Zahvaljujem.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima ima na prvi pogled dve velike izmene i dve manje, možda ne tako uočljive izmene u odnosu na trenutno važeći Zakon o ministarstvima iz 2014. godine, pošto posle vanrednih izbora 2016. godine nismo menjali Zakon o ministarstvima.
Dve velike izmene su dva nova ministarstva, zaštita životne sredine i za evropske integracije. Dve manje su ukidanje Direkcije E-uprave. Na kraju ću pitati predlagača da mi obrazloži motivaciju za ukidanje E-uprave i način kako će se poslovi koji su bili povereni Direkciji obavljati ubuduće i drugo, što deluje kao manje važno, da se svaka kadrovska rešenja, odnosno sve što se tiče organa upravljanja daje za ministarstvo koje je nadležno za gasnu privredu i za naftnu privredu.
Kada imate iole iskustva sa zakonima onda iz te dve krupnije i dve sitnije možete da odmah da pročitate razloge za profil ovakvih izmena i dopuna zakona. One su posledica koalicionog dogovora, i to je prva loša vest ovom zakonu. Oni nisu posledica strateških opredeljenja ni koalicije, ni personalno ljudi koji će biti predloženi nama da budu članovi Vlade. Ovo je proisteklo iz „Daj mi ga, moje je prvi sam ga video“. Nažalost, predstavlja samo jedan u nizu takvih zakona koji su u ovoj Skupštini donošeni.
Šta je iskorak koji bih ja volela da vidim i iskorak o kojem je narodni poslanik Čedomir Jovanović govorio jasno da jasnije ne može biti. Dijalog o tome, ako ne umemo da napravimo dijalog o tome na koji način pravimo Zakon o ministarstvima teško da ćemo imati uspešna ministarstva. No, par reči o te dve veće izmene ministarstvo o zaštiti životne sredine i evropskih integracija.
Nadležnosti koje su pred nama, za koje postoji očita podrška većine i sam predlog za uvrštenje ministarstva za zaštitu životne sredine su bili moj amandman 2014. godine. Taj amandman je odbačen kao uvredljiv. Nisam imala dva minuta da obrazlažem amandman.
Nije malo zadovoljstvo videti, skoro u celini, svoje reči, tri godine kasnije i slušati obrazloženje da je neophodno ministarstvo tri godine kasnije. To smatram svojom greškom, ne vašom, jer smo izgubili vreme. Tri godine smo izgubili, nizašta.
Ako hoćete da imate dokaz, nosite valjanu ideju, a duboko verujem da je moja ideja o strategiji zaštitite životne sredine u ministarstvu, onda morate umeti da se izborite za svoju ideju da ubedite ljude koji neće da čuju, neće da uče, neće da znaju i ponosni su što ne znaju, jer je šteta zajednička.
U ovom slučaju zaista smatram svojom krivicom greškom i što mi je amandman u istom tekstu kakav je sada, tekst u ministarstvu odbačen kao uvredljiv, sa izuzetkom predsednika odbora, tadašnjeg narodnog poslanika Vlade Cvijana koji je rekao – ja nisam mogao da glasam da je amandman uvredljiv, ali je u redu.
Zašto je važno da imamo ministarstvo zaštite životne sredine? Zašto smo ga imali od kada je uvedeno prvo sa ministarkom Anđelkom Mihajlović, pa ministar Aleksandar Popović, itd, sa ministarstvima koja su bila vezana sa još nekim sektorom sa zaštitom životne sredine, da li nauka, da li poslovno planiranje ili u ovom poslednjem slučaju najgore moguće rešenje poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, zato što je to mrežno ministarstvo koje je važno za društvo iz najmanje tri razloga.
Na rastu i podršci ovog ministarstva, na strategiji koje političke stranke imaju o tome, počinje razvoj društva, Srbija to još uvek nema i to je opet zajednička odgovornost, mi ne razgovaramo o razvoju, mi se ili ponosni na to da neko ima reči, a neko sa druge strane nema uši ili obrnuto, mi se bavimo Srbijom koja ne postoji odavno. Mitovima i legendama koje odavno ne postoje, ne bavimo se razvojem, sem par mesta u Srbiji od kojih je jedna na primere Ženska platforma za razvoj Srbije koja se bavi stručnim dijalogom. Kako ćemo da izgledamo kao društvo i kao prostor za deset, pet, sedam godina. Ne kolege, ne bavimo se razvojem, bavimo se jedni drugima.
