.
Jutros smo održali sednicu posvećenu zakonu o zaštiti potrošača, gde su pored ministra, predstavnika Ministarstva, prisustvovali i predstavnici relevantnih udruženja potrošača, koji su mogli u direktnom razgovoru sa ministrom, sa nama, kao donosiocima odluka, da iskažu svoje mišljenje o ovom zakonu i da ukažu na neke probleme. Prosto, svi njihovi predlozi će biti razmatrani u vidu amandmana.
Takođe, moram da izrazim i veliko zadovoljstvo što je ovaj zakon prošao široku javnu raspravu, tako je omogućio mnogim građanima, udruženjima građana da menjaju ovaj zakon, što je osnovni demokratski princip. Odbor je većinom glasova podržao i usvojio ovaj zakon.
Što se tiče samog Predloga, govorimo o još jednom u nizu zakona iz oblasti trgovine koji na jedan vrlo moderan način uređuje ovu oblast, prateći tako trendove, tendencije u modernoj trgovini, ali na vrlo jasan način postavlja standarde za sve naše građane.
Ovaj zakon sve naše građane, i kod mene u Sokobanji, ali i u Subotici, Beogradu, Smederevu, Kragujevcu postavlja u isti onaj položaj u kojem se nalaze i građani zemalja EU, a našu zemlju stavlja u red modernih, razvijenih, demokratskih država koji brinu o običnom čoveku kao potrošaču.
Tačno je da je u ovaj zakon uneto 15 evropskih direktiva. To govori o tome da mi danas razgovaramo o jednom evropskom zakonu, razgovaramo o usklađivanju naše regulative sa zakonskom regulativom EU, ali suština i cilj ovog zakona zapravo ne leži u ustavnoj obavezi da se on donese, niti ona leži u obavezi prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje. Suština donošenja ovog zakona leži u interesu naših građana koji se nalaze u ulozi potrošača i zaštiti njihovih elementarnih prava.
Poštovana predsednice, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, o tome koliko je volontiranje važno govori činjenica da je Evropska komisija 2011. godinu proglasila evropskom godinom volontiranja.
Koliko je volontiranje važno pokazaću vam vrlo slikovito: zamislite svet bez volontera; zamislite srušenu državu Haiti bez volontera koji od temelja novu državu grade i stvaraju; zamislite sve te kese, plastične flaše pored reka koje volonteri sakupljaju čisteći tako Srbiju; zamislite Univerzijadu bez deset hiljada volontera koji su je učinili uspešnom; zamislite socijalne, zdravstvene ustanove i sve te ljude koji bez volontera ne bi mogli da se kreću. Znam, i meni je vrlo teško čak i da zamislim. Zato brigu o volonterima, zaštitu volontera, uvođenje volontiranja u naš pravni sistem smatram vrlo bitnim demokratskim korakom našeg društva.
Uprkos tome što u Srbiji ne postoji razvijena svest o značaju volontiranja, zaprepastili biste se koliko veliki broj nevladinih organizacija, udruženja, koliki broj mladih ljudi u Srbiji volontira u svim oblastima.
Tako su, recimo, na desetine volontera iz različitih udruženja (nevladine organizacije „Zeleno srce“, Kancelarije za mlade, Udruženja ribolovaca) i lokalna samouprava očistili Sokobanju od Ozrena do Rtnja, od Bovanskog jezera do izvora reka Moravice u selu Vrelo; očistili su čitavu Sokobanju bez ikakve materijalne koristi za njih, ali od ogromnog značaja za opštinu Sokobanja, koja je prva ekološka opština i koja je poznata kao banja – zeleno srce Srbije.
U razgovoru sa ljudima o ovom zakonu nametnulo se nekoliko pitanja – koja je korist od volontiranja i zašto bih nešto radio besplatno? Ukoliko ste ova pitanja postavili sebi ili ljudima oko vas, to znači da niste volontirali, da se nikada niste bavili volontiranjem. Da jeste, ta pitanja ne bi vam pala na pamet, jer volontiranje je solidarnost, saosećajnost, tolerancija. Volontiranje je i briga o ljudima, životinjama, životnoj sredini, ali je volontiranje i sticanje novih poznanstava, prijatelja, veština, umeća, uvođenje ljudi u društvene procese, što podstiče razvoj humanijeg i ravnopravnijeg društva. Volontiranje je unutrašnji osećaj, koji nema materijalnu cenu.
Zato ću se vrlo rado angažovati na promovisanju volontiranja kao značajne društvene vrednosti, kako kod mene u Sokobanji, tako i u čitavoj Srbiji, kako na terenu, tako i ovde u parlamentu. To je ono što radimo svakog dana.
Moja koleginica Jadranka Jovišić je o tome govorila. Na naša imena Narodnu skupštinu Republike Srbije posetilo je preko 500 mladih ljudi koji su već pokazali neku vrstu aktivizma i interesovanja za volontiranje, da na taj način ostvare sebe i neke svoje potencijale i mi u tome želimo da im svesrdno pomognemo.
