Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što se dešava u našoj državi ne bi smelo da se dešava – diktatura i ubistvo od određenih državnih funkcija, od vlasti, da se ubijaju građani. Ako želimo demokratsku državu, ako želimo da uđemo u sistem demokratije i Evrope, ne može u jednoj demokratskoj Srbiji da se dešava ovo što se dešava.
Ubistvo Ranka Panića je ubistvo za koje mora neko da odgovara. Za ovo ubistvo zna ne samo Srbija i građani Srbije, za ovo ubistvo zna ceo svet. Dobili smo jaku negativnu etiketu od cele Evrope i celog sveta, da se na političkim mitinzima ubijaju nedužni građani. Molim sve institucije ovog sistema, ovo ne sme da se dešava ako hoćemo demokratsku, naprednu, progresivnu i Srbiju u Evropi. Ovako ne može.
Političari koji žele da zadrže svoje političke funkcije u ovoj državi ne smeju da ubijaju narod, ne smeju da vrše ubistva, ne sme sistem, koji svaka država ima, a to je policija, pravosudni i izvršni organi, da imitira takve napade i takve događaje koji su se desili – smrtni slučaj.
Molim vas, ukoliko u ovoj državi nema diktature, jer diktatura je prošlost, jednoumlje je prošlost, komunizam je prošlost, šta se to dešava sada s nama u demokratskom sistemu? Demokratija vlada u ovoj državi. Vi ste nosioci svih funkcija vlasti u ovoj državi. Zašto se dešavaju ovako gnusna ubistva mirnih građana?
Reći ću vam nešto. Gledao sam film, i to je strašno. U najvećim diktatorskim državama se ovo nije dešavalo. Gledao sam, u haustoru stoji građanin, dolazi policija i bije ga pendrecima, a on pada.
Ovo je bio demokratski i miran miting podrške Radovanu Karadžiću, srpskom junaku koji je stvorio srpsku državu koja nije postojala gore.
(Glas iz sale: Što vičeš?)
Vičem da čujete vi koji ne čujete i koji ne vidite. Hoću da vam kažem da je Radovan Karadžić stvorio srpsku državu, a nije stvorio romsku državu, niti cigansku, a vi hapsite takvog čoveka, sprovodite ga u Hag, dajete tribunalima i raznim međunarodnim sudovima da čine s njim šta hoće.

Rekao sam, nije ciganska država. Za nas Rome u ovoj državi su ekstremno loša prava i obaveze, svi dobro znate da smo najsiromašniji i najbedniji u ovoj državi, a to vam govori i Gazela i mnoga druga naselja, a država ne preduzima ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle pada komunističkog sistema, dešava se nešto u demokratskom sistemu Republike Srbije što ne bi smelo da se dešava. Ovakvo ubistvo, nazivam ga političkim, gospodina, dečka, Ranka Panića, streljanje narodnog poslanika Pelevića, batine i fizički napad na Aleksandra Vučića, bacanje suzavca na čelnike, funkcionere SRS-a, Nikolića, Todorovića i druge, to je današnja demokratija i to je današnja politička istina u Srbiji.
Ukoliko želimo demokratiju, a smatram da svi treba da je želimo, znamo da u demokratskom sistemu nema jednoumlja, mora da postoji višestranački sistem. Ne možete vi ubijati i kažnjavati na ovakav drastičan, necivilizovan način, ubijati i sklanjati sa političke scene najjaču političku partiju, SRS.
Mi danas imamo velike probleme u našoj državi, a ne rešavamo te probleme, koji su prioritetni, već se, kao što sam rekao, Srbi obračunavaju sa Srbima. To je najstrašniji čin za budućnost naše države, našeg naroda i našeg postojanja u ovoj državi.
Mi imamo problem sa Kosovom, imamo Euleks, imamo Sporazum sa Rusima o gasu i naftnim derivatima, zatim, o evropskim integracijama. Umesto da radimo na tim pitanjima i da rešavamo to u ovoj skupštini, mi ubijamo sopstveni narod.
Molim vas, ovo ceo svet osuđuje. Mi ne možemo s ovakvim političkim ubistvima da uđemo u svet, da uđemo u Evropu i da kažemo da smo demokratska država.
Mnogi su pre mene dosta govorili, ne bi trebalo da sada dupliram ono što je rečeno. Kao čovek iz manjinskog naroda i član SRS-a, želim da apelujem na srpske funkcionere da se više ne ubijamo među sobom, da ne ubijate, upravo, ljude onih koji daju veliki doprinos stabilizaciji u Srbiji, unapređenju Srbije, njenog naroda i narodnosti koje ovde žive, a to je SRS, već da se udružimo i da se sporazumno rešavaju svi problemi koji tište ovu državu i ovaj narod. SRS je uvek tu da da svoj doprinos svakoj stabilizaciji, progresivnim, što kažu, rešenjima i boljem sutra u ovoj državi.
