Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7111">Đuro Perić</a>

Đuro Perić

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Govori

Moram da konstatujem sledeće. Nisam ja delio penzionere po nekakvim grupama, nego gospodine Obradoviću, valjda ste vi dobro upoznati sa tim da postoje četiri pragmatike po kojima su pojedine te grupacije odlazile u penziju. Jedna je kod  zaposlenih, jedna je kod samostalnih delatnosti i jedna je kod poljoprivrednika vojnih osiguranika. Prema tome, o tome sam ja govorio i kod svake od ovih grupacija su posebni uslovi odlaska i dolaska u penziju.
Što se tiče zaposlenosti, nije dva preko 100.000, nego ih ima 67. Upravo predlog ovog zakona ide za tim da se smanji ta visina te najviše penzije, od faktora četiri da se ide na faktor 3,8. Ali, to niko nije od nas u toj grupaciji. Mislim da ne mislite sada da se radi o nama, pa da mi to sada zbog toga pričamo. Hvala.
Poštovana gospođo predsedniče, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, retko koji predlog zakona u mandatu ove vlade je izazvao tolike kontraverze, nedoumice i polemike u javnosti kao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Međutim, sasvim je opravdan razlog za donošenje ovakvog zakona jer to proizilazi iz potrebe daljeg sprovođenja reforme sistema penzijskog osiguranja koji je započet 2002. godine, kao što smo čuli, pa onda 2003. i 2005. godine i sada ovaj. Svako ovo donošenje i promene u zakonima donosili su i određene mere koje su bile takve da su pomagale reformu sistema na određen način. Navešću samo po jedan ili dva elementa koji su bitni za te promene.

Godine 2002. je promena načina usklađivanja penzija napuštanjem zarada, kao jedinog načina za usklađivanje penzija i uvedena je tada tzv. švajcarska metoda. Bitno je i to da je povećana starosna granica tada za tri godine, za muškarce 63 godine, a za žene 58 godina. Godine 2003. je stopa doprinosa za penzijsko osiguranje radikalno smanjena sa 32% na 18% i uvećan je novi metod obračuna penzija kroz tzv. lični bod. Godine 2005. je napuštanje švajcarske metode, ali zbog teškoća koje su bile kod sredstava, stopa doprinosa je povećana sa 18% na 22%, ali ni to nije moglo mnogo da pomogne, a uz drugu meru koja je takođe značajna je ponovno povećanje starosne granice za muškarce na 65 godina, a za žene na 60, što je i sada važeće.

Međutim, situacija u penzionerskoj populaciji je bila vrlo teška u to vreme, pa je zbog pogoršanog položaja PUPS u jesen 2008. godine insistirao na vanrednom povećanju penzija za 10%, zašta smo često puta bili kritikovani mnogo. Ova vanredna povišica je redovno usklađivanje u oktobru 2008. godine od 4%, kao i pomoć od 5.000 dinara za 1.300.000 penzionera ove jeseni, uz značajnu socijalnu pomoć koju pojedine lokalne samouprave u nekim jačim centrima, kao što je Beograd, Niš, Novi Sad i drugi, daju penzionerima sa nižim penzijama, znatnu socijalnu pomoć, npr. u Beogradu se to kvartalno daje po 4.000 za penzije do 15.000 i ima ih oko 76.000 u Beogradu.

Ipak proizilazi da su se do sada preduzete mere, mislim, kroz sve ove promene koje su vršene, i pored određenih pozitivnih efekata pokazale nedovoljnim za trajnije prevazilaženje problema čije rešavanje je od značaja za dalje funkcionisanje sistema penzijskog osiguranja, a što ukazuje na nužnost daljeg reformisanja sistema u Republici Srbiji i u tom smislu potrebna je izmena i ovog zakona koji je danas pred nama.

Treba posebno podvući da je zbog promena u demografskoj strukturi stanovništva, što je vrlo bitno, neophodno dalje prilagođavanje prava iz penzijskog osiguranja kao jedan kontinuirani proces. U vezi sa tim, želja i cilj delovanja PUPS nije da se bavi samo kratkoročnim rešavanjem problema, mada se nekad i to mora činiti, već da se pokuša stvoriti jedan održiv sistem penzijskog osiguranja koji će biti samostalan, otporan na trenutne negativne uticaje i što je najvažnije, da bude efikasan u ostvarivanju stečenih prava naših najstarijih sugrađana. Zato se PUPS intenzivno angažovao i kod priprema ovog zakona koji je danas pred nama.

Zadržao bih se samo na nekoliko važnijih elemenata u ovim predlozima, zbog kratkoće vremena samo na par njih, da kažem da se menjaju uslovi za sticanje prava na starosnu penziju, odnosno postupno podizanje uslova za sticanje prava, tako što bi se starosna granica od 53 godine postepeno povećala na 58 godina, do 2020. godine, što se često gubi iz vida kada se govori o tom jednom dužem periodu, a ne o trenutnom dešavanju, a uslov u pogledu staža osiguranja za žene sa 35 godina na 38 godina, ali od 2013. godine, što su netačne i zlonamerne informacije koje su se pojavile u nekim dnevnim listovima, da će već od 1. januara 2011. godine početi pomeranje staža za žene za četiri meseca. To su potpune dezinformacije.

Međutim, treba napomenuti da se u brojnim evropskim državama starosna granica za žene izjednačava sa starosnom granicom za muškarce i čak postavlja i iznad 60 godina, u nekim i na 65 godina, i za muškarce i za žene. Najnoviji talas reformi penzijskog sistema širom Evrope, Rumunija, Hrvatska, Slovenija, Grčka, Francuska, za rezultat upravo ima podizanje ove starosne granice. U Francuskoj npr. je, kao što znamo, nedavno postavljena čak na 67 godina, pa i tamo je jedan dobar ekonomski sistem, to se ne može osporiti, ali kao što se vidi, i tu se moraju preduzimati ovakve mere da bi se taj sistem održao koliko je to moguće.

Stav poslaničke grupe PUPS je da u ovom trenutku kod nas ne postoje uslovi da se starosna granica dalje podiže, odnosno da je treba zadržati na nivou od 65 godina za muškarce, odnosno 60 godina za žene. Treba imati u vidu da je životni vek kod nas niži nego u mnogim drugim državama, da je položaj žena u društvu tradicionalno lošiji i sa više obaveza, da su imale niže zarade, bile manje zaposlene. Na koncu, za oba pola od 2002. do 2011. godine podignuta starosna granica je pet godina.

Mislimo da je potrebno istaći da su u toku pregovora sa delegacijom MMF njihovi predstavnici predlagali da minimalna starosna granica za odlazak u penziju za oba pola bude postavljena na 60 godina života i 40 godina staža osiguranja. Pri tome bi se odlazak u penziju pre navršene 65 godine života tretirao kao odlazak u prevremenu penziju i ona bi bila trajno smanjena za svaku godinu razlike između trenutnog odlaska u penziju i navršavanja 65 godina života. Naša strana, logično, nije prihvatila ovakve predloge MMF. Smatram da je neophodno ukazati na još jedan detalj koji zapravo nije bio predmet ovih izmena i dopuna zakona.

U javnosti je bilo priče da će se ovim izmenama i dopunama penzije drastično smanjiti, čak smo i danas to slušali u nekoliko navrata. Svako ko je čitao predlog ovog zakona zna da to nije tačno, jer u odredbama koje se tiču načina izračunavanja iznosa penzija nije promenjena ni jedna jedina zapeta. Penzije će i nakon usvajanja ovih izmena biti izračunavane na isti način, tako da nema nikakve bojazni da će one biti smanjene.

Za postojeće korisnike penzija svakako je najvažnija stvar usklađivanje penzija. Kao što znamo, tu je bilo dosta govora i danas po ovim godinama i sledeća, 2012, 2013. godina, tu su određene formule, ne bi ih sada ponavljao, ali najbitnija stvar u svemu je da će se penzije usklađivati sa zaradama u javnom sektoru za to vreme i da će se deliti ista sudbina.

Mada se usklađivanje penzija vrši na osnovu podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, imam utisak da su prognoze stopa rasta potrošačkih cena koje se pojavljuju u javnosti isuviše niske i po malo zbunjujuće, s obzirom na stalne talase povećanja cena veliki broj roba i usluga, pa bi trebalo videti kako će to, sve da teče u narednoj godini.

Što se tiče naše poslaničke grupe ona potpuno podržava predloge vezane za najmanju i najvišu penziju. O tome smo danas imali u replikama reči, pa neću to sada ponavljati. Tako da je možda najznačajnije što će ova najviša penzija da se smanji, u tom smislu što će sa koeficijenta 4 preći na 3,8% i na taj način će se smanjiti raspon od 9,3 prema 1 na 8,5 prema 1.

Predlogom zakona ozbiljno se prišlo i rešavanju problema osiguranika sa stažom osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem. Važno je tu napomenuti, zarad mnogobrojnih pogrešnih i malicioznih komentara u javnosti, da predlože izmene zakona neće dirati u sadašnja rešenja vezana za kategoriju osiguranika kojima se 12 meseci rada računa kao 18 meseci staža. Dakle, pripadnici ovih profesija, rudari, piloti, balerine, i dalje će ići u penziju sa 50 godina života, kao što je i bilo.

Kod ovog problema beneficiranog staža ima dosta i zloupotreba koje su se pojavljivale, pa čak mislim da i u ovom zakonu ima na nekim mestima gde se kaže – pripadnici te i te službe, međutim, pripadnici službe su svi oni koji su zaposleni, ali ne mogu svi da dobiju taj beneficirani staž.

Oko potrebnih sredstava je već bilo reči i o tome smo govorili kada je bila diskusija oko rebalansa budžeta. Tu se radilo i o tome šta se izvršilo od reformi u Fondu PIO. Mislim da se precenjuje ta uloga fonda, bar sada kako je koncipirana, a čuli smo danas maltene da taj fond treba da bude glavni generator svega toga što treba da se radi u reformi sistema. Međutim, on za sada nije tako koncipiran do kraja i oko toga se da dalje razgovarati, kako ćemo ići što se tiče tog fonda. Problema ima dosta i oko doprinosa, oko sive ekonomije itd.

Rekao bih još kakva je uloga MMF u penzijskoj reformi kod nas. Ova reforma predstavlja sastavni deo paketa obaveza za dobijanje kreditnog aranžmana, zbog velikog izdvajanja iz budžeta za finansiranje redovne isplate penzija. Iz tog razloga tekuća faza reforme PIO raspravljana je tokom sastanka sa MMF. Osnovni cilj reforme, pa i razgovora sa njim bio je obezbeđenje dugoročne ekonomske održivosti sistema penzijskog osiguranja. Moram da naglasim da se često pogrešno u javnosti predstavlja da je maltene MMF bukvalno diktirao mere koje su se našle u Predlogu zakona, što nije tačno.

Istina je da su predstavnici MMF izneli svoje predloge za dalju reformu penzijskog sistema, koji su bili znatno oštriji od kasnije dogovorenih, sa ciljem da pomognu u definisanju konkretnih rešenja, ali su se saglasili sa merama koje im je izneo potpredsednik Vlade dr Jovan Krkobabić, a koje su kasnije uključene u Predlog zakona.

