Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Đuro Perić

Đuro Perić

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Govori

Gospodin Obradović je pokrenuo jedno pitanje vezano za razgovore s MMF-om. Upravo zbog kontradiktornih izjava koje su bile u javnosti pre nekog vremena, a to će se verovatno i dalje nastaviti, mi smo juče, kao poslanička grupa, imali sastanak u Vladi kod potpredsednika Krkobabića, gde smo dobili prezentaciju zaključaka Vlade o tome šta je tada stvarno dogovoreno. U tom smislu, nama je prezentirano ono što je on i javno govorio o tome. Potpuno se slažem da treba ovde da se dostavi to što je stvarno dogovoreno, da Vlada prezentira Skupštini taj pravi rezultat, a ne ono što se posle razgovora pojavljuje u javnosti, kontradiktorno, što svako izjavljuje na svoj način. Hvala.
Poštovana gospođo predsedniče, uvažena gospođo i gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se ukratko na Predlog zakona o tajnosti podataka.
Prvo želim da istaknem da je izuzetno važno i korisno što se ovaj zakon konačno donosi. Bilo je krajnje vreme da se to učini. Mi smo, inače, kao država, što se tiče tajnih podataka tiče, a i tajni uopšte, po mom mišljenju, do sada bili gotovo otvorena knjiga za svakoga koga je nešto posebno interesovalo. Ponekad se stiče utisak da kod nas tajni i nema.
Činjenica je da smo gotovo jedina država u Evropi koja materiju pravnog režima tajnih podataka nije regulisala jednim zakonom na celovit, precizan i temeljan način. Dovoljno je istaći da je ova materija do sada bila regulisana u preko 400, uglavnom, podzakonskih akata. Može se samo zamisliti kako to u praksi izgleda.
Ovim predlogom zakona omogućeno je da se u ovoj oblasti postigne najvažniji cilj, a to je da se u jednom zakonu propišu kriterijumi na osnovu kojih će se domaći i strani podaci od interesa za Republiku Srbiju odrediti kao tajni, zatim, definišu ovlašćenja, ovlašćena lica za određivanje tajnosti podataka, da se na jednoobrazan način propišu pravila za određivanje stepena tajnosti, način označavanja stepena tajnosti, kao i da se precizno utvrde rokovi i uslovi prestanka tajnosti podataka.
Posebno je važno odrediti organ koji bi na nacionalnom nivou bio nadležan za sprovođenje i kontrolu primene zakona. Predlaže se da je najprihvatljivije da taj organ bude Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, mada Vlada može odrediti i drugi državni organ za taj posao, koji bi bio služba Vlade. Ipak, mislim da je najcelishodnije i najekonomičnije da to upravo bude Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost.
U Predlogu zakona predviđeno je koji podatak se može odrediti kao tajni i kaže se – kao tajni podatak može se odrediti podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanje neovlašćenom licu nastala šteta za interese Republike Srbije, a koja je pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Iako je taksativno navedeno na šta se podaci odnose, mislim da kod procenjivanja pretežnosti moguće štete treba biti oprezan. Često su moguće i tzv. indirektne štete, koje mogu u svom zbiru, a i pojedinačno, biti i veće od osnovne štete.
Treba istaći da je izuzetno važno što je posebno regulisano da se tajnim podatkom ne smatraju podaci koji su označeni kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja.
U Predlogu zakona su precizno utvrđena ovlašćena lica koja određuju tajnost podataka, pod uslovima i na način utvrđen u samom zakonu.
Jedan od najbitnijih elemenata tajnih podataka, po ovom predlogu zakona, je svakako utvrđivanje stepena tajnosti. Najveći stepen tajnosti je ''državna tajna'', u cilju sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interese Republike Srbije, zatim, ''strogo poverljivo'' – za sprečavanje teške štete, ''poverljivo'' – za sprečavanje štete, i ''interno'' – za sprečavanja nastanka štete za rad organa javne vlasti.
Što se tiče prestanka tajnosti podataka, predviđeni su rokovi koji se uobičajeno primenjuju u uporednom pravu, tako da su primereno odmereni i ovde.
U članu 26. Predloga zakona utvrđeno je da Narodna skupština, predsednik Republike i Vlada mogu sa pojedinih dokumenata opozvati oznaku tajnosti, bez obzira na stepen tajnosti, ako je to u javnom interesu, ili zbog izvršavanja međusobnih obaveza. Ovo su logična ovlašćenja, s obzirom na to da se radi o najvišim državnim organima Republike Srbije.
Nadam se da personalne promene u ovim organima neće biti od uticaja na sam čin opoziva.
U trećem poglavlju Predloga zakona, od člana 30. do člana 37, predviđene su mere zaštite javnih podataka. Nema sumnje da je najstrožija primena, inače, dobro predviđenih mera zaštite, kako opštih, koje su predviđene u članu 32. Predloga zakona, tako i posebnih, koje će Vlada posebnim aktom utvrditi, jedan od najbitnijih elemenata za primenu ovog zakona.
Mi smo, inače, kao društvo poznati po tome da se, uprkos strogim zabranama, u pojedinim slučajevima čak i odgovorna lica aljkavo ponašaju oko čuvanja i zaštite tajnih podataka. Ti podaci se neretko nađu u rukama i onih pojedinaca i institucija u kojima se nikako ne bi smeli naći. Ovde ne mislim na one slučajeve gde se to namerno čini i predstavlja teško krivično delo.
Što se tiče postupka za izdavanje odobrenja, odnosno dozvole za pristup pojedinim tajnim podacima, mislim da su vrlo precizno i detaljno predviđeni u petom poglavlju od člana 49. do člana 85, i samo je pitanje, što je najbitnije, da se dosledno primene u praksi.
