Reč ima narodni poslanik Adriana Anastasov.

Vi, gospodine Pavićeviću želite repliku?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Naravno.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Nećemo više.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Javljam se za reč.)
Molim vas Pavićeviću, replika gubi smisao i neću dozvoliti više repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Izlagač amandmana.)
Nije vas spomenuo imenom.
Ima reč narodni poslanik po amandmanu Vladimir Đukanović.

Ja molim narodne poslanike da ne daju komentare kako ko obrazlaže amandman svoj. Mislim da je to stvar pojedinca i sada omalovažavati da li ume ili ne ume, mislim da nije umesno po mom mišljenju i ja vas zato molim da u tom smislu vi možete, svako ima pravo da ima suprotno mišljenje, da drugačije misli i o predlogu i o važećem zakonu, ali da to svoje mišljenje iskazuje na dostojanstven način.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Gospodine Rističeviću, ja nisam rekao da nema pravo niko da komentariše. Nemam takvo mišljenje. Smatram da svako ima pravo da komentariše, samo je stvar na koji način to govori. Dobro, u redu je.
Gospodine Pavićeviću, po kom osnovu želite reč?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika svoj trojici.)
Ne, nemojte. Gospodine Pavićeviću, ja hoću da dam repliku, ali ona gubi smisao čim pređe sa linije, da kažem, ili sa predmeta stručne rasprave i pređe na prepucavanje i pomalo, da kažem, i vređanje, omalovažavanje, ja mislim da onda replika stvarno nema smisla. Jednostavno, ne želim da dozvolim da u tom pravcu ova Skupština ide. Molim vas, smatram da nemate osnova za repliku i hvala vam lepo.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Izvinjavam se, pogrešno sam ja pročitao.
Znači, na član 18. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Zahvaljujem se što ste ukazali na moj lapsus. Izvinjavam se još jedanput. Izvolite.

Hvala.
Molim narodne poslanike da u međusobnim komentarima malo snize tonove. Ja moram da slušam govornika, a od brujanja ne mogu čoveka da čujem. Sreća on govori glasno, pa njega čujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po amandmanu.

Gospodine Đukanoviću, mogu da razumem vaše neslaganje, ali još jedanput vas molim da biranim rečima govorite o amandmanu i o ljudima koji o tome govore. Sada ja hteo-ne hteo moram dati Veselinoviću pravo na repliku.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Bio sam tolerantan i dozvolio sam vam da završite ta dva minuta, mada ste sve drugo pričali, osim vršili repliku. Molim vas da ne zloupotrebljavate moje razumevanje prema vama. Mislim na sve poslanike.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, replika.

Gospodine Rističeviću, pogrešno sam pritisnuo dugme. Izvinjavam se.
(Marijan Rističević, s mesta: Niste, niste.)
Prvo ima reč narodni poslanik Marko Đurišić, pa vi.
(Marijan Rističević, s mesta: Nema problema.)
Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu.

Gospodine Veselinoviću, po kom osnovu želite?
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Nemate pravo.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu.