Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić, replika.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić i ovim zatvaramo krug replika.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović.

Sa informacijom da ima dodatnih 500.000.000 kao nova sredstva za ove pozicije, određujem pauzu.
Rad nastavljamo u 15,00 časova.
Imam obavezu da vas obavestim da saglasno članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, Narodna skupština će danas raditi i posle 18,00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo u 15,00 časova, prva prijavljena je narodna poslanica Zlata Đerić, posle nje narodni poslanik Vladimir Gordić. Hvala.
(Posle pauze.)

Iskorišćeno je 11 minuta i 10 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, predlagač zakona.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Iskorišćeno je 13 minuta i 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Tamara Tripić, a posle nje narodna poslanica Irena Vujović.

Iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, predlagač zakona.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, 31 narodni poslanik potpisao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, dajući time podršku našoj koleginici, narodnoj poslanici Gorici Mojović, koja je obavila i stručno istraživanje i dijalog i razgovor sa nadležnima za evropske integracije u Vladi Republike Srbije i sa mnogima od nas ovde, bez obzira da li pripadamo vladajućoj većini ili opoziciji, u pokušaju da napravi korist za sve, u pokušaju da jednom propuštenu priliku, da se njen amandman prihvati kada smo raspravljali o Zakonu o javnim nabavkama, da se ovim kratkim, u svega nekoliko članova Predloga izmena i dopuna, zaista vrati u zakonski okvir ono što je omaškom, nedovoljnim sluhom za primenu zakona, propušteno da se uradi kada je Zakon o javnim nabavkama donošen.
Radi se, naravno, o ustanovama kulture i o javnim nabavkama u ustanovama kulture, radi se o tome, čemu smo svi svedoci poslednjih nedelja i meseci, da je prosto neprimenjiv Zakon o javnim nabavkama u ustanovama kulture. Radi se o izjavi ministra Petkovića koji kaže – taj član zakona se neće primenjivati. To ne može ni Uprava za javne nabavke nikome da kaže, članovi zakona se moraju primenjivati, a ustanove kulture, prosto je nespojivo sa prirodom umetničke i kulturne delatnosti, primeniti bilo koji postupak javne nabavke u slučajevima izbora dramskih dela za stavljanje na pozorišni repertoar ili scenario za snimanje filmova, izbor reditelja, scenarista, kostimografa, glumaca, autora muzike, izbora autora ili prevodilaca knjiga, formiranje izlagačkih izložbenih programa muzeja, galerija, formiranje muzejskih i arhivskih zbirki, muzičkih repertoara, ansambala, orkestara i muzičkih agencija itd, pri čemu nijednim slovom, niti izmenom i dopunom, diramo u ono što smatramo da su obavezni svi koji troše budžetski novac, a to je da sasvim jasno prikazuju na šta je, u koju svrhu i da li je u skladu sa zakonom novac potrošen.
Meni je jako žao što nije bilo volje da se pročita Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama koji je u proceduri. Žao mi je što napor koji je naša koleginica Gorica Mojević uložila, neće biti krunisan zajedničkom odlukom da se o ovome u najkraće moguće vreme raspravlja, a najviše mi je žao što nema sklonosti ka pravnoj državi koja podrazumeva, prvo, da se pravni sistem primenjuje onako kako je Skupština glasala, a drugo, podrazumeva da se razume, da kada opozicija nešto predlaže, da je to ne zato što je to volja opozicije ili je protivno volji vladajuće većine, nego zato što je uočena ogromna greška u donetom zakonu. Ovo je opšti interes.
Nadam se da ćete glasati ipak da o izmenama i dopunama ovog zakona raspravljamo.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, 31 narodni poslanik potpisao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, dajući time podršku našoj koleginici, narodnoj poslanici Gorici Mojović, koja je obavila i stručno istraživanje i dijalog i razgovor sa nadležnima za evropske integracije u Vladi Republike Srbije i sa mnogima od nas ovde, bez obzira da li pripadamo vladajućoj većini ili opoziciji, u pokušaju da napravi korist za sve, u pokušaju da jednom propuštenu priliku, da se njen amandman prihvati kada smo raspravljali o Zakonu o javnim nabavkama, da se ovim kratkim, u svega nekoliko članova Predloga izmena i dopuna, zaista vrati u zakonski okvir ono što je omaškom, nedovoljnim sluhom za primenu zakona, propušteno da se uradi kada je Zakon o javnim nabavkama donošen.
