Dobar dan, uvažene koleginice i kolege, poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministre Antiću, u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SDPS, od četiri predloga zakona kojim se ratifikuju međunarodni sporazumi, posebnu pažnju posvetiti i govoriću isključivo i samo o ovom prvom predlogu, a to je Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv regrutovanja, korišćenja finansiranja i obuke plaćenika. Neskromno ću reći da poslanička grupa SDPS ima i veću odgovornost za raspravu po ovoj temi, jer pre nepunih godinu dana, 10. oktobra 2014. godine, upravo na predlog SDPS mi smo izvršili izmene i dopune Krivičnog zakonika Republike Srbije, kojim smo uveli dva nova krivična dela, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i to krivično delo učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi i krivično delo organizovanja i učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi.
Dakle, država Srbija se kroz ove izmene i dopune zakona svrstala u red onih zemalja koje povećavaju svoj međunarodni kredibilitet i poštuju preuzete međunarodne obaveze. Ovim izmenama i dopunama, mi smo unapredili svoje krivično i pravno zakonodavstvo. Mislim da je važno da kao odgovorno društvo, kao država sa svojim pravnim mehanizmima i instrumentima, delujemo na sve izraženiju bezbednosnu pojavu radikalizacije i vrbovanja građana Republike Srbije za učešće u stranim konfliktima.
Svedoci smo poslednjih nekoliko godina, na žalost, učešća državljanja Republike Srbije na stranim ratištima, a najznačajnija su svakako Sirija i Ukrajina. Važno je da smo i kroz ovaj zakon u samo nešto više od godinu dana, uspeli da postignemo ono što nam je bio prvobitni cilj. Dakle, obeshrabrili smo i stavili u istu ravan sve one koji su nameravali ili su već bili na jednom od ovih ratišta da to što čine jeste krivično delo. Ja na žalost nemam još uvek podatke o tome koliko je onih državljana Republike Srbije koji su učestvovali na nekim ratištima, se vratilo u Srbiju i da li su procesuirani, da li su u skladu sa novim krivičnim zakonodavstvom bili podvrgnuti optužnicama, odnosno da li je tužilaštvo reagovalo i u kojoj je to fazi, ali o tome ćemo verovatno razgovarati u nekom od narednih dana.
Ovaj Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencije treba biti iskren, kasni, kasni kada smo u pitanju kao država, zato što je 1999. godine međunarodna zajednica ratifikovala i donela ovu konvenciju, tačnije rečeno 12. decembra, od 12. marta 2001. godine Republika Srbija kao sukcesor bivše SFRJ je potvrdila da ostaje potpisnica ove Konvencije i tek danas, krajem 2015. godine ona se nalazi pred nama, narodnim poslanicima i mi ćemo je, ja sam uveren, ubeđen u danu za glasanje i ratifikovati i samim tim potvrditi ono što sam rekao kada je u pitanju kredibilitet naše države i kada je u pitanju problem odlaska naših građana na strana ratišta, jer ovim zakonskim rešenjima i potvrđivanjem ove Konvencije, mi ćemo demotivisati i dalje odlazak stranih građana u krizna područja.
Ono što želim da naglasim, mislim da, kada je u pitanju terorizam, kada je u pitanju najveći izazov sa kojim se suočava savremeni svet, pa samim tim i naša država i region, jer podsetiću vas, upravo iz država bivše Jugoslavije, našeg regiona, desetine i stotine ljudi su na neki način angažovani na nekim od stranih ratišta.
Zbog toga je nemoguće, treba biti iskren do kraja definisati propisom i rekao bih, propisati i predvideti sve moguće situacije, posebno ne u ovoj oblasti, a podsetiću vas, u ovoj oblasti ni naučna teorija, ni praksa još uvek nisu uspele da sve ovo o čemu mi govorimo, što je problem savremenog sveta, jasno i precizno definišu, jer ne postoje opšte prihvaćene norme, niti kriterijumi u pogledu oružanog konflikta, u pogledu toga kako se definiše jedan oružani konflikt na određenom delu teritorije bilo koje države na svetu.
Mi smo i svedoci, na kraju krajeva, čitajući novine, slušajući i gledajući radio i televiziju, učestvujući na razno, raznim međunarodnim skupovima, na kojima prisustvuju i najrelevantniji i najveće zemlje sveta, da jedni relevantni akteri na međunarodnoj sceni se opredeljuju za nešto što se događa u jednom delu sveta, kao oslobodilačka borba, a drugi to sankcionišu ili nazivaju terorizmom ili separatizmom.
