Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iako je Zakonom o turizmu, koji je donet prošle 2009. godine, kako je obrazloženo, sistemski regulisana oblast turizma, ipak se nalazimo pred činjenicom da se moraju relativno brzo vršiti izmene i dopune Zakona o turizmu.
Ističe se da je ovaj predlog nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu, sagledavanja problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede, turističke agencije, ugostitelji, lica koja pružaju usluge u turizmu, turistički vodiči, turistički pratioci, renta kar agencije.
Važećim zakonom je uveden po prvi put i registar turizma koji pored registracije turističkih agencija vodi i evidenciju svih pravnih i fizičkih lica koja se bave turističkom delatnošću.
U obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu naglašava se da je potrebno preciznije urediti odredbe koje se tiču registra turizma, a koje su se u praksi već pokazale kao nedovoljno jasne.
Stiče se utisak, i to ne samo u ovom slučaju, da se vrlo brzo moraju menjati zakoni koji tek što su doneti i koji se primenjuju jednu do dve godine. Tu očigledno nešto nije u redu. Prema nekim saznanjima, u gotovo svim ministarstvima ima blizu 20% zakona koje smo doneli pre godinu ili dve, a koji moraju da se dopunjuju i menjaju.
To je očigledno loša praksa. Moglo bi se zaključiti da se predlažu pojedina neadekvatna i nestručna rešenja u tim zakonima, jer se u međuvremenu u oblastima koje se regulišu ništa bitnije ili osetnije nije dešavalo i menjalo.
Na kraju, to pokazuje i podatak da imamo izuzetno mnogo amandmana na predloge zakona od kojih se najveći broj odbije, da bi nakon godinu ili dve prevladala nova rešenja, gotovo identična ili slična ranije podnošenim amandmanima.
Zakon o turizmu je, kako se to popularno kaže, krovni zakon za sve segmente turističke privrede. Zbog toga je analiza predloženih izmena u zakonu dosta štura i načelna, tako da se iz nje ne može doneti valjan zaključak, odnosno svih predloženih izmena.
To se posebno odnosi na ekonomsku analizu jer je, na primer, novim predlozima predviđeno povećanje troškova za privredne subjekte, troškovi za kategorizaciju objekata, koje snose ugostitelji, plaćanje naknade za registraciju, evidenciju i druge usluge koje pruža registar turizma.
Na osnovu čega je, na primer, data procena da će organizatori putovanja imati troškove 1500 do 2000 evra godišnje za pribavljanje propisane garancije putovanja? Pošto je Zakon o turizmu, kao što smo rekli, sistemski zakon, neophodno je, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, uraditi kvalitetnu i sadržajnu analizu efekata propisa, tim više što je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja najveći pobornik i protagonista sveobuhvatne reforme propisa, što je za svaku pohvalu, a čiji je najznačajniji segment upravo analiza efekata propisa.
Pre podnošenja ovog predloga za izmenu i dopunu Zakona o turizmu važeći zakon je opterećen velikim brojem raznih pravilnika. Čini mi se da ih ima preko 20. Međutim, ovim izmenama su predviđeni novi pravilnici koji će još više, po našem mišljenju, opteretiti ovaj zakon.
Takođe se stiče utisak da je jedan broj predloženih rešenja faktički vraćanje pojedinih odredaba iz Predloga zakona o turizmu iz 2005. godine, tako da se može zaključiti da se nije u potpunosti sagledalo i razumelo funkcionisanje i način poslovanja turističke privrede, već je u nekim slučajevima vršeno neprovereno i neutemeljeno eksperimentisanje, što se ovim predlogom izmena u nekim segmentima i priznaje. Na primer, član 21, član 28, odnosno član 60a i 68. važećeg zakona.
Dobro je što se konstatuje da se donošenjem ovog akta stvara pravni okvir, rekao bih nešto proširuje, za uspešno i efikasno upravljanje razvojem turizma, obezbeđuje se usaglašenost zakona sa odredbama drugih propisa, preporukama Saveta trgovinske organizacije i Kancelarije za pridruživanje EU, kao i preciznije definisanje odredaba koje se tiču obezbeđivanja veće zaštite korisnika turističkih usluga.
