Pošto sam predstavnik poslaničke grupe koja je jedna od retkih koja nema predsedničkog kandidata, onda nemam potrebe da držim predizborni govor, tako da mogu da govorim ono što mislim. Pre svega, kompletan problem sa kojim se suočavamo u vezi Kosova i Metohije je sada ušao u svoju završnu fazu.
Ovo je, verujem, ako ne poslednja, jedna od poslednjih deklaracija, rezolucija, kako god hoćete da zovete, o Kosovu koja se donosi u ovoj Skupštini. Razlog ne bih sada definisao, reći ću kasnije, ali ako je gospodin Mićunović, ovde prisutan, glasao za do sada devet različitih rezolucija, a nije najstariji u ovom parlamentu, vi onda razmislite koliko se puta o ovoj temi govorilo i koliko se puta iznosio stav i zaklinjalo u to da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, da je Kosovo važnije od svega, pa do poetskih iskaza tipa – Kosovo je najskuplja srpska reč.
Podsetio bih na to da je kompletna pregovaračka, rekao bih čak, farsa, išla, događala se samo zbog dve reči. Sa srpske strane to je bila reč suverenitet, sa kosovske strane to je bila reč nezavisnost. Te dve reči su ono oko čega se delegacije nisu mogle dogovoriti, kako da se istovremeno ili obe izbegnu ili obe upotrebe. Ja bih primetio da je to varanje ljudi i na Kosovu i u ostatku Srbije, iz jasnog razloga što je pričati o nezavisnosti Kosova potpuno smešno, jer se na teritoriji Kosova nalaze strane trupe koje će tamo biti još dugi niz godina, i nijedna zemlja nije nezavisna, kada na svojoj teritoriji ima stranu vojsku i kada je pod međunarodnim protektoratom.
Sa druge strane, kada govorimo o Srbiji i njenom suverenitetu, tek to izaziva smeh kod svakoga ko ozbiljno o tome razmišlja, iz jasnog razloga što Srbija ne upravlja ni svojom teritorijom bez Kosova činjenicom da je kapitulirala u ratu 1999. godine i potpisali kapitulaciju, koju sam poneo za sobom da ne bih improvizovao, a koja se naziva Vojno-tehnički sporazum između međunarodnih bezbednosnih snaga i Vlade SRJ i Republike Srbije. Podsetiću vas šta tu piše. Tu piše:
Uspostavljanjem trajnog prestanka neprijateljstava, ni pod kojim uslovima bilo koje snage SRJ i Republike Srbije neće ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova ili u Zoni Kopnene bezbednosti, odnosno u Zoni Vazdušne bezbednosti, kako su opisani u tački 3. člana 1, bez prethodne izričite saglasnosti komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga KFOR-a – pet kilometara u dubinu teritorije Srbije i 25 kilometara u vazdušni prostor Srbija nije suverena. Dakle, toliko o suverenitetu Srbije o kome mi ovde razgovaramo. Kapitulacija Srbije 1999. godine i gubitak Kosova ratom, to je bio samo nastavak 1912. godine kada je Srbija osvojila Kosovo ratom. O tome istoričari kažu sledeće:
Kosovo je osvojeno Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine. Na mirovnoj konferenciji u Bukureštu velike sile uopšte nisu bile zastupljene, za razliku od Berlinskog kongresa, koga su praktično organizovale samo velike sile. Priznanje pripajanja Kosova Srbiji desilo se u suštini indirektno, jer je Srbija priznata, a kasnije Jugoslavija, tretirana kao suverena država. Eksplicitno priznanje prisajedinjenja Kosova Srbiji nikada nije usledilo.
Dakle, to o čemu mi ovde razgovaramo služi isključivo za predizborne svrhe i za nadglasavanje u patriotizmu, i to patriotizmu do poslednje kapi tuđe krvi. Zašto, ako govorimo o tome, niko se ne seti da je Kosovo prvi put priznato od strane aktuelne vlasti tako što u Ustavnom zakonu, koji je donet posle donošenja Ustava, ovog Ustava iz 2006. godine, koji građani Vojvodine referendumom nisu potvrdili, tog Ustava u Ustavnom zakonu, to jest u Zakonu o sprovođenju Ustava jasno piše da se izbori na Kosovu održavaju – kada...Nikada! Ne piše da se održavaju na Kosovu, čak i onda kada se za to steknu uslovi, što bi bila osnovna mera kojom bi se država Srbija odredila prema tom delu svoje teritorije.
S druge strane, profesor doktor Koštunica Vojislav je priznao Kosovo tako što nije ponudio da Srbija garantuje za haškog optuženika Ramuša Haradinaja. Zašto? Zbog toga što mi imamo, sa jedne strane, Ustav Srbije koji govori o tome da je Srbija država Srba, srpskog naroda i svih građana, a u ovoj rezoluciji o kojoj sada mi razgovaramo imamo jasno napisano da je potrebno razgovarati o bezbednosti nealbanskog stanovništva i srpskog naroda na Kosovu. Nealbansko stanovništvo nije ustavna kategorija.