Nadam se, i verujem, da će ovo biti, tako bih želeo, poslednja tortura opozicije i poslednje ubistvo opozicionara i njihovih članova, SRS-a, jer ovo ne vodi u demokratiju, ovo vodi u totalnu diktaturu. Verujem da će Srbija i srpski čelnici ove države razumeti i prihvatiti moj apel da se ova država stvarno demokratizuje i da ovaj narod i naša Srbija živi bolje, jer to i zaslužuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, demokratija je kad većinski narod poštuje manjinski narod. Sa ove strane je srpski narod i sa ove strane je srpski narod. Vi ste svi moja braća. Ja sam pravoslavni čovek.
Interesantno je, ako tražimo demokratiju, Srbija je uvek bila demokratska zemlja, ja to najbolje znam, kao potpredsednik Svetske organizacije Roma, od država u okruženju, Evrope, pa i sveta, najveća demokratija prema nacionalnim manjinama je u Republici Srbiji. Ali, da bi Srbija bila demokratska kao što jeste, moramo implementirati demokratiju kroz manjinski narod, kroz multikulturalni i multikonfesionalni narod koji postoji u ovoj Srbiji. Ako se to ne poštuje, onda nema demokratije.
Morate da znate da su Evropska zajednica, Savet Evrope i OEBS dali predloge za dosta pozitivnih stvari koje treba da se revitalizuju u manjinskom narodu, osobito u romskoj zajednici. Međutim, to se nije sprovodilo.
Imali smo, kao što je rekao moj kolega, romsku televiziju koja nikom nije smetala. Razgovarao sam sa predstavnicom za jugoistočnu Evropu gospođom Jelenom Guskovom i ona je rekla da je Srbija ispred Evrope tri koraka. Kaže - nigde u Evropi nema romske televizije, a u Srbiji imamo tri romske televizije. Dve su ugašene, jedna je ostala.
Mislim da tu nema nimalo demokratskih metoda od strane vladajuće koalicije. Ko god je na vlasti, mi kao građani i kao narodni poslanici imamo obavezu da poštujemo naše predstavnike, ali imamo i stečena prava u ovoj državi koja nam pripadaju.
Međutim, ta naša stečena prava ne sme koalicija, odnosno ko vrši vlast, da nam oduzima. To morate da znate. Po svim demokratskim metodama ona nama pripadaju u ovoj državi, kao i svim drugim građanima.
Vidite, kolega je rekao da ima neka televizija u Smederevu koja nema ni frekvenciju ni rešenje. Znam gde ima i na drugim mestima, ali nije primereno sada da pominjem, i oni rade. A zašto se romska televizija ukinula? Da li vi mislite da treba romskoj zajednici po svim pozitivnim programima i metodama omogućiti da se školuju i obrazuju i da se integrišu u ovo društvo?
Ako želite integraciju Roma, ne možete da nam ukidate ono najelementarnije, što nam je zagarantovano i svetskim i evropskim zakonima i poveljama. Mi imamo pravo na informisanje, imamo pravo na edukaciju, imamo pravo na tradiciju, imamo pravo na jezik, imamo pravo na kulturu. To ste nam oduzeli.
Molim poštovane kolege i sa jedne i sa druge strane, vidite, imamo u programu ovde, u Ministarstvu za kulturu imamo pravo na informisanje. Gde nam je to informisanje? Ja sam razgovarao, međutim sve je to - videćemo, dogovorićemo se - i nema ništa. Ispoštovao sam rešenje Ministarstva za telekomunikacije, RRA i tako dalje. Isključio sam televiziju, ali se pitam sada da li neko u ovoj državi stvarno vodi računa o nacionalnim manjinama i onim pravima koja imamo.
Drugo, moram da vam kažem, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, morate da znate, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, da je elementarno pravo nacionalnih manjina da imaju to ministarstvo. U tom ministarstvu se rešavaju mnoge stvari koje zadovoljavaju programe i formule nacionalnih manjina i afirmišemo našu državu.
Imali smo do sada kancelarije za ljudska i manjinska prava. Imali smo nacionalne savete. Sada, pogledajte kako se prave manipulacije. Imamo Nacionalni savet Roma, kao i druge nacionalne savete nacionalnih manjina koji postoje u ovoj državi, ali Nacionalni savet Roma ima i kancelariju u Kancelariji za ljudska i manjinska prava. Danas sam imao prijeme određenih ljudi, pa su mi rekli: Molim te, Damjanoviću, to iznesi.
Šta radi ta kancelarija? Preuzela je prava Saveta nacionalnih manjina Roma i ta kancelarija vrši velike finansijske manipulacije i kriminalne radnje. Ja sada neću pomenuti ime, ali ako imamo nacionalne savete, a nijedan nacionalni savet drugih nacionalnih manjina nema u Kancelariji za ljudska i manjinska prava takvu kancelariju, zašto mi imamo tu kancelariju? Da bi se moglo manipulisati i doći do određenih ličnih sredstava.