Radi se, naravno, o ustanovama kulture i o javnim nabavkama u ustanovama kulture, radi se o tome, čemu smo svi svedoci poslednjih nedelja i meseci, da je prosto neprimenjiv Zakon o javnim nabavkama u ustanovama kulture. Radi se o izjavi ministra Petkovića koji kaže – taj član zakona se neće primenjivati. To ne može ni Uprava za javne nabavke nikome da kaže, članovi zakona se moraju primenjivati, a ustanove kulture, prosto je nespojivo sa prirodom umetničke i kulturne delatnosti, primeniti bilo koji postupak javne nabavke u slučajevima izbora dramskih dela za stavljanje na pozorišni repertoar ili scenario za snimanje filmova, izbor reditelja, scenarista, kostimografa, glumaca, autora muzike, izbora autora ili prevodilaca knjiga, formiranje izlagačkih izložbenih programa muzeja, galerija, formiranje muzejskih i arhivskih zbirki, muzičkih repertoara, ansambala, orkestara i muzičkih agencija itd, pri čemu nijednim slovom, niti izmenom i dopunom, diramo u ono što smatramo da su obavezni svi koji troše budžetski novac, a to je da sasvim jasno prikazuju na šta je, u koju svrhu i da li je u skladu sa zakonom novac potrošen.
Meni je jako žao što nije bilo volje da se pročita Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama koji je u proceduri. Žao mi je što napor koji je naša koleginica Gorica Mojević uložila, neće biti krunisan zajedničkom odlukom da se o ovome u najkraće moguće vreme raspravlja, a najviše mi je žao što nema sklonosti ka pravnoj državi koja podrazumeva, prvo, da se pravni sistem primenjuje onako kako je Skupština glasala, a drugo, podrazumeva da se razume, da kada opozicija nešto predlaže, da je to ne zato što je to volja opozicije ili je protivno volji vladajuće većine, nego zato što je uočena ogromna greška u donetom zakonu. Ovo je opšti interes.
Nadam se da ćete glasati ipak da o izmenama i dopunama ovog zakona raspravljamo.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, 31 narodni poslanik potpisao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, dajući time podršku našoj koleginici, narodnoj poslanici Gorici Mojović, koja je obavila i stručno istraživanje i dijalog i razgovor sa nadležnima za evropske integracije u Vladi Republike Srbije i sa mnogima od nas ovde, bez obzira da li pripadamo vladajućoj većini ili opoziciji, u pokušaju da napravi korist za sve, u pokušaju da jednom propuštenu priliku, da se njen amandman prihvati kada smo raspravljali o Zakonu o javnim nabavkama, da se ovim kratkim, u svega nekoliko članova Predloga izmena i dopuna, zaista vrati u zakonski okvir ono što je omaškom, nedovoljnim sluhom za primenu zakona, propušteno da se uradi kada je Zakon o javnim nabavkama donošen.
Radi se, naravno, o ustanovama kulture i o javnim nabavkama u ustanovama kulture, radi se o tome, čemu smo svi svedoci poslednjih nedelja i meseci, da je prosto neprimenjiv Zakon o javnim nabavkama u ustanovama kulture. Radi se o izjavi ministra Petkovića koji kaže – taj član zakona se neće primenjivati. To ne može ni Uprava za javne nabavke nikome da kaže, članovi zakona se moraju primenjivati, a ustanove kulture, prosto je nespojivo sa prirodom umetničke i kulturne delatnosti, primeniti bilo koji postupak javne nabavke u slučajevima izbora dramskih dela za stavljanje na pozorišni repertoar ili scenario za snimanje filmova, izbor reditelja, scenarista, kostimografa, glumaca, autora muzike, izbora autora ili prevodilaca knjiga, formiranje izlagačkih izložbenih programa muzeja, galerija, formiranje muzejskih i arhivskih zbirki, muzičkih repertoara, ansambala, orkestara i muzičkih agencija itd, pri čemu nijednim slovom, niti izmenom i dopunom, diramo u ono što smatramo da su obavezni svi koji troše budžetski novac, a to je da sasvim jasno prikazuju na šta je, u koju svrhu i da li je u skladu sa zakonom novac potrošen.