Od tog razvoja nema, bavimo se doskočicama političkim, a ne političkim dijalogom i promovišemo monolog u ovom domu i svugde i ovaj koalicioni sporazum je izraz jednog naviknutog monologa. Da se dogovorimo, pa da proteramo to kroz Skupština. Od toga nema razvoja i to je moja odgovornost amandmana, toliko koliko je vaša.
Šta će biti predmet rada ovog ministarstva za zaštitu životne sredine?
Podnela sam jedan amandman i nadam se da ću biti uspešnija, nego 2014. godine kada ste isto ovo odbacili, kao uvredljivo, još uvek me to zabavlja, moram da kažem.
Amandman koji se tiče retrozaštitnih pojaseva, zašto sam podnela taj amandman? Prvo zato što sa mnogim kolegama iz vlasti, iz opozicije se borim da progledamo i da vidimo da smo upropastili propise koji se tiču retrozaštitnih pojaseva, da to znači povećanu eroziju, da to znači smetnje u saobraćaju, da to znači nemar prema okolini.
Naš međusobni dijalog, kada je u pitanju zaštita životne sredine i na Odboru, predsednicima odbora i sadašnjim i prošlim je nešto što je meni davalo nadu da je dijalog o razvoju Srbije moguć i znam, bez obzira što je predsednik Odbora iz vladajuće koalicije, a i iz opozicije da nismo imali nesporazuma da čujemo jedno drugo, kada smo govorili o potrebi da se ustanovi ministarstvo zaštite životne sredine.
Slično postoji kada su u pitanju retrozaštitni pojasevi. Ima ovde kolega iz vlasti sa kojima je opet mogao dijalog, čak smo hteli da napravimo poseban zakon, da ustanovimo ko će biti odgovoran za retrozaštitne pojaseve u Srbiji. Strašno važna tema.
Zašto sam ja podnela taj zakon? Zbog jedne mudrosti. Ne znam da li je istočna, zapadna, koliko je drevna, ali kaže – da razvoj jednog društva počinje kada ljudi koji znaju da neće uživati u hladovini krošnje drveća, ipak sade to drveće. Taj trenutak, ja se nadam da je došao u Srbiju i kada razmislimo o retrozaštitnim pojasevima, pa makar mi sadašnji, ova generacija ne uživali u krošnjama drveća, koju ćemo nadam se duž dolni, duž erozija, duž puteva zasaditi i učiniti našu životnu sredinu zdravijom, našu gradnju sigurnijom, naš saobraćaj boljim. Jako nam malo treba da ovim amandmanom ukinemo čuvenu rečenicu, protiv koje ja vodim rat, nije to moj posao, jer kada pitaš za retroaktivne pojaseve lokalnu samoupravu, oni kažu – nije to moj posao, to radi saobraćaj. Kada pitaš saobraćaj, oni kažu – nije to moj posao, to radi infrastruktura, kada pitaš infrastrukturu kažu – nije to moj posao, to radi poljoprivreda i tako mi ostasmo bez drveća i hlada krošnji, ko god u njima uživao.
Molim vas da razmislite o nadležnosti ministarstva zaštite životne sredine za retrozaštitne pojaseve. Kakva je veza između ovog ministarstva za zaštitu životne sredine i ja želim svaku sreću i uspeh ko god bude predložen za ministra i nadam se da će dijalog koji je utemeljen i u zelene poslaničke grupe i među mnogima od nas biti dovoljno jak ministar ili ministarku držimo odgovornim za primenu propisa za koji će biti nadležan.
Kako je vezan sa ministarstvom za evropske integracije? U slučaju odluke većine da formira ministarstvo za evropske integracije, radi se o jednom rizičnom poslu, koji je opet, čini mi se posledica da se napravio nekakav koalicioni dogovor. Zašto je rizičan posao? Iz najmanje tri razloga.