Kada je u pitanju usklađivanje penzija, postignut je dogovor o principima kojih se treba držati prilikom definisanja konkretne formule, sa usklađivanjem penzija u narednom periodu.

Prihvaćeno je, što je najbitnije, da penzioneri treba da dele sudbinu zaposlenih, kao i društva u celini. U skladu sa tim dogovoreno da će naredne dve godine, dok se privreda još oporavlja od posledica krize, i dok se beleže skromnije stope rasta, penzije biti usklađivane na isti način kao i zarade u javnom sektoru. Hvala.
Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče gospođa ministarka, rebalans budžeta Republike Srbije za 2010. godinu zasniva se na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u periodu januar-septembar 2010. godine, na njihovim revidiranim projekcijama za 2010. godinu, kao i na planiranoj ekonomskoj i fiskalnoj politici do kraja 2010. godine.

U sprovođenju Vladinog ekonomskog programa u prvoj polovini ove godine postignuti su izvesni pozitivni rezultati, u prvom redu u rastu BDP-a za 1,2%, industrijskoj proizvodnji za 4,4% i u spoljnotrgovinskoj razmeni, gde je izvoz roba povećan za 21,1%, a uvoz za 8,9%, pa je spoljnotrgovinski deficit smanjen za 4%. Poljoprivreda, koja je bila naša osnovna izvozna grana, imala je podbačaj kod prolećnih useva, ali se očekuje značajan rast kod jesenjih useva, prvenstveno kod kukuruza i soje. Prema procenama statistike, očekuje se dalje povećanje BDP-a u trećem kvartalu, čak za cela 2%.

Ove pozitivne trendove, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, treba još više podsticati, ali i ulagati maksimalne napore da se smanje loši ekonomski rezultati, kao što je negativna vrednost građevinskih radova, jer je tu nešto oko minus 19,2%, u turizmu minus 10%, a posebno zabrinjava neto priliv stranih direktnih investicija, jer je bilo svega 595 miliona evra.

Zbog nedovoljnog rasta investicija i posledica sporijeg oporavka privrede, nastavljen je trend smanjenja broja zaposlenih u prvih devet meseci ove godine, tako da se očekuje pad zaposlenih u 2010. godini od preko 3%, što je vrlo loše.

U ovih deset meseci i dinar je depresiran za 10,7%. Ono što posebno zabrinjava je da će, na osnovu procene osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije, inflacija na kraju godine iznositi možda čak i do 10%. To je u prvom redu posledica povećanja cena hrane od 12,5%. Potrošačke cene su povećane u periodu januar-oktobar 2010. godine za 8,3% u odnosu na decembar 2009. godine.

Kao rezultat ovakvih makroekonomskih pokazatelja i realizacije primanja budžeta za period januar-oktobar tekuće godine i došlo je do Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu. Najvažniji uzroci izmena projekcije prihoda nalaze se u reviziji makroekonomskog okvira i procene kretanja najvažnijih pokazatelja BDP-a i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, u odnosu na okvir koji je služio za izradu Zakona o budžetu.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2010. godinu predlažu se ukupno veći izdaci u iznosu od, koliko sam video u tom materijalu, 16.751.811.052 dinara.

Pošto se ne ostvaruju planirani prihodi od doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, što postaje najveći problem oko isplate penzija, mora se energično razrešavati ovaj problem. Dosadašnje angažovanje Ministarstva finansija nije dalo zadovoljavajuće rezultate. Dugovi se stalno povećavaju, izigravaju se obaveze poslodavaca i ceo sistem penzijsko-invalidskog osiguranja se na taj način dovodi u pitanje.

Dugovi već dostižu više od 200 milijardi. Samo za deset meseci ove godine manje su ostvareni prihodi od doprinosa za 11.753.460.000 dinara.

Kod zaposlenih osiguranika ni u jednom od ovih deset meseci nije ostvaren taj prihod koji je neophodan da bi se moglo realno finansirati sve ono što spada u penzijsko-invalidsko osiguranje. I kod samostalnih delatnosti je, što je apsurd, pola-pola, pozitivno i negativno, a kod poljoprivrednika je čak šest meseci bilo manje nego što je potrebno.

Znači, osnovni problem je upravo u plaćanju doprinosa, jer ako se on ne bude obezbedio, onda ćemo stalno imati ovu diskrepancu koju imamo u plaćanju obaveza prema ovom fondu.

Inače, rebalansom budžeta za redovnu isplatu penzija transferiše se Republičkom PIO fondu iznos od 5.557 miliona dinara, kao što je u materijalu naznačeno.

Od značajnijih povećanja sredstava, rebalansom se predviđa za socijalnu zaštitu 5.275 miliona dinara, od čega 220 miliona dinara za dečiju zaštitu.

Za podsticanje privredne aktivnosti, odnosno proizvodnje i izvoza, obezbeđuju se subvencije i krediti namenjeni za sprovođenje pojedinih programa u cilju rasta industrijske proizvodnje i za te namene se opredeljuju dodatna sredstva u iznosu od 1.850 miliona dinara.

Za podsticanje poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji opredeljuju se dodatna sredstva u iznosu od 650 miliona dinara, i to samo za premije za mleko.

Obezbeđuju se, takođe, dodatna sredstva u visini 2.642 miliona dinara za izmirenje dugova budžeta grada Beograda po osnovu naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Ovakve obaveze morale su se, po našem mišljenju, izmiriti iz već planiranih sredstava u budžetu.

Predloženim rebalansom budžeta obezbeđuju se dodatna transferna sredstva jedinicama lokalne samouprave u iznosu od 1.000 miliona dinara, kao što je već i ministarka rekla.

Koliko sam zapazio, u predlogu rebalansa budžeta Republičkom zavodu za statistiku nisu opredeljena nikakva sredstva oko pripreme poslova za popis stanovništva i poljoprivrede koji treba da se izvrši u 2011. godini.

Na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, koji je dobio informaciju o toku poslova u vezi s popisom, istaknuto je da Republički zavod uopšte nije dobio bilo kakva sredstva za taj pripremni posao, a bez toga nije moguće preduzimati bilo kakve ozbiljne radnje. Predstavnici Zavoda smatraju da su već sada potrebna odgovarajuća sredstva za pripremu popisa, inače može doći i do njegovog pomeranja, što nikako ne bi bilo dobro jer u popisu poljoprivrede učestvuju i međunarodne organizacije kao pomoć.

Na osnovu člana 43. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu, Narodna skupština donosi odluku o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje, a pošto je, prema članu 1. stav 1. pomenutog zakona, propisano da je Republički fond PIO organizacija za obavezno socijalno osiguranje, potrebno je da Narodna skupština donese odluku o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda PIO za 2010. godinu.

Prema izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda PIO za 2010. godinu, ukupni rashodi i izdaci Fonda u 2010. godini su smanjeni sa prvobitno planiranih 471, 59 milijardi dinara na 470,54 i niži su za 0,22 odnosno za 1,05 milijardi.

Procenjeni nivo materijalnih i ostalih rashoda u 2010. godini vrši se u planskim okvirima, osim za rashode na koje utiče rast cena i troškovi dodatno vezani za isplate penzija.

Pored zamrzavanja zarada zaposlenih i Odluke Vlade o maksimalnom broju zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, po kojoj je u Fondu PIO smanjen broj zaposlenih za 304, rebalansom su smanjeni rashodi na ime zarada zaposlenih sa tri milijarde na 2,90 milijardi i doprinosi na teret poslodavaca sa 537 miliona na 519 miliona, što je ukupno 118 miliona dinara manje u odnosu na prvobitno planirana sredstva.

Međutim, treba napomenuti da je u 2010. godini, januar-oktobar, povećan ukupan broj korisnika penzija za 2%, kod korisnika zaposlenih 1,8%, korisnika samostalnih delatnosti 6,5% i korisnika poljoprivrede do 1%.

Što se tiče broja zaposlenih u PIO fondu, njih je na dan 30.09.2010. godine bilo ukupno 3.120. Nema sumnje da je brojno stanje zaposlenih u Fondu PIO vezan i za sam proces reformi u penzijskom sistemu. Naime, spojena su ranije tri samostalna fonda – zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika – u jedinstven fond. Prema predlogu, od 2012. godine treba da se u ovaj jedinstveni fond inkorporira i Fond vojnih osiguranika.

Mora se priznati da ova ukupna transformacija fondova nije nimalo lak i jednostavan proces. Zbog toga je usvojena Strategija razvoja Fonda PIO za period 2009–2011. godine, kojom se predviđa konsolidacija sistema naplate i reforme penzijske administracije.

Već su učinjeni značajni koraci u tom pravcu. Vrše se opsežne promene u funkcionisanju administracije Fonda. Vrlo je važno da svi zaposleni u Fondu razumeju i suštinu promena koje se sprovode i da daju svoj lični i profesionalni doprinos formiranju modernog i efikasnog Fonda u kome će građani brzo i efikasno ostvarivati svoja prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja.

Imajući to u vidu, pokrenut je obiman i sadržajan plan obuke zaposlenih, kojim je obuhvaćeno više od 80% od ukupnog broja. Cilj reforme je da se zaposlenima približi potreba reforme sistema, ali i da im se ukaže na način kako će sami moći da se promene.

Korišćenjem svih raspoloživih resursa Fonda, prvenstveno kadrovskih i informatičkih, paralelno se razvija i nekoliko novih servisa koji će omogućiti nov način komunikacije građana i poslodavaca sa Fondom. Ovi servisi su ujedno i uvod u globalno uređen sistem, koji se zove Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i koji će uskoro da profunkcioniše.

