Član 27.

Gospodine Arsiću, vi i ja smo dugo poslanici. Imamo prilično korektan odnos i znamo da je Narodna skupština jedno živo telo i da se vodi živa debata. Teško je uvek sve govore, povrede Poslovnika staviti u formu dnevnog reda ili povredu Poslovnika. Mi iz opozicije smo često tolerantni na takve ispade. Ali, hajde sada između mene i vas, jel mislite da nije trebalo da reagujete na govor gospodina Markovića?

Rekla je da su neki batinaši što je dokumentovano fotografijama, ali nije sad to povreda Poslovnika, gospodine Arsiću. Svako onaj ko baci jednu ovakvu priglupu političku udicu neće naići na našu reakciju. Ostavićemo da se sam valja u tom političkom blatu. Nećemo da reagujemo na tako nešto. Na tako nešto morate vi da reagujete. Mora da reaguje i mandatarka i sada mi je jasno zašto ona u ekspozeu nema ni reči o ljudskim pravima, o pravima manjina, o političkim manjinama. Sada mi je apsolutno sve jasno.

Nisam hteo da govorim o zdravstvenom sistemu, jer reagujem prilično emotivno i sam prolazim kroz njega i mislim da vrlo kompetentno mogu da dam ocenu. Međutim, nakon vaše besede o zdravstvenom sistemu, dobio sam jednu fotografiju od jednog građanina Mladenovca, koji mi je poslao fotografiju da na vratima doma zdravlja piše da svi oni koji dovedu decu zbog visoke temperature ponesu i lekove sa sobom, jer pedijatrijska služba nema lekove protiv visoke temperature.

Molim vas, pre nego što pročitate sve te silne nagrade za reformu obrazovnog sistema i pre nego što izgradimo sve te velelepne zdravstvene centre nekoliko stotina miliona evra. Hajde prvo da nabavimo lekove protiv visoke temperature za sve domove zdravlja.

Društvo znanja i reforma obrazovanog sistema nije prvi put prioritet u ovoj Skupštini i u vašem ekspozeu. Bio je 2012. i 2013. i 2014. i 2016. i 2017. godine. Pet godina prioriteta reforme obrazovnog sistema, on i dalje čuči u nekom uglu 19. veka.

Pošto govorite o reformi obrazovnog sistema i uporno ponavljate kontinuitet sa svim vladama, želim nekoliko pitanja da vam postavim. Da li znate koliko školskih godina unazad pet godina, je počelo da učenici nisu imali udžbenike, ne krede, nisu imali udžbenike, unazad pet godina?

Moje drugo pitanje – ako govorite o društvu znanja da li znate kakvi zakoni vam se spremaju da uđu za desetak dana u parlament? Govori se o zakonima o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, o zakonima u oblasti visoko-školskog obrazovanja. Ako ne znate, to je poseban problem. Ako znate, ne znam kako je moguće da govorimo o društvu znanja, jer oni prave partijski obrazovni sistem i o tome ćemo svakako više govoriti kada za to dođe vreme. Moje pitanje je – da li znate kakvi se zakoni iz oblasti obrazovanja spremaju po rečima ministra budućeg i trenutnog, oni treba da uđu ovog leta u parlament.

Mislim da nije moguće da napravimo društvo znanja i da krenemo u reformu obrazovnog sistema, a da znamo stav ili stavove buduće premijerke, sadašnje mandatarke o plagiranim diplomama. Ćutali ste o tome i sada u raspravi niste ni reč rekli o tome. Nemoguće je da krenemo dalje i ne možete da uđete u reformu da ne znamo vaš stav o tome. Nema društvo znanja ukoliko podržavate jedan takav sistem i sistem koji ima jednu hiper produkciju magistarskih radova, doktorskih disertacija, to je nemoguće ministarka, odnosno mandatarka.

Još jedno pitanje – sa kim želite da pravite društvo znanja? Po vašim stavovima delite ili podržavate ekonomske reforme po kojima su smanjene plate prosvetnim radnicima i tako ste seli u red, jednu korpu ministara koji su Srbiju učinili jedinom zemljom u Evropi koja je smanjila plate nastavnicima, učiteljima, profesorima, mislim na prosvetu.