Konačno, kada se radi o sankcijama, kaznene odredbe koje se odnose na krivično delo, po mom mišljenju su primerene i dobro stepenovane, a što se tiče novčanih kazni za prekršajnu odgovornost odgovornog lica u organu javne vlasti, mislim da su niske.
Na primer, u članu 99. tačka 3. se kaže da ako odgovorno lice označi tajne podatke sadržane u dokumentu neodgovarajućim stepenom tajnosti, to može da izazove teške posledice.
Tu je i primena stepena tajnosti dokumenata suprotno odredbi člana 27, zatim, ako ne propiše, organizuje i nadzire opšte i posebne mere zaštite ovih podataka, što znači da je moguć pristup njima. Ima tu i drugih slučajeva – ako tajne podatke dostavi pravnim i fizičkim licima suprotno odredbi čl. 47. Znači, pogrešna dostava tih podataka. Sve to može da izazove daleko veće posledice i od onih koje imaju karakter krivičnog dela. Prema tome, mislim da je kazna od 5.000 do 50.000 dosta niska. Na kraju da kažem da će Poslanička grupa PUPS-a, u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon. Hvala.
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pročitao sam u novinama da je u subotu usred Beograda famozni pevač Tompson, poznati ustaški ideolog, održao koncert i tom prilikom je uzvikivao razne pokliče - za dom spremni i raznorazne druge izjave, a poznato je da je pre nekoliko dana imao koncert u Zagrebu, gde je takođe sličnih stvari bilo i oko toga je bilo dosta komentara, a takođe je poznato da su mnoge zapadnoevropske zemlje zabranile tom pevaču da drži koncerte takve sadržine.
Interesuje me ko je odobrio takav koncert i ko ga je organizovao.
Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pitanja su za ministra poljoprivrede i ministra zdravlja.
Prvo, zbog različitog tumačenja novog Zakona o bezbednosti hrane, koji je stupio na snagu 10. juna, Sanitarna i Veterinarska inspekcija u Beogradu već preko mesec dana ne vrši kontrolu lako kvarljivih namirnica, kao što su meso, mlečni proizvodi, jaja, sladoled i drugo, prebacujući jedni na druge odgovornost da je to nadležnost ove, a ne one inspekcije.
Pitam - kada će ova dva ministarstva uspostaviti redovnu i kvalitetnu kontrolu ovih lako kvarljivih namirnica koje mogu izazvati teške posledice za zdravlje?
Drugo, gotovo svi proizvođači pakovanih mlečnih, a i nekih drugih proizvoda, deklarišu nenormalno duge rokove upotrebe, tako da ti proizvodi nisu za korišćenje iako je rok za upotrebu nekada još celih 10 do 15 dana.
Lično sam jutros morao da bacim jogurt kome je rok 5. avgusta, a on već sada nije za upotrebu. Kakve se mere preduzimaju da do ovog ne dolazi jer su građani prisiljeni da bacaju pre roka takve neupotrebljive proizvode, izlažu se šteti i nepotrebnim troškovima?
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, predlogom seta zakona iz oblasti pravosuđa meni se čini da se radi o daljem procesu dogradnje našeg pravosudnog sistema i poboljšanja mnogih rešenja koja su do sada bila manjkava.
Neki od predloga ovih zakona su obaveza koja proističu kao obaveza iz međunarodnih ugovora, ali u celini predlozi ovih zakona sadrže, pored regulisanja određenih pitanja neophodnih za efikasniji rad pravosudnih organa, i potrebu da se konkretno primene evropski pravni standardi i prihvate preporuke Saveta Evrope i evropska sudska praksa, kao i rešenja koja proističu iz ratifikovanih međunarodnih konvencija iz oblasti krivičnog prava. Pojedinim predlozima zakona vrši se usklađivanje pojedinih odredaba koje proističu iz obaveza donošenja Ustava Republike Srbije i promena u ustavno-pravnom uređenju Srbije posle raskida zajednice koju smo imali.
Po meni, svakako da je najznačajnije i primarno pitanje što se predlažu izmene i dopune dva krovna zakonika, Krivičnog zakonika i ZKP, jer predložena rešenja u njima će znatno poboljšati i olakšati primenu ovih zakona kada se radi o teškim kriminalnim delima, kao što su na primer krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teška krivična dela.
Mislim da je dobro što je predložena izmena i dopuna Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, posebno što se proširuje primena ovog zakona na korupciju i druga posebno teška krivična dela i time omogućava primena odredaba Glave 29a ZKP, i na postupak za takva krivična dela. Značajno je i to što se u Predlogu ovog zakona povećavaju stručni kriterijumi za sudije u Posebnom odeljenju Višeg i Apelacionog suda.
Pošto smo kao društvo i država suočeni sa raznim pojavama organizovanog kriminala, zaista je potrebno da se donese poseban zakon o izvršenju kazne zatora za krivična dela organizovanog kriminala i na taj način onemogući da osuđeni posredno, preko drugih lica ili na razne druge načine, utiču i nastave da organizuju ili usmeravaju kriminalne aktivnosti svoje ili nekih drugih kriminalnih grupa.
Važno je naglasiti da važeći zakon o izvršenju krivičnih sankcija ne pravi razliku u režimu izdržavanja kazne zatvora između lica koja su osuđena za krivična dela organizovanog kriminala i lica osuđena za druga krivična dela. Zbog toga se ovim zakonom omogućava obrazovanje Posebnog odeljenja za izvršenje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, krivična dela terorizma i međunarodnog terorizma, krivična dela u međunarodnom humanitarnom pravu i druga koja se izvršavaju u kazneno-popravnim zavodima zatvorenog tipa, sa posebnim obezbeđenjem.
S obzorom da se dodatno ograničavaju prava osuđenih donošenjem ovog predloženog posebnog zakona, jer se jedino zakonom mogu predvideti dodatna ograničenja prava osuđenih, jedino je moguće uspostaviti osetljivu ravnotežu između potrebe da se društvo pojačano zaštiti od organizovanog kriminala i potrebe da se ispoštuju međunarodni standardi u oblasti ljudskih prava osuđenih.