U akciji koja je traja šest meseci prošle godine Ujedinjene nacije su zabeležile milion i po volonterskih sati. To su obeležile kao vrh brega koji je nisko, ali koji svakodnevno raste. U Mađarskoj, Rumuniji, zabeleženo je preko milion volontera. A koliko volontera ima Srbija? Ne znamo. Koliko volonterskih sati je zabeleženo u ovoj godini? Ne znamo. Ko brine o volonterima? Po trenutnim zakonima, ne mora niko.
Da li je zabeleženo negde to što su Milan Babić iz „Zelenog srca“ u Sokobanji, ili Aleksandar Janković iz Udruženja ribolovaca ili Ivana Radosavljević iz Kancelarije za mlade očistili Sokobanju uzduž i popreko? Nije zabeleženo nigde, jer to danas nije neophodno, ali već sutra mora biti.
Imam čvrst stav da svaki volonterski sat mora da se računa. Da bi se računao, mora da se zabeleži; da bi se zabeležio, moraju da postoje volonterske kartice. Zato snažno podržavam ideju uvođenja volonterskih kartica i beleženja volonterskih sati, kako bi volonteri iskoristili neke buduće benefite na fakultetima ili pri zaposlenju.
Tu dolazimo do određenih nedostataka u trenutnim zakonima. Nedostaci su da sistem obrazovanja u načelu ne sadrži elemente koji podstiču na volontiranje, ne sadrži ni kreditne poene, ni prijemne poene, ne računa se kao praksa. Prilikom prijema na radno mesto nije uslov, niti prednost volontersko iskustvo.
Ovo su nedostaci, ali i vrlo jasna ideja u kom pravcu treba sistemski reformisati zakone kako bismo volontiranje doveli na znatno viši nivo, da bi volontiranje imalo znatno viši društveni status, a sa ovim zakonom ne bismo ostali nedorečeni; kako bismo volontiranje doveli do znatno višeg nivoa, a volontere motivisali na jednu veliku akciju stvaranja boljeg društva, kako bismo u njemu lepše živeli. Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam sa posebnom pažnjom dočekao ovaj zakon jer se on tiče svih nas, i Jelene i Milana iz Soko Banje koji su pušači, i Ivane iz Niša i Ane iz Beograda koje su nepušači, ali koje bi htele da dođu u Soko Banju i na miru, bez duvanskog dima, razgovaraju sa svojim prijateljima.
Ovo je zakon oko koga nema kompromisa, jer nema ni kompromisa oko života.
Moram priznati da sam pažljivo slušao izlaganja svih narodnih poslanika. Lično uvažavam sva različita razmišljanja, bogu hvala pa su različita, to je valjda normalno. Nisam čuo da se razmišljanja ili stavovi bilo kog od nas razlikuju oko suštine, a suština je – da treba zaštititi čovekovo zdravlje. Suština je da treba zakonski urediti pravo na zdrav život bez duvanskog dima.
Koliko god da su jaki argumenti protiv ovog zakona, uvek će biti slabiji od argumenata o osnovnom pravu svakog čoveka na zdrav život. Svi smo mi razgovarali sa našim komšijama, sa našim prijateljima o ovom zakonu. Čitali smo, slušali smo debate i diskusije u javnosti i kao glavna stvar koja se provlačila kroz diskusiju jeste "zabrana".
Međutim, mi danas moramo jasno reći građanima da nije zabrana ključna reč ovog zakona. Ključna reč ovog zakona je "zaštita", kao što su i ključne reči ovog zakona "uvođenje reda i zdravlje ljudi". Da li postoji dilema u ovoj sali oko toga – da je zdravlje najbitnija stvar na svetu? Verujem da ne postoji dilema ni u ovoj sali, kao što ne postoji dilema ni van nje.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije da će do kraja ove godine, u poslednjih pet godina, ukupno od uticaja duvanskog dima u svetu umreti više ljudi nego što je poginulo u Drugom svetskom ratu su zastrašujući. Za mene lično mnogo su strašniji podaci – da je Srbija jedna od 18 zemalja sa negativnim prirodnim priraštajem, da je Srbija zemlja koja uveze 50 miliona evra više duvana nego što ga izveze, da je Srbija zemlja u kojoj godišnje umre 16. 000 ljudi i da ne nabrajam dalje.
Mislim da je ovo sasvim dovoljno da se i kod nas formira svest o potrebi rešavanja ovako velikog pitanja.
Iza mnogih foruma, diskusija, debata, konferencija, uglavnom je ostajalo mnogo više neodgovorenih pitanja nego datih odgovora. Ovaj zakon, uz dobru primenu, može biti odgovor na mnoga neodgovorena pitanja – onako kako su to uradili u Irskoj 2004. godine, u Engleskoj 2007. godine, u Hrvatskoj i Turskoj 2008, gde su u potpunosti zabranili pušenje, ili onako kako su to uradili u Bugarskoj, u Belgiji, Češkoj, Austriji, gde su delimično zabranili pušenje.