Meni je jako žao što nije bilo volje da se pročita Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama koji je u proceduri. Žao mi je što napor koji je naša koleginica Gorica Mojević uložila, neće biti krunisan zajedničkom odlukom da se o ovome u najkraće moguće vreme raspravlja, a najviše mi je žao što nema sklonosti ka pravnoj državi koja podrazumeva, prvo, da se pravni sistem primenjuje onako kako je Skupština glasala, a drugo, podrazumeva da se razume, da kada opozicija nešto predlaže, da je to ne zato što je to volja opozicije ili je protivno volji vladajuće većine, nego zato što je uočena ogromna greška u donetom zakonu. Ovo je opšti interes.
Nadam se da ćete glasati ipak da o izmenama i dopunama ovog zakona raspravljamo.

Zahvaljujem.
Želim da u nekoliko rečenica obrazložim razloge za podršku, kako amandmanu koji je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović, tako i obrazloženju koje je bilo jasno, temeljito, britko i objašnjavalo sve što je potrebno kada je reč o amandmanu kojim on postojeći Predlog zakona menja.
Sadržaj njegovog amandmana je negde na pola puta između ideje koju smo mi imali u izmenama i razlika koja postoji ticala se sličnosti sa izvršiteljima i stečajnim upravnicima, odnosno ideje da izvršitelji budu predmet javnih nabavki bez obzira što i dalje ostajemo pri ideji da poput, što su advokatske usluge koje se tiču korisnika budžeta direktnih i indirektnih predmeta javnih nabavki, da je moglo da se razvije takav jedan princip ovde sa svim primedbama koje u tom stoje dok za stečajne upravnike ne vidimo.
Ali, tri ključne stvari ovaj amandman poboljšava u Predlogu zakona, osim što brani u obrazloženju kolege narodnog poslanika naše obaveze, naša prava kada je u pitanju donošenje zakona, bez obzira na to koliko uticajan bio neko ko nam je sugerisao da se zakon napiše. Koje tri? Ključni problem zbog kojih donosimo izmene i dopune je očita neravnopravnost na tržištu izvršitelja i očito primenjeno da samo pojedini izvršitelji dobijaju poslove i da se jasno vidi linija kako i zašto oni dobijaju poslove. Azbučni red tu nije pomogao, pošto svi znamo nekog od izvršitelja na A, koji nikako nije…
(Dragan Nikolić, s mesta: Predsedavajući, ovo nema nikakve veze sa ovim amandmanom.)
Narodni poslanici dobacuju kakve veze ima veze sa ovim amandmanom? Ima veze sa amandmanom stav 3. i odatle ću krenuti prvo obrazlaganje.
Zamoliću predsedavajućeg da interveniše na dobacivanje ili ću moliti narodne poslanike da pažljivije prate.
Dakle, stav o kome je reč, a zbog kojeg govorimo o tome da postoji vrlo jasno primećeno da postoji problem, jer su određeni ljudi određivali ko će biti izvršitelji, pa je nastao sukob interesa među raznim grupama i zbog toga postoji ovaj zakon, a stav o kome se to očigledno definiše glasi: Ako komora ne odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva, izvršni poverilac određuje izvršitelje na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište, pri čemu se ne može odrediti izvršitelj koji je bio ranije određen od komore po zahtevu izvršnog poverioca ili je ranije bio određen od izvršnog poverioca kom komora po njegovom zahtevu.
Dakle, ovaj stav u amandmanu kolege narodnog poslanika očigledno se odnosi na ogromne primedbe koje postoje zbog toga što se izvršitelji biraju po nekakvoj proceduri, dalekom diskrecionom pravu.
Dakle, prva dobra stvar u ovom amandmanu je što povezuje komoru, ukupan broj izvršitelja koji mogu stupiti u izvršenje i time pokušava da otkloni sadašnju nejasnu situaciju zbog koje ovaj zakon menjamo.