Prvi je što EU 2017. godine nije ni nalik na EU 2013. godine, 2007. ili 2004. godine. Drugi je što ja već mesecima pitam sve zvaničnike u EU i sve one koji imaju uticaj na evropsku politiku. Jedno važno pitanje na koje sam konačno dobila odgovor. Važno pitanje je – ima li proširenja EU u finansijskoj perspektivi posle 2020. godine? Odgovor je – ne zna se. Molim vas da jako ozbiljno čujete ovo što pokušavam da podelim sa vama kao informaciju. Možete da odmahnete rukom. Ja sam iz opozicije, ja sam žuta, demokrata, na volju vam to proširenje u budžet EU neće doneti. Ono što može da donese je da započnemo razgovor o tome ovde i da razumemo koliko će biti teško upravljati ministarstvom za evropske integracije ako ostane da niko ne zna da li će biti novca za proširenje EU posle 2020. godine.
Nemam ja nikakve koristi od toga da uprem prstom i da kažem – evo, ova ministarska kriva, ovaj predsednik Vlade kriv. Nemam ja od toga nikakve koristi, kao što vi nemate koristi od toga da upirete prstom u mene i moje drugove klevetama i blaćenjem, ali imate zadovoljstva. Ja nemam zadovoljstva u tome.
Mislim da je prvi zadatak ovog budućeg ministarstva da razgovaramo u Skupštini ima li novca za proširenje u Evropskoj uniji posle 2020. godine ili ne. Oni trenutno ne znaju da li će biti i kohezionih fondova, a nekmoli IPA ili bilo koje druge vrste fondova, strašno ozbiljna stvar za Srbiju koja i ovako kasni.
Druga stvar, molim vas da prenesete poruku mandatarki, koga god da misli predložiti za ministarstvo za evropske integracije, da se njoj, najverovatnije, da status potpredsednice Vlade. Bez toga ona ne može da radi koordinaciju. O tome će moja koleginica Nataša Vučković detaljno govoriti. To nije predmet ovog zakona, ali ja ovo moram da spomenem sada, jer od toga zavisi kako će funkcionisati to ministarstvo. Ne može bez statusa potpredsednice Vlade. Kao jedna od ministarki neće uspeti da radi posao koje zahtevaju integracije.
Drugi problem sa ovim ministarstvom - strašno mnogo ljudi koji su strašno mnogo znali o evropskim integracijama su otišli i to je naš zajednički problem. Vi nemate više kadrove spremne i pripravne da urade sve što treba u okviru evropskih integracija. Ispošćeni smo zbog raznih razloga. To nije ni optužba za bilo koga, niti je pohvala za bilo koga, to je stanje stvari.
Već je spominjano da radne grupe koje su formirane po ministarstvima da ih slučajno ne pomerate u ministarstvo za evropske integracije zato što onda nema više horizontalne koordinacije, onda vam ni najelementarniji poslovi, a mi koji se bavimo znamo koliko je npr. elementarno imenovati osobu da bude u odeljenju za droge, pa nam je to trajalo dve godine. Ime, prezime, ništa drugo. Samo daj Komisiji za pregovore ime i prezime.
Ako ne bude potpredsedničko mesto u Vladi za ministarstvo za evropske integracije, ono će proizvoditi više štete nego koristi. Ako u ovoj Skupštini ne bude dijaloga o tome gde smo mi kao proširenje na agendi Evropske unije, neće moći da uradi to ministarstvo nikakav plan, nikakve lepe reče tu ne pomažu. Na kraju, ako ne bude stvarnog dijaloga o tome koliko košta sve to što treba da bude reforma u okviru evropskih integracija po svim poglavljima, opet neće valjati.
Zašto je važno da ove izmene i dopune zakona o ministarstvima iskoristimo i za razgovor koji, prateći današnju diskusiju, vidim da ljudi ne razumeju? Poglavlje 35. Jedinstvena pozicija Evropske unije o odnosima Beograda i Prištine, briselski sporazumi, sedam plus četiri tačaka, nemaju veze sa proširenjem Evropske unije. Molim vas da ne lažemo ljude. O tome vodi računa EAS i onaj ko je u Evropskoj komisiji zadužen za spoljnu politiku. Mislim da je to problem, da će biti problem i za ministarku.