Na kraju, želeo bih da istaknem da imamo, kao poslanička grupa, zahtev 54 nevladine organizacije, koje su molile da podržimo amandmane koji su podneti za krivična dela nasilja u porodici. Ovom prilikom izjavljujem da ćemo mi, kao poslanička grupa, prihvatiti to da podržimo, te predloge koji su dati u tim amandmanima, a radi se o dva amandmana, kao što će i poslanička grupa PUPS, u danu određenom za glasanje, glasati za predloženi set ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.
Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čvrsto se nadam da ćemo konačno doneti ovaj zakon, koji je, kako smo već čuli, bio u proceduri i šta se sve s njim dešavalo za ovih nekoliko godina. Red je da se nešto što je nasušna potreba, iz više razloga, i donese.
Što se tiče ocena ovog zakona, moram da kažem da je on, stručno gledano, s pravno-tehničke tačke, jedan od zakona koje smo ovde imali u poslednje vreme, tj. vrlo je koncizan, precizan, definicije su jasne. Ne ulazimo u to da li je taj zakon materijalno mogao da obuhvati nešto šire i druge probleme, ali s ove pravno-tehničke strane, zaista je jedan od najboljih, po mom mišljenju.
Mislim da je vrlo bitno da donošenjem ovih zakona razrešimo i neke probleme vezane za ovo pregrupisavanje, šta su udruženja, šta su nevladine organizacije, šta je taj civilni sektor, šta je taj treći sektor itd., da se tu raščiste neke stvari.
Moram da kažem da ni kreatorima ovog zakona nije bilo lako, po mom mišljenju, doneti jedan ovakav zakon, s obzirom na to da se radi, kao što čusmo, o oko 30. 000 ovih radnih subjekata, tu je, doduše, dominantna ova grupacija tzv. lobističkih udruženja, ali napraviti jedan zajednički sadržatelj svega toga da bi ovo funkcionisalo kako treba, mislim da je zaista velika umešnost.
Zbog toga mislim da je vrlo dobro što se u zakonu, u članu 78, određuje rok od 18 meseci da bi se videlo kako će sve ovo da funkcioniše i da li će biti potrebe da se za neke specifične slučajeve, pojedina udruženja, možda donosi i neki poseban zakon, za šta mislim da će biti potrebe.
Kao što je već rečeno, predlog koji smo mi dali je bio uvažen kada se radilo o članu 7, oko onog dela udruženja i njegovog statusa, mislim da je to sada dobro rešeno.
Dobro su rešena i neka druga pitanja, mada mislim da je u članu 7, odnosno u članu koji govori o udruženjima koja se spajaju, odnosno udružuju u saveze ili u druge asocijacije, možda trebalo naći još neku formulaciju koja bi to precizirala, jer ima problema vezanih za teritorijalni odnos i odnos nečega što nije teritorijalno, a moguće je da se ova udruženja, kao što se vidi, stvaraju i na jednom i na drugom osnovu.
Takođe, u odnosu na raniji predlog, kada su i ovi koji se registruju i ovi koji se ne registruju imali identičan status, sada je to odvojeno, pa oni koji se registruju imaju status pravnog lica, a ovi koji se ne registruju ulaze u sferu regulacije po pravilima pravno-građanskog ortakluka, tako da ne bi trebalo da bude zabune u budućem funkcionisanju takvih udruženja.
Izuzetno je dobro rešenje, mada mislim da nije samo stvar ovog zakona, nego je više problem vezan za zakone iz oblasti fiskalne politike, vezano za bavljenje privrednim delatnostima. Ovde je to predviđeno kao mogućnost, što ide u svrhu onoga što je statusom predviđeno kao cilj i obaveza i zbog čega je to udruženje formirano, ali mislim da ima situacija gde se insistira na nečemu što nije neka velika privredna delatnost, a u praksi se to isteruje velikim kažnjavanjem tih udruženja koja, na primer, prodaju kafu za deset dinara, pa se to sada smatra nekim velikim biznisom. I ti klubovi penzionera, klubovi za dnevni boravak, stalno su izloženi nekakvim procedurama, bez obzira na to što imaju fiksne kase i što imaju cene koje su na nivou onoga čime se ne stvara profit, jer udruženja i nisu neke profitabilne organizacije, ali ipak moraju da žive od određenih prihoda, koji se obezbeđuju, u prvom redu, članarinom, donekle, tim donacijama i poklonima koji se, eventualno, pojavljuju.
Dosadašnja udruženja, sem ovih najnovijih nevladinih organizacija, nisu baš bila u milosti Vlade kada je bila reč o mogućnosti konkurisanja za određene programe.
Kada sam u Savezu penzionera bio, na nivou Grada, pokušavali smo i s pokojnim predsednikom Skupštine grada Beograda, kada je bio pokojni Đinđić, tada smo napravili jedan program koji je bio ocenjen kao dobar i tako smo dobili neka sredstva. Mislim da bi ubuduće trebalo da bude malo jasnije i preciznije dato da svi budu ravnopravni, a ne da neki budu privilegovani. Što se tiče problema vezanih za imovinu, mislim da su rešenja…
(Predsedavajući: Vreme.)
Koristim onih šest minuta celih.
(Predsedavajući: Ne možete.)
Dobro, zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, još kada smo usvajali budžet za 2009. godinu moglo se naslutiti da će biti vrlo teško ostvariti neke od projektovanih i zacrtanih ciljeva privrednog razvoja. Brzo se uvidelo da umesto planiranog rasta bruto društvenog proizvoda od 3,5% mora doći do njegovog revidiranja. Prvo je bilo govora o smanjenju na 2%, a zatim se, kao što vidimo, planira realan pad bruto društvenog proizvoda za 2%.