Druga je pojašnjenje koje se tiče u prvom stavu amandmana koji glasi – izvršni poverilac je dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga, delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.
U osnovnom tekstu zakona koji je pred nama, koji se ovim stavom menja izostavljena su i ostavljeno je na tumačenje da li podrazumeva i javna i javno-komunalna preduzeća jer u osnovnom tekstu zakona stoje na osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga.
Kad vidimo ovakav tekst zakona sa dovoljno pročitanih tekstova zakona pred sobom, onda se vidi namera da se tumači. Ako se vidi namera da se tumači, pri čemu je podnošenje ovog predloga zakona da bi se otklonilo postojeće tumačenje, onda je moja sugestija da se mnogo pažljivije sasluša predlog narodnog poslanika, kolege Neđe Jovanovića.
Drugo poboljšanje u odnosu na predlog zakona jeste već spomenuti stav 3. i jeste način na koji se i po azbučnom redu u drugom stavu njegovog upisa u imena izvršitelja i da se na taj, inače dobru ideju da bi se omogućilo nepristrasnost, objektivnost, neutralnost, dodatno pojasni da ne bi bilo razloga za razumnu sumnju.
Želja da se kao treća važna stvar iz ovog amandmana da se pojasni koliko vremena treba je takođe dobra. Ona na prvi pogled ne menja puno, ali ako stavite pet radnih dana umesto pet dana, ostavljate ipak razumno dovoljno više vremena da se posao obavi.
Svako ko ima dobre namere prema promenama zakona koji je pred nama, morao bi vrlo pažljivo pre dana za glasanje da razmisli o amandmanu koji je narodni poslanik podneo. Ukoliko ima određenih delova ili rečenica iz pojedinih stavova amandmana koji je pred nama, koji mogu biti predmet dijaloga, ja sam sigurna da je i to bolje nego ne glasati za amandman, pošto se u danu za glasanje jednostavno ne izjašnjava o amandmanu, to se zove protiv ili odbija, da je bolje ipak prihvatiti ovaj amandman nego ostaviti član zakona, član 1. teksta Izmena i dopuna Zakona takav kakav jeste.
Osim što bi povećali sigurnost da će se proces kojim izvršitelji rade pojasniti, ukloniti sumnje, učinili bi još jedno što je meni lično važno, odnosno pokazali bi da delimo uverenje sa narodnim poslanikom Neđom Jovanovićem koji je rekao – mi smo zakonodavac. Pre ili kasnije, mi ćemo to pokazati, ovaj amandman je šansa da to pokažemo sada i odmah. Hvala.

Zahvaljujem.
Želim da u nekoliko rečenica obrazložim razloge za podršku, kako amandmanu koji je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović, tako i obrazloženju koje je bilo jasno, temeljito, britko i objašnjavalo sve što je potrebno kada je reč o amandmanu kojim on postojeći Predlog zakona menja.
Sadržaj njegovog amandmana je negde na pola puta između ideje koju smo mi imali u izmenama i razlika koja postoji ticala se sličnosti sa izvršiteljima i stečajnim upravnicima, odnosno ideje da izvršitelji budu predmet javnih nabavki bez obzira što i dalje ostajemo pri ideji da poput, što su advokatske usluge koje se tiču korisnika budžeta direktnih i indirektnih predmeta javnih nabavki, da je moglo da se razvije takav jedan princip ovde sa svim primedbama koje u tom stoje dok za stečajne upravnike ne vidimo.
Ali, tri ključne stvari ovaj amandman poboljšava u Predlogu zakona, osim što brani u obrazloženju kolege narodnog poslanika naše obaveze, naša prava kada je u pitanju donošenje zakona, bez obzira na to koliko uticajan bio neko ko nam je sugerisao da se zakon napiše. Koje tri? Ključni problem zbog kojih donosimo izmene i dopune je očita neravnopravnost na tržištu izvršitelja i očito primenjeno da samo pojedini izvršitelji dobijaju poslove i da se jasno vidi linija kako i zašto oni dobijaju poslove. Azbučni red tu nije pomogao, pošto svi znamo nekog od izvršitelja na A, koji nikako nije…
(Dragan Nikolić, s mesta: Predsedavajući, ovo nema nikakve veze sa ovim amandmanom.)
