Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, ja sam mislio i da odustanem od diskusije, ali imam potrebu da izrazim zahvalnost predsedniku Vlade, našem premijeru i gospodinu Vulinu, na datom obećanju rešavanja problema duga vojnih penzionera. Ono što je još prošle godine premijer obećao, evo, sada se to i realizuje. Meni je drago što se obistinilo i moje uverenje da će to obećanje biti i realizovano.
Jasno je da u svemu ovome, u ponuđenom rešenju, ima i ljudi koji nisu zadovoljni sa ponuđenim, ali ono što je veoma bitno – ponuđeno rešenje nudi dve opcije. Jedna je opcija vansudsko poravnanje, onaj kome to ne odgovara, može da ide drugim putem i to će mu biti priznato.
Ono što bih ja istakao i izrazio zadovoljstvo je organizovanost Fonda PIO da jednu ovako krupnu akciju, u veoma kratkom vremenu organizuje i informiše skoro sve zainteresovane ljude o načinu rešavanja ovog pitanja. Mislim da je to za pohvalu i treba im odati priznanje.
Što je najvažnije, jedan korektan pristup prema tim ljudima koji se nalaze u svojim kasnim godinama, gde i njegovo razmišljanje nije uvek, s obzirom na godine itd, da mogu da razumeju, treba dosta vremena i strpljenja da se to razume i moram da istaknem da nisam naišao na žalbu ljudi na ponašanje pripadnika Fonda PIO Srbije. To treba istaći i to je profesionalni odnos koji treba da negujemo, ne samo ovom prilikom, nego kada je reč o bilo kom drugom poslu.
Kada je već reč o ovom pitanju, zamolio bih ministra Vulina da razmotri sledeću mogućnost. Naime, data je opcija da se do 10. decembra ljudi izjasne koji žele da svoj problem reše vansudskim poravnanjem. Mislim da je to vreme kratko i da treba iskoristiti šansu da se pruži mogućnost i nekim drugim ljudima koji iz raznih razloga nisu u mogućnosti da se izjasne. Naveo bih samo nekoliko primera. Treba da imate u vidu da ima dosta ljudi bolesnih, nepokretnih, da nema ko da ode u ime njih, da su mnogi ljudi odsutni, da su adrese netačne, itd. S druge strane, imate slučajeve da su ljudi deo sudskog procesa za rešavanje tog problema započeli, ali se može ono ispred i iza vansudski poravnati, ali još to nije okončano. To bi bilo u interesu i korisnika vojnih penzija, a i Vlade. Ja vas molim da u tom smislu razmislite, kao jedno rešenje i da se ovaj rok produži i stvori šansa da se omogući ljudima da se na taj način reši taj problem.
Kada je reč o budžetu, mislim da je ovde dosta bilo priče. Ja sam sklon da izrazim svoje zadovoljstvo, a o tome je i naš predsednik Milan Krkobabić govorio. Mi možemo ovaj budžet kritikovati i ovako i onako. Ali, činjenica je i ja verujem da niko u Vladi ovde nije zadovoljan onim što mu je dato na raspolaganje, ali to su naše mogućnosti. Ono što je cela suština i istina je da ovim budžetom i u prethodnoj godini smo zaustavili dalji sunovrat naše privrede i našeg društva.
Ako smo to zaustavili, a jesmo i svi pokazatelji govore da je to učinjeno, onda je to veliki napredak, veliki uspeh bez obzira na omalovažavanje – e pa nismo ništa dobili; itd. Odavde, znači sada polako stepenicu po stepenicu moramo graditi, ići na dalje i otvarati neku perspektivu.
Ako je to tako, a čini mi se da jeste, onda nema razloga stvarno da ne podržimo ovaj budžeti ja ga sa te strane, kao naša poslanička grupa ćemo ga podržati i ja o njemu više ništa ne bih govorio, nemam razloga sada da ja upirem prst na bilo koga.
Imao bih potrebu jedino još dva kratka pitanja da kažem. Kada je reč o finansiranju oko socijalnog osiguranja vojnih osiguranika. Tu je u jednoj poziciji predviđeno oko 879 miliona i 200 hiljada dinara za nadoknadu, isplate nadoknade u slučaju bolovanja, bolesti, itd.