Isto tako, brine osetniji fizički pad proizvodnje, zatim pad izvoza, pad uvoza, mislim na uvoz repromaterijala, jer on onda direktno utiče i na izvoz. Neki od poslanika, prilikom usvajanja budžeta za 2009. godinu, smatrali smo da će globalna ekonomska i finansijska kriza sve više i jače da utiče na promene trendova u našoj privredi.
Međutim, neki faktori u državi nisu tada tako ocenili, imali su neku drugu percepciju. Mislim da je Vlada to uočavala, možda ne baš celovito, ali je ipak počela još u oktobru 2008. godine da radi na ublažavanju već tada nastalih posledica svetske ekonomske krize i recesije.
Tada je Vlada reagovala prvim setom mera za zaštitu finansijskog sistema. U januaru 2009. reagovala je drugim setom mera za ublažavanje te krize. Sada smo pred usvajanjem rebalansa budžeta, čime bi se počelo sa realizacijom programa mera, kojima je Vlada predvidela značajno fiskalno prilagođavanje, u prvom redu smanjenjem javne potrošnje.
Značajno se predlogom rebalansa ide na štednju u svim segmentima društva, što je veoma dobro. Izuzetno ohrabruje, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, što je Vlada odustala od prvobitne namere da se fiskalno opterete čak i one kategorije stanovništva koje vrlo teško žive. Građani uvek pozdravljaju i prihvataju one mere koje prvo počnu da se primenjuju u vlastitom dvorištu, pa tek onda kod drugih. Verujem da u Vladi ima još nekih rezervi koje bi se mogle iskoristiti u ovom trenutku.
Mnogi, međutim, zameraju Vladi da sve probleme u državi želi da prikaže kao posledicu svetske ekonomske i finansijske krize. Ne sporim da u Vladi, a i kod nas u Skupštini, ima i subjektivnih slabosti, ali spadam u red onih koji misle da mi u celini, Vlada i ostali, nismo ipak svestranije sagledali koje bi sve posledice krize mogle još da nas snađu.
Vidimo da MMF gotovo svaki drugi dan menja svoje ocene i procene i da predviđa da će kriza biti u ovoj godini još žešća i teža. Vlada će se sigurno naći u situaciji da za dogledno vreme predloži i neke nove mere, zavisno od situacije. Pozdravio bih izlaganje gospođe ministarke Dragutinović, koja je već u ovim pripremama govorila o tome da se može očekivati i tako nešto.
Sada smo u domenu ušteda i raznih restrikcija, ali treba videti šta se sve može i mora učiniti na preduzimanju dodatnih mera za oživljavanje privrednih potencijala, jer samo to može bar delimično da pomogne u prevazilaženju teškog stanja.
Posebno bih se dotakao problema koji prate obezbeđivanje sredstava za funkcionisanje Fonda PIO. Naime, prikupljanje sredstava iz obaveznog doprinosa je krajnje zabrinjavajuće. Planirani prihodi iz doprinosa se smanjuju, tako da je u rebalansu budžeta za 2009. godinu rast prihoda od doprinosa samo 4,25% u odnosu na 2008. godinu. Zbog toga stalno raste učešće sredstava budžeta u funkcionisanju Fonda PIO, dok je 2007. to iznosilo 35%, u 2008. je 41%, a sada po rebalansu iznosi čak 46,10%.
PUPS smatra da je to najveći problem u funkcionisanju Fonda, jer kako je krenulo, uskoro bi se moglo dogoditi da i ta sredstva dosegnu i do 50%, a onda se od sistema PIO ne bi moglo očekivati ništa. O tome je nešto govorio i poslanik Popović, što mislim da je dobro uočio.
Mislim da je kontrola oko naplate doprinosa vrlo slaba, bolje rečeno vrlo se tolerantno postupa sa obveznicima doprinosa, ne plaćaju se u velikom procentu stvarni iznosi doprinosa. Mnogima se otpisuju dugovi, što destimuliše naplatu u celini.
Za veliki broj zaposlenih u privatnom sektoru se ili uopšte ne plaća doprinos ili se to čini s vremena na vreme, tako da nastaju praznine u stažu, što mnoge zaposlene dovodi u veoma tešku situaciju ukoliko žele da ostvare pravo na penziju.
Trenutno dug za doprinos za PIO iznosi oko 147 milijardi dinara. To bi bilo dovoljno za isplatu penzija i ne bi bilo ovih problema koji se vežu za budžet, a iz budžeta bi se davao samo deo onoga što su obaveze države, kao što su rudari, borci, akademici, supovci itd.
Na kraju, mislim da je predlog rebalansa budžeta, uprkos svemu, odraz naše trenutne realnosti i poslanička grupa PUPS će glasati za njegovo usvajanje, kao i za ostale predloge zakona i finansijske planove Fonda PIO i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o ulozi političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana i slobodi udruživanja, bilo je sasvim logično i neophodno da se donese ovakav zakon o političkim strankama. Ne samo da je dosadašnji Zakon o političkim organizacijama donet davno i u svojoj biti je prevaziđen i anahron, nego je u mnogo čemu suprotan važećem Ustavu Republike Srbije.
Vrlo je bitno objašnjenje koje je gospodin ministar juče dao – da se u ovom zakonu nije rešavalo, a ni predlagalo, pitanje finansiranja stranaka i da će biti donet poseban zakon o finansiranju stranaka, novi zakon, kao i izborni zakoni, koji će na određeni način pravno zaokružiti celinu i omogućiti da imamo mnogo bolja rešenja nego što smo do sada imali. Činjenica da je do sada samo sto punoletnih građana moglo da osnuje političku organizaciju, odnosno stranku, svakako je direktno uticala na to što je do sada bilo registrovano preko 600 stranaka. Trenutno ih je oko 570. Razni su povodi zašto je to tako bilo. Svakako da je razlog bio i to što je na lak način mogla da se osnuje bilo kakva stranka. Ima tu i vrlo interesantnih naziva i vrlo nejasnih povoda za stvaranje takvih stranaka, znamo da se u praksi svašta dešavalo.
Zbog toga mislimo da je realan predlog u zakonu da političku stranku može osnovati 500 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. Svakako, ako bi bilo 10.000, to bi uticalo na radikalnije smanjenje broja političkih stranaka, mada se na neki način na političkoj sceni i sada uglavnom pojavljivalo dvadesetak stranaka – na prošlim parlamentarnim izborima imali smo svega 21 listu koja je bila podneta.
U članu 21. Predloga zakona preuzete su odredbe iz člana 55. stav 5. Ustava u kojima se navodi ko ne može biti član političke stranke, s tim što je još dodato da to ne mogu biti ni druga lica čija je funkcija po zakonu nespojiva sa članstvom u političkoj stranci. Mislimo da, što se tiče drugih lica, u praksi nije baš potpuno jasno ko to sve ne bi mogao da bude član političke stranke, jer je pitanje šta se smatra sukobom interesa. Mnogi od ovih iz drugog dela navedenog u zakonu, sem ovoga što je navedeno u Ustavu, formalno jesu van stranaka, ali su faktički u strankama. Prema tome, kada se radi o ovim pitanjima, morali bismo da budemo nešto precizniji.
Što se tiče odredbe iz člana 30. po kojoj je politička stranka dužna da istekom svake osme godine od dana upisa u registar podnese prijavu za obnovu upisa u registar, PUPS je mišljenja da ne bi trebalo komplikovati proceduru oko izjava članova stranke i overe njihovih potpisa, jer je to, sa jedne strane, veliki trošak, ali i stranka koja nema pet (ili ako bude deset) hiljada članova ili simpatizera teško da može opstati na političkoj sceni.
Mislimo da je dobro što se ovim predlogom zakona reguliše na određen način da politička stranka može imati simbole vizuelnog identiteta, koje većina parlamentarnih stranaka faktički i sada već ima, s tim što bi ti simboli, po našem mišljenju, morali da budu adekvatni drugim simbolima koji su u skladu sa Ustavom i zakonom.
Na kraju, pošto će ovaj zakon predstavljati uređivanje jedne izuzetno važne oblasti u političkom sistemu zemlje, Poslanička grupa PUPS će glasati za ovaj zakon, koji bi se, istina, morao još malo popraviti, kako je gospodin ministar već i obećao u svojim dosadašnjim izlaganjima. Hvala.
Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo penzioneri, meni je jako teško polemisati kada su u pitanju ovakvi predlozi. Ne bi bio problem da su oni konstituisani na jedan način, u smislu toga šta znači penzija i penzijsko i invalidsko osiguranje, nego se ide sa nekim socijalnim kategorijama; da je neko izašao sa nekim zakonom o socijalnoj politici itd., onda bi sve ovo moglo da pije vodu. Međutim, ovakvo narušavanje jednog sistema, koji je već na granici propasti...
Moram da kažem, gospodin Zoran Krasić je rekao da je to počelo 2003. godine, a počelo je mnogo ranije – 1994. godine smo mi, Savez penzionera, kad nije bio PUPS, oborili uredbu vlade Mirka Marjanovića zato što je bila smanjena penzija za 20%, pa smo na Ustavnom sudu to povratili. To je taj tzv. veliki dug.
Vi nas kritikujete zbog velikih obećanja. Moram da vam kažem, meni je žao, ja sam jedan od učesnika i velike nade sam polagao u gospodina Koštunicu, bio sam zadužen ispred Saveza penzionera da kontaktiram. Tu je gospodin Rade Obradović koji to dobro zna. Sa svim tadašnjim potpredsednicima sam dosta radio. Tadašnja obećanja su bila nešto sasvim drugo, što se nije ostvarilo.
Kada je na vlast došla stranka Vojislava Koštunice bio sam u delegaciji Saveza penzionera kada je on nama obećao da će prihvatiti te predloge, koji su tada bili skromni, doduše, tada je bilo 65% to usklađivanje i ono drugo je bilo nešto što po zakonu ide. On je to obećao a to nije izvršeno, nego je donet zakon, čiji je kreator gospodin Slobodan Lalović, tadašnji ministar, inače je iz te stranke, koji je doveo do ovoga.
Kolega sada govori o nekakvom usklađivanju sa zaradama i troškovima života. Prestala je da važi zarada, nego samo troškovi života.
Što se tiče ovoga što se govori o tih 10%, evo vam konkretnih podataka. Da nismo povećali ovu penziju za 10%, tek tada bismo bili u teškoj situaciji, jer do kraja 2009. godine prosečna penzija iznosi 21.711 dinara. Da nije bilo tog povećanja, a rečeno je da ne treba da se povećava ni za tih 10%, onda bismo čak, prema onim povećanjima koja bi mogla po zakonu da idu, a to su troškovi života, imali prosečnu penziju u ovoj godini 20.421 dinar. To znači da će za 1.290 dinara biti veća penzija posle ovog usklađivanja, nego da je ostalo da se usklađuje samo sa tim troškovima života, jer kada su u pitanju troškovi života, to je tri-četiri posto, a ovo je mnogo veći iznos.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, samo da završim. Prema tome, kada govorimo o tim stvarima, mi smo pripremili i zakone koji će rešavati problem te socijalne dimenzije, ali to je nešto sasvim drugo, o tome može da se govori i tada se može sve predlagati.
Drugo, time ću završiti, moram da kažem da kod ovih najnižih penzija koje ima 404.000 penzionera iz svih kategorija jedna trećina od tih penzionera nisu socijalno ugroženi, bez obzira na to što su penzije male, jer oni imaju druge prihode. O tome treba voditi računa, jer kad to linearno povećate, ovo što ste vi govorili za te najniže kategorije, onda dođe do toga da se poremeti ceo sistem.
