Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Meni su se obratili građani Pančeva da pitaju zašto voz koji saobraća između Pančeva i Beograda ide sve sporije i sada se 15 kilometara prelazi dva sata, a celo Pančevo govori da je to zloupotreba gradonačelnice Pančeva. Zato se obraćam vladajućoj koaliciji da to ispita, naročito ministar za lokalnu samoupravu. Da li je tačno da je njen muž otvorio autobusku stanicu i, da bi naterao građane da koriste taj autobus, vršio je pritisak da taj voz uopšte ne radi? Prenosim ovo pitanje, da se utvrdi zašto je tako strašna situacija i zašto građani Pančeva, koji moraju da putuju u Beograd, pate svakog dana, nikada se ne zna kada voz dolazi, koliko voz treba da putuje, a imaju sumnju da je reč o zloupotrebi. Zato molim da dobijem odgovor na ovo pitanje, u ime građana Pančeva. Hvala vam.
Htela bih da dodam nekoliko stvari za koje mi se čini da ovde nisu rečene, a odnosi se na prethodni zakon, koliko sam ga ja analizirala i koliko se o tome zna u javnosti, šta su bile njegove osnovne slabosti. To je bio kontrolni organ. Prema tome, u prethodnom zakonu, kontrolisanje redovnog rada finansiranja stranaka i izbori i kampanje, bilo je dato Republičkoj izbornoj komisiji i Odboru za finansije Skupštine Srbije. Glavna zamerka je bila da u stvari partije same sebe kontrolišu, jer su oba organa bila sačinjena praktično od predstavnika stranaka. Verovatno da je ta kritika bila dobra.
Htela bih da kažem da ovaj zakon neće u potpunosti otkloniti slabost kontrole, zato što Agencija za borbu protiv korupcije nije opremljena da se bavi ovako ogromnim poslom. Prvo, svako može, kao običan građanin, da primeti da se ta agencija gotovo uopšte i ne čuje u javnosti. Ona ima velika zaduženja da kontroliše i finansijske situacije i promene pojedinih poslanika, i druge ogromne zadatke, recimo, kao sukob interesa. Međutim, mi gotovo ništa od te agencije ne čujemo. Ona se možda javi dva ili tri puta godišnje povodom određenih slučajeva, što znači da uopšte nije dobila bilo kakvu afirmaciju u javnosti, da bi kao jak kontrolni organ mogla da preuzme ovakve zadatke kakve joj zakon daje.
Navešću samo nekoliko primera koji će se opet ponoviti i ovde, kao i u onome što Agencija i do sada kontroliše, a to je iz ovog zakona, recimo, član 37. Tu se kaže, da ukoliko su finansijski izveštaji nepotpuni ili ne odgovaraju propisima, onda, Agencija može određenim upozorenjem, bez učešća javnosti, da otkloni to, pa, ukoliko to upozorenje ne bi vredelo, onda bi moglo da dođe do pokretanja prekršajnog postupka.
Mi smo već imali određene slučajeve za to „šaputanje na jastuku” između Agencije i pojedinih predstavnika vlasti ili povlašćenih ljudi. Recimo, slučaj Dulić. On je imao 70 ugovora sa svojom privatnom firmom sa javnim firmama i samo je rečeno javnosti da je to sve u redu, da se u tom kontaktu sve to raščistilo. On, takođe, nije imao preneta ovlašćenja, ali se opet to rešilo van javnosti.
Kao što vidite, na ključnim momentima javnost se isključuje. Zašto nam se nije onda, a ni sada, a treba i u budućnosti, podnosio izveštaj o tome u čemu ta stvar nije bila dobra, kako je ona otklonjena, itd, umesto što se to prikriva? Ona je i do sada pokazala da ima tendenciju da prikriva ovakve stvari i da javnost ostane uskraćena za to ''šaputanje'' između nje i pojedinca, funkcionera, između nje i stranke, itd. I to može da se nastavi i dalje. Do sada se nije potvrdilo da ta agencija zaista može da uživa jedan ugled i da može ovako velike zadatke da preuzme na sebe.
Druga stvar koju sam htela da kažem, a to je već rečeno, odnosi se na zloupotrebu državnih funkcija u kampanji. Postoje najnoviji podaci o kretanju naše zaposlenosti. Vidi se da se mnogo više zapošljavaju ljudi u javnom sektoru, što je zaista jedna devijacija, a pada zaposlenost u privatnom sektoru. U prošloj kampanji, ljude koje sam ja upoznavala i koji su se zapošljavali u javnom sektoru, pre svega u javnim preduzećima, ali i u administraciji, pri lokalnim samoupravama, gradskim, pokrajinskim, da su onda te armije bile naterane da idu od kuće do kuće i da idu u kampanje, zato što su se zapošljavale.
Dakle, moraš da odradiš zaposlenje, a ovaj rast zaposlenja, upravo u tom sektoru gde ne treba da bude zapošljavanja, to ne možemo da kontrolišemo. To je jedna ogromna besplatna armija koja će da radi na sledećim izborima i koja se ni na koji način ne može izmeriti.
