Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, danas već peti dan raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Vi ste, gospođo Malović, imali priliku da čujete jako puno amandmana u vezi s nekim sudovima koji će biti ukinuti. Tu su se javljali i poslanici iz opozicije i poslanici s ove strane sale.
Samo ću vas podsetiti da smo mi iz SVM-a podneli nekoliko amandmana i da smo govorili o tim amandmanima. Suština tih amandmana jeste da opstane Prekršajni sud u Bačkoj Topoli, Osnovni sud da se očuva u Bačkoj Topoli, kao i u Senti i Bečeju.
Izneli smo više argumenata u prilog opstanku ovih sudova. Naravno, ne želim da ponavljam te argumente. Rekao sam da ima više grupa tih argumenata, da tu ima i istorijskih argumenata, ima i geografskih, ima i argumenata u vezi sa službenom upotrebom jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima, a ima i određenih socioloških razloga za očuvanje ovih sudova.
Rekli smo i to da ne osporavamo ceo koncept reorganizacije mreže sudova i javnih tužilaštava i rekli smo više puta da smatramo da smo podneli samo one amandmane za koje smatramo da ne remete ceo sistem. Kao primere sam naveo, recimo, sud u Kanjiži, ili sud u Adi, ili sud u Temerinu, u vezi s kojima nismo podneli amandmane, zbog toga što smo smatrali da biste, podnošenjem amandmana o očuvanju tih sadašnjih opštinskih sudova, mogli da izvedete zaključak da ne poštujemo ceo sistem reorganizacije mreže sudova koji je izradilo Ministarstvo pravde. Mi to nismo želeli.
S druge strane, smatramo da opstankom ovih sudova ne remetimo ceo sistem i da ima jako puno argumenata koji govore u prilog opstanku ovih sudova.
Pre nekoliko dana, moj kolega Laslo Varga vam je poklonio deo jedne mape. Siguran sam da imate taj deo te mape. Još uvek se nadam da ćemo na kraju ove rasprave, za nekoliko dana, moći da spojimo taj deo koji vi čuvate i ovaj malo veći deo, koji je kod nas, i da neće ostati ta rupa na mapi AP Vojvodina, koju ste vi, nažalost, u Ministarstvu pravde, planirali u pravosudnoj mapi AP Vojvodina. Naravno da takvih rupa ima i na drugim područjima Republike Srbije.
Upravo sam iz tih razloga rekao, pre nekoliko dana, da nije realno očekivati da se usvoje samo amandmani SVM-a. Ne bi bilo realno, štaviše, ne bi bilo ni pošteno da mi, kao deo vladajuće koalicije, uslovimo podršku ovom zakonu usvajanjem naših amandmana i da kažemo – što se tiče ostalih područja Republike Srbije, neka se poslanici snađu kako žele.
Kažem i s ovog mesta, mi se zalažemo za to da budu prihvaćeni naši amandmani u vezi s Vojvodinom, da nestane ta rupa koja je predviđena u pravosudnoj mapi, ili u pravosudnoj mreži AP Vojvodina. Isto tako, da budu prihvaćeni neki amandmani opozicije i da te, eventualne, rupe nestanu i sa drugih područja Republike Srbije.
Želim i ovom prilikom da ponovim, ne smatram da bi bila katastrofa da Republika Srbija od 1. januara 2010. godine nema 34 osnovna suda, nego da ima, recimo, 42. Tim rešenjem ne bismo doveli u pitanje reformu celog sistema mreže sudova, jer trenutno u Srbiji ima 138 opštinskih sudova. Vi planirate opstanak 34 takva suda. Mislim da ne bi bila katastrofa da ostanu 42, ili 43 suda. Mislim da imamo argumente za to i prihvatanjem ovih naših amandmana i još nekih amandmana opozicije taj zakon bi bio mnogo, mnogo bolji i sigurno bi bio usvojen velikom većinom narodnih poslanika.
Želim da kažem još nekoliko stvari. Vi ste, gospođo Malović, rekli da građani neće morati da putuju. Mi nismo ni tvrdili da će građani morati da putuju, ali smo tvrdili nešto drugo. Znamo kako stvari funkcionišu u Srbiji i dan-danas.
Neke institucije se mogu ukinuti za sekund. Rekao sam, sada želim da ponovim, mnogo je lakše ukinuti sudske jedinice nego sudove. Bojimo se sledeće stvari. Za pet ili 10 godina, možda nećete vi biti ministar u tom trenutku, možda će biti neka druga vladajuća većina u Narodnoj skupštini, ali, postoji osnovana sumnja, tako da kažem, ili mogućnost, da sledeća vlada, ili jedna od sledećih vlada, za pet ili 10 godina, predloži izmene i dopune ovog zakona i da u tim izmenama i dopunama predloži sledeće – ukidaju se sudske jedinice.
To je jedan realan problem. Zbog toga mi predlažemo da ne dovedemo u pitanje ceo sistem reforme i racionalizacije mreže sudova, ali da ipak očuvamo još neke sudove, one sudove za koje postoje argumenti za njihovo očuvanje. Nije isto da li će u jednom mestu postojati sudska jedinica ili će postojati sud. Zalažemo se za to da opstanu sudovi, a ne sudske jedinice, tamo gde za to ima istorijskih, geografskih, socioloških i svih drugih razloga.