Molim vas, morate da znate da smo mi zajednica koja je u svim olujama i burama bila uz srpski narod, srpsku državu i dok postoji romska zajednica u ovoj državi, mi ćemo uvek biti uz našu Srbiju i naš narod. Ali, molim vas, dajte, rešite neke stvari koje nam elementarno pripadaju stečenim pravima. Hoćete da ukidate ovo, hoćete da ukidate ono. Na šta onda mi, kao nacionalna manjina, imamo prava?
Povraćaj delegacije iz Evropskog parlamenta posebnim avionom. Mi smo potvrdili i legalizovali ubistva srpskog naroda i romskog naroda na Kosovu kojem su vađeni i prodavani unutrašnji organi. Zar mi treba da legalizujemo nešto što su Albanci uradili a određene međunarodne organizacije sprovele? Samim tim što vraćamo delegaciju i o tome tamo ne diskutujemo, mi smo potvrdili da prihvatamo sve što se desilo i srpskom i romskom i drugom nealbanskom življu.
Molim ovu skupštinu i državu Srbiju – ono što nam pripada, treba konačno da nam se da jer i mi imamo potrebe. Kako ćemo se mi integrisati u ovom društvu ako nas ima polupismenih, nepismenih, neinformisanih i neškolovanih? Ne može to tako.
Po posebnim merama mi smo školovali Albance, po brzom programu, i Albanci su nam uzeli državu i poubijali su nas. A mi Romi, koji smo najveće patriote i uvek ćemo biti najveće patriote, nama ste sve oduzeli, ne date nam ništa.
Da nema SRS, ovde Roma ne bi bilo, ministra ne bi bilo, narodnih poslanika ne bi bilo, ne bismo mogli da iznesemo upravo naše probleme u najvećem telu ove države. Prema tome, braćo Srbi, dajte nešto učinite, omogućite naša prava koja nam sleduju u ovoj državi. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem, kao građanin ove naše Srbije i kao narodni poslanik, da je od konstitutivne sednice Narodne skupštine do današnjeg dana situacija permanentno, svakog dana, sve konfuznija i konfuznija.
Hoću da kažem, na prvoj konstitutivnoj sednici, ni dan-danas mi nije jasno, a i mnogim ovde narodnim poslanicima, kada je nacionalni i državni interes bio da naša delegacija bude u Evropskom parlamentu i činjenično i argumentovano ukaže da su se drastično najveća i najteža ubistva dešavala na Kosovu – da su se organi srpskog naroda, pa čak i romskog, imamo informacije, i drugog nealbanskog življa, vadili i prodavali u Albaniji pod uticajem međunarodnih organizacija, povlačimo delegaciju, dolazim ovde na skupštinu i dva dana smo imali ovde strašnu jednu skupštinu, koja po meni nikakve rezultate nije donela.
Povukli smo delegaciju da ne kaže ono što se desilo, a interes je naše države da ukažemo Evropi, Evropa mora da zna kakvi su se teški zločini, ubistva, dešavali na Kosovu i kako su se prodavali organi naših ljudi sa Kosova. Ko je za to kompetentan i odgovoran što je vratio delegaciju? Tamo nismo ukazali Evropi i svetu, a ovde ništa nije značila ta delegacija, mora da se zna ko je kompetentan za apsolutno kršenje Ustava u našoj državi, i nismo dali sve elemente i činjenice šta se dešavalo na Kosovu, a to je strašan zločin. To je za mene nešto nepojmljivo.
Danas kada treba da se donesu neke odluke, SRS sigurno nema nikakvih problema oko donošenja odluka da bi mogao naš Parlament da radi, da se konstituiše i Vlada Srbije, mi danas imamo ovde polemiku i konfuziju, kršenje Poslovnika. Da ne bismo i dalje ulazili u ovakve dijaloge koji nam ne donose rezultat, predlažem, kao i moji prethodnici, da se prekine sednica, da se pozovu šefovi poslaničkih grupa na konsultacije da bi Skupština dala rezultat.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno se ne bih javio da diskutujem, s obzirom da se govori ovde o dostojanstvu. Molim vas, da li je to dostojanstveno, čovek koji je govorio protiv svoje države, koji je govorio protiv pravoslavlja, koji je otvoreno branio interese zapada, koji je ljubio skute Pavla pape, koji je prodavao cijanid da se ubijaju Srbi, Romi i ostali građani u konclogorima, čovek koji je branio dostojanstveno Srbiju, pa je govorio ovako što nema blage istine.
U Bijeljini su ljudi zaklani noževima, u Zvorniku hiljade mladića bilo je prisiljeno da legnu na ulice, Arkan je naredio da preko njih pređu kamioni i tako su prosto samleveni ljudi koji nisu srpske nacionalnosti. Gospodine Đuriću, ako ste vi dostojanstven čovek i ovako branite pravoslavlje, i da ste veliki srbofil, bogami, ne bi se reklo.