Konačno, mislim da kod nas ne može uopšte da se donese zakon koji može da predvidi sve inovativnosti koje se mogu u Srbiji izmisliti. Kako jedan zakon može da izmisli da se kontroliše ucenjivački kapacitet pojedinih stranaka koje čine vladajuću koaliciju. Mi imamo primer da je sada jedna stranka u vladajućoj koaliciji prešla u opoziciju i tera svoju izbornu kampanju skupljanjem potpisa, na osnovu svog napisanog programa donosi ovde u skupštinu predloge preko svoja 24 poslanika i ako Skupština ne prihvati njihove zakone, svi mislimo ovde da li će sutradan da padne vlada, zbog toga što tako nešto nismo predvideli.
Dakle, sada jedna stranka koja ima ucenjivački kapacitet, koja pripada vladajućoj koaliciji, nije joj dovoljno dva meseca izborne kampanje, nego je rešila da ima godinu i po dana izborne kampanje i lepo da to čini besplatno. Čak, ovakve stvari koje u svakom normalnom društvu ne bi mogle da se dogode, u našem društvu se događaju. (Predsedavajuća: Pet minuta.) E, hvala.
Htela sam da istaknem, povodom ovoga što je rekla koleginica Nada Kolundžija, da bi sigurno bilo mnogo bolje da smo mogli da se složimo da se donese nov izborni zakon i da bi neka rešenja i čitav taj zakon i koncepcija bili mnogo bolji nego što je ovo sada, kao određene izmene i dopune, popravke zakona koji već postoji. Međutim, smatram da je dobro što se donose i ove popravke zakona zato što je bilo jako mnogo kritika.
Htela bih da stavim jednu primedbu na samo obrazloženje ovih izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika. Suviše se naglašava da su ove izmene donete pod uticajem odluke Srbije da uđe u EU, pa se pominju i kritičke primedbe Venecijanske komisije. Mogli bismo da se pozovemo i na našu domaću javnost, koja je veoma mnogo kritikovala postojanje blanko ostavki; čak jedna stranka parlamentarna stranka, LDP, nije ni imala blanko ostavke. Naši stručnjaci, kao Vladimir Goati, Aleksandar Molnar, mnogi su kritikovali imperativni mandat i situaciju da je članom Ustava 101, kako je ovde interpretiran, praktično došlo do uzurpacije suvereniteta građana kod nas. Smatram da je ovo što je sada predloženo možda moglo biti bolje, ali svakako da su te izmene dobrodošle.
Da smo gledali šire, mogli smo i neke druge stavove u ovom zakonu da promenimo, bez određenih posledica. Recimo, da se nismo ograničili samo na primedbe EU mogli smo da promenimo i član Zakona 73a, jer je dosadašnja praksa potvrdila da je glasanje u inostranstvu naših državljana koji imaju prebivalište u Srbiji a boravište u inostranstvu (gde se za svaku izbornu listu mora praviti izborni odbor, u raznim delovima sveta) bilo jako skupo. Postoje različiti moderni modeli kako je to moglo da se uredi, pogotovo kada je reč o štednji i bacanju para, koje se nastavlja na ovaj način. Kada smo već donosili izmene i dopune, mogla je i tu da se napravi određena intervencija.
Htela bih, takođe, da postavim pitanje, jer nisam mogla da dobijem odgovor, zašto se u članu 43. kaže da lista koju stranke ili koalicije predaju, ili grupe građana, mora da ima 10.000 potpisa? Zakon o političkim strankama, koliko se sećam, prihvatio je 10.000 potpisa za registraciju stranaka, s tim da uredno registrovane političke stranke ne moraju da skupljaju potpise. Ne znam da li je do te izmene došlo, ne mogu da se setim, ali mislim da je jedna takva izmena bila. Znači, to bi moglo da važi samo kada to podnose grupe građana, a ne registrovane političke stranke.
Na kraju bih da istaknem, pošto zaista nemam mnogo vremena da o ovim izmenama govorim, da je dobro što je zakon eksplicite rodno osetljiv i što želi da postigne na budućim izborima da jedna trećina narodnih poslanika budu žene. Međutim, ono što zabrinjava i što se moglo čitati u štampi, to je da će možda biti podnet amandman, ne znam da li se to dogodilo, da ukoliko žena da ostavku (znači, ukoliko pripadnik pola koji je manje zastupljen da ostavku, onda od manje zastupljenog pola treba da se nađe i zamena), da se eventualno to izbaci iz ovih izmena i dopuna i da ta zamena, nezavisno od rodne pripadnosti, može da bude i muškarac. Mislim da je to predložila Demokratska stranka, da sam to videla.
Mislim da to ne bi bilo dobro, da bi to narušilo tu jednu trećinu za koju smo se opredelili. Ukoliko nema jedne trećine, sama lista, prema ovom zakonu, može da bude odbijena od izborne komisije. Ako bi izborna komisija mogla da odbije takvu listu u kojoj nema 30% žena (u ovom slučaju radi se o ženama, da ne upotrebljavamo te rogobatne izraze), onda mislim da ne bi bilo dobro ukoliko bi se posle u praksi ta jedna trećina, koja je sada očigledno zagarantovana, menjala.
Taj amandman koji ste, izgleda, vi iz Demokratske stranke namerili da podnesete ne bi trebalo, po mom mišljenju, prihvatiti. Ove druge izmene treba prihvatiti zato što je osim Evropske unije, koja je nama veoma važna, i naša javnost bila eksplicitna u pogledu toga da građanin treba da zna koga bira i da se blanko ostavka izbriše iz naše prakse, a u zakonu nije ni postojala.