Dakle, mi se ovde bavimo grubim povredama Ustava, bavimo se proizvoljnim tumačenjem najvišeg akta ove zemlje u potrebe predizborne svrhe i jačanja nacionalističkih tenzija.
S druge strane, u Predlogu ove rezolucije jasno piše da, član 1 – glavni razlog opstrukcije nalazi se u stavu nekih zapadnih država da Kosovo treba da dobije nezavisnost. U svetlosti tog stava zapadnih država, ponavljam zapadnih država, nije bilo pravog podsticaja, itd.
Druga stvar, Narodna skupština konstatuje da se neke zapadne države oštro protive nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, itd.
Podsetiću vas na jednu važnu stvar. Jedna od zemalja koja se najviše zalaže za nezavisnost Kosova je Japan. Japan nije zapadna, nego istočna država ili je jako zapadna država, ali ne spada u zapadne države u užem smislu te reči.
Razlog zbog koga se insistira na zapadnim državama je to što se pokušava ponovo veštački proizvesti blokovska podela sveta u kojoj bi se Srbija gurnula u ruke Rusije, koja trenutno igra izričito imperijalnu ulogu i pokušava da proširi svoje međunarodno polje interesovanja na Srbiju, da ćemo, kao što je rekao jedan od mojih uvaženih prethodnika, biti poligon za hladni rat, koji će biti igralište za velike, a stradalište za male. I to je ono što mi ne smemo da dozvolimo.
Kada se spominje referendum na kome bi se govorilo o bilo čemu, došao sam do zaključka, ne bi bilo loše da vas podsetim na Odluku Prvog redovnog zasedanja ove iste Skupštine 1998. godine, održanog 7. aprila, gde je doneta Odluka o raspisivanju republičkog referenduma pri čemu je pitanje bilo: ''Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji''. To je bilo pre devet godina.
Ovo je ''Službeni glasnik'' Republike Srbije od 24. aprila 1998. godine, sa zaključcima šta se dogodilo na tom referendumu. Dogodilo se sledeće: od ukupno 7.252.304 građana Republike Srbije, koji imaju biračko pravo, glasalo je 5.297.776, odnosno 73,05%. Odgovor da, dala su 180.692 glasača, odnosno 3,41%, a ne, ne želimo prisustvo bilo čije na Kosovu i Metohiji, dalo je 5.017.383 glasača, odnosno 94,73%.
Moje pitanje glasi – treba li ponovo da organizujemo skupi referendum da bismo dobili manje-više iste ovakve podatke? Treba li nam referendum da bi građani ponovo rekli ne? Nećemo. I da to, kao i prošli put, kao u prošlih 10 puta kada se govorilo o Kosovu u istoj ovoj skupštini, u Skupštini SRJ, u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora, da se ponovo potvrdi činjenica da smo mi protiv, ali eto, veliki nam ne daju.
I jednostavno, dolazi se do jednostavnog zaključka. Imam ovde Rezoluciju 1244, ne bih sa tim da vas zamaram.
Prvo i pre svega, sve što je do sada potpisivano sa EU ne odnosi se na Kosovo, iz jednostavnog razloga, što je to deo uvodne klauzule, u svakom slučaju, svakog sporazuma, a glasi, da se sporazum neće primenjivati na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom administracijom po Rezoluciji 1244, od 10. juna 1999. godine, bez prejudiciranja budućeg statusa Kosova.
Drugim rečima, sve ovo što je ova zemlja uradila u svom procesu pridruživanja, stabilizacije, pomaka ka Evropskoj uniji, urađeno je bez Kosova i Metohije. Drugim rečima, sve ovo što imamo u Rezoluciji služi u predizborne svrhe i manje-više drugačije ne treba ni posmatrati. Upravo zbog toga Liga socijaldemokrata Vojvodine dala je svoj Predlog rezolucije, jer je jasno da ovaj tekst ne može da opstane, pa se onda on menja i glasi kao što ste dobili, ali glavna promena je ta, da, ako je problem kako rešiti pitanje manastira na Kosovu, kulturne baštine, kako rešiti problem kontinuiteta državnosti i duhovnosti Srbije, odgovor je veoma jednostavan, hajde da vidimo šta je međunarodni uporedivi model, da li su to Olandska ostrva, da li je to Hong Kong, ne bih rekao. Jedina paralela je Vatikan.
Vatikan je 1929. godine sporazumom sa Italijom postao država, i zbog toga, stvoriti državu na teritoriji Kosova koja bi po uzoru na Vatikan imala sve prerogative državnosti, premestiti sedište Srpske pravoslavne crkve u Pećku patrijaršiju, stvoriti jedan takav međunarodni subjekat mnogo bi olakšalo odnose između Kosova i Srbije. Samo tim putem se može izaći iz ćorsokaka u koji smo dovedeni. Ako se to ne uradi Kosovo će u sledećih nekoliko meseci biti nezavisno, patrioti do poslednje kapi tuđe krvi će pozivati u rat tuđu decu, i doći ćemo u poziciju da opet ne možemo da izađemo iz zamke u koju nas je neko drugi uveo. Liga socijaldemokrata Vojvodine zbog toga neće podržati predloženu rezoluciju.