Prema tome, molim vas da govorimo na način koji odgovara pravoj istini.
Po Poslovniku, čl. 101. i 104. Poštovana gospođo predsedniče, poštovano predsedništvo, cenjeni ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Partija ujedinjenih penzionera Srbije permanentno je izložena već duže vremena kritici od strane poslanika Demokratske stranke Srbije, što nije ništa nenormalno. Međutim, mi smo tu doživeli kao poslanici te stranke određena poniženja i nipodaštavanja, jer nam se stalno govori – neka partijica koja se sastoji od tamo nekakvih direktora itd, a što apsolutno nije tačno. To su izmišljene stvari.
Međutim, upravo situacija sa penzionerima je kao posledica nečega što proizilazi iz dejstvovanja Vlade gospodina Koštunice, jer je ta vlada donela postojeći zakon koji je vrlo dramatičan, vrlo kritičan i katastrofalno se odrazio na položaj penzionera.
Moram da kažem, i to ću sada saopštiti da dobro znate, jedan od glavnih faktora koji je uticao na stvaranje Partije ujedinjenih penzionera je upravo dr Vojislav Koštunica. Zašto? Sada ću vam reći zašto. Dok još nije bila ta partija ni formirana, mi smo kao Savez penzionera u dugom nizu vremena imali razgovore sa čelnicima te partije oko problema koji su bili karakteristični za penzionere. Odavno je to bilo.
Čekali smo 2004. godine da nas primi gospodin Koštunica. On je nas tada primio sa gospodinom Lalovićem, tadašnjim ministrom, a za te naše minimalne zahteve je rekao da su realni i da ih treba prihvatiti. Međutim, do toga nikada nije došlo! Ništa nije učinjeno, nego obrnuto, donet je ovaj zakon koji je doveo penzionera do položaja u kakvom se sada nalaze.
Moram još nešto da vam kažem, da nije još tada SPS podržavala tu vladu, pa je unela nekoliko tih odredaba koje su sada već počele da prestaju da važe, još bi crnja situacija bila i mi bismo se našli već davno kao socijalni slučajevi u celini, cela penzionerska populacija. Zbog toga mislim da ne bi trebalo tako da se gleda na stanje, jer mi smo upravo zbog toga što je ispod 60% što je po zakonu bila obaveza da se isplaćuju u toku cele godine, te penzije su uvek bile manje i sada će biti pored ovih 10% vanrednog povećanja za 58,7% su one još uvek manje od toga, ali sada je ta odredba prestala…
(Predsednik: Vreme).
… da postoji. Izvinjavam se, kada budem govorio kao…
(Predsednik: Imaćete šeset minuta kasnije malo, prvi ste na listi govornika.)
… kasnije, onda ću nastaviti tu priču i priču kako treba ovde nešto učiniti da se to smanji.
Poštovana gospođo predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, dame i gospodo poslanici, sada ću govoriti oko nekih problema vezanih za budžet, neću se osvrtati na ovaj deo. Raščistićemo mi to...
Predlog budžeta za narednu godinu koncipiran je tako da polazi od osnovice da će se u narednoj godini usporavati privredni rast i da ćemo imati situaciju da će se smanjiti domaća potrošnja, da će se smanjiti izvoz, da će se smanjiti strane investicije, da će se usporiti rast usluga u finansijskom sektoru. Sve to skupa kada se ima u vidu onda dolazimo do one konstatacije koju je predsednik Vlade ovde izneo, da je to restriktivno-razvojni budžet, što je meni malo, moram da priznam, na prvi pogled, apsurdan izraz, ali moram da kažem sledeće.
Ja sam, što rekoše neke kolege, deka tako me nazivaju – deka, prošao dosta u životu i imao sam priliku mnoge budžete i da slušam, a i da učestvujem u tome. Moram da vam kažem, nijedan budžet koji se donosi nikad ne može da podmiri potrebe svih onih koji su njegovi trošioci, odnosno koji traže određena rešenja, bilo da su stalni, oni koji su korisnici po zakonu, bilo ovo sve drugo što je vanredno.
Moram da kažem da je gro ovog budžeta u stvari predviđen za korisnike budžeta koji proizilaze iz zakona i da je vrlo malo toga ostalo što bi se moglo nazvati i razvojnim i socijalnim kao mogućnostima za taj njegov uticaj na naš ukupni razvoj.
Međutim, ja ću se zadržati na dve stvari koje su vezane za penzije. Prvo, ima jedan problem, a to je što budžet sve više učestvuje u tome da alimentira ove potrebe za Fond penzijskog i invalidskog osiguranja. U ovoj godini je to bilo oko 35%, a u ovom predlogu budžeta je čak 41%, tako da to nije dobra tendencija, još malo pa će preći onaj procenat iz budžeta ono što treba da se daje za penzije. Sve je manje doprinosa! Taj doprinos je problem. On je problem u prvom redu zato što je odnos zaposlenih i penzionera dosta loš, jedan i po prema jedan, ali i u jednoj takvoj situaciji mi imamo jedan veliki problem, a to je što se za trećinu zaposlenih u Srbiji ne plaćaju doprinosi, plate se isplaćuju, ali doprinosi ne. Ako ne može, onda moramo nešto drugo preduzeti.
Drugo, 600 stotina hiljada zaposlenih uplaćuje doprinos sa najnižim iznosom, a ostatak se plaća u kešu, na ruke, što, takođe, umanjuje celi taj prihod koji bi Fond morao da ostvari. Moram da kažem da je od 1991. do 2003. godine, milion godina staža morao da se poveže ovom svetu koji je bio pred penzijom, a falilo mu je to, međutim, situacija se i dalje nastavlja i dalje je prisutna ta tendencija. Sada je, koliko sam obavešten, oko 20 milijardi neuplaćenih sredstava za te obaveze koje proističu iz ovog dela. Moraju se preduzimati oštrije mere i naći se rešenje, inače, ako to bude otpalo, onda smo u velikom problemu.