Na kraju, poslanička grupa PUPS će u Danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na izmene i dopune finansijskih planova za 2010. godinu, kao i za sve ostale zakone koji su objedinjeni u ovoj tački dnevnog reda. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe PUPS podneo sam amandman na član 20. kojim se menja član 60. postojećeg Zakona o turizmu. Zašto sam to podneo?
Iz razloga što mislim da promenom ovog člana 60. se na određeni način vrši diskriminacija u odnosu na ove specijalne bolnice koje se bave rehabilitacijom i lečenjem, jer se stiče utisak da se one žele izdvojiti od drugih privrednih subjekata koji se bave ugostiteljstvom, jer jedino one treba da traže odobrenje ministra da bi mogle da se bave tim delom svoje delatnosti.
Mislim da su ove specijalne bolnice institucije sui generis. Zašto? Zato što to nisu ni čiste bolnice, niti su to isključivo turistički objekti koji se bave samo nekim užim delom turizma.
Kao što znamo, oko 7000 ležaja ima u ovim bolnicama u Srbiji i oko polovinu te bolnice ugovaraju sa Republičkim zavodom za zdravstvenu zaštitu, a druga polovina ostaje da se ponudi tržištu. Moram da kažem, jer imam neki uvid u to, da nije te mogućnosti mislim da bi ove specijalne bolnice pale na tako nisku granu da bi to bio samo jedan improvizijum, ne bi ni bilo nekakvog pravog odnosa prema lečenju i prema rehabilitaciji.
Znam da je Vlada nakon podnetih i mog i nekih drugih amandmana dala i svoj amandman kojim se delimično uvažava cela ova situacija i izbegava se jedan visoki subjektivizam koji je bio u određenim odredbama ovoga člana i sa te strane to podržavam, ali mislim da ova odredba koja je ostala i dalje da se daje to odobrenje za rad od jedne godine, pre je bilo do jedne godine, a sad je od jedne godine, da je to u stvari pomalo i karikatura toga svega.
Šta se može za godinu dana učiniti da bi to moglo da funkcioniše kako treba? Moram da kažem da u prizvuku svega toga se ima nekakav osećaj da se želi na neki način to prevazići skroz, da li da postoje takve bolnice. Bez takvih bolnica, bez takvog nekakvog načina funkcionisanja banja kao banja, nema u stvari ni zdravstvenog turizma.
Kako treba da se odvija taj zdravstveni turizam. Te banje su i dobile naziv po tome što se to odvajkada tako i radilo i lečilo. Nije dovoljno da mi imamo samo mineralnu vodu, čist vazduh, šetnju, prirodu, nego je potrebno da se uz sve to nađe i onaj elemenat zdravstva i zdravstvene struke koja će omogućiti da se na taj način to sve što se tamo dešava može i odvijati.
Mislim da treba uložiti velike napore da ove specijalne bolnice, jer se to pokazalo u Banji Koviljači, Vrnjačkoj banji i u Soko banji itd, treba i dalje negovati i razvijati jer su one zaista stekle visok nivo tog svog davanja usluga, i u zdravstvenom smislu i u turističkom.
Ovo što daje Republički zavod za zdravstvo, od 1.900 do 2.900 dinara, za beo-dan je nedovoljno da bi ove institucije mogle da funkcionišu i da rade, bilo da su to ove banje, gde se radi o vodi, bilo da su tzv. nekadašnje, kako smo ih popularno zvali, vazdušne banje.
Zamolio bih da se oko ove stvari malo ozbiljnije sve skupa uklopi sa onim što smo govorili i oko usvajanja plana razvoja Srbije, gde se dosta govorilo i o turizmu, i da se na taj način prevaziđe ovaj jedan problem. Inače, možemo pasti u jednu nezahvalnu situaciju da ove institucije dođu u pitanje da li će uopšte moći da egzistiraju.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iako je Zakonom o turizmu, koji je donet prošle 2009. godine, kako je obrazloženo, sistemski regulisana oblast turizma, ipak se nalazimo pred činjenicom da se moraju relativno brzo vršiti izmene i dopune Zakona o turizmu.
Ističe se da je ovaj predlog nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu, sagledavanja problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede, turističke agencije, ugostitelji, lica koja pružaju usluge u turizmu, turistički vodiči, turistički pratioci, renta kar agencije.
Važećim zakonom je uveden po prvi put i registar turizma koji pored registracije turističkih agencija vodi i evidenciju svih pravnih i fizičkih lica koja se bave turističkom delatnošću.
U obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu naglašava se da je potrebno preciznije urediti odredbe koje se tiču registra turizma, a koje su se u praksi već pokazale kao nedovoljno jasne.
Stiče se utisak, i to ne samo u ovom slučaju, da se vrlo brzo moraju menjati zakoni koji tek što su doneti i koji se primenjuju jednu do dve godine. Tu očigledno nešto nije u redu. Prema nekim saznanjima, u gotovo svim ministarstvima ima blizu 20% zakona koje smo doneli pre godinu ili dve, a koji moraju da se dopunjuju i menjaju.
To je očigledno loša praksa. Moglo bi se zaključiti da se predlažu pojedina neadekvatna i nestručna rešenja u tim zakonima, jer se u međuvremenu u oblastima koje se regulišu ništa bitnije ili osetnije nije dešavalo i menjalo.
Na kraju, to pokazuje i podatak da imamo izuzetno mnogo amandmana na predloge zakona od kojih se najveći broj odbije, da bi nakon godinu ili dve prevladala nova rešenja, gotovo identična ili slična ranije podnošenim amandmanima.
Zakon o turizmu je, kako se to popularno kaže, krovni zakon za sve segmente turističke privrede. Zbog toga je analiza predloženih izmena u zakonu dosta štura i načelna, tako da se iz nje ne može doneti valjan zaključak, odnosno svih predloženih izmena.
To se posebno odnosi na ekonomsku analizu jer je, na primer, novim predlozima predviđeno povećanje troškova za privredne subjekte, troškovi za kategorizaciju objekata, koje snose ugostitelji, plaćanje naknade za registraciju, evidenciju i druge usluge koje pruža registar turizma.
Na osnovu čega je, na primer, data procena da će organizatori putovanja imati troškove 1500 do 2000 evra godišnje za pribavljanje propisane garancije putovanja? Pošto je Zakon o turizmu, kao što smo rekli, sistemski zakon, neophodno je, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, uraditi kvalitetnu i sadržajnu analizu efekata propisa, tim više što je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja najveći pobornik i protagonista sveobuhvatne reforme propisa, što je za svaku pohvalu, a čiji je najznačajniji segment upravo analiza efekata propisa.
Pre podnošenja ovog predloga za izmenu i dopunu Zakona o turizmu važeći zakon je opterećen velikim brojem raznih pravilnika. Čini mi se da ih ima preko 20. Međutim, ovim izmenama su predviđeni novi pravilnici koji će još više, po našem mišljenju, opteretiti ovaj zakon.
Takođe se stiče utisak da je jedan broj predloženih rešenja faktički vraćanje pojedinih odredaba iz Predloga zakona o turizmu iz 2005. godine, tako da se može zaključiti da se nije u potpunosti sagledalo i razumelo funkcionisanje i način poslovanja turističke privrede, već je u nekim slučajevima vršeno neprovereno i neutemeljeno eksperimentisanje, što se ovim predlogom izmena u nekim segmentima i priznaje. Na primer, član 21, član 28, odnosno član 60a i 68. važećeg zakona.
Dobro je što se konstatuje da se donošenjem ovog akta stvara pravni okvir, rekao bih nešto proširuje, za uspešno i efikasno upravljanje razvojem turizma, obezbeđuje se usaglašenost zakona sa odredbama drugih propisa, preporukama Saveta trgovinske organizacije i Kancelarije za pridruživanje EU, kao i preciznije definisanje odredaba koje se tiču obezbeđivanja veće zaštite korisnika turističkih usluga.
U tom smislu je dobra dopuna zakona u članu 1. kod načelnih odredaba, gde se dodaje i etički kodeks u turizmu Svetske turističke organizacije UN koji, između ostalog, sadrži načela koja se odnose na doprinos turizma u uzajamnom razumevanju i poštovanju između naroda i društva.
Želim posebno da napomenem da se na ovoj sednici Skupštine nalazi na dnevnom redu i Predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, o kome smo juče raspravljali. U predlogu ovog zakona nalazi se i poglavlje – prostorni razvoj turizma i odnos prema zaštiti. Tu ima niz konstatacija koje bi se morale uskladiti sa ovim zakonom i drugim propisima u vezi turizma.
Tako se, na primer, navodi da ponudi Republike Srbije nedostaju raznovrsniji turistički proizvodi koji bi mogli da privuku inostranu tražnju, posebno na kulturnom i ekološkom pitanju; zatim, da su nedovoljno afirmisani koncept održivog turizma i njegova integracija sa komplementarnim privrednim delatnostima i privrednim i kulturnim nasleđem, posebno u pogledu kulturološkog korišćenja prezentacija i finansiranja zaštite dobara od strane turizma.
Nizak je, kako se navodi, kvantitet usluga, posebno nisu usklađene cene i kvalitet u delu ponude zbog niske konkurentnosti turističke privrede. Kritički se ističe da su zanemareni socijalni sadržaji turizma, konkretno rekreacija i sport. Organizovanje sadržajno i funkcionalno zaokružene i regionalno integrisane ponude, kako se tvrdi, tek se nazire u pojedinim destinacijama i ovakva situacija upućuje na potrebu afirmacije planskog razvoja turizma.
Takođe se tvrdi da između turističkih organizacija Republike, pokrajina i lokalnih turističkih organizacija ne postoji dovoljan mehanizam koordinacije, mada mislim da to nije tačno, koliko sam s tim upoznat, da je statističko praćenje turizma u Republici Srbiji nekompletno, jer je procena da se registruje najviše 70% prometa, a da preko 30% pripada sivoj ekonomiji. Ovo su sve, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, vrlo krupna pitanja i morala bi biti u fokusu kompletne turističke strukture.
Zadržao bih se i na nekim konkretnim, ali u pogledu regulative značajnim predlozima. Takav je, npr, slučaj sa poslovima turističkih agencija, gde se, između ostalog, predviđa da je turistička agencija, ako obavlja delatnost van sedišta, dužna da u svakom poslovnom prostoru, odnosno u mestu poslovanja, obrazuje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, koji se registruje u odgovarajućem registru i evidentira u registru turizma. Ovo su neosporno dobra rešenja.
Isto tako je dobro da agencije mogu organizovati i realizovati putovanja učenika i studenata u inostranstvu, radi učenja stranog jezika i usavršavanja, sa mogućnošću obavljanja privrednih i povremenih poslova. Kompletno su izmenjeni i uslovi za izdavanje licenci. Promenjen je u celini i bivši član 53. u vezi sa garancijom putovanja.
Jedino se ovde postavlja pitanje na koji način i po kojim osnovnim kriterijumima se propisuju vrsta i uslovi garancije putovanja, način aktiviranja, kao i drugi uslovi. U zakonu nema kriterijuma na osnovu kojih će ministar doneti pravilnik i da li će on biti u skladu sa zakonom kojim se reguliše oblast osiguranja.