Što se tiče ove govornice, žalosno je, nije za smejanje, već je za plakanje, vi stalno kukate i vama neko stalno preti da vas likvidira. Pretila vam je SFRJ da vas likvidira Milošević. Vi znate da ste bili u Nemačkoj, izgonjeni iz Nemačke, vi znate šta ste radili u Nemačkoj, koliko ste proneverili miliona, odštetu holokausta Roma. Vi znate, gospodine Rajko Đuriću, da ste ležali na psihijatriji, ništa tu ne zameram, radi vaše psihijatrijsko-patološke ...

Niste bili procesuirani kod suda, ali ste bili izbačeni iz Nemačke. Vi dostojanstveno kažete da imate dostojanstvo, napadate ovde ljude koji su časni i pošteni građani, koji su svojim radom stekli ovde neko pravo. Vi znate da gospodin „Miško  komerc“ nije zloupotrebio, nije ništa uradio što bi se kosilo sa zakonom, već je radio interes svoje firme i svojih ljudi koji rade u firmi.
Vi kažete da ne treba da se govori ovde o ljudima koji treba da pretenduju za predsednika države. Zašto? Ako ti ljudi zaslužuju, ako imaju dostojanstvo, ako imaju program, vizije za bolji život, za ovu državu i za ovaj narod, zašto onda ne bi govorili o njima?
Nećemo govoriti o onima koji ništa nisu uradili za ovu državu. Uvek ću afirmisati i uvek ću govoriti za svakog čoveka, bez obzira da li je on u SRS ili nije, ako radi za dobrobit ove Srbije i njenih građana.

Dame i gospodo, radi moje aktivnosti i sprovođenja programa koji i te kako daju progres romskom narodu i afirmaciji naše države, izabran sam za potpredsednika Svetskog parlamenta Roma. Dobio sam najveću povelju, nas tri čoveka smo dobili samo u svetu takvu povelju za borbu i za prava romskog naroda i afirmacije svoje države na častan i pošten način.
Da li je dostojanstveno to i moralno za jednog predsednika Romske političke partije da ga isključe, da se sazove vanredna skupština da ga isključe iz te partije? Da li je dostojanstveno da onaj ko ga je doveo u tu partiju da su sada kriminalci, da su sada ljudi koji vrše prodaju raznih opijata, što to blage veze nema?
Da li je dostojanstveno da se oko onoga ko je častan, ko je pošten, govori najgore zato što ga ne podržavaju u njegovim diktatorskim radnjama u političkoj partiji Roma?
Da li je dostojanstveno to da je prevario naciju? To nije Romska partija. Nemam ništa protiv nijedne političke partije. Ovo su sve bratske, srpske političke partije, ovo su sve Srbi, a i ja sam pravoslavac. Mi možemo po političkoj osnovi da se ne slažemo, ali ne možemo da mrzimo jedan drugog.
Moj srpski narod, moj bratski narod ne mrzim, moju državu ne mrzim, već je afirmišem u svim svetskim i međunarodnim okvirima, gde god imam međunarodne konferencije, da se kod nas ne krše građanska i ljudska prava romskog naroda i drugih nacionalnih manjina.
Dr Rajko Đurić, kada je bio predsednik Svetske organizacije Roma, on nas je pokrao. On je dobio milijardu i 200 miliona švicarskih franaka za odštetu od holokausta Roma u Švicarskoj. On je to preuzeo sebi i zbog toga ima mnogo prijava, pritužbi od Švajcarske, Rumunije, Bugarske, pa i odavde iz Srbije. Štiti ga imunitet, ali taj imunitet će se skloniti.
Da li mi sada treba, pošto je prevario romsku naciju – da je to romska partija. Nije romska partija, to mi vidimo ovde. Nema veze za koga on lobira. Njegovo je pravo.
Član sam SRS i radiću dostojanstveno na svim programima koji afirmišu i našu državu i naš narod, a i romsku manjinu da pomognemo. Da li je to zlo? Nije.
Zlo je kada čovek kaže da sam ubica. Tvrdim, krivično i materijalno, nikada u životu nisam nikoga ubio. Gospodin Đurić, to je njegovo što on kaže, ko god mu neko smeta i kaže istinu, a mi znamo o svakom istinu, onda nas on naziva raznim etiketama i daje nam ono što nam stvarno nije poznato, niti što kažu – to nam ne pripada.
To je sramno, nisam nikad bio u Evropi da govorim protiv Srbije, protiv Jugoslavije, protiv naših predstavnika, što je to doktor Rajko Đurić permanentno radio dok je bio 12 godina, dok ga nisu isterali.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na član 22. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Predlaže se brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službe bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
Gospodo narodni poslanici, predlažem da se ovaj član briše u celosti, iz razloga što je ovaj član potpuno nepotreban i besmislen, jer se iz sadržaja ovog člana vidi da ovim zakonom nije regulisan rad službe bezbednosti, kako je to predviđeno članom 3. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, nego kako bi se raspisali izbori za predsednika Srbije.
