Samo ću kratko, više da izrazim zahvalnost za obrazloženje za odbijanje amandmana, nego što insistiram da se amandman prihvati.
Suština amandmana je kako će se vršiti način prilagođavanja sadržaja i formata udžbenika iz stava 1. i stava 2, koji se odnosi na udžbenike za učenike sa smetnjama u razvoju. Dakle, prvo je dobro što postoji takva odredba i što se u članu 4. kaže da učenici sa smetnjama u razvoju koriste udžbenik čiji je sadržaj ili format prilagođen njihovim sposobnostima, potrebama i mogućnostima i u 2. stavu da koriste udžbenike čiji je format, odnosno pismo prilagođeno njihovim potrebama.
Naša intervencija je bila da se posle reči: „da“, da sve o prilagođavanju sadržaja propisuje ministar, da bude posebnim pravilnikom, i to je jedina izmena.
Obrazloženje da nije potrebno, spominjem ne zato što sporim obrazloženje, ovo je jedno od retkih obrazloženja Vlade koje ne sporim, nego što je, ko god da je pisao obrazloženje, čitao Jedinstvena metodološka pravila, koje je donela ova Skupština, što mislim da je jedan od prvih puta ikada da imamo papirni dokaz da je neko u Vladi čitao šta ga obavezuje iz Skupštine i ja sam tu, ne kao opozicija, ne kao bivša koalicija, ne kao buduće bilo šta, kao članica Narodne skupštine. Prosto to moram da obeležim i da to smatram dobrom praksom.
Dakle, činjenica da nije prihvaćen amandman je, što je istina, da se članom 10. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa naše Skupštine, što je obavezuje i za Vladu, da se ovlašćenjem određuje organ koji je ovlašćen i odgovoran za donošenje podzakonskog propisa i da se određuje obim podzakonskog propisa, što je tačno, i da ne navodi se naziv podzakonskog akta, a članom 15. stav 2. Zakona o državnoj upravi, što je isto tačno, propisano je da se pravilnikom razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. Onda, Vlada smatra da je jasno da se po ovom ovlašćenju donosi pravilnik, a da se ne donosi naredba, uputstvo, već šta god.
Mogu da se saglasim, želja da stoji poslednjim pravilnikom je više da ceo smisao inovacije te vrste, da govorim o udžbenicima za učenike sa smetnjama u razvoju, na ovaj način da bude da oni moraju imati poseban pravilnik. Razumem ovo tumačenje. Kada su već spomenuta Jedinstvena metodološka pravila, ako budete pričali sa kolegama iz drugih ministarstava, hoćete, naravno, nije valjda da ne divanite među sobom, kažite im da ste vi pročitali da to postoji i da postoji Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine, gde postoji odredba koja obavezuje predlagače da prilože i podzakonske akte istovremeno sa predlogom zakona. To je mnogo važna odredba koja je stavljena u fini oblik pravni, da svaki predlagač može da objasni zašto nikako nije u mogućnosti, zato što mi hoćemo da unapredimo praksu kojom hodaju predlozi kroz proceduru, a pre ili kasnije biće ta rezolucija u primeni i, evo, na ovom primeru, znači, uz Predlog zakona o udžbenicima da se radi, kako kaže Rezolucija, kao što ste uradili ovo, kako kažu Jedinstvena metodološka pravila, mi bi ovde imali pravilnik na uvid.
Obrazloženje predlagača je uvek - pa ne mogu ja da znam kakav će biti pravilnik koji će ministar dati za udžbenike za decu sa smetnjama u razvoju, kada ne znam kakav će biti zakon. Pošto podnosite zakon? Vi ne znate kakav će biti zakon. Možda će o ovom članu, sasvim hipotetički kažem, većina odbaciti ga. Neće.
Pravilno podzakonska akta kao predlagači, u skladu sa onim što hoćemo u osnovnim odredbama. Kako menjate osnovne odredbe amandmanima, tako menjate i u podzakonskim aktima. Skraćuje se proces, sputavate one koji će, to nijedan ministar nije razumeo koliko je to njemu na dobro, pa neće ni ovaj, verovatno, ali ja neću prestati. Time ministar smanjuje, sputava one koji će mu reći – ne možemo sada, nisu još doneta akta, ne možemo sada, nemamo još ovo. Taj koji to kaže ministru, taj se ne vidi. Ministar se vidi, ali nisam uspela da doprem ni do jednog.
Dakle, bez insistiranja na tome da stoji poseban pravilnik, ponavljam moje obrazloženje samo zbog toga što smatram obavezom da ocenim dobrim obrazloženja koja nam šalje Vlada jer je to dobar primer koji ja želim da promovišem i da pozovem i druge koji će nam davati obrazloženja da prihvataju ili ne prihvataju amandmane, da se rukovode načinom na koji je to radila služba koja radi za Ministarstvo prosvete i koja nam je obrazlagala prihvatanje ili neprihvatanje ovih amandmana. Hvala vam.