Što se tiče člana 20. kojim se menja član 60. važećeg Zakona o turizmu, ima zaista veoma ozbiljnih primedaba od strane Udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju, koje se veoma zabrinulo za sudbinu svojih članica, specijalnih bolnica za rehabilitaciju ili, kako to popularno zovemo RH centri. U prvom redu se reaguje zato što se pravi razlika između zdravstvenih ustanova, čime se krše osnovna načela Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Navedenim izmenama zdravstvene ustanove u kojima se organizuje boravak i pružaju usluge prevencije, lečenja i rehabilitacije, a koje su netipični budžetski korisnici, ostaju jedini koji za pružanja usluga smeštaja i ishrane u delu svojih kapaciteta moraju imati saglasnost ministra, jer privredni subjekti koji imaju, npr, odmarališta, domove i druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane svojim zaposlenima oslobođeni su obaveze saglasnosti ministra.
Iz ovih ustanova se tvrdi da je evidentna i jasna namera predlagača da ovim izmenama i dopunama Zakona o turizmu navedene ustanove izdvoji od ostalih privrednih subjekata koji se bave ugostiteljstvom, ali ostaju nejasni i nepoznati razlozi za to i ciljevi koji se ovim izmenama žele postići. To je utoliko pre nerazumljivo ako se ima u vidu činjenica da je osnivač ovih ustanova - Ministarstvo zdravlja Republike Srbije dalo saglasnost na bavljenje ugostiteljstvom Zakonom o zdravstvenoj zaštiti član 113. stav 2, kao i prihvatanjem statuta ovih ustanova.
Specijalne bolnice za rehabilitaciju Srbije raspolažu sa oko sedam hiljada postelja, od čega korišćenje tri i po hiljade ležaja ugovaraju sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, dok su drugu polovinu prinuđeni da ponude tržištu, kako bi opstali. Treba napomenuti da bolnička mesta u ovim ustanovama, koja su na tržištu, služe za pružanje zdravstvene nege, jer se pacijenti leče o svom trošku, uz uput ili preporuku lekara.
Republički zavod za zdravstvenu zaštitu specijalnim bolnicama za rehabilitaciju plaća samo bolesnički dan i to od 1900 do 2930 dinara po danu, te da je sa tom cenom nemoguće pokriti sve tekuće troškove. Tržišnom cenom koju plaćaju pacijenti koji se leče o sopstvenom trošku, zarađuje se za pokrivanje troškova i poboljšanja uslova smeštaja. Znači, ove ustanove ne dobijaju sredstva iz budžeta za zarade, komunalije, medicinske aparate, investiciono održavanje i druge troškove, što ih razlikuje od drugih zdravstvenih ustanova.
Na ovaj način, kako je to predloženo u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, stvara se očigledno nelojalna konkurencija na tržištu zdravstvenog turizma i medicinske rehabilitacije. Treba imati u vidu i činjenicu da se, po definiciji Evropskog udruženja banja, zdravstvenim turizmom jedino i samo mogu baviti medicinski i stručno osposobljene ustanove. Znači, bez medicine nema ni banja, u tradicionalnom smislu reči, jer zna se šta znači i naziv "banja", uvek je to išlo ka zdravstvenom smislu. To je rezultat i stav vekovnog iskustva danas najrazvijenijih zemalja Evrope.
Što se tiče novog teksta u članu 20. Predloga zakona, kako se vidi, Vlada je podnela amandman i ubacila novi stav 3. koji glasi: "Usluge trećim licima zdravstvene ustanove iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da pružaju ako ispunjavaju tehničke, ekonomske, tržišne i druge uslove". Isto tako, dodat je i novi stav 6. ovog člana, koji glasi: "Vlada bliže propisuje uslove iz stava 3. ovog člana".
Ovim amandmanom se nešto ublažava mogućnost ličnog subjektivizma, ali na osnovu svega što se dešava u banjskom turizmu i RH centrima, čini se da bi najbolje bilo da ostane samo stav 1. ovog člana Predloga zakona. Apsurdno je, npr, i to da se rešenjem ministra daje odobrenje za pružanje usluga smeštaja i ishrane sa rokom važenja od jedne godine. Tu smo dali i amandman i o tome ćemo razgovarati kada bude rasprava u pojedinostima.
Na kraju bih još rekao da novinu predstavlja i predlog sasvim novog teksta u bivšem članu 117, koji reguliše vođenje registra turizma i koji, mislim, mnogo bolje i preciznije reguliše šta se sve evidentira u registru turizma. Nadamo se da će biti prihvaćeni neki od podnetih amandmana, pa će poslanička grupa PUPS, na osnovu toga, a u danu za glasanje, glasati za Predlog zakona.
Poslanička grupa PUPS će, takođe, glasati i za Predlog zakona o izmeni Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, kao i za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje razvoja Republike Srbije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, cenjena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama.
Osnovni problem koji, između ostalog, treba rešiti ovim zakonom je to što Republička agencija za poštanske usluge, kao nezavisno regulatorno telo, i posle tri godine još uvek nije počela sa radom jer nije izabran savet agencije. To je u najmanju ruku malo čudno, ali izgleda da smo se krenuli sa mrtve tačke.
Inače, nefunkcionisanje ove agencije kojoj je zakonski povereno, pored ostalih poslova, i donošenje podzakonskih akata, kao glavnog instrumenta za vršenje Zakona o poštanskim uslugama, dovelo je do toga da nedostatak ovih podzakonskih akata stvara pravnu prazninu i pojavu velikog broja poštanskih operatora koji neovlašćeno obavljaju poštanske usluge.
Kao prelazno rešenje ovog problema nađeno je poveravanje pojedinih poslova Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, dok se savet agencije ne izabere. To mu dođe kao nužno zlo jer je prosto neverovatno da se za tri godine nije mogao izabrati savet agencije.
Ipak, dobro je, uz sve mane, što se donošenjem ovog zakona vrši usklađivanje sa direktivama EU u oblasti poštanskog saobraćaja. Zbog nepostojanja agencije za poštanske usluge stanje na poštanskom tržištu odlikuje se visokim stepenom neregularnosti. Način na koji se predlaže odlaganje nagomilanih problema je da neke od poslova agencije, do njenog konstituisanja, obavlja, kao što smo rekli, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo.
Predviđa se da Ministarstvo propisuje i uređuje uslove za otpočinjanje obavljanja delatnosti, posebno da propiše uslove za održavanje i unapređivanje obavljanja univerzalne poštanske usluge i vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega i da se dodeli veća uloga regulatornim telima u oblasti poštanskih usluga.
Zakon preciznije definiše uslove pod kojima će poštanski operatori ravnopravno učestvovati na tržištu poštanskih usluga. Korisnicima poštanskih usluga obezbeđeno je pravo na univerzalnu poštansku uslugu, kako fizičkim, tako i pravnim licima, pod jednakim uslovima, bez diskriminacije i pristupačnim cenama.
Zakonom se u potpunosti poštuju sve međunarodne norme i nacionalni propisi koji se odnose na zaštitu životne sredine. Obavljanje univerzalne poštanske usluge povereno je javnom poštanskom operatoru, ali se istovremeno omogućava obavljanje ostalih poštanskih usluga i drugim poštanskim operatorima prema utvrđenim standardima kvaliteta i potrebama građana i privrede, što je vrlo dobro.
Zakonom se predviđaju razne mere koje će biti preduzete u cilju ostvarivanja potrebe za donošenjem ovog zakona - regulisanje tržišta poštanskih usluga od strane resornog ministarstva, do imenovanja članova Saveta agencije i početka njenog rada, donošenje podzakonskih akata kao instrumenta za potpunu primenu zakona, implementacija strategije za razvoj poštanskih usluga i akcionog plana, postepena liberalizacija tržišta poštanskih usluga, podela nadležnosti i ovlašćenja između različitih subjekata, stalno unapređivanje kvaliteta poštanskih usluga.
Vrlo je bitno naglasiti da se ovim zakonom vrši usklađivanje sa pozitivnim zakonodavstvom EU, konkretno sa direktivom, kao što je rečeno, 2002 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, zatim aktima Svetskog poštanskog saveza i zahtevima Svetske trgovinske organizacije.
Na osnovu analize akata EU koji regulišu oblast poštanskih usluga i odnosnih preporuka, kako je navedeno, razmatrana je i tzv. treća poštanska direktiva 2008 Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, jer ova treća poštanska direktiva, kako se tvrdi, daje preciznije preporuke u vezi podizanja i održavanja postignutog nivoa kvaliteta univerzalnih usluga od strane poštanskih operatora po prihvatljivijim cenama i za sve korisnike.
U članu 31. Zakona predviđeno je da je poštanski operator dužan da poštanske pošiljke iz domena univerzalne usluge prenosi i uruči primaocima u skladu sa standardima kvaliteta, u rokovima ne dužim od dva radna dana na užem dostavnom području u jedinice poštanske mreže, četiri radna dana na širem dostavnom području jedinice dostavne mreže, sedam radnih dana na najširem dostavnom području jedinice poštanske mreže.
Poslanička grupa PUPS-a ističe da u vezi sa ovim rokovima, a i nezavisno od njih, postoje veliki problemi. Gotovo je redovna pojava da pošiljke ne stižu do primaoca u predviđenim rokovima, čak i nekoliko dana kasne ili uopšte ne budu dostavljene. Naknade intervencije postaju irelevantne jer na primer zbog kašnjenja pošiljke ne stignu da se obave neki važni poslovi ili druge zakazane obaveze.
Smatramo da je dobro što se u članu 29. Zakona reguliše zabrana, odnosno prijem, prenos i uručenje poštanskih pošiljki koje sadrže opasne i štetne materije, kao i predmeti čiji prenos ugrožava zdravlje i život ljudi, opojne droge, žive životinje, osim životinja čiji je prenos određen po posebnim uslovima za obavljanje poštanskih usluga, druge robe i predmeti čiji je prenos zabranjen zakonom i drugim propisima.
Takođe je značajno, po mišljenju poslaničke grupe PUPS-a, što se ovim zakonom reguliše da javni poštanski operator ne može da koristi prihode od rezervisanih poštanski usluga, a to su one usluge koje država garantuje poštanskom operatoru univerzalne poštanske usluge, kao ekskluzivna prava u okvirima određenog limita po masi i ceni, za subvencionisanje poštanskih usluga koje nisu univerzalna usluga nego usluga dodatne vrednosti.
To je u skladu sa drugom poštanskom direktivom EU, koja predviđa da je zabranjeno unakrsno subvencionisanje univerzalnih usluga van rezervisanog sektora iz prihoda od usluga u rezervisanom sektoru.
Članovima 21. i 66. Zakona reguliše se da Agencija za poštanske usluge određuje tarifne stavove za univerzalnu poštansku uslugu. Međutim, postavlja se pitanje da li je bolja alternativa da tarifne stavove odnosno poštarine za sve druge poštanske usluge koje ne spadaju u domen rezervisanih usluga, već predstavljaju komercijalni servis, biraju sami operateri poštanskih usluga?
Na kraju, treba proceniti kakve će efekte doneti usvajanje ovog zakona. Predviđa se da doći do povećanja zaposlenosti u sektoru poštanskih usluga zbog povećanja broja poštanskih operatora i razvoja tržišta.
Uvođenjem konkurencije na osnovu predloženih rešenja trebalo bi da dođe do poboljšanja kvaliteta pružanja poštanskih usluga građanima Srbija i privredi.
Pretpostavlja se da će konkurencija sama po sebi težiti da smanji cene usluga, što je, po našem mišljenju, malo verovatno.