Drugo pitanje, obavešten sam iz finansijskih krugova iz Vlade, kada je gospoda iz MMF bila ovde i kad su čuli da mi imamo u Fondu imovinu koja je plaćana iz penzija, da su pitali – zašto tu imovinu ne date tom fondu, pa neka on s njom upravlja i neka na taj način smanjuje ove obaveze budžeta za plaćanje tih penzija?
Moram da kažem da je pripremljen zakon oko te imovine, da je ta imovina evidentirana, sve se o njoj zna. Mislim da bi bilo dobro da se taj zakon stavi na dnevni red i da se ta imovina u svom onom obimu u kakvom postoji, a zna se tačno do poslednjeg dinara šta se gde kupilo i šta može da pomogne da se i ovaj fond osposobi da može kapitalizirati tu imovinu na taj način da se povrati sve ono što je dato od strane penzionera. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da kažem sledeće: jedan veliki broj poslanika, što je sasvim normalno i prirodno, u svojim diskusijama osvrtao se na penzije i obećanja vezana za penzije. To je normalno i drago mi je što su ljudi počeli da se okreću i tom problemu. Nezgoda je u tome što tu ima mnogo pogrešnih interpretacija i netačnosti u raznim diskusijama, i to je sada nijansirano na razne načine.
Želim da kažem sledeće: sve ovo što se predlaže sada predlagano je svima vama, svim poslaničkim grupama, pre dve godine, sa svim tim elementima. Većina vaših poslaničkih grupa je, kada su bili ovi izbori, identične stvari predlagala, da će to učiniti na ovaj ili onaj način, što je tačno, mogu vam ilustrovati gde, ko, kad je rekao. Ali, hoću da kažem drugu stvar, nisu ovo samo obećanja, mi se već godinama borimo za bolji položaj penzionera. Nisu obećanja, nego su svuda bile kočnice da se o tome raspravlja.
Hoću da pređem na konkretne stvari vezane za rebalans budžeta. Prvo, dugovi prema Fondu PIO za ove doprinose koji su bili iznosili su 128 milijardi dinara. To je smanjeno zbog određenih situacija i sada taj dug, kako me je obavestio finansijski direktor Fonda, iznosi oko 85 milijardi, koje treba obezbediti, pa vi sad vidite koje su to relacije u sredstvima i za ovaj rebalans, a i za sledeću stvar koju ću još da kažem. Ko je kriv? Krive su sve bivše vlade, a ako ova sada ne uradi biće i ona kriva, tu nema diskusije. Tu znamo šta je.
Sledeća stvar, Fond PIO je utvrdio, do poslednjeg dinara, gde su uložena sredstva, ova za koja se kaže - pojedeni fondovi itd. Do poslednjeg dinara je utvrđeno gde su data i uložena sredstva od tih doprinosa koji su tada bili i penzija. Napravljen je zakon o imovini Fonda. Tražimo da se to sve vrati Fondu i da Fond napravi preduzeće ili neku organizaciju koja će kapitalizovati sve to, ima toga i u naturi, akcijama itd. To mnogima izgleda smešno, međutim, to su ogromna sredstva koja mogu da pomognu u svemu ovome.
Neću da ulazim sada u druge probleme koje ste vi iznosili, šta se dešava kod privatizacija itd. Sve je to stvarala ta generacija koja je do sada živela i radila, prema tome, red je da se njoj to na određen način vrati. Ako bi se izvršila određena preraspodela u svemu ovome ...
(Predsedavajuća: Tri minuta 30 sekundi.)
... mi bismo mogli da dođemo do normalnih odnosa u isplati penzija, a ne da stvaramo situaciju da su, maltene, penzioneri i ovi zahtevi katastrofa, to će upropastiti Srbiju, upropastiće srpsku ekonomiju itd. Ima mnogo krupnijih i važnijih problema koji mogu dovesti do toga.
Druga je stvar da li ćemo mi imati sveopštu krizu koja vlada u svetu, pa ćemo onda iz te krize svi izaći ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... na odgovarajuće relacije, koje će imati i zaposleni i svi ostali. Hvala, izvinjavam se.
Prvo, da kažem sledeće. Govorim zato što sam prozvan, po članu 104. Nije replika, nego moram da kažem sledeće: Jovan Krkobabić nikada nije bio direktor ovog fonda, nego je bio direktor Fonda samostalnih delatnosti, koji je radio sa velikim viškovima; čak i sada kada su se 1. januara spojili fondovi, dve penzije su bile u rezervi i uključene su u ova sredstva, tako da i to utiče na smanjenje svega ovoga.
On je bio predsednik Upravnog odbora od 1994. godine. Govori se o tome da su ta sredstva tada raskrčmljena, devedesetih godina – ne, ona su data za ove RH centre, za zdravstvene ustanove, za infrastrukturu još sedamdesetih godina, kada su bili SIZ-ovi.
Moram da vam kažem, dobro što je to tada urađeno, iz sledećih razloga: tada su se po zakonu sva sredstva morala vraćati u budžet i onda su se iz tog budžeta delila ta sredstva, kao, da se vrate privredi. Jedino su Srbija i Bosna i Hercegovina imale viškove; to je išlo delimično i u Sloveniju, u Hrvatsku i na druga mesta. Samo smo mi imali neke viškove, pa kad smo se dozvali pameti, onda smo počeli na taj način da ulažemo u ove objekte. Ali, ta sredstva su sva registrovana i tačno se to zna i mi ćemo se boriti da se sve to vrati jer je to od penzija, nije to od nekih drugih stvari. CK je druga stvar.