Narodni poslanici dobacuju kakve veze ima veze sa ovim amandmanom? Ima veze sa amandmanom stav 3. i odatle ću krenuti prvo obrazlaganje.
Zamoliću predsedavajućeg da interveniše na dobacivanje ili ću moliti narodne poslanike da pažljivije prate.
Dakle, stav o kome je reč, a zbog kojeg govorimo o tome da postoji vrlo jasno primećeno da postoji problem, jer su određeni ljudi određivali ko će biti izvršitelji, pa je nastao sukob interesa među raznim grupama i zbog toga postoji ovaj zakon, a stav o kome se to očigledno definiše glasi: Ako komora ne odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva, izvršni poverilac određuje izvršitelje na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište, pri čemu se ne može odrediti izvršitelj koji je bio ranije određen od komore po zahtevu izvršnog poverioca ili je ranije bio određen od izvršnog poverioca kom komora po njegovom zahtevu.
Dakle, ovaj stav u amandmanu kolege narodnog poslanika očigledno se odnosi na ogromne primedbe koje postoje zbog toga što se izvršitelji biraju po nekakvoj proceduri, dalekom diskrecionom pravu.
Dakle, prva dobra stvar u ovom amandmanu je što povezuje komoru, ukupan broj izvršitelja koji mogu stupiti u izvršenje i time pokušava da otkloni sadašnju nejasnu situaciju zbog koje ovaj zakon menjamo.
Druga je pojašnjenje koje se tiče u prvom stavu amandmana koji glasi – izvršni poverilac je dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga, delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.
U osnovnom tekstu zakona koji je pred nama, koji se ovim stavom menja izostavljena su i ostavljeno je na tumačenje da li podrazumeva i javna i javno-komunalna preduzeća jer u osnovnom tekstu zakona stoje na osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga.
Kad vidimo ovakav tekst zakona sa dovoljno pročitanih tekstova zakona pred sobom, onda se vidi namera da se tumači. Ako se vidi namera da se tumači, pri čemu je podnošenje ovog predloga zakona da bi se otklonilo postojeće tumačenje, onda je moja sugestija da se mnogo pažljivije sasluša predlog narodnog poslanika, kolege Neđe Jovanovića.
Drugo poboljšanje u odnosu na predlog zakona jeste već spomenuti stav 3. i jeste način na koji se i po azbučnom redu u drugom stavu njegovog upisa u imena izvršitelja i da se na taj, inače dobru ideju da bi se omogućilo nepristrasnost, objektivnost, neutralnost, dodatno pojasni da ne bi bilo razloga za razumnu sumnju.
Želja da se kao treća važna stvar iz ovog amandmana da se pojasni koliko vremena treba je takođe dobra. Ona na prvi pogled ne menja puno, ali ako stavite pet radnih dana umesto pet dana, ostavljate ipak razumno dovoljno više vremena da se posao obavi.
Svako ko ima dobre namere prema promenama zakona koji je pred nama, morao bi vrlo pažljivo pre dana za glasanje da razmisli o amandmanu koji je narodni poslanik podneo. Ukoliko ima određenih delova ili rečenica iz pojedinih stavova amandmana koji je pred nama, koji mogu biti predmet dijaloga, ja sam sigurna da je i to bolje nego ne glasati za amandman, pošto se u danu za glasanje jednostavno ne izjašnjava o amandmanu, to se zove protiv ili odbija, da je bolje ipak prihvatiti ovaj amandman nego ostaviti član zakona, član 1. teksta Izmena i dopuna Zakona takav kakav jeste.
Osim što bi povećali sigurnost da će se proces kojim izvršitelji rade pojasniti, ukloniti sumnje, učinili bi još jedno što je meni lično važno, odnosno pokazali bi da delimo uverenje sa narodnim poslanikom Neđom Jovanovićem koji je rekao – mi smo zakonodavac. Pre ili kasnije, mi ćemo to pokazati, ovaj amandman je šansa da to pokažemo sada i odmah. Hvala.

Tri minuta i 50 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Berić. Posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.