Obaveza države je da javnom poštanskom operatoru nametne obavezu obezbeđivanja prihvatljive dostupnosti poštanske mreže za univerzalni servis i da privatni poštanski operatori sa svojim mrežama dostupnosti podignu poštanske usluge na viši nivo.
Poslanička grupa PUPS-a će u danu glasanje glasati za usvajanje ovog zakona.
Poštovani gospodine predsedavajući, cenjeni gospodine ministre, cenjeni funkcioneri Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja stvara se konačno dobra pravna osnova za konsolidaciju naplate i reforme penzijske administracije u okviru poznatog projekta "PARIP".
Vlada je, polazeći od utvrđene politike vezane za reformu u oblasti socijalnog osiguranja i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima o realizaciji aktivnosti na sprovođenju reforme u određenim rokovima, kao i nastavak međunarodne finansijske podrške putem beskamatnog kredita na sprovođenju tih reformi, donela 2008. godine uredbu kojom je osnovan Centralni registar kao služba Vlade i kao prelazno rešenje do donošenja zakona o kojem upravo raspravljamo, a kojim će se urediti status i delokrug Centralnog registra.
Kao što je poznato, nastali su veliki problemi oko naplate doprinosa za socijalno osiguranje koje se manifestuju na različite načine, bilo da obveznici uopšte ne plaćaju doprinos, bilo da se kasni oko uplate doprinosa ili da se pak doprinos plaća za sve zaposlene na mnogo nižim osnovicama od onih koje bi bile realne. Naprosto ne zna se šta ko i koliko duguje za neuplaćene doprinose.
Ministar je upravo sada govorio da se ti dugovi kreću oko 200 milijardi, što bi bilo gotovo sve da se pokrije to što se iz budžeta daje za penzije, tako da bi umnogome to sve rasteretilo budžet, da se tu u stvari sprovodi do kraja politika kakva je zakonom utvrđena.
Na ovaj način fondovi za PIO i za zdravstveno osiguranje uskraćeni su u mogućnostima isplata svojih obaveza, pa su prisiljeni da traže dodatna sredstva iz budžeta za podmirivanje tih obaveza, što uvek izaziva velike diskusije i potrese u usvajanju budžetskih sredstava.
Zbog toga će funkcionisanje Centralnog registra omogućiti utvrđivanje odgovarajućeg organizacionog oblika za obavljanje poslova uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka, u kojoj će biti objedinjene različite baze podataka koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja, za poslodavce i za osiguranika, što će, nema sumnje, obezbediti efikasniju kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije u oblasti socijalnog osiguranja i efikasnije funkcionisanje celog sistema socijalne zaštite
Treba istaći da postojećim poreskim zakonima i zakonima kojima se uređuju pojedini oblici socijalnog osiguranja, PIO osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja u slučaju nezaposlenosti uređen je različit način vođenja evidencija o obveznicima doprinosa, poslodavcima i osiguranicima, zbog čega su u praksi vrlo česte pojave da se iste evidencije vode na različiti način kod više organa, bez ikakve koordinacije i usklađivanja, ili se određene evidencije ne vode ni kod jednog od organa.
Sve je to do 2003. godine, kada je Poreska uprava preuzela kontrolu naplate doprinosa za PIO, napravilo potpuni haos gde svako barata svojim podacima, ali na kraju država iz budžeta ipak plaća i povezuje staž radnicima da bi mogli da odu u zasluženu penziju ili da ostvare neko drugo pravo.
Zbog toga je nasušna potreba, po mišljenju poslaničke grupe PUPS-a, da se formira Centralni registar kao jedinstvena i usklađena baza podataka. U sadašnjem sistemu socijalnog osiguranja prava pojedinaca nisu u potpunosti zaštićena od nesavesnih poslodavaca.
Ovim zakonom će se utvrditi redovna mesečna kontrola, analiza i usaglašavanje podataka iz baze centralnog registra obveznicima uplate doprinosa, poslodavcima i osiguranicima u pogledu uplate doprinosa i obaveštavati Poreska uprava o svim uočenim nepravilnostima radi daljeg postupanja, čime će se po našem mišljenju postići visok nivo naplate doprinosa i unaprediti nivo izvršavanja zakonskih obaveza.
Vrlo je važno, po mišljenju poslaničke grupe PUPS-a, istaći da je ovim zakonom utvrđena izmena postojeće zbirne poreske prijave obračunatih i naplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po odbitku, utoliko što će se u nju pored zbirnih podataka o plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, po poslodavcu unositi pojedinačni podaci za svakog osiguranika po svim osnovama, a Poreska uprava će taj deo poreske prijave koji sadrži pojedinačne podatke za svakog osiguranika dostavljati Centralnom registru, koji će vršiti kontrolu tih podataka i njihovo usaglašavanje sa podacima iz jedinstvene baze.
Tako će i sam osiguranik imati podatke na mesečnom nivou da li njegov poslodavac redovno izmiruje obavezu plaćanja doprinosa i na koju osnovicu. Sada će se tačno znati ko kome i šta uplaćuje i ne bi smelo da se dešava da se radnik nađe u takvoj situaciji kada treba da ode u penziju da tek onda sazna da se više godina nije ništa uplaćivalo za njegov doprinos i da nema uslova da tada ode u penziju ukoliko mu se taj staž ne uskladi.
Upravo mesečno izveštavanje na nivou osiguranika, obezbeđivanjem i kontrolom potrebnih podataka doprineće identifikovanju nesavesnih poslodavaca mnogo brže, a izbeglo bi se i to da doprinosi ostanu neuplaćeni, te postane kasno potraživati ta dugovanja, što je do sada bio čest slučaj, naročito u privatnom sektoru.
Vrlo je bitno da se predloženim zakonom o centralnom registru uspostavlja čvrsta povezanost ključnih institucija u sistemu socijalnog osiguranja, kao što je Republički fond za PIO, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i njihova povezanost sa Poreskom upravom, posredstvom Centralnog registra, što predstavlja efikasniji i efektniji sistem razmene podataka za različite svrhe i dovodi do najvažnijeg, a to je poboljšanje usluga korisnicima.
Podatke Centralnog registra mogu koristiti i drugi državni organi, ako budu zainteresovani za korišćenje određenih podataka, što je takođe značajno. Podaci uneti u jedinstvenu bazu ne mogu se brisati i čuvaju se trajno, što je takođe značajno.
Predloženim zakonom uvodi se jedna novina. Predviđa se uvođenje jedinstvenog broja koji će se dodeljivati svakom obvezniku uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i osiguranom licu i njegovu vezu sa postojećim jedinstvenim matičnim brojem građana i poreskim identifikacionim brojem, tako da se navedeni jedinstveni broj može koristiti za potrebe socijalnog osiguranja u razmeni podataka između Centralnog registra i korisnika podataka.
Navedeni broj, što je vrlo važno, biće generisan u skladu sa zahtevima EU, koji se odnosi na sistem identifikacionih brojeva, koji su definisani u okviru Direktive o zaštiti podataka i što tako generisani broj u perspektivi može da preraste u jedini broj koji će se koristiti za potrebe socijalnog osiguranja.
Važno je takođe naglasiti da je u Predlogu zakona predviđeno da će Centralni registar podataka, koji se odnosi na osnovicu doprinosa, visinu uplaćenog doprinosa i periode na koje se te uplate odnose, zbirno prikazati svakog osiguranika na godišnjem nivou i dostavljati Republičkom fondu penzijsko-invalidskog osiguranja do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu.
Ovi podaci će Republičkom fondu PIO biti osnov za sačinjavanje prijave podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade, osnovice osiguranja, odnosno ugovorene naknade i visine uplaćenog doprinosa.
Na kraju, potrebno je istaći da zbog realnih okolnosti, predlogom ovog zakona propisano je da za podnosioce jedinstvene prijave fizičko lice koje nema tehničke mogućnost za dostavljanje prijave u elektronskom obliku, jedinstvenu prijavu podnosi organizaciona jedinica organizacije za obavezno socijalno osiguranje, kojoj će lice obratiti, a na osnovu dokaza koje podnosi na uvid.
Poslanička grupa PUPS-a je ubeđena da će osnivanje i rad Centralnog registra, između ostalog, znatno doprineti boljoj naplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i na taj način smanjiti učešće sredstava iz budžeta, koja su vrlo visoka, za isplatu penzija i drugih obaveza iz penzijsko-invalidskog osiguranja.
Zbog toga će poslanička grupa PUPS-a glasati za ovaj zakon u danu određenom za glasanje.
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ustavna je obaveza Narodne skupštine da, kao najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, donese zakon o Narodnoj skupštini, te da se sva pitanja od značaja za ostvarivanje njene nadležnosti i vršenje funkcije narodnih poslanika urede zakonom. Iako se iz objektivnih, ali i iz subjektivnih razloga kasni sa donošenjem zakona, on je ipak pred nama i nadam se da ćemo ga usvojiti.
Naglašavam da je veoma važno što se ovim zakonom celovito utvrđuje položaj, nadležnost, organizacija i način rada i odlučivanja Narodne skupštine; položaj, prava i dužnost narodnih poslanika, odnos Narodne skupštine prema drugim državnim organima, međunarodna saradnja Narodne skupštine, finansiranje Narodne skupštine, upravljanje imovinom koju koristi Narodna skupština, amblemi, simboli i obeležja Narodne skupštine, kao i položaj stručne službe Narodne skupštine.
Vrlo je bitno istaći da se donošenjem ovog zakona razrađuje i konkretnije sprovodi načelo podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, čiji se međusobni odnos zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Konačno, Narodna skupština dovodi u ravnopravan ustavni položaj organe izvršne i sudske vlasti o kojima su već doneti posebni zakoni.
Možda je trebalo da budemo prvi koji ćemo to doneti, ali jeste tačno da je Ustavom utvrđena podela vlasti, to načelo podele vlasti, ali se posebnim zakonima ova načela upravo razrađuju, što je kompletan sadržaj tog odnosa podele vlasti, jer se sada tačno i precizno u detalje precizira taj odnos.
Ovim zakonom se, a što je vrlo značajno, detaljno razrađuje i taksativno utvrđuje šta Narodna skupština radi kao nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, njene izborne, kontrolne i predstavničke funkcije.
Što se tiče odnosa Narodne skupštine i Vlade, u članu 58. predviđeno je da Vlada, na zahtev Narodne skupštine, podnosi izveštaj o svom radu najmanje jednom godišnje. Čini se da bi bilo bolje da Vlada bez zahteva Narodne skupštine podnosi godišnje izveštaj o svom radu. Takođe je značajno da se Vlada vezuje, mada je i do sada to bila obaveza, ali sada preciznije, da njeni članovi moraju da prisustvuju sednicama Skupštine, takođe i odbora. Dosadašnja praksa je bila dosta loša.
Posebnu pažnju zaslužuje poglavlje o finansiranju Narodne skupštine. Mislim da je to jedna vrlo značajna stvar. Narodna skupština samostalno odlučuje i raspolaže sredstvima za rad Narodne skupštine iliti skupštinskim budžetom.