Na žalost, i mi u Srbiji smo na sopstvenom primeru najbolje osetili nedostatak opšte prihvaćenih kriterijuma, ono što želim da naglasim i što mislim da će kroz ratifikaciju ove konvencije i kroz punu primenu zakona koji smo usvojili pre godinu dana i u Srbiji se otkloniti oni nedostaci koji su prisutni u svakodnevnoj štampi. Mi moramo da jasno i precizno definišemo ko su ti ljudi. Nemojte nekima da tepamo da su dobrovoljci, a neke nazivamo teroristima. Neki su plaćenici, a neki su psi rata, neki su separatisti.
Dakle, kada je u pitanju zakon koji smo usvojili i koji se primenjuje, oni su svi prekršioci zakona. Dakle, za državu Srbiju, za pravne instrumente, za tužilaštvo i za sve nas, to su prekršioci zakona. Oni krše zakon koji smo mi doneli, a vi ih možete nazivati ovako ili onako, oni čine krivično delo koje smo mi uveli u naše krivično zakonodavstvo i mislim da je na taj način Srbija pokazala i sebi ali i svetu, da kroz ovu Ratifikaciju koja je danas na dnevnom redu, posle 33 zemlje, od čega su samo četiri države EU, Srbija ulazi u red onih zemalja koje shvataju opasnost, sve konsekvence, shvataju svu pošast, zlo i probleme, ono što se naziva učešćem na stranim ratištima.
Ja bih podsetio na još jednu Rezoluciju SB UN, a to je Rezolucija 2178 koja naglašava da se terorizam ne može, niti sme povezivati sa bilo kojom religijom, sa bilo kojom nacionalnošću ili sa bilo kojom civilizacijom. Ta ista Rezolucija potvrđuje da članice moraju da obezbede, da su sve mere koje su preduzete u borbi protiv terorizma u skladu sa odredbama međunarodnog prava. Uočava se i kroz rezolucije i kroz ovu Konvenciju koju ćemo usvojiti, da terorizam ne može da se pobedi samo vojnom akcijom i zakonskim odredbama, već su potrebni obaveštajni podaci i stoga je potrebna sveobuhvatna koordinacija i saradnja službi bezbednosti.
Države članice su pozvane, naravno, kroz obe ove rezolucije i konvencije da sarađuju da bi sprečile teroriste, da koriste savremenu tehnologiju, i na samom kraju, naravno da Savet bezbednosti osuđuje sve vrste ekstremizama i zahteva da se teroristi razoružaju i obustave sve terorističke akcije učešća u ovim konfliktima.
Mislim da smo i kroz zakon o kome sam govorio, već napravili jedan veliki iskorak, da smo pokazali i savremenom svetu, i onim državama koje su mnogo pre nas ratifikovale ovu Konvenciju, da je Srbija spremna da se uhvati u koštac sa ovim velikim zlom i sa pošašću koja nas je snašla.
Mi nemamo još uvek precizne podatke o broju građana Republike Srbije, državljana koji se nalaze na ratištima, ni u Siriji, ni u Ukrajini, ali ono što možemo da tvrdimo, to je da je posle usvajanja ovog zakon, da je posle definisanja nova dva krivična dela, broj onih koji su otišli na ta strana ratišta, zanemarljiv, ili se može staviti na prste jedne ruke.
Naravno, očekujem da i naše pravosuđe, pre svega mislim na tužilaštvo, da reaguje blagovremeno onog trenutka kada se oni državljani Republike Srbije, koji su učestvovali na ovim stranim ratištima, ponovo pojave na teritoriji Republike Srbije i oni moraju biti procesuirani, moraju odgovarati za krivično delo učestvovanja u ratu na drugoj teritoriji i oni moraju da budu sankcionisani za to što su učinili i oni moraju, na kraju, krajeva odgovarati pred zakonom i pred državom Republikom Srbijom.
U tom smislu neću govoriti o ostalim konvencijama, i SDPS će u danu za glasanje, ne samo podržati ovu Konvenciju, nego će podržati i ostale međunarodne sporazume koji će biti na dnevnom redu i koje ćemo izglasati. Hvala na pažnji.