Mislim da ovde treba da bude dijaloga, da nađemo načina da se komunikacije koje su na jednom mestu o Evropskoj uniji, dakle, kod trenutno komesarke Mogerini i sva druga poglavlja koja su kod komesara Hana, da ova ministarka na potpredsedničkoj funkciji u Vladi da ima mehanizam da bude istovremeno obaveštena o tome šta se dešava. Pogotovo što Evropska unija nema čvrsta merila za to radimo li mi po tom Poglavlju 35. koje se tiče oba briselska sporazuma sve što treba ili ne.
Zašto je još važno da imamo dijalog o tome da li je ovo najbolje moguće rešenje? Zato što smo mi u sred jednog procesa koji svi zovemo Berlinski proces. Ja sam podrška tom procesa. Ja sam podrška odlukama i deklaracijama koje potpisuju predsednici Vlada u šest zemalja zapadnog Balkana ili predsednici država, ali ovde nikad nismo razgovarali da Berlinski proces nije odluka Evropske unije. O Berlinskom procesu nije odlučivala Evropska komisija. O Berlinskom procesu nije odlučivao Direktorat za proširenje i molim vas da o tome imamo svest da je to svojevrstan proces, važan, ponavljam, ja podržavam, proces koji treba da zameni proces integracija, na zameni, u najboljem smislu te reči.
Šta će tu da radi Ministarstvo za evropske integracije? Hoćemo li da se ponašamo kao da je to odlučeno na nivou EU ili ćemo da kažemo – čekajte, šta mi ovde radimo, šta radimo u šestorki zapadnog Balkana, kakav Berlin plus, kakav fond, odakle je to, kakvo jedinstveno tržište?
Ja sam u nedavnim razgovorima na to lako, skoro izborno, treba nam jedinstveno tržište i carinska unija na prostoru zapadnog Balkana šestorke, rekla -mi smo to imali, to jedinstveno tržište, zvalo se SFRJ i nikom se nije dopalo, tako da povedemo računa o tome šta tražimo od svojih vlada i svojih šefova država i Vlada.
Najjednostavnije je reći da tvoj predsednik Vlade ili predsednik države nema pojma ni o čemu. Za puno predsednika Vlada i država je to najčešće tužna istina, ali to ne pomaže da se dijalog o razvoju utemelji jače u našem regionu, niti pomaže da ovo buduće ministarstvo za evropske integracije stvarno bude efikasno i stvarno bude radilo.
Meni je drago da postoji bar neka bleda nada da ćemo mi jednom, ne znam da li opet za tri godine, kao što smo sa mojim amandmanom za zaštitu životne sredine, koji je pre tri godine odbačen kao uvredljiv, stigli dotle da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine potrebno, tako da se nadam da ćemo recimo za tri godine razumeti da to lako veselje verbalnih uvreda i folklornih plitkih razmena ne zabavlja baš nikog sem nas same i ako bi moglo da onda mi sami od toga odustanemo. Ako ne može, onda ćemo samo odlagati dobre odluke i gubiti vreme, kao što smo nepotrebno izgubili pet godina u oblasti zaštite životne sredine zbog neznanja, kao što smo nepotrebno imali neprijatnu raspravu o izmenama Zakona o upravljanju otpadom jer je neko zaboravio da unese budžetski fond u Zakon o upravljanju otpadom.
Srbija je naša zajednička kuća i naše zajedničko dvorište. Možemo se sporiti o mnogo stvari, ali ja mislim da bi o jednoj stvari trebao da prestane spor, a to je da svi imamo jednaka prava u ovoj Narodnoj skupštini da govorimo o tome kako Srbiju vidimo za dve godine, za pet godina, za deset godina, ko god bio na vlasti, ko god bio u opoziciji. To je evropeizacija Srbije. Ako uz to bude i svesti o tome koliko je životna sredina važna, onda ima malo nade da prestanemo da ličimo na malu skupinu sobom zabavljenih ljudi i da se zaista bavimo poslovima za koje Ustav kaže da treba da se bavimo njima. Hvala vam.