Kako mislite kada ste pored plate oduzeli i dostojanstvo, onima, mislim na prosvetne radnike, vrednosti kod naše dece o kojima ste vi pričali, dostojanstvo kod naše dece treba da grade. To su pitanja na koje želim odgovore.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas neću govoriti samo kao narodni poslanik, govoriću i kao otac i kao suprug, jer pored pitanja želim danas da se obratim svim građanima Srbije koji su na bilo koji način učestvovali…

Dakle, pored pitanja se i zahvaljujem…

Da ste dobro slušali, čuli biste da želim da postavim pitanje, ali moram da napravim kontekst tog pitanja. Pitanje će biti vrlo jasno.

Kažem, pitanje će biti vrlo jasno. Molim samo vreme da mi vratite.
Želim svima vama da kažem hvala. Znam da hvala danas nema neku ekskluzivu, ali ovo hvala koje ja danas govorim ima težinu jednog spašenog života i jedne velike pobede. Sa tom težinom hvala svim medijima, hvala svim ljudima na društvenim mrežama koji su preneli ovu informaciju i doneli da svi oni koji su na kraju pomogli…

Pitanje ću postaviti Ministarstvu zdravlja.
Morate da me sačekate jer vidite da u Poslovniku ne postoji da prekidate poslanika da postavi pitanje.

Po kom tačno članu ja kršim Poslovnik?

Pa, sada na osnovu ovoga što ste rekli mogao bih ja da kažem da je povređen ceo Poslovnik.

Dakle, danas želim svakom pojedinačno da kažem hvala i znajte da sam vam danas stegao ruku, pogledao vas u oči i rekao hvala.
Želim danas da se javno zahvalim i svojoj supruzi, bez koje ovo sigurno ne bi bilo moguće i bez koje nisam siguran ni ja da bih danas stajao uspravno.
Dozvolite mi, ona je napisala nekoliko reči zahvalnosti koje ja danas vama želim da pročitam. „Kao Sofijina majka želela bih da izrazim veliku zahvalnost svakom od vas ko je pomogao izlečenju moje devojčice. Drago mi je što je pomoć prikupljena od strane onih koji nisu doveli u pitanje političku pripadnost mog supruga. Znali su da dve godine vodimo tešku bitku da ona preživi. Znali su i koliko je ozbiljna patologija i drago mi je da je moja devojčica ujedinila čitavu Srbiju. Omogućivši da moje dete bude lečeno i izlečeno vi ste zapravo spasili dva života, njen i moj, jer moj bez njenog nema smisla. Sofija je prelepa i prepametna devojčica i etički kodeks stekla je genima i svakodnevnim vaspitanjem i verujem da će ona jednog dana stajati za ovom govornicom i mnoge učiti moralu, vaspitanju, ljudskosti i crvenim linijama“. Sofija odnosno Bojana, Sofijina mama.
Bojana i ja želimo Sofiju da vaspitavamo da bude otvorenog uma i širokog duha i verujem da će ona jednog dana oprostiti onima za koje ja danas nemam snage. Znam da u Srbiji postoje ljudi koji imaju tu životnu dilemu da li će iza njih ostati neko delo po kojem će biti upamćeni. Svi oni treba da znaju da snaga i kultura humanosti, da etika deljenja i davanja, da veličina empatije prema drugome ko je u problemu su veće i značajnije od bilo kojih materijalnih stvari koje iza nas mogu da ostanu.
Ova akcija je pokazala jednu veliku stvar, da je Srbija, uprkos mnogim stvarima jedno vitalno društvo puno nade. Ono što ja mislim jeste da svi ti humani i solidarni ljudi treba da budu glasniji uvek od svih opskurnih, oholih i oportunih koji nemaju problem da diraju ono u šta se ne dira.
Danas imam poruku za one porodice koje prolaze kroz sve ono kroz šta smo, nažalost, mi prošli. Život je pun nepravde i vi imate svako pravo da budete ljudi i nezadovoljni.
Nije sramota biti ni umoran, nenaspavan, uplašen, ali morate da budete jaki, morate da izdržite zbog onih kojima je vaša strana neophodna danas. Ukoliko udarite na zid sistema, nemojte se plašiti da pomoć potražite od ljudi u vašem okruženju, od javnosti, prijatno ćete se iznenaditi na kakvu dobru reakciju možete da naiđete. Sistem je takođe pun nepravdi jer život je uvek inovativniji od mnogih pravila i mnogih zakona.

Dva minuta ste mi uskratili.

Dva minuta ste mi uskratili, želeo sam da postavim pitanje.

Predsednice, ovo je sramota što ste uradili. Dakle, ja kao poslanik i kao roditelj dugujem zahvalnost…

Ali nemate pravo po Poslovniku to da radite.