Veoma je bitno da Vlada ne može bez saglasnosti predsednika Narodne skupštine obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje skupštinskog budžeta. Mislim da bi trebalo i da smo tu ispustili da se preciznije kaže kada predsednik Narodne skupštine može eventualno da da saglasnost, jer ovde kaže bez saglasnosti predsednika Skupštine ne može da se izvrše ove operacije od strane Vlade.
Ništa manje nije značajan ni postupak pripreme predloga skupštinskog budžeta. Mislim da je to jedan dodatni element koji govori o tome da je taj odnos Skupštine prema budžetskim pitanjima sada malo konkretnije i preciznije razrađen kroz postupak što generalni sekretar Skupštine priprema taj predlog i daje ga nadležnom odboru Skupštine, koji utvrđuje taj predlog i dostavlja ga Ministarstvu finansija na mišljenje.
Tu dolazi do određenih usaglašavanja, ako se postigne saglasnost, nadležni odbor Skupštine utvrđuje skupštinski budžet, koji Ministarstvo finansija bez izmena, što je vrlo važno, uključuje u nacrt budžeta Republike Srbije, a takođe bez izmena u predlog zakona o budžetu Republike Srbije.
Međutim, ako se ne postigne saglasnost, što je moguće da se desi između Ministarstva finansija i predloga skupštinskog budžeta, bez izmena se taj predlog budžeta skupštinski uključuje u Predlog zakona o budžetu Republike Srbije. Ovo je vrlo važno.
Ovim postupkom se upravo obezbeđuje ta finansijska samostalnost Narodne skupštine, a čime se i naša Narodna skupština uvrštava u red brojnih parlamenata evropskih zemalja koje imaju samostalno finansijsko raspolaganje sredstvima utvrđenim budžetom.
Mi smo kao Skupština imali niz tih sastanaka i diskusija koje su bile organizovane na raznim mestima i u zemlji i inostranstvu oko tog problema finansiranja Skupštine i tih iskustava koja postoje i u ovim brojnim zemljama u Evropi, koja su različita, doduše, nije to svuda identično, ali mislim da smo se i mi približili dobrim delom ovim principima koji su utvrđeni i u ovim zemljama koje su to do sada uradile.
Na kraju, želim da kažem da je poslanička grupa PUPS-a u toku priprema ovog zakona imala desetak primedbi na tadašnje tekstove koji su se pojavljivali i mi smo te naše primedbe dostavljali skupštinskoj komisiji koja je pripremala Predlog zakona. Sve naše predloge komisija je prihvatila, sem jednog koji je više i formalne prirode, tako da uzimajući to sve u celini, poslanička grupa PUPS-a se opredeljuje da će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona.
Poštovana gospođo predsedavajuća, članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, hteo bih da kažem, mada smo to već raspravljali, oko ovih raznih pitanja vezanih za penzionere. Mislim da je tu pravi galimatijas od raznoraznih tvrdnji i konstatacija.
Prvo, moraju se početi neke činjenice gledati pravim očima i pravim pogledom na to odakle šta potiče i kakvo je stanje. Tih 10% famoznih koji se stalno spominju iz te 2008. godine, faktički i 2009. godine su bile zamrznute penzije i tada su sva ta povećanja koja su bila moguća po zakonu potrošena kroz to. Već u 2010. godini bi po važećem zakonu trebalo da bude usklađivanje dva puta, u martu i u oktobru.
Međutim, upravo zbog situacije u kojoj se nalazimo kao društvo i kao država to ne može da ide, a ono što se tada desilo, 2008. godine, samo je bila jedna sinekura jednoj situaciji koja je bila već dovedena do ivice propasti.
Mi iz ovih diskusija koje se vode o penzionerima i sada vidimo da kada se okrenemo pojedinačnim pokazateljima i broju ljudi koliko primaju određene penzije, onda vidimo da to je dosta loše i nadalje i tačna je tvrdnja da one nisu te koje sada omogućavaju nekakav bezbrižan život, čak ni jednom manjem procentu penzionera, a već o drugima da ne govorimo.
Ali sada šta je u pitanju, prvo ovo što se govori oko toga da je 70, 65, ne znam koliko odnos prosečne penzije prema prosečnoj zaradi je izraz promenjene metodologije. Promenjena je metodologija prošle godine i te penzije se po toj metodologiji, zbog toga što su uvedeni svi zaposleni bez obzira da li primaju zarade ili ne, došle u situaciju da se samo slučajno povećavaju gore. One su faktički, s obzirom na to da taj broj koji je zaposlen, a ne prima zarade, kreću se ispod 60% od tog proseka kada se gleda realno. To je sa jedne strane.
Drugi problem je pitanje tih fondova. Odmah da vam kažem, nisu ti fondovi nikada bili takvi da se moglo njima lako raspolagati. Prvo, u ranijim vremenima se moralo vraćati ako je bilo nešto u tim fondovima, zakonski se to moralo vraćati državi, odnosno kako se govorilo privredi i to se davalo dalje, pa se delilo drugima.
Tek se negde pri kraju 80-ih godina shvatilo da se to samo Srbija i BiH ponašaju tako, pa je onda tu nešto počelo da se gradi u ovoj Srbiji od tih para, tako da sada što imate imovine u fondu PIO je rezultat uglavnom toga.
Dalje, ova tvrdnja da ima mnogo penzionera koji imaju nedovoljan staž se odnosi na invalidske penzionere. Međutim, moram da kažem da ovaj predlog koji ide da se smanje njima te penzije, one su već smanjene kada su utvrđivane te penzije, one su se onda morale smanjivati prema godinama staža koje su imale. One su već smanjene, tako da one nisu ni bile veće.
Moram da kažem i to da su te penzije, invalidske, bile donedavno, čak pre godinu dana, 33% od ukupnog broja, sad su one negde došle do 25%. Znači, vrlo je rigorozna kontrola sada odlaska u penziju.
Drugo, što su se u raznim vremenima i ranije i, permanentno se to dešava, kad dođe do određenih kriza, onda se gleda na sve načine kako bi se omogućilo da ljudi idu u penziju, jer to je bilo kao spasonosno rešenje.
Međutim, tačna je činjenica da mi dok ne budemo imali jaku i zdravu ekonomiju nećemo moći očekivati da će doći do nekakvih boljih dana ni za one što rade ni za one što su u penziji, ali nam se čini da ova cela tranzicija koja se vodila u tom periodu proteklih godina, a i sada što se dešava, nije omogućila da se to na jedan pravi način odvija, nego je to najvećim delom ipak preko tih penzionera se to dešavalo, kad se pogledaju sve te promene zakona i ostalo što je bilo.
Moram da vam kažem, sve firme koje su u procesu privatizacije ne plaćaju doprinose uopšte, a neki i po 10 godina. Sve firme koje su pod stečajem – ne plaća se doprinos, sve firme koje su na sanacijama i ozdravljenjima takođe ne plaćaju doprinos. One pred likvidacijom svakako, verovatno i ne mogu.
Prema tome, kad se pogleda koliko to ukupno se daje tog doprinosa koji bi trebalo da bude kao pravi, njega nema u dovoljnoj meri, a nema ga opet ni sa druge strane, što i ono gde se radi i kod tih najbogatijih tih što ih zovemo tajkuni itd. ne plaća se doprinos onako kako bi se morao plaćati, što bi normalno bilo i kako se to u svetu radi, nego se plaćaju najniži neki doprinosi, ostalo se plaća u kešu, ucenjuju se ljudi, siva ekonomija je, evo u Beogradu je konstatovano da je otprilike nekih 40%. Onda možete da zamislite šta se tu sad dešava oko tog sveta koji ne plaća doprinose.
Ne može to da se obezbedi samo kroz te doprinose ako to nije sređeno u toj sferi, a to mora biti sređeno na drugi i odgovarajući način. Ne kažem da se tu ne treba vršiti određena reforma i ona je počela i uskoro ćemo imati te predloge kako da se dalje ide iz ove situacije u kojoj se nalazimo.
Moram vam reći da je situacija dosta teška u toj penzionerskoj populaciji i imamo velike pritiske i velike kritike i nas poslanika PUPS što ne tražimo da se to poveća, jer kad se govori o poljoprivrednim penzionerima koji nemaju mnogo veće penzije, od osam hiljada pa naniže su, ali moram da vam kažem da je upravo 2003. godine promenjen zakon, do kada je bilo da svi zaposleni u domaćinstvu plaćaju doprinos, a tada se promenilo da samo vlasnik domaćinstva plaća doprinos, pa se naglo smanjio broj tih koji su počeli da plaćaju i sada je logično da je vrlo mali broj tih koji treba da podmire tu potrebu za nekih 230.000 penzionera.
Ima tu dosta načina i mogućnosti da se to učini, ali ne na ovakav način kako se predlaže da bi trebalo da se radi, a kroz fazu reforme sistema koja se priprema treba da se tada obave svi ti razgovori, dogovori, kako ćemo to dalje. Na kraju krajeva, nismo mi jedini u svetu koji imamo ovakav problem, imaju i drugi, pa da nađemo odgovarajuće rešenje.
Mislim da ne vredi sada da plačemo za tom sudbinom penzionera, a da tražimo da se smanjuje ta penzija. Okreni obrni, kako god okrenete ona se smanjuje. Šta bi bilo da nije bilo ni tih 10%? I dalje bi onda trebalo da se smanjuje, jer u određenom momentu, kad nekome nešto pomogneš, pomogneš mu. Jedino je tačna ta činjenica, kaže se – linearno povećanje. Ne može u penzijsko-invalidskom sistemu, to je sistem, ne može tu da bude linearno, ne linearno.
Ne možete sad dati najnižim penzijama kroz taj sistem više, a onim ostalim ne. To ne može tako, može kroz druge načine, kroz socijalne fondove itd. da se pomognu, pored onih drugih i penzioneri, kao što se radi to u Beogradu, što je spomenuto, ili na drugim mestima, ne samo u Beogradu.
Zalažemo se za te socijalne fondove i to je u redu, ali što se tiče penzijsko-invalidskog sistema, on je u stvari prenet kod nas iz razvijenih zemalja zapadne Evrope i on se može usavršavati analogno, kakav je i tamo. Ako idemo u Evropu moramo imati takav sistem koji će da funkcioniše. Što je to sad takvo stanje kakvo jeste? Moram da kažem da nisu krive trenutne situacije koje imamo, niti mi ovde iz PUPS i ne znam ko drugi, nego jedna situacija koja traje već godinama, odnosno već decenijama.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi ministri, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, obistinila se slutnja izražena prilikom rasprave o rebalansu budžeta za 2009. godinu da će globalna ekonomska kriza, uz već postojeću, koju inače imamo, direktno uticati i imati negativne efekte na privredu i finansije u Srbiji. Setimo se da je bilo i suprotnih tvrdnji, čak da to može biti i prednost za razvoj naše privrede.
Ne tvrdim da su negativni pokazatelji osnovnih makroekonomskih indikatora u 2009. godini rezultat samo uticaja globalne ekonomske krize, mada je to očigledno, nego moramo sagledati i vlastite slabosti i nedovoljnu efikasnost u određenim segmentima ekonomskog sistema. Tako je, imajući sve to u vidu, u prvom polugodištu ove godine bruto društveni proizvod smanjen za 4,1% u odnosu na isti period 2008. godine. Fizički obim proizvodnje za prvih 10 meseci ove godine u odnosu na isti period 2008. godine smanjen je za 14%, izvoz robe u prvih 10 meseci smanjen je za 22,4%, a uvoz za 30,7%. Spoljnotrgovinski deficit na kraju septembra ove godine iznosio je 3,8 milijardi evra. Ukupan broj zaposlenih u periodu januar-septembar 2009. godine smanjen je za oko 2%.