Ukoliko ovaj zakon uporedimo sa zakonima zemalja o kojima sam govorio, možemo reći da govorimo o jednom umerenom zakonu, pa će tako irski pab iz Soko Banje, odnosno vlasnici ovog irskog paba moći da biraju da li će njihov lokal biti za pušače ili za nepušače. Ovaj zakon im daje pravo da biraju, kao što daje pravo svim ugostiteljima u Srbiji da biraju da li će njihovi lokali biti za pušače ili za nepušače, ukoliko imaju do 80 kvadratnih metara.
Na taj način poštujemo prava pušača i uvažavamo njihove potrebe. Oni će i dalje imati svoje mesto u omiljenim restoranima i kafićima, uvažavajući realnost u Srbiji i ne bežeći od tako bitne činjenice i tog ekonomskog aspekta primene ovog zakona.
Mnogo glasnije moramo reći to da je ovo zakon koji na vrlo precizan i jasan način štiti nepušače od uticaja duvanskog dima, tako što će u potpunosti zabraniti pušenje – na javnim mestima, na radnim mestima, u javnom prevozu. Ovo je zakon takođe koji će na vrlo precizan način i koji je na vrlo precizan način preventiva našim najmlađima, školarcima, koji ne bi trebalo da zapale prvu cigaretu.
Na kraju, znamo da se kvalitet zakona ne meri idealom i idejom kojom je pisan, već po primenjivosti u realnom životu. Ja se iskreno nadam da će se ovaj zakon u praksi primeniti mnogo bolje nego što se primenjuje ovaj trenutno, odnosno ovaj prethodni zakon.
U očekivanju da će u Srbiji biti sve manje pušača, u očekivanju da će broj od 19.000 mrtvih od uticaja duvanskog dima, odnosno pasivnih pušača biti sve manji, u očekivanju da će u Srbiji biti sve manji broj dece koja pale svoju prvu cigaretu – glasaću za ovaj zakon, jer on ne uzima nikome pravo da sa svojim životom radi ono šta hoće. Uz poštovanje ovog zakona više ćemo uvažavati život onoga pored nas. Hvala najlepše.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, odmah ću koristiti vreme poslaničke grupe, jer neću govoriti samo o ovom amandmanu i neću se više javljati za reč.
Zakratko, vratiću se na amandman 14, koji sam podvukao, jer je Odbor za trgovinu i turizam podneo amandman koji u svojoj suštini definiše isto ono što i moj amandman, a to je da upravljač turističkim prostorom, pored privrednog društva, kako je definisano trenutno članom, može biti i postojeća javna služba. Ovaj amandman je nastajao u razgovoru sa Turističkom organizacijom u Sokobanji, sa ljudima koji se ozbiljno bave turizmom u Sokobanji i, oni su mi ukazali na jednu ovakvu potrebu, tako da je dobro što će ovaj amandman biti usvojen.
Pored nekoliko manje-više tehničkih amandmana, podneo sam i nekoliko suštinski bitnih amandmana, svakako najznačajniji od njih jeste amandman o zdravstvenom turizmu, koji je veoma važan za sve banje, naročito Sokobanju. Naime, spremajući se za ovaj zakon, dosta detaljno sam proučio zakone evropskih zemalja, koje su na samom svetskom turističkom vrhu, kao što su: Španija, Francuska, Švajcarska, Austrija, Slovenija, čak i Crna Gora, i moram reći da sve te zemlje u svojim zakonima o turizmu imaju jasno definisan zdravstveni turizam, imaju jasno definisano korišćenje i zaštitu lekovitog faktora, moram da pomenem i da ponovim, da lekoviti faktor nije doveka obnovljiv resurs i mi ga moramo zakonski zaštiti.
Sama činjenica da se zapadne zemlje sa posebnom pažnjom odnose prema zdravstvenom turizmu ukazuje na to da je zdravstveni resurs jedan veliki resurs, značajan turistički proizvod i da je neophodno definisati ga ovim zakonom o turizmu, kao krovnim zakonom. Naročito, ako znamo da ona turistička mesta koja na svojoj teritoriji imaju lekoviti faktor, imaju i problem. Mnoge lokalne samouprave se nalaze u sudskim sporovima sa mnogim korisnicima lekovitog faktora, naročito, specijalnim bolnicama, gubeći na taj način, ogromne resurse. Usvajanjem ovog amandmana, deo ovog zakona uskladili bismo sa zakonima zemalja EU, otklonili bismo neke nedoumice, rešili bismo problem i svakako, pomogli bismo razvoj banjskog turizma. Zahvaljujem. (Aplauz.)