Drugo, nije Krkobabić obećao da će to da bude 2010. godine, on je govorio o tome da će u toku 2009. godine to da ide jednim kliznim sistemom i do kraja te godine da dođe do 70%. To je on govorio, to je do 2010, a ne u 2010. godini.
Prema tome, to što smo mi obećali će doći ovde pred vas da se i vi izjasnite da li jeste za to da se to poveća, ta penzija. Jer, licemerno je govoriti - mi jesmo za to da se poveća penzija, ali, kao, na neki volšeban način će se ona povećati. Ne može se ona povećati, sem ako se ne donese zakon i ako se ne utvrde načini na koji će se to uraditi.
Prema tome, imaćete priliku da se izjasnite svi. Kampanja je kampanja, u kampanji je dato ono što je ranije još pokrenuto, i vi ste dobili to ranije, pre dve godine ste dobili, vaša poslanička grupa. Može svako od vas, i pojedinačno i kao grupa, da pokrene zakon, da predloži da se donese to, ako se želi pomoći penzionerima, ali ja vama i sada tvrdim da se samo taj naš PUPS, na koji ste se vi sada svi okomili, zalaže za to da se reši ovaj problem penzionera, jedini. Hvala.
Poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, uvaženi potpredsedniče Vlade i ministre unutrašnjih poslova, dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 104.
Želeo bih da istaknem sledeće: PUPS nije ničiji trojanski konj koga neko podmeće ovde da bi se sprečilo raspravljanje o krucijalnim problemima koje imamo pred sobom. Nismo mi ti koji treba to da sprečavaju. Međutim, utisak je, i to je naš predsednik poslaničke grupe jasno izneo, da se moramo držati nekog redosleda u svemu ovome, ako oćemo da budemo efikasni.
Drugo pitanje je, ima tih krucijalnih problema koje treba na određeni način, po postupku koji je predviđen, da se stavljaju na dnevni red, ali ne možemo sad praviti jedan gemišt od svega toga, pa kad se raspravlja o jednoj stvari, odmah ubacujemo i neku drugu. Treba nekog reda u tome da postoji.
Sledeće što želim da kažem, tu se često ističu neki problemi oko penzionera, te se ne ispunjavaju obaveze, te kako će biti, šta je rekao ovaj, šta je rekao onaj. Moram reći, uredba o povećanju penzija od 10% je doneta i one će biti isplaćene 10. novembra onako kako je to utvrđeno.
Što se tiče ovih problema cena i inflacije, moram da kažem da se i mi borimo svim srcem protiv toga, ali iz ovoga što smo slušali danas ne znamo pravo stanje šta će biti od tih cena i od te inflacije. Zvanični organi govore jedno, mi čujemo od poslanika neke druge cifre, neke druge podatke, tako da sve to skupa zbunjuje građane. Oni nas stalno pitaju oko toga, šta se to dešava. Sve to se vidi i mi sve to znamo.
Da nismo povećali za ovih 10% penzije, šta bi tek onda bilo? Ako cene odu gore visoko, kao što se najavljuje, pored penzionera će svi biti pogođeni. Tu se ne pominje samo gas, pominje se i elektrika, i telefonski impulsi. Drugi demantuju da to neće biti tako itd.
Tu ima izjava, neko je spomenuo, da je gospodin Dinkić izjavio da nema ništa od povećanja.
Jeste on to izjavio, koliko sam i ja pročitao, ali molim vas, bez obzira na to, uskoro ćemo imati zakon pred Skupštinom...
(Predsednik: Vreme.)
... oko toga, pa će sada svi oni koji su se zalagali za poboljšanje...
(Predsednik: Vreme.)
Ništa mi ne podržavamo, ni Dinkića, ono što smo tražili moramo da dobijemo, a ako ne dobijemo, druge su priče. Hvala.
Član 104. Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, mislim da nije fer upućivati sada nešto sasvim drugo od onoga što smo mi, kao PUPS, želeli da kažemo o Zaštitniku građana. Nije stvar samo u tome što smo iznosili te probleme koji postoje i za koje i vi svi dobro znate kakvi su. I sa vama i sa drugima smo razgovarali o tome već dugi niz godina.
Ovde ima more drugih problema koje ne rešava Vlada. Može ih ona u širem smislu rešavati, ali u ovom smislu, za koji treba Zaštitniku građana da se obrati, kada se radi o nepoštovanju određenih prava koja ljudi imaju i koja moraju da se sprovedu po zakonu, to su lična prava, zbog raznih poslodavaca itd., koja nisu do kraja rešena ni zakonom, niti u praksi.
Ima tu dosta problema i među bračnim drugovima, koji su oštećeni na ovaj ili onaj način, što takođe ne može da rešava vlast, nego pre pravosuđa može pomoći Zaštitnik građana. Prema tome, nema ovde nikakvog koristoljublja ni ne znam čega drugog, nego naprosto treba da se od silnih tih problema, koji na prvi pogled mogu izgledati sitni, ali oni su krupni.
A sva ova druga pitanja, koja se tiču statusa penzionera itd., mi smo u toku toga, kao što je i šef naše poslaničke grupe istakao, mi oko toga radimo i doći će to sve i ovde, pa ćemo videti kako će ko da se izjasni o tome kako će živeti penzioneri. Mi tražimo da do Nove godine bude taj zakon prezentiran Skupštini i onda ćemo raspravljati.
Svi ste se vi, i opozicija i pozicija, zalagali godinama da se popravi to stanje. Evo, sada će biti prilika da se popravi, a ovo su sada neka druga pitanja koja su vezana za zaštitnika prava građana, da ih ne nabrajam sada jer nemam vremena za to, inače bih mogao da dam elaborat oko toga koja su to sve prava, mimo ovoga što je gospodin Krasić govorio.

Whoops, looks like something went wrong.