Ovo su sve pokazatelji koji su dati u, inače, po mišljenju Poslaničke grupe PUPS, izuzetno dobrom i analitički sveobuhvatnom materijalu za predlog budžeta za 2010. godinu i revidirani memorandum o budžetu i fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu. Navodeći ove u materijalu prezentirane pokazatelje, namera nam je da istaknemo i podvučemo koliko velike napore i izuzetno osmišljenu ekonomsku politiku moramo imati da bismo mogli ostvariti predviđene pokazatelje za budžet za 2010. godinu i makroekonomski okvir za period 2010.- 2012. godina.
Naravno, raduje činjenica da je u četvrtom kvartalu ove godine, koji se upravo bliži kraju, zaustavljeno produbljivanje recesionih tendencija nakon oštrog pada tokom druge polovine 2008. i prve polovine 2009. godine. Tome su evidentno doprinele mere ekonomske politike Vlade i mere monetarne politike Narodna banka Srbije. Tu su svakako i neizbežni MMF sa svojom finansijskom podrškom od 2,9 milijardi evra, Svetska banka i drugi.
Imajući to u vidu, budžet Republike Srbije zasniva se, kao što vidimo, na oceni ekonomskih kretanja u 2009. godini, projekciji makroekonomskih indikatora za 2010. godinu, planiranoj ekonomskoj politici za 2010. godinu. Osnovni ciljevi i smernice ekonomske politike u 2010. godini biće usmereni po Predlogu Vlade na održavanju makroekonomske stabilnosti u uslovima krize, oporavku privrede i stvaranju uslova za povratak održivih, realnih stopa rasta, nastavku procesa evropskih integracija i sprovođenju strukturnih reformi, posebno javnog sektora.
Zadržao bih se samo na nekoliko projektovanih osnovnih makroekonomskih pokazatelja za 2010. godinu koji bi, ukoliko se ostvare, predstavljali veliku prekretnicu u ekonomskom razvoju Srbije, što Poslanička grupa PUPS svesrdno želi i podržava. Tako, na primer, predviđa se da godišnja stopa realnog rasta bruto društvenog proizvoda od minus 3% u 2009. godini u 2010. godini iznosi 1,5%, lična potrošnja od minus 7% se povećava na 3,6%, investicije od minus 22,3% na 4,7%, izvoz roba i usluga od minus 8% na 6,2%, uvoz od minus 16,8% na 4,8%.
Trebalo bi, po mom mišljenju, svestrano sagledati da li su ovakve prognoze realne i da li ih je, uz sve napore i mere, moguće ostvariti.
Poslanička grupa PUPS smatra da bi bilo izuzetno dobro da se ta prekretnica u ekonomiji Srbije u 2010. godini i ostvari. To bi omogućilo da se u 2011. i 2012. godini učini realna predložena projekcija razvoja.
Osvrnuo bih se ukratko i na predlog finansijskog plana Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. Za 2010. godinu je predviđeno da donacije i transferi u Fondu iznose 215 milijardi dinara, što iznosi 45,59% potrebnih sredstava. Taj odnos se zadržao na gotovo istom nivou kao što je bio u 2009. godini.
Glavni problem je što se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i dalje ne uplaćuju redovno i što su znatno niži nego što bi morali da budu. Za oko 600.000 osiguranika plaćaju se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na mnogo niže zarade nego što bi trebalo, ili se neredovno uplaćuju, a u sivoj ekonomiji, koja je još uvek vrlo visoka, uopšte se ne uplaćuju bilo kakvi doprinosi.
Kod velikog broja zaposlenih javljaju se prekidi u penzijskom stažu, pa ih onda država mora uplaćivati da bi takvi osiguranici mogli da ostvaruju pravo na penziju. Još uvek se procenjuje da se dugovi za neuplaćeni doprinos kreću preko 100 milijardi dinara. Inače, finansijski plan Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja opterećen je i nekim stvarima koje bi trebalo prebaciti na druge transfere, kao na primer zdravstveno osiguranje penzionera koje se vrši samo prebacivanjem iz Fonda PIO u Fond za zdravstveno osiguranje, a to iznosi oko 50 milijardi dinara. Zatim, drugi transferi za druge socijalne kategorije i institucije, kao što su telesno oštećenje, tuđa nega i pomoć, kao i neki drugi, što sve ukupno iznosi oko 70 milijardi, što bi značilo mnogo manje u tom planu kada se procenjuje koliko se troši za taj naš fond PIO.
U članu 39. Predloga zakona o budžetu Srbije za 2010. godinu, predviđeno je da, ukoliko se u 2010. godini prihodi organizacija za obavezno socijalno osiguranje po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ostvaruju u manjim iznosima od iznosa utvrđenim finansijskim planovima za 2010. godinu, upravni odbori svojim odlukama treba da daju saglasnost na ono što saglasnost daje i Vlada i da se ograniče rashodi u skladu sa smanjenim prihodima.
Slažem se da se i upravni odbori i poslovni organi u organizacijama za obavezno socijalno osiguranje maksimalno angažuju u granicama svojih ovlašćenja, da prihodi i rashodi njima budu uravnoteženi.
Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije smatra da su kontrolni organi u Ministarstvu finansija i drugi dužni da mnogo efikasnije i upornije rade na obaveznoj naplati doprinosa. Bojim se da, ukoliko se nastavi po dosadašnjoj praksi, ne bude problema vezanih za penzije, posebno u sektoru za penzije poljoprivrednika. Naime, i zarade u javnom sektoru i penzije će prema Predlogu budžeta za 2010. godinu biti zamrznute. Penzije će prema projekcijama finansijskih planova u 2011. godini biti usklađene dva puta ukupno za oko 8%, a isto tako i u 2012. godini.
Inače, odnos prosečne penzije i prosečne neto zarade u periodu januar – oktobar 2009. godine iznosio je 63,3%. Zbog postojećeg stanja oko obezbeđivanja sredstava za isplate penzija stalno se vrše pritisci da se penzije smanje, tako da, sa jedne strane, imamo očekivanja od velikog broja penzionera, oko 500.000 ih sa penzijom do 10.000 dinara, najveći je problem kod poljoprivrednih penzionera. – oni svi očekuju da dođe do povećanja penzija. Sa druge strane vrše se veliki napori da se penzije zadrže na postojećem nivou i da ne dođe do njihovog smanjenja. Oko toga su maksimalno angažovani mnogi od članova Vlade, između ostalih i potpredsednik Vlade dr Jovan Krkobabić.
Nadamo se da će predstojeća reforma sistema penzijskog i invalidskog sistema, na kojoj se intenzivno radi, kao i konstatacija u članu 42. stav 2. Zakona o budžetu, da će Vlada pratiti monetarno-finansijska i ekonomska kretanja u 2010. godini i, u skladu s tim, može predložiti odgovarajuće mere, pomoći da se nešto učini na stabilizaciji penzijskog sistema u celini, što je vrlo dobro i pozitivno da se i ovaj problem počne ozbiljno rešavati.
Na kraju, Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon o budžetu Srbije i prateće akte. Hvala.
Želeo bih da kažem sledeće. Danas smo u diskusiji čuli izuzetno mnogo raznoraznih izjava, s jedne strane, počinju da se liju krokodilske suze nad sudbinom pojedinačnih situacija sa penzionerima, a sa druge strane, ogromna kritika se upućuje njima, i to neosnovana, da su oni glavni kočničari razvoja, da su protiv ulaska u EU itd. Sve su to netačne stvari.
Tačne je sledeće: PUPS, a i Savez penzionera Srbije, i pre toga se borio za to da što manje sredstava iz budžeta ulazi u alimentaciju penzija.
Međutim, situacija koja je iz godine u godinu nailazila, od 1994. naovamo, uvek je dovodila do toga da se tu dešavalo štošta i što nije išlo u prilog tome. I sada smo još uvek u toj fazi.
Zašto? Zato što moramo raščistiti šta je to što treba davati kao doprinos i ko treba da daje taj doprinos. Uzmite samo poljoprivredne penzionere – od 2003. godine ukinuto je da svaki zaposlen u poljoprivrednom domaćinstvu bude osiguranik, nego je ostavljeno da samo vlasnik tog domaćinstva bude osiguranik i onda se radikalno smanjio broj tih osiguranika, a to je dovelo da je to kategorija od 240 hiljada penzionera koji su u najtežoj situaciji.
Sa druge strane, Fond penzijsko-invalidskog osiguranja ima evidentiranu imovinu tog fonda – šta je iz tog fonda ulagano u raznorazne delatnosti i bilo bi dobro kada bi se ta imovina na određen način vratila tom fondu da bi se on kapitalizovao, pa i sada, moram da kažem, iz tih raznih institucija, preduzeća, dosta se uplaćuju pare kao profit u budžet, a to ne ide direktno da se vidi da je to od tog dela i od ovih 215 milijardi. Neće moći opstati da tih 215 milijardi budu te pare koje će rešavati ovu sudbinu. Nadam se i na tome se dosta radi, da se u reformi penzijskog sistema nađe pravi način kako će se sve ovo voditi dalje i kako će da ide.
Trenutno u Evropi ima 90.000 penzionera, to možete da proverite na Internetu, do 2050. smatra se da će ih biti 150.000. Situacija je takva kakva je, i ti naši penzioneri se u stvari više zalažu da dobiju kriterijume kakvi su u Evropi, nego što su oni protiv te Evrope.
Oni su protiv ovakve situacije u kojoj se sada nalazimo sa privatizacijom, a privatizacija je takva da ono što je privatizovano ne ide onako kako se to računalo od strane penzionera koji su i ulagali velike pare dok su radili, mimo doprinosa, od svojih plata, pa su stvorili ogromna privredna preduzeća, ogromne sisteme itd, koji sada uopšte ne funkcionišu; vidite, i ovi sada što leže u Lapovu upravo su ti za koje se ne plaća nikakav doprinos, a taj vlasnik ima pare, samo su one na drugoj strani, ali on neće da plati za to.
Prema tome, ako mi ovako nastavimo sa tim stanjem kakvo je do sada bilo, mi ćemo doći u situaciju da niko neće ni hteli da uplaćuje jer nema sankcija prema njima i onda ćemo doći u situaciju da penzija postane socijalno davanje i socijalna kategorija. Penzija je ekonomska kategorija. To je sve zarađeno na određeni način. Dakle, treba tražiti druge načine kako ćemo mi obezbediti investicije, kako ćemo unaprediti tu našu ekonomiju i privredu.
Molim vas, niko ne spominje, a ja ću sada reći jednu stvar koja će možda mnoge uvrediti – dajte da ukinemo sve ove prateće službe koje prate silne ljude, sa silnim automobilima, sa silnim pratiocima, itd, pa ćete videti šta i tu možemo da uštedimo. O tome niko neće da govori, to sve treba da je normalno. Ali, kada se radi o onome što treba dati za penzionere, zbog toga što je situacija takva, a ne zato što se nije našlo pravo rešenje. Kamo sreće da taj Kruševac, Kraljevo, Valjevo, Šabac, Novi Sad, Niš i ostalo, koji su bili giganti naše industrije – što to ne funkcioniše, gospodo draga?! Ne funkcioniše ništa, para nema, a mi onda tražimo kako to da izvedemo. Budžeti nisu za investiranje, budžeti su samo za podsticaje. Za investicije treba tražiti druge izlaze.
Što se tiče penzionera, nemamo mi nikakav monopol da samo mi njih zastupamo, ali, molim vas, treba da budemo razumni, da nađemo zajednički način kako ćemo izaći iz svega toga, a ne ovako, znate, jer davanje tih etiketa kao da mi pojedosmo sve živo, a ovamo, najugroženiji ljudi od svih drugih. Hvala vam.
Potpuno se slažem sa tim da se u proteklim vremenima išlo u penziju tako kakva je u određenom trenutku bila politička situacija u našoj zemlji i da ima jedan veliki broj penzionera koji nisu ispunili pun staž.
Takođe, bile su široke kategorije koje su imale određene beneficije i rano odlazile u penziju i upravo se sada predlažu mere koje će učiniti da se tome stane na put.
