Zahvaljujem.
Amandman koji smo podneli izostavlja reči – ako ovim zakonom nije drugačije određeno, i ostavlja uz odredbu da nema prodaje zemlje fizičkim licima, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, zato što je to dovoljno. Nije vam potrebno da se pozivate na posebne odredbe kojima ćete dozvoliti kupovinu i na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ili jedno ili drugo. Ako je, kako ovde većina tvrdi, svima jasno šta piše u čl. 53. i 55, jedan i dva, u Sporazumu, onda je tim pre bilo važno da ovaj amandman prihvatite.
Kao razlog za odbijanje amandmana, Vlada je rekla da se ovaj zakon donosi zato da bi se omogućilo prodavanje zemlje i za to opet navela obrazloženje da se radi o odredbama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Naši amandmani koji slede iz ovog amandmana podrazumevaju primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer on ni jednom svojom odredbom ne obavezuje potpisnicu na ustupanje i prodaju poljoprivrednog zemljišta. On govori o jednakom pristupu, a svaka od država članica, država koje pristupaju, sama određuje na koji način će omogućiti dostupnost nepokretnostima odnosno poljoprivrednom zemljištu.
Osim očekivanog odbijanja prihvatanja ovog amandmana, i ovaj amandman i
svi drugi imaju jednu proceduralnu zanimljivost. Na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao što je ceo predlog zakona imao proceduralnu zanimljivost jer u ustavnom osnovu za obrazloženje nije bilo člana 85, a ovde se na to pozivalo, sa obrazloženjem da, eto, nismo stigli da napišemo član 85, na sednici Odbora se o amandmanima glasalo grupno.
Već na prethodnoj sednici Odbora sam upozorila da ne postoji poslovnička mogućnost da se glasa grupno o amandmanima i zamolila da donesu pravilnike, odluke, šta god kome volja, da se uvede u red i da se, ukoliko sve jako nervira i jako im je dosadno da čitaju svaki amandman i glasaju o njemu, da se uskladi i usaglasi sa elementarnom procedurom glasanje o amandmanima na Odboru. Međutim, i danas se dogodilo grupno glasanje o amandmanima, jednom o svim amandmanima. Elektronski sistem Narodne skupštine ne poznaje grupno glasanje i ne može da bude grupnog glasanja, tako da sam molila da se bar to izbegne, pa da se, i tako se i dogodilo, glasalo bez elektronskog sistema.
Nije dobro. Nije dobro po Skupštinu, nije dobro po Odbor za ustavna pitanja, nije dobro po Vladu. Nema veze da li ja tu Vladu podržavam ili ne, nije dobro i ne može se drugačije nego aljkavošću nazvati ovako važnu za medije temu, da se zaboravlja član 85, pa da diskutujemo da li je on osnov ili nije i da Narodna skupština odluči da joj je dosadno da glasa o svakom amandmanu.
Za kraj, ja sam obećala članovima Odbora da ću predložiti onda i u sednici u plenumu, dakle, u Danu za glasanje, koliko god da ima zakona na dnevnom redu i koliko god da ima amandmana, da glasamo po jednom. Zašto da ne? Ako može na Odboru grupno glasanje o 43 amandmana, može i na sednici Skupštine u Danu za glasanje grupno glasanje o 300 amandmana, ili grupno glasanje o onoliko zakona koliko je na dnevnom redu. Pogotovo što za predsedavajuće taj Dan za glasanje predstavlja ozbiljan radni zadatak, umara i potrebna je koncentracija i ostalo. Ako to važi za Odbor, onda može da važi i za plenum.
Pošto ne može da važi za Odbor, ja vas molim da pažljivije pristupimo proceduri u donošenju propisa, procedura je kultura i da počnemo da poštujemo sopstvene propise. Hvala.