Stav 1. ovog člana predviđa da će se rad službi bezbednosti urediti posebnim zakonima, a stav 2. u skladu sa ovim zakonom.
Takođe, želim da kažem u ime SRS da se službe bezbednosti ne smeju politizirati, već moraju da budu servis građana sa jakom civilnom kontrolom. Da bi imali kvalitetnu službu bezbednosti i sigurnost građana i njihove imovine, služba mora biti adekvatno motivisana i mora biti mnogo bolje plaćena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ovih ozbiljnih razgovora koji se vode u Narodnoj skupštini, evo i lepe vesti za romsku zajednicu.
Danas sam bio na razgovoru sa dr Milenkom Cvetinovićem, državnim sekretarom za telekomunikacije Republike Srbije i Slobodanom Laketom, zamenikom ministra za telekomunikacije. U razgovoru sam izneo sva dosadašnja dešavanja oko naših medija, kako su ukinuti, i činjenice koje se tiču našeg životnog standarda, koji je danas u našoj državi na najnižoj lestvici, na marginama socijalne, ekonomske, obrazovne i stambene politike.
Tražio sam da nam se, po afirmativnim merama i stečenim pravima u Ustavu naše države, Zakonu o zaštiti nacionalnih manjina i njihovih prava, po svim međunarodnim deklaracijama i poveljama i po preporukama Evropske zajednice, omogući jedna frekvencija, a to je četvrti provajder mobilne telefonije. Objasnio sam zašto to tražimo. Mi u privatizaciji nismo učestvovali, niti nam je omogućeno da učestvujemo.
Mi, romska populacija, nismo dobili nijednu firmu ni za 5, 10 evra, ni za 100.000, ni za 500.000 evra. Zato kao narod imamo i prava i obavezu u našoj državi i tražimo da se romskom narodu u ovoj državi omogući ovo. Kada je u pitanju zahtev romske zajednice, naišao sam, konačno, na razumevanje i državnog sekretara i zamenika ministra. Rečeno je da podnesem zahtev i da ima mogućnosti da se to sprovede.
Takođe sam razgovarao o tome da se omogući jedan kompjuterski centar, kompjuterski kol-centar, gde bi mogli svi Romi i raseljena lica, i Romi i neromi, da dobiju sve informacije potrebne za njihov lakši život, da imamo u svim većim centrima školu koju ćemo upravo za te mlade ljude da oformimo za rad na kompjuteru, čime ćemo im omogućiti lakšu integraciju i da se zaposle.
Mislim da će naša država tada dobiti više intelektualnog kadra, mladih ljudi će manje biti na ulicama, manje će imati posla MUP. Smatram da je ovo jedan veliki pomak i napredak i za našu državu, što je afirmativnog karaktera, a i za narod koji živi tako, da se oporavi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam čovek iz manjinskog naroda, iz romske zajednice. Što se tiče manjinskog naroda, ne samo romske zajednice nego više manjinskih naroda, mogućnost da se integrišu u politiku data im je upravo u SRS-u. Ovo je istina, ne možemo da manipulišemo.  Naša  prava, stečena u našoj državi, proistekla iz zakona i Ustava naše države, i te kako poštuje Srpska radikalna stranka. Ona poštuje prava manjinskog naroda. Zbog toga se mi i uključujemo u ovu stranku i dajemo joj podršku. Zbog toga ne može niko da kaže da ima nekih manipulacija. Da vam kažem iskreno, kao član nacionalne manjine Roma: Srpska radikalna stranka je učinila toliko da ja ne mogu da se zahvalim SRS-u i njenom rukovodstvu. U Zemunu su dali 1.200.000 maraka, pa su nam dali normalan život, a to je kanalizacija, vodovod, asfaltiranje, elektrifikacija. Rušili ste nam kuće, ugasili ste nam televizije, ne date nam prava na ono što imamo i sad kažete - nacionalne manjine. Nacionalne manjine će glasati za Srpsku radikalnu stranku onoliko kol'ko smatraju da treba i kol'ko imaju poštovanja.
Ja sad govorim lično o romskoj nacionalnoj manjini. Ni u jednoj partiji nam nije dato pravo da se integrišemo u politiku. Evo šta, gde god pobedi SRS u lokalnim okvirima, biće Rom potpredsednik opštine i biće član opštinskog saveta ili opštinskog veća. To nama niko ne nudi u ovoj državi, nudi nam SRS. Mi znamo da se manipuliše.
Gospodine Mićunoviću i svi dragi prijatelji, ja vam samo kažem: što ste vi nama ugasili naše medije? Zašto vi minimizirate romski narod? Zašto ne dajete prava koja treba da imamo? Šta smo mi u ovoj državi? Molim vas, većinski narod i većinske političke stranke koje drže vlast u ovoj državi ugasili su nam dve televizije u državi. Zašto? Ne daju nam pravo na našu kulturu, na naš jezik, na naše, molim vas, izveštavanje, i na naše medije. Pa, kako ćemo mi onda da glasamo za vas?
