Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7079">Gordana Čomić</a>

Gordana Čomić

Demokratska stranka

Govori

Zahvaljujem.
Rekla sam i sada treći put ponavljam da su replike sredstvo za razjašnjenje ovakvih sučeljenih mišljenja, te vas molim da se držite vremena replike od dva minuta kao što sam ponudila i predsednicima grupa i svakom onom ko je smatrao da je potrebno razjasniti ono što je ministar već izneo.
Reč ima ministar Ljajić, pa pravo na repliku narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
Narodni poslanik Zoran Babić, pravo na repliku. Izvolite.
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Ivan Andrić, pravo na repliku. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Rasim Ljajić.
Narodni poslanik Ivan Andrić i Janko Veselinović su prijavljeni sa zahtevom za replike.
Dakle, još jedan krug i završavamo temu kroz replike o CEFT-i i o ugovoru koji vlade sklapaju.
Narodni poslanik Ivan Andrić. Izvolite.
Ministar Rasim Ljajić ima reč. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.
Dva minuta. Zahvaljujem.
U skladu sa članom 27. obavezna sam da štitim ugled Narodne skupštine i da otklonim svaku sumnju i zabludu o tome da se meša ustavna funkcija narodnih poslanika i primena Zakona o slobodnom pristupu informacija. Narodni poslanik ima ustavnu obavezu i pravo na kontrolu rada izvršne vlasti. Izvršna vlast je obavezna da se podvrgne kontroli. To je Ustav Zakon o Narodnoj skupštini. Molim vas da pažljivije biramo metafore, jer Zakon o dostupnosti informacija je donet u ovoj skupštini, a za slučaj da se prema prijavi bilo koga u Srbiji postupa od strane poverenika za informacije.
Narodni poslanici imaju potpunu drugačiju ustavnu ulogu i zakonski položaj od onih koji imaju pravo da koriste Zakon o dostupnosti informacija. Ne sumnjam da je metafora rečena, ali je rečena, a moja je obaveza da van svake sumnje stavim položaj i ulogu narodnih poslanika.
Narodni poslanik Janko Veselinović traži repliku. Molim vas da se vratimo na dnevni red.
Narodni poslanik Radoslav Milovanović, posle njega narodni poslanik Zoran Antić.
Iskorišćeno je 10 minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, posle njega narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.
Iskorišćeno je 11 minuta i 55 sekundi od vremena poslaničke grupe. Na raspolaganju je još 11 minuta i 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Na raspolaganju poslaničke grupe je 19 minuta i 40 sekundi.
Posle njega je narodna poslanica Irena Aleksića, koja je poslednja prijavljena na listi narodnih poslanika.
Izvolite, gospodine Đeliću.
Narodni poslaniče, vreme je iskorišćeno.
Reč ima ministar Rasim Ljajić.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, dva minuta.
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić. Vreme na raspolaganju je 11 minuta i 30 sekundi i ona je poslednja prijavljena na listi govornika. Izvolite.
Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Ne.)
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8. dnevnog reda.
Poštovani narodni poslanici, obaveštenje o prekidu sednice.
Naime, na osnovu člana 101. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, prekidam rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2013. godini, a zbog održavanja nove sednice Narodne skupštine.
Naime, kao što je poznato, predsednik Narodne skupštine, gospodin Nebojša Stefanović je za danas sa početkom u 17,00 časova sazvao Sedmu posebnu sednicu Narodne skupštine u 2013. godini, a na kojoj će se narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije obratiti predsednik Republike Hrvatske, gospodin Ivo Josipović.
Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2013. godini biće nastavljena sutra, u četvrtak 17. oktobra 2013. godine sa početkom u 10,00 časova, nastavkom po redu dnevnog reda sledeći objedinjeni zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Istovremeno, a na osnovu člana 87. stav 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad i posle 18,00 časova, ukoliko za time bude postojala potreba, imajući u vidu trajanje Sedme posebne sednice u 2013. godini.
Zahvaljujem, Sedma posebna sednica u 17,00 časova.
(Sednica je prekinuta u 13,40 časova.)
  Javljam se da koristim vreme poslaničke grupe DS, a povodom amandmana koji je podneo narodni poslanik Janko Veselinović, koji glasi da se član 1. u predlogu izmena zakona briše.
Zašto smatram da bi trebalo ostati na do sada utvrđenom roku od dve godine? Vreme je da se suočimo sa realnošću. Ovaj zakon, ove izmene zakona su trenutno u raspravi tako što je prva verzija sa Predlogom zakona bila, jedan dan u Skupštini, dva dana, povučena. U toj verziji je stajalo da se rok produžava šest meseci, pa je stigla verzija da se produžava godinu dana.
Molim vas da razmislite o prihvatanju ovog amandmana, vas radi, društva radi, uvođenja reda radi. Dve godine je dat rok nakon analiza sa idejom da će svi oni koji su pravni subjekti, javna preduzeća, društva kapitala uraditi posao za koji su obavezni po zakonu, tj. da podnesu prijave nadležnima na nacionalnom nivou, pokrajini i na lokalnom nivou. Oni to nisu uradili. Nema razloga da poverujemo da će to uraditi za godinu dana, za šest meseci ili ikada.
Znam sav rizik kada predlažem da pređe u državnu svojinu. Videćemo se ovde za godinu dana i onda ćemo se setiti moje diskusije zašto smatram da treba postupiti jednom po zakonu koji je na snazi. Dokle god to ne učinimo, imaćete razne vrste, ne opravdanja, nego objašnjavanja, beskonačnog, zašto se ipak ne postupa po zakonu.
Ako možemo da smislimo odgovor zašto neko nije zainteresovan, dve godine, da prijavi svoju imovinu, onda možemo da počnemo da se suočavamo sa realnošću koja je vrlo neugodna, ne za Vladu koja je trenutno u Srbiji, ne za opoziciju ili vladajuću većinu koji su trenutno u Srbiju, već za nas kao društvo i državu, za površnost kojoj smo tako neverovatno skloni. Površnost i šlamperaj je razlog zašto nije bilo prijava javnih preduzeća da bi se odredbe zakona ispunile.
Tačno znam šta znači da sve prelazi u državnu svojinu. Dok se jednom tako nešto ne desi, sa odbijanjem da se primenjuje zakon za koji je glasala Skupštini i za koji je bilo koja Vlada nadležna da ga sprovodi, dotle nećemo imati ozbiljnost svih nas koji treba da budemo zaduženi za sprovođenje zakona.
Samo kratak istorijat da bi oslikala dokaz o površnosti, kada je u pitanju imovina. Godine 1995. Srbija je donela Zakon o sredstvima svojine Republike Srbije, i to sa dva cilja. Jedan cilj je bio da se u skladu sa Ustavom iz 1990. godine promeni vlasništvo na teritoriji autonomnih pokrajina. U slučaju jedne pokrajine uopšte ništa nije uspelo, a u slučaju druge pokrajine napravljena je veća šteta nego korist.
Čekali smo na izmenu tog zakona, uklanjanje iz pravnog sistema, sve do 2011. godine. Namera prethodne Vlade u 10 meseci koliko je bila zadužena jeste da traži od pravnih subjekata, koje nije iskoristila, ni ona, kao što nije iskoristila ni ova vlada. Ne razumem da iko može da iskazuje ponos na to da ume da ponavlja tuđe greške, jer to je ono što ovde slušamo. Niste vi uradili, ni mi isto nismo uradili. Kako sopstvena greška opravdava to što je neko drugi pravio greške?
Dakle, imate situaciju da deo nadležnosti, deo poslova koje je po nadležnosti trebala da se završi o registru, o direkciji, da to nije gotovo, da javna preduzeća niti žele, niti znaju da prijave svoju imovinu, a onda tek imate problem ko će u lokalnim samoupravama, koji ljudi, koliko njih, da obrađuje sve to da bi došlo do realizacije ovog posla u roku od godinu dana, koji vi nama predlažete, a ja kažem da se briše.