Mogli da čujemo argument jednog poslanika iz vladajuće većine da treba ukinuti ove sudove zbog toga što u malim mestima, u malim sudovima, beogradski advokati ne mogu dobijati sporove.
To je vrlo opasna rečenica. Mogao bih i da kažem ko je to, ako insistirate, gospođo Malović, reći ću vam ko je to rekao s ovog mesta. Biće prilike i sledećih dana, treba da ostavim nešto i za sledeće dane, pošto će ova rasprava još potrajati. Mogu i stenografske beleške da donesem, ali nije mi to cilj.
Samo vam tvrdim, odgovorno, da je jedan poslanik, inače advokat iz vladajuće većine, rekao da beogradski advokati ne mogu, a rekao sam da je Beograđanin, dobiti sporove u malim mestima, zbog toga što postoji povezanost između sudija i građana, stranaka u sporu, u tim malim mestima.
To je sigurno tako. Problem je, da li mi tu zastupamo interese beogradskih advokata, ili zastupamo interese građana Srbije, a i tih građana. Znate, svi advokati su građani, ali nisu svi građani advokati. Mi bi trebalo da zastupamo interese svih građana Republike Srbije, a posebno građana sa teritorije onih opština i gradova čiji sudovi se ukidaju.
Želeo bih da pročitam nekoliko rečenica iz preporuka SO Bečej, od 21. novembra 2008. godine, da biste videli da ovo o čemu pričamo nisu samo naši argumenti, nego su i argumenti građana i lokalnih čelnika određenih lokalnih samouprava.
Prošle nedelje sam čitao odlomke iz zaključaka sa sednice SO Bačka Topola. Govorili smo i o Sudu u Senti, o Bečeju još nismo govorili. Sada ću pročitati nekoliko rečenica iz preporuka SO Bečej, usvojenih 21. novembra 2008. godine.
"SO Bečej izražava svoje najenergičnije neslaganje sa takvim predlogom kojim bi ova opština ostala bez opštinskog suda, kao jedine preostale državne institucije koja daje i oslikava značaj opštine Bečej, njen ponos i važnost kao budućeg regionalnog, turističkog, školskog i privrednog centra."
U ovim preporukama se govori i o tome da se samostalnost pravosuđa u Bečeju meri vekovima, od vladavine Marije Terezije itd., te istorijske argumente ću preskočiti, ali kaže dalje ovako: "I u prošlosti, i u sadašnjosti, ali, ubeđeni smo, i u budućnosti, jedno od merila značaja i jačine snage jedne sredine, lokalne samouprave, opštine, biće i ostaće činjenica da li ima svoj samostalni sud ili ne."
Slažemo se duboko s ovom konstatacijom i ovu grupu argumenata smo nazvali sociološkom grupom argumenata. Kaže se da je Bečej višenacionalna sredina, sa oko 41.000 stanovnika, ali područje osnovnog suda u Bečeju, koji smo mi predložili, imalo bi više od 100.000 stanovnika, sa ovim ostalim opštinama koje bi pripadale ovom području.
Ovim preporukama se, dalje, govori o propisanim zadacima obezbeđivanja ravnopravnosti pisma nacionalnih zajednica na njenoj teritoriji i govori se da, od ukupno 9 sudija, na koliko Opštinski sud u Bečeju ima pravo, samo jedan sudija zna mađarski jezik, a i on sledeće godine odlazi u penziju. To je opasna stvar, jer ste vi, gospođo Malović, tvrdili, odnosno ne vi, nego Ministarstvo pravde, da će se ukinuti oni sudovi gde postoji mali broj sudija, ali se ne bih složio da se sud gde postoji 9 sudija smatra malim sudom. Zbog toga smatramo da bi, između ostalih, i Osnovni sud u Bečeju trebalo da opstane, ne kao sudska jedinica preglomaznog Osnovnog suda u Novom Sadu, nego kao samostalni sud.
U ovim preporukama se govori još da se, umesto da se vodi politika decentralizacije, podizanja značaja lokalnih samouprava, sa vraćanjem njihove bespravno oduzete imovine, oduzimaju svi atributi koji bi ove opštine u budućnosti činili značajnim centrom, gradom i opštinom. To je u suprotnosti sa deklarisanim programima koji teže ka evropskim vrednostima, ali i ovo je već politika.
U ovom svom obraćanju sam želeo da ukažem na one argumente koji su stručno utemeljeni, o argumentima koji govore o tome da je u interesu celog pravosuđa da sudovi u Bečeju, Bačkoj Topoli i Senti opstanu kao osnovni sudovi i od 1. januara 2010. godine.
Mi se još uvek nadamo da je moguće da ovi naši amandmani budu prihvaćeni, da još jednom ponovim, da budu prihvaćeni i neki amandmani iz opozicije i da vi, kao Ministarstvo pravde, omogućite narodnim poslanicima da glasaju za predlog zakona koji je stručno utemeljen i koji nije protivan interesima onih građana, koje mi, bez obzira na to da li dolazimo iz opozicionih stranaka ili iz stranaka koje čine vladajuću većinu, zastupamo u Narodnoj skupštini.
Ova rasprava će sigurno trajati bar još dva dana, još uvek se nadam da je moguće da prihvatite ove amandmane. Hvala.