U tom smislu je dobra dopuna zakona u članu 1. kod načelnih odredaba, gde se dodaje i etički kodeks u turizmu Svetske turističke organizacije UN koji, između ostalog, sadrži načela koja se odnose na doprinos turizma u uzajamnom razumevanju i poštovanju između naroda i društva.
Želim posebno da napomenem da se na ovoj sednici Skupštine nalazi na dnevnom redu i Predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, o kome smo juče raspravljali. U predlogu ovog zakona nalazi se i poglavlje – prostorni razvoj turizma i odnos prema zaštiti. Tu ima niz konstatacija koje bi se morale uskladiti sa ovim zakonom i drugim propisima u vezi turizma.
Tako se, na primer, navodi da ponudi Republike Srbije nedostaju raznovrsniji turistički proizvodi koji bi mogli da privuku inostranu tražnju, posebno na kulturnom i ekološkom pitanju; zatim, da su nedovoljno afirmisani koncept održivog turizma i njegova integracija sa komplementarnim privrednim delatnostima i privrednim i kulturnim nasleđem, posebno u pogledu kulturološkog korišćenja prezentacija i finansiranja zaštite dobara od strane turizma.
Nizak je, kako se navodi, kvantitet usluga, posebno nisu usklađene cene i kvalitet u delu ponude zbog niske konkurentnosti turističke privrede. Kritički se ističe da su zanemareni socijalni sadržaji turizma, konkretno rekreacija i sport. Organizovanje sadržajno i funkcionalno zaokružene i regionalno integrisane ponude, kako se tvrdi, tek se nazire u pojedinim destinacijama i ovakva situacija upućuje na potrebu afirmacije planskog razvoja turizma.
Takođe se tvrdi da između turističkih organizacija Republike, pokrajina i lokalnih turističkih organizacija ne postoji dovoljan mehanizam koordinacije, mada mislim da to nije tačno, koliko sam s tim upoznat, da je statističko praćenje turizma u Republici Srbiji nekompletno, jer je procena da se registruje najviše 70% prometa, a da preko 30% pripada sivoj ekonomiji. Ovo su sve, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, vrlo krupna pitanja i morala bi biti u fokusu kompletne turističke strukture.
Zadržao bih se i na nekim konkretnim, ali u pogledu regulative značajnim predlozima. Takav je, npr, slučaj sa poslovima turističkih agencija, gde se, između ostalog, predviđa da je turistička agencija, ako obavlja delatnost van sedišta, dužna da u svakom poslovnom prostoru, odnosno u mestu poslovanja, obrazuje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, koji se registruje u odgovarajućem registru i evidentira u registru turizma. Ovo su neosporno dobra rešenja.
Isto tako je dobro da agencije mogu organizovati i realizovati putovanja učenika i studenata u inostranstvu, radi učenja stranog jezika i usavršavanja, sa mogućnošću obavljanja privrednih i povremenih poslova. Kompletno su izmenjeni i uslovi za izdavanje licenci. Promenjen je u celini i bivši član 53. u vezi sa garancijom putovanja.
Jedino se ovde postavlja pitanje na koji način i po kojim osnovnim kriterijumima se propisuju vrsta i uslovi garancije putovanja, način aktiviranja, kao i drugi uslovi. U zakonu nema kriterijuma na osnovu kojih će ministar doneti pravilnik i da li će on biti u skladu sa zakonom kojim se reguliše oblast osiguranja.
Što se tiče člana 20. kojim se menja član 60. važećeg Zakona o turizmu, ima zaista veoma ozbiljnih primedaba od strane Udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju, koje se veoma zabrinulo za sudbinu svojih članica, specijalnih bolnica za rehabilitaciju ili, kako to popularno zovemo RH centri. U prvom redu se reaguje zato što se pravi razlika između zdravstvenih ustanova, čime se krše osnovna načela Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Navedenim izmenama zdravstvene ustanove u kojima se organizuje boravak i pružaju usluge prevencije, lečenja i rehabilitacije, a koje su netipični budžetski korisnici, ostaju jedini koji za pružanja usluga smeštaja i ishrane u delu svojih kapaciteta moraju imati saglasnost ministra, jer privredni subjekti koji imaju, npr, odmarališta, domove i druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane svojim zaposlenima oslobođeni su obaveze saglasnosti ministra.