Dakle, da se skrate ti razni procesi koji su do sada bili, uključujući čak i ove neke najnovije nacionalne penzije koje se pojavljuju za ove ili one kategorije, a koje ipak treba vrlo jasno i precizno oceniti i podvesti ih pod zakonske norme. Sa te strane nema problema i mi upravo insistiramo u ovoj reformi penzijskog sistema i pri donošenju ovog novog zakona da se te stvari izmene i da se što više raščiste ti razni odnosi.
Međutim, što se tiče tog sveta koji je ranije otišao u penziju i ostalo, mislim da mu se ne može prigovarati da nema razumevanja za sve to.
Imao je razumevanja za sve to vreme, jer su, moram da kažem, od 1994. godine naovamo stalno vršene neke restrikcije, menjani su uslovi, tako da, kada pogledate koliko ljudi živi sa tim minimalnim penzijama, itd, to je ogroman broj ljudi, a s druge strane, ne preduzimaju se ove mere o kojima govorim, ne samo u pogledu tih restrikcija u penzijskom i invalidskom sistemu, nego i svemu onome što treba da nadomesti ono što se zove doprinos za socijalno osiguranje, odnosno za penzijsko i invalidsko osiguranje da bi se došlo jedne čiste situacije, gde će, sem onih kategorija koje je država odredila da ih finansira iz budžeta, za te određene kategorije, ni to nije mali broj, da se to onda dovede na jednu čistu ravan i da bude čista situacija.
Inače, potpuno se slažem da, ako bismo ovako nastavili, ne samo penzioneri, nego ćemo i mi u celini doći u mnogim stvarima u tešku situaciju, da neće moći da funkcioniše štošta drugo, jer ako nema razvoja, nema ništa, onda nema ni govora o nekakvom životu.
Dakle, stvar je u tome da se realno procenjuje svaka situacija, a uskoro ćemo imati i zakon o reformi penzijskog i invalidskog sistema, da se to i uradi, koliko se može i koliko bude prihvatljivo. Inače, nikakve mi ucene nikome nismo činili, nego smo, kada smo bili u kampanji za izbore, govorili o tome da treba popraviti to stanje, koje je išlo ka tome, što reče jutros, ne znam ko je spominjao, gospodin Krasić, ko li, taj socijalni genocid koji se pripremao. Da smo sada u toj situaciji, sada bismo imali silna ubistva. Da vam ne pričam sada kakva je smrtnost među tom kategorijom i kakve su sve to situacije...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... to je posebna priča, ali, molim vas, da to razumete dobro.
Reklamiram član 101. stav 2. Gospodin Andrić je spomenuo i mene lično u funkciji fonda, u funkciji da sam predstavnik, a i gospodin Miladin Kovačević, političke partije. Ne, gospodine Andriću, u fondu se upravlja tripartitno –poslodavci, sindikalci, koji zastupaju osiguranike, i korisnici, penzioneri. To čini Upravni odbor – po sedam članova. Ja sam u taj upravni odbor došao iz Saveza penzionera i kad nije postojala ova partija.
Da se tu zna i oko toga još da dodam da upravo i poslodavci i mi dole svi tražimo reformu tog sistema, u principu da dođe do toga da on postane jedan fond koji će kapitalizirati svu tu svoju imovinu i sva prava koja je imao i koja je stekao još odranije. To da se razumemo. A tih 10% što su se istopili, istopilo se kod svih, ne samo kod tih nesrećnih penzionera. Tih 10%, istopilo se kod svakoga ako je imao takvu situaciju, u kakvoj je bio. Hvala.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podleže ozbiljnoj kritici veliko kašnjenje u proceduri donošenje statuta AP Vojvodine.
Period duži od godinu dana protekao je u stalnom očekivanju da se donese zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine na osnovu kojeg bi se tek i moglo pristupiti izradi statuta. Međutim, šta se događalo? Zakon je kasnio, a Skupština AP Vojvodine je, pozivajući se na to da ističe rok za usaglašavanje sa Ustavom, donela Predlog statuta, umesto da je, što bi bilo bolje, vršila snažan pritisak na Republiku da donese pre zakon.
Predlog statuta koji je donet, bez saznanja Skupštine AP Vojvodine kakve će se nadležnosti Vojvodine utvrditi zakonom, prejudicirao je neka rešenja koja su bila suprotna Ustavu, ipak. Logično, to je u javnosti izazvalo stalne diskusije i rasprave o tome šta se ovim činom i ovim preuranjenim Predlogom statuta želelo postići.
Ima čak mišljenja da je to sve namerno činjeno, ali u to ne verujem i sumnjam da je to bila tendencija. Mislim da se tu više radilo o slaboj koordinaciji između Pokrajine i Republike. Suština pokrajinskog statuta treba da bude operacionalizacija ustavnog koncepta pokrajinske autonomije, a ne da ga koriguje niti da ga dograđuje, što je pak ovaj statut u nekom smislu učino.
Pošto je postalo očigledno da takav Predlog statuta AP Vojvodine, kakav je bio napravljen, teško da može biti prihvaćen, pristupilo se u Skupštini Vojvodine tzv. pravno-tehničkoj redakciji statuta. Pod tom definicijom promenjene su neke bitne odredbe statuta, koje je predložilo Izvršno veće Vojvodine, a posebno su izvršene bitne promene šest odredaba koje je SPS predložila svojim amandmanima.
Po mišljenju poslaničke grupe PUPS ove promene koje su prihvaćene nisu samo pravno-tehnička redakcija teksta statuta, već se radi i o suštinskim promenama teksta koji je faktički najviše izazivao najširu polemiku u javnosti i stvarao razne zabune.
Evo nekih od tih promena teksta, iz kojih se vidi o čemu se radi. Sada imamo novi tekst i sadržaj, koji glasi da je Vojvodina neotuđivi deo Srbije, umesto što je bilo da je sastavni deo jedinstvenog, kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora srednje Evrope. Ona to u stvari jeste, ali trebalo je to mnogo jasnije da se kaže i poveže sa ovim što je gospođa Suzana govorila.
Da pokrajinske skupštinske odluke neće imati snagu zakona, kako je to bilo predviđeno predlogom statuta, da Vojvodina može sklapati samo međuregionalne, a ne međunarodne ugovore, da neće imati glavni grad, nego glavni administrativni centar, mada se, moram istaći opet, pravi neka nova zavrzlama, pa se u naslovu ostavlja - glavni grad, a u članu teksta se govori o glavnom administrativnom centru.
Lično mislim da to u suštini nije nikakav bitan niti elemenat autonomnosti, niti je tako bitno pitanje, jer Ustav Srbije tako nešto i ne predviđa, a i građani Vojvodine od toga nemaju nekakvu posebnu vajdu, mada se slažem sa tim da se to u svetu naziva i na jedan i na drugi način.
Takođe je važno i to da Pokrajina neće moći samostalno da odlučuje o promeni sopstvenih granica. Moram naglasiti da ima još nekih odredaba statuta koje baš nisu usaglašene sa Ustavom, što može u budućnosti izazivati određene nesporazume i nedoumice.
Tako mislim, na primer, da je član 6. Predloga statuta sasvim nepotreban, a i netačan, jer je pitanje ravnopravnosti precizno definisano u članu 1. Ustava Srbije, gde je rečeno da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovano na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
U članu 33. se kaže da je Skupština AP Vojvodine najviši nosilac normativnih vlasti u AP Vojvodini, dok se u članu 19. statuta nabrajaju taksativno svi opšti, ali i pojedinačni akti, čak i deklaracije i rezolucije koje su više politički akti, ali mislim na to ne smeta ništa.
Što se tiče prava Skupštine AP Vojvodine da donese akt o osnivanju razvojne banke Vojvodine radi podsticanja privrednog i društvenog razvoja Vojvodine, ne bi trebalo da ima problema, ako banka bude više komercijalna, a ne državna, koja bi se neposredno mešala u privredni i društveni život Pokrajine, ne bi smela izigravati neku vrstu NBS.
Istina, u članu 97. tačka 6. Ustava čitav bankarski sistem je u nadležnosti Republike Srbije, pa to treba u tom smislu usaglasiti.
U članu 28. stav 2. Predloga statuta predviđeno je da se radi zakonitog, uspešnog i nesmetanog obavljanja poslova iz svoje nadležnosti AP Vojvodina može predložiti osnivanje stalne i mešovite komisije, sastavljene od predstavnika organa Republike i organa AP Vojvodine. To je dobro razmišljanje kako bi se poboljšalo funkcionisanje Pokrajine, ali pitanje je da li je dobro rešenje stvaranje takve komisije ili neko drugačije bolje rešenje, jer poznato je da komisije nisu baš najsrećnija rešenja kad se radi o ovakvim pitanjima.
Čini mi se da bi zalaganje AP Vojvodine da u zakonom poverenim poslovima, bar u nekim od njih, na primer poljoprivredi, bilo mnogo važnije i značajnije ostvarivanje prava građana, nego da li je na primer Novi Sad glavni grad ili administrativni centar. Po mom mišljenju, to smatram ne toliko bitnim.
Trenutak je inače da se ovom prilikom uputi ozbiljno upozorenje na činjenicu što se kasni u nekom vidu i obliku regionalizacije, i posebno decentralizacije u celoj Republici, jer da je do toga došlo, mogla se lako izbeći sada nastala neka vrsta asimetričnosti u funkcionisanju Republike, koja će sigurno često izazivati nepotrebne probleme.
Decentralizaciju Republike Srbije trebalo bi, po mišljenju PUPS, što pre započeti i zasnivati je na osnaženoj i višestepeno organizovanoj lokalnoj samoupravi, pri čemu bi se najvišim jedinicama lokalne samouprave omogućilo funkcionalno povezivanje, u cilju realizovanja projekata koji nadmašuju privredne potencijale svake od njih. To bi bio i način da se ubrza decentralizacija i na pokrajinskom nivou, a isto tako da se posebne geografske celine u okviru Vojvodine, Banat, Bačka i Srem, afirmišu i dobiju određeni stepen nadležnosti, imajući u vidu da se i one u mnogo čemu međusobno razlikuju.
U procesu decentralizacije mora se što pre rešavati pitanje funkcionisanja nekih opština, jer je zabrinjavajuće stanje u većini opština na jugu Srbije, a i u nekim obodnim opštinama istočne Srbije. Želim posebno da istaknem i činjenicu da se ne tako retko, od nekih javnih ličnosti iz raznih sfera života u Vojvodini može čuti žal za autonomijom iz 1974. godine, koja je tadašnjim Ustavom SFRJ bila gotovo u svemu izjednačena sa Republikom, tako da su Vojvodina i KiM bile konstitutivni deo federacije.
Srbija je bila slučaj sui generis, jer su predstavnici pokrajina u Skupštini Srbije učestvovali u donošenju svih odluka, koje su se u stvari odnosile na deo Srbije van pokrajina, a predstavnici republičkih organa nisu imali adekvatna prava u odlučivanju u pokrajinama.
Tada se bila uobičajila definicija Srbije van pokrajina, kao Užas, što će reći uža Srbija. Težiti sada od bilo koga stvaranju onakve pokrajine iz Ustava 1974. znači, po mišljenju partije Ujedinjenih penzionera Srbije, u stvari, tražiti samostalnu državu, a ne nikakvu pokrajinu.
Na kraju, poslanička grupa Parija ujedinjenih penzionera Srbije se nada će doći do daljeg poboljšanja teksta zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine usvajanjem određenih amandmana i adekvatno tome usklađivanja statuta, pa će u danu za glasanje glasati za Predlog zakona i dati svoju saglasnost na statut.
Izvinjavam se, moja diskusija je više okrenuta statutu, pa ću sutra o tome da govorim, a oko ovoga ne bih sada. Imam nešto malo, sutra ću o statutu da govorim.