Ja izričito kažem: 25.000 Roma i svih 25.000 Roma u Zemunu glasaju za SRS. Govorim vam: širom Srbije Romi ima da glasaju 90% za SRS jer SRS zaslužuje to. Mi bismo glasali i za vas, ali nas vi ne poštujete. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani gospodo ministri, romska zajednica u demokratskoj Srbiji ima stečena prava. Stečena prava su u Ustavu Republike Srbije i Zakonu o zaštiti prava nacionalnih manjina.
Međutim, kol'ko vidimo, ta stečena prava se u našoj državi krše. Ne od naše države i od srpskog naroda, koji je i te kako naklonjen romskoj populaciji u ovoj Srbiji, koji imaju velike simpatije kao prema prijateljskom narodu, istorijskom narodu itd., već od pojedinaca u našoj državi koji su sebi dali za pravo da čine nešto što nije ni demokratski, nije ni afirmativno, već je to monopolistički sistem, nedemokratski sistem, naredbodavni sistem.
Pa se ja pitam sada: Zašto gospodin ministar Marković neće da primi narodnog poslanika? Ako zato što sam Rom, po mom mišljenju to je rasna diskriminacija, a ako neće da me primi što sam član SRS, to je onda politička odmazda prema meni i prema mojoj stranci.
To je strašno kad jedan ministar, koji je izabran u demokratskoj vladi, neće da primi narodnog poslanika.
Sad mi je u hodniku rekao: ''Ti ne znaš ništa''. A sad ja vas pitam, gospodine ministre Markoviću, kad vi znate: Po kom zakonu, Poslovniku, Ustavu Republike Srbije kažete da treba Verica da vas zove da biste vi mene primili? Ako vi imate taj ustav i zakon onda ću ja stvarno reći da ste pametan čovek. Razumete?
Ja sam vama, gospodine ministre, tražio pre mesec i po dana, evo ga faks koji stoji ovde, i naveo romsku delegaciju intelektualaca koja treba sa vama da razgovara, gospodine ministre, upravo oko vanredne elektronske skupštine koja ne postoji.
Vanredna elektronska skupština je važila u ono vreme kad smo tražili vanrednu skupštinu, a kad je izašao mandat i vreme Nacionalnom savetu Roma, onda više nema vanredne skupštine.
Mi tražimo da se ne održi nikakva vanredna, već redovna skupština. Kad budu i druge nacionalne manjine imale zakazane skupštine o izboru nacionalnih saveta, tada ćemo i mi. To je vaša volja kojom vi tražite da držite monopol nad romskim narodom, što nije demokratski.
Samo ću da vam kažem da ne možete vi pojedince da slušate i da sa njima kontaktirate. Ja sam takođe predstavnik romske zajednice, kojeg treba da saslušate. Vršite diskriminaciju nada mnom i nad mojom strankom. To nije dozvoljeno. A ovo što ste rekli, dajte mi zakon, ja ću se vama izviniti.
Takođe hoću da kažem, nekorektno je ponašanje, kažete, prema Mađarima koji su s vama razgovarali ovde. Da li je ovo korektno što vi radite romskoj zajednici? Nije korektno.
Hteo sam, gospodine ministre, da vam ukažem na manipulacije koje su pripremljene, da se falsifikuju potpisi, vi niste hteli to ni da čujete. Zamolio sam gospođu Samardžiju da me primite. Nikog ne slušate, vi ste samovoljni. Ali, vi ste radi naroda, niste radi sebe.
I da vam kažem ovo: sad je proistekao falsifikat. Ima mnogo falsifikovanih listića. Ima više glasova nego što nas ima glasača Roma u ovoj državi. Ko će za to da odgovara, da li vi koji ste potenciometar što ste to uradili i što nećete da slušate drugog ...?

Dame i gospodo narodni poslanici, svaka država ima svoj ustav i zakon, pa i u našoj državi postoji Ustav i zakon. Smatram da po Ustavu i zakonu imamo pravo, svi građani, i da ne možemo deliti građane tako da se pripadnicima nacionalne manjine ne daje pravo i omogući ono što iziskuju Ustav i zakoni. Ustav je jemstvo naše države i garantuje, garant je da se sprovodi Ustav i zakoni podjednako prema svim narodima i nacionalnim manjinama koje žive u našoj državi.
Mi smo imali prošle godine zakazanu skupštinu Nacionalnog saveta Roma i za tu elektorsku skupštinu listiće je predao samo gospodin Šajn. Kada smo mi došli da predamo, rekli su da više ne primaju do daljnjeg. Bez obzira što je bila zakazana, ona se odložila. Već godinu dana nije zakazana ta navodno vanredna elektorska skupština; to je bila tada vanredna elektorska skupština, a s obzirom na to da je Nacionalnom savetu Roma prošao mandat pre četiri-pet meseci i da je Nacionalni savet sada bez mandata, znači, trebalo bi da se uvede v.d. stanje, da se izaberu novi ljudi i da se zakaže nova skupština Nacionalnog saveta Roma, gde bi se na demokratski način izabrali ljudi kojima narod bude dao poverenje.
Zašto ja sada ovo kažem? Poslao sam zahtev gospodinu Milanu Markoviću, ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, evo, danas je mesec dana. Verujte mi, ako ja, kao narodni poslanik, ne mogu da dođem do ministra, da li zato što sam Rom, a mislim da je zato, ili zato što pripadam političkoj stranci SRS, to je strašno. Imam prava, koliko god je ovo država srpskog naroda, i naša je, država manjinskog naroda. Mi našu državu poštujemo i sprovodimo sve naše obaveze u našoj državi. Zašto se ne sprovode prava i obaveze prema nacionalnim manjinama, a osobito prema romskoj zajednici?
Strašno je, Nacionalni savet je bio razbijen po političkoj osnovi, što nije smelo da se uradi. Nacionalni savet je bio zadužen za obrazovanje Roma, zdravstvo, socijalna pitanja i stambeno pitanje Roma. Nacionalni savet je savetodavno telo određenih državnih resora. Međutim, mene ministar ne prima, obećao je da će da me primi, ja sam 16 puta zvao, javio se njegov šef kabineta i zamislite šta mi je rekao - ne može, zakazano je, mi smo kontaktirali ombudsmana i donesena je takva odluka. Čekajte, da li ombudsman treba da pozove i narod koga se tiče ta problematika da razgovara, da pozove i nas da diskutujemo, da damo doprinos za tu elektorsku skupštinu?
Zašto bi se sada održala skupština Nacionalnog saveta Roma? Ako je u razradi Ustav, koji je mnogo više povoljan ne samo za romsku nacionalnu manjinu, nego za sve nacionalne manjine, zašto mi ne sačekamo to? Sve što je pozitivno po Ustavu i zakonu u našoj državi je za taj narod i za građane ono što je povoljno i to se primenjuje. Zašto se primenjuje sada nešto što nije u interesu romskog naroda?
Pazite ovako, kako se elektorska skupština zloupotrebljava? Mi smo imali neke ljude u Šapcu... Ona je radila u ministarstvu za upravu prihoda finansija i skinula je ime, prezime i srednje slovo, i to je donela, to se prihvatilo, i to su bili potpisnici elektori za neke elektore. Ja sam bio isto tada sa dosta elektora, a moje biografije i mog predmeta nigde nema, čak su rekli da Damjanović ne može da učestvuje, ni da bude izabran na elektorskoj skupštini.
Šta sam ja u ovoj državi, neprijatelj? Ja sam mnogo izgubio zbog ove naše države Srbije; bio sam na listi da me odstrane zato što sam Ciganin i što sam Srbin i što nisam potpisao za HDZ, jer sam branio interese naše države, naših građana. Zar se na ovakav način meni to sad vraća?
Pitam se, ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući, pošto smatram da je vrlo značajno da ovo rešimo, zašto se sada ponovo manipuliše Romima?
Molim vas, gospodo, nije u redu, ako smo mi narod koji je najslabiji, i ekonomski, i socijalno i obrazovno, zašto nam ne pomognete? A, vi ste obrazovali Albance po posebnom, hitnom postupku, pa ste ih obrazovali, pa ste im dali državu, predsednika i sada oni uzimaju državu i ubijaju vas i moje Rome, i Srbe i sve druge koji nisu Albanci. Šta ovo radite od romskog naroda? Ovo je sramota. Samo hoću da vas opomenem.
Znam metodiku demokratije kako treba da branim svoj narod koji me je izabrao i da radim u interesu naroda. Ja sam i predsednik Saveza društava Roma Srbije, sem što sam član SRS i ovde narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve što se dešava pozitivno u najlepšoj državi to se reflektuje na narod ove Srbije. Liberalizacija i olakšica viznog režima to je dobro, ali ona ne sme da se prenosi na štetu manjinskog naroda. Da li je za liberalizaciju i olakšice za vizni režim uslov da se potvrdi Sporazum o readmisiji, što znači povraćaj velikog broja i Roma i neroma i drugih nacionalnih manjina. Ako jeste, to je strašno za narod koji se vraća. Zašto to govorim?
Znam da i srpski narod i drugi narodi jako teško žive, jer smo imali pomeranje stanovništva; imali smo ratno stanje na Kosovu i znamo da je teško svima, ne samo Romima, ali Romi su na najnižoj lestvici, na margini života. U Beogradu i Srbiji imamo dosta raseljenih lica, koja su prepuštena sami sebi.