Iz ovih ustanova se tvrdi da je evidentna i jasna namera predlagača da ovim izmenama i dopunama Zakona o turizmu navedene ustanove izdvoji od ostalih privrednih subjekata koji se bave ugostiteljstvom, ali ostaju nejasni i nepoznati razlozi za to i ciljevi koji se ovim izmenama žele postići. To je utoliko pre nerazumljivo ako se ima u vidu činjenica da je osnivač ovih ustanova - Ministarstvo zdravlja Republike Srbije dalo saglasnost na bavljenje ugostiteljstvom Zakonom o zdravstvenoj zaštiti član 113. stav 2, kao i prihvatanjem statuta ovih ustanova.
Specijalne bolnice za rehabilitaciju Srbije raspolažu sa oko sedam hiljada postelja, od čega korišćenje tri i po hiljade ležaja ugovaraju sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, dok su drugu polovinu prinuđeni da ponude tržištu, kako bi opstali. Treba napomenuti da bolnička mesta u ovim ustanovama, koja su na tržištu, služe za pružanje zdravstvene nege, jer se pacijenti leče o svom trošku, uz uput ili preporuku lekara.
Republički zavod za zdravstvenu zaštitu specijalnim bolnicama za rehabilitaciju plaća samo bolesnički dan i to od 1900 do 2930 dinara po danu, te da je sa tom cenom nemoguće pokriti sve tekuće troškove. Tržišnom cenom koju plaćaju pacijenti koji se leče o sopstvenom trošku, zarađuje se za pokrivanje troškova i poboljšanja uslova smeštaja. Znači, ove ustanove ne dobijaju sredstva iz budžeta za zarade, komunalije, medicinske aparate, investiciono održavanje i druge troškove, što ih razlikuje od drugih zdravstvenih ustanova.
Na ovaj način, kako je to predloženo u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, stvara se očigledno nelojalna konkurencija na tržištu zdravstvenog turizma i medicinske rehabilitacije. Treba imati u vidu i činjenicu da se, po definiciji Evropskog udruženja banja, zdravstvenim turizmom jedino i samo mogu baviti medicinski i stručno osposobljene ustanove. Znači, bez medicine nema ni banja, u tradicionalnom smislu reči, jer zna se šta znači i naziv "banja", uvek je to išlo ka zdravstvenom smislu. To je rezultat i stav vekovnog iskustva danas najrazvijenijih zemalja Evrope.
Što se tiče novog teksta u članu 20. Predloga zakona, kako se vidi, Vlada je podnela amandman i ubacila novi stav 3. koji glasi: "Usluge trećim licima zdravstvene ustanove iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da pružaju ako ispunjavaju tehničke, ekonomske, tržišne i druge uslove". Isto tako, dodat je i novi stav 6. ovog člana, koji glasi: "Vlada bliže propisuje uslove iz stava 3. ovog člana".
Ovim amandmanom se nešto ublažava mogućnost ličnog subjektivizma, ali na osnovu svega što se dešava u banjskom turizmu i RH centrima, čini se da bi najbolje bilo da ostane samo stav 1. ovog člana Predloga zakona. Apsurdno je, npr, i to da se rešenjem ministra daje odobrenje za pružanje usluga smeštaja i ishrane sa rokom važenja od jedne godine. Tu smo dali i amandman i o tome ćemo razgovarati kada bude rasprava u pojedinostima.
Na kraju bih još rekao da novinu predstavlja i predlog sasvim novog teksta u bivšem članu 117, koji reguliše vođenje registra turizma i koji, mislim, mnogo bolje i preciznije reguliše šta se sve evidentira u registru turizma. Nadamo se da će biti prihvaćeni neki od podnetih amandmana, pa će poslanička grupa PUPS, na osnovu toga, a u danu za glasanje, glasati za Predlog zakona.
Poslanička grupa PUPS će, takođe, glasati i za Predlog zakona o izmeni Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, kao i za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje razvoja Republike Srbije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.