Jedno mora biti suočavanja sa stvarnim problemima koje imamo u društvu, koje nećemo da uredimo delimo nego samo želimo da ga uređujemo rečima.
Još jedan mali dokaz koliko je površnosti među svima nama. Izmenama Zakona o ministarstvima, usvojenim u ovoj Skupštini pre rekonstrukcije Vlade, nadležnost prava i svojina su u Ministarstvu pravde, nisu u Ministarstvu finansija. Nemam ništa protiv da zakon pripremi Ministarstvo finansija, ali je to urađeno u prethodnom Zakonu o ministarstvima. O tome smo moje kolege i ja u klubu diskutovale. Potpuno razumem i ne dajem nikakvu primedbu na to što je uradilo Ministarstvo finansija, koje god da je ministarstvo uradilo, samo pokušavam da vam oslikam kolika je sklonost ka površnosti, ka odricanju volje da se zaista suočimo sa svim neugodnim razlozima zbog kojih naš sistem ima takvih grešaka da samo sabiramo posledice mnogo više nego što se zaista bavimo uzrocima.
Kada nam se kaže da je napravljena ozbiljna procena tako da je 30. septembra dato da bude dve godine i šest meseci, a 3. oktobra da bude cela godina, onda to znači da ili nije bilo ozbiljne procene, ili da se smatra da se narodnim poslanicima može reći makar šta, jer tu ionako ne sedi niko od integriteta i znanja pa neće ni primetiti. Ovde se ne radi o sitnim, šibicarskim pobedama kojih će biti ili ih neće biti u verbalnim duelima, ovde se radi o imovini jednog društva, ne čak ni države, o imovini za koju ne znamo kolika je, čija je, gde se nalazi i šta se uopšte sa njom može uraditi. Dve godine smo ostavili rok da se to uradi, 10 meseci je propustila jedna vlada, 14 meseci druga vlada. Sada će ova Vlada da kaže – evo vam još 12 meseci, da zaboravimo da smo samo otklonili opasnost da sve to postane državna svojina.
Nisam sigurna da razumemo svi koliki je značaj ovog zakona, koliko je on u vezi sa Zakonom o restituciji, niti smo sigurni da razumemo koliko temeljitije moramo da se bavimo primenom zakona, kada je u pitanju Vlada Republike Srbije, ko god je činio, i nadzorom i kontrolom nad radom Vlade, kada je u pitanju Skupština, ko god činio koju većinu, a ko opoziciju.
Zašto podržavam ovaj amandman, a ne druga dva koje su podnele moje kolege? Nadam se da sam obrazložila. Branim pravo da se jednom naučimo da poslaničke grupe ne mogu da podnose amandmane, da političke stranke ne mogu da podnose amandmane, da to zabranjuje Zakon o Narodnoj skupštini, Poslovnik Narodne skupštine i Ustav Republike Srbije i da taj naš kolektivizam o tome da će cela poslanička grupa glasati i da će cela poslanička grupa podnositi amandman pokazuje duboku površnost, našu zajedničku, kada je ova institucija u pitanju i pokazuje koliko nam zajedničkog rada još treba da bi stigli do toga da zaista zauzmemo integritet pojedinačnog narodnog poslanika, jer narodni poslanik ima ustavna prava, narodni poslanik ima prava po Zakonu o Narodnoj skupštini i po Poslovniku Narodne skupštine.
Nemam mnogo nade da će Vlada prihvatiti amandman kolege Janka Veselinovića, ali imam nade da sam bar otvorila neka pitanja i da sam uspela da dokažem bar nešto od ogromnih problema koji leže u sektoru imovine, pravnih odnosa, svojinskih odnosa, kada je naše društvo u pitanju. Za sve što ova Vlada bude imala kao prepreku na tom putu, a da zaista uredi sistem, budite sigurni da će Narodna skupština biti partner, a ne protivnik, i da je vreme da kroz dijalog zaista oko važnih stvari budemo partneri, a ne neprijatelji. Hvala vam.