Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. stav 1. Reč ''opšta'', reč ''oblici'' i reč ''kao'' brišu se.
Obrazloženje: amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije i zabrani diskriminacije, koja glasi: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupa koje su u suštinskom nejednakom položaju sa ostalim građanima Srbije''. Ako mi dozvolite, nastavio bih da trošim vreme poslaničke grupe.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog zakona o diskriminaciji sigurno mogu da kažem da ako oće Srbija i srpski narod, pa i sve njene nacionalne manjine, da sačuvamo duhovnost i da sačuvamo nešto što je od značaja, ne može se i ja, kao Rom i romske nacionalnosti, ne mogu da shvatim ovakav da se ovakav zakon o orijentaciji seksa i homoseksualizma upravo glasa u ovoj državi.
Hoću da vam kažem kao čovek koji sam prošao više od pola planete ovog sveta i naišao sam u Nemačkoj gde su Cigani, Sinti, Romi, i onda su imali jednog homoseksualca, čim sam došao oni su mi rekli da je on obeležen, zove se Mahardo, s njim niko ne razgovara, niko ne kontaktira, on je izolovan od nacije u kojoj živi, a znaju i mnogo šire.
Ako mi želimo da sačuvamo biološku budućnost Srbije, kada kažemo da nam preti bela kuga, da li ćemo sa istopolnim partnerima sačuvati biološku budućnost naše države. Hoću samo da kažem da je Svetska organizacija Roma proglasila homoseksualizam kao bolest. Zar mi treba, Republika Srbija... oprostite, dođite, pa šta hoćete da kažete, dođite pa kažite, nemojte me prekidati.
U ovoj Srbiji je dosta naneto zla, dosta je naneto ono što je najgore u svetu. Da li treba sada da uvozimo evropsku epidemiju i bolest? Mi Romi, a i SRS nije takvog stava. Potpredsednik sam Svetskog parlamenta Roma i član SRS i ovo se brani u celom svetu. Prema tome, u romskoj zajednici, a i u čistoj pravoslavnoj srpskoj državi i slovenskim narodima, to vam izričito kažem, jer sam bio u kontaktu, homoseksualizam je bolest i oni je tako tretiraju. Nije na odmet demokratija, nije na odmet da se razgovara. Ali, faktičko stanje je takvo kakvo jeste, ako je to potvrdila i svetska organizacija i rekla.
Mi treba da zaštitimo društvene kategorije. Mi treba da zaštitimo narod i građane koji žive na ivici bede, i života i smrti. Zahvaljujem se kolegama koji su ovde govorili o romskoj populaciji i zajednici, kako je ona na ivici egzistencije, siromaštva, to je sve u redu. To je samo, što kažu, de fakto, ali de jure nema niko da sprovede, pa se pita, ako ste vi na vlasti, gospodo, zašto to niste sproveli.
Mi ne možemo u ovoj državi stalno da pričamo i da govorimo o faktičkom stanju. Moramo iz faktičkog stanja da uđemo u realizaciju. Molim vas, deset godina Romi žive ispod mostova, deset godina žive sa pacovima, zmijama, deset godina jedu hranu iz kontejnera. Da li je to demokratija?
Znam da je naša država u vrlo teškom političkom, ekonomskom, socijalnom problemu, ali molim vas deset godina je prošlo, mi smo građani ove Srbije. Tražimo integraciju u ovoj državi. Tražimo da budemo građani kao i svi drugi građani. Imamo veliku istoriju sa srpskim narodom.
Braćo Srbi, vodite računa o romskoj zajednici, o manjinskom narodu, kao i o svim manjinskim narodima i građanima. Nemojte dopustiti ovu muku. Ovo je stihijsko ubijanje romskog naroda, stihijsko nestajanje romskog naroda. Nemamo vek kao ostali građani.
Prema tome, dajte da vidimo da rešimo goruća pitanja koja su u državi, a ne da unesemo nešto što nije potrebno. SRS će dati sve potrebne i adekvatne saglasnosti i doprinose kad se tiče vizne liberalizacije, kad se tiče boljeg života itd. Međutim, ovo sada je nešto što svet ne poznaje, pa mi dozvolite.
U 417 romskih porodica, gde ima 2.128 članova, skoro svi su nepismeni, nezaposleni, žive u nehigijenskim uslovima, uglavnom su to nužni smeštaji, imaju puno dece, problemi su im osnovna dokumentacija, pa sva deca rođena posle 1999. godine nisu upisana u matične knjige rođenih.
Takva situacija je širom Srbije, širom Beograda. Mogu da vam kažem da u Beogradu ima 157 naselja – Jabučki rit, Mali Leskovac, Deponija Rospi Ćuprija, Jojkićev Dunavac itd, sve je to slična, pa i teža situacija nego što imamo Gazelu. Gazela je još dobra. Vi niste obišli, ja sam obišao i prenosim vam faktički stanje sa terena.
Molim državu, molim ministarstva da učine ono što treba, jer i ovo je jedan vid teške diskriminacije. Razgovarao sam skoro sa gospodinom ministrom Čiplićem, ministrom za ljudska i manjinska prava, razgovarao sam s njim u jednom kratkom periodu, ali sam zaključio da stvarno želi da integriše romski narod i da pomogne u svim oblastima gde njegovo ministarstvo može. Zato apelujem i na druga ministarstva da čine šta čini ministar Čiplić. Hvala lepo. Javiću se kasnije.