Ovim sredstvima je predviđeno, što mislim da nije, to je verovatno da postoji razlog. Znači, ne želim ja sada da se to izmeni, ali jednostavno ne bi trebalo to ubuduće da nam se dešava. Ovim sredstvima se isplaćuju i bolovanja do mesec dana i preko mesec dana.
U civilstvu, a to je i u ministarstvu predviđeno odgovarajućim uputstvom i pravilnikom, da se do mesec dana bolovanja ide na teret poslodavca, odnosno ministarstva, u ovom slučaju Ministarstva odbrane, a preko mesec dana ide iz ovog fonda za socijalno osiguranje.
Ja iz ovog materijala koji je priložen vidim da je na tu temu vođena rasprava i dopisivanje sa Ministarstvom finansija i da je Ministarstvo finansija insistiralo da to ostane, kao i to što je to bilo i u prethodnom periodu i verovatno, pretpostavljam da za to postoje razlozi, ali ja želim tu da ukažem na jednu činjenicu, to ide sada na uštrb, nije tu problem, to ide na uštrb nabavke lekova za potrebe vojnih osiguranika i lečenje u vojno-zdravstvenim ustanovama.
Na tu sumu, znači za oko 600 miliona su mogućnosti. Nije ni tu problem da vam kažem, ljudi dobijaju recepte, ne mogu da dobiju lek u vojnim apotekama, oni odu u civilnu apoteku, ali kada to saberete, onda je to skuplje, dođe taj lek skuplje na 25 do 35% nego da je to nabavljeno preko odgovarajućih ustanova koja se bave nabavkom.
Mislim da bi to jednostavno trebalo ubuduće izreći i ne dozvoliti da i tu, zašto da bacamo recimo oko 75 miliona u nešto što ne moramo.
Sledeće pitanje, pitanje VMA. Mislim da je o VMA izlišno bilo šta govoriti kao o instituciji, kao jednoj ustanovi, koja je stekla svoj imidž i ugled ne samo u ovoj zemlji, nego inače i šire i ja sam se obradovao kada je ministar u raspravi govorio da ima jedan isti stav i princip odnosa razvoja zdravstvenih ustanova, bez obzira da li su vojno zdravstvene ili civilne. To je jedino pravilno ponašanje od onoga koliko su nama zdravstvene ustanove sposobne da rade, da leče, da sprovode pre svega preventivu, toliko će nam biti zdrava nacija. Onoliko koliko su nam ustanove nesposobne, toliko će nam biti bolesna nacija.
U tom smislu, takav jedan stav i ponašanje trebamo razviti, i neko mišljenje koje vlada, da ima nekog animoziteta prema VMA. Ovo sam pomenuo iz još jednog drugog razloga. Znate da je VMA otvorena ustanova, zbog svojih kapaciteta, prema civilima i moram reći da ko dolazi u VMA, videćete da je VMA krcat civilima koji traže odgovarajuću medicinsku pomoć. Tu postoji jedan problem, ne verujem da to iko namerno radi, nego su jednostavno problem sredstva, ali je činjenica da od ukupnih usluga, oko 47% usluga nije naplaćena od RFZO. Treba tu učiniti jedan napor da se rešava, kao što vojno zdravstvo redovno plaća, koliko ja znam, civilnom zdravstvu za učinjene usluge, za vojne osiguranike, treba učiniti napore da se bar taj jaz smanji, ako ne može potpuno da se eliminiše.
Dakle, 47% nije mala cifra i ona ide na uštrb i kvaliteta i održavanja i obuke i lečenja i nabavke opreme, savremenih uređaja. Devastira se VMA. Ne bih želeo da VMA izgubi bilo kakav i u pogledu opremljenosti i u pogledu reda, discipline, u pogledu znanja, zvanja, u pogledu pružanja zdravstvenih usluga, da izgubi bilo kakav, nego želeo bih, naprotiv, da ona i dalje korača ka jednoj uglednoj ustanovi koju cene, poštuju i rado u nju dolaze, nažalost, svi oni koji imaju potrebe za tim.
Zahvaljujem vam se. Mislim da sam bio jasan, koje su moje želje i namere. Nemam nikakvih zlih namera. Jednostavno, želim da ukažem na potrebu da se taj problem na takav način rešava. Hvala.