Mi znamo da već od 1999. godine žive Romi u nehigijenskim naseljima, samo u Beogradu ima oko 167 naselja; nema struje, nema vode, nema najadekvatnijih namirnica za život tog naroda. Mi nismo obezbedili ni ova raseljena lica, izbegla lica sa trusnih područja, a primamo druga lica, primamo veliki korpus, velike divizije raseljenih lica iz readmisije. Stvarno ne znam, ako bi hteli da se vrate naši građani, oni imaju pravo, a država ima obavezu da taj narod smesti. Kako će, nije nijedna platforma urađena, nijedan program nije urađen za povratak tih ljudi. Gde će ti ljudi da se smeste, to ćemo videti.
Slušao sam ovde i pre nekoliko dana sam govorio da je u Senti donesena odluka da ne mogu Romi da se naseljavaju u Senti gde je većinsko mađarsko stanovništvo.
Sigurno, SRS ima veliko poštovanje prema svim nacionalnim manjinama, i prema Mađarima. Mi ovde imamo i narodnog poslanika, koji je Mađar, i sve druge nacionalne manjine imamo u stranci. Pitam prijatelje Mađare, da li oni znaju šta se desilo u našoj državi – da su bila borbena dejstva, ratna dejstva, da je bila humanitarna kataklizma, da je bilo genocida, da je bilo istrebljivanja naroda, da su se ljudi povukli, da se stanovništvo povuklo posle tehničkog vojnog sporazuma 1999. godine. Molim vas, morate da mislite o tom narodu. Pre svega, Senta i drugi delovi, gde je većinski deo mađarske nacionalne manjine, to je Srbija.
Zar mi nemamo pravo kao građani da se krećemo u našoj državi? U našoj državi nema aparthejda, u našoj državi nema kastinskog sistema, ovo je slobodna i demokratska država.
Molim vas lepo, ako je narod doživeo takvu katastrofu ko može da mu zabrani da se negde udomi? Mi smo miroljubiv narod, mi poštujemo našu državu, imamo naše obaveze u našoj državi, ali molim vas, mi tražimo i naša prava. Država mora da udostoji prava svim narodima i narodnostima u ovoj državi, jer to zaslužuju i zato su građani ove države.
Mi imamo Ustav i zakon ove države. Član 39. omogućava svim građanima da se kreću i da se nastane gde žele. Danas, molim vas lepo, u Evropi se ljudi doseljavaju i kupuju, stanuju i žive, a kamoli u Srbiji. Srbija je multinacionalna, multikonfesionalna država, koja poštuje sve nacionalne manjine i ne vidim razlog da se to ne uvažava.
Što se tiče romske zajednice, pošto pripadam romskoj zajednici, napomenuo bih da država čini neke poteze koji nisu u interesu širenja demokratije u našoj državi, a ni poštovanja ljudskih prava nacionalnih manjina. Samo znam da romski narod nije retardirana nacija, da smo mi najveća nacija posle srpskog naroda. Ako ništa drugo, molim braću Srbe i rukovodstvo ove države, dajte da malo pogledamo istorijski deo, gde su bili Romi, a gde su bili Srbi. Gde god su bili Srbi tu je bio i romski narod. Braneći našu državu, zajedno sa srpskim narodom i drugim narodima, mi smo mnogo žrtava dali za ovu državu i za ovu zemlju, i ne daj bože nikada više da se desi. Mi smo građani ove Srbije i ove države.
Prema tome, u našoj državi kao što sam rekao imamo obaveze, ali moramo da imamo i prava. Ta prava nam se sistematski uskraćuju. Pa se pitam, kada je vrlo teška situacija u našoj državi, imamo nevladine organizacije 8484 kojima je dodeljeno pravo da rade strategiju za Rome, ko su oni da znaju bolje situaciju u romskom narodu, nego mi, sami Romi ove države? Zašto država to daje uvek drugome, a ne daje romskom narodu da radi platformu, da radi strategiju za poboljšanje života i budućnosti nas Roma u našoj državi. To je strašno.
Sinoć sam dobio vizitkartu, pa ću vam sada pročitati i to je strašno. Imamo građansku inicijativu, Udruženje građana za demokratiju i civilno obrazovanje. Ne znam koliko je demokratija u građanskoj inicijativi, jer imamo Radojku Pavlović koja nije Romkinja, a menadžer je Romskog razvojnog fonda. Sada vidite kako imamo tutore, drže monopol nad romskim narodom. Ne znam zašto. Uvek smo dali svoj doprinos našoj srpskoj braći, našoj državi, ali nemamo pravo da osnivamo ovakve fondove i radimo strategiju za svoj sopstveni narod.
Prema tome, ne sme se postaviti monopol nad jednim narodom, Ne mogu druge organizacije koje nisu romske, jer imamo danas veliki broj naših intelektualaca, inženjera, pravnika i drugih.
Ne znam zašto se to ovako čini. Verovatno u državi ima mreža koja treba da radi i readmisiju, i strategiju, da uzima taj novac za sebe, da ga pere i radi onako kao što se i radi. Molim vas, to nije dozvoljeno.
Samo znam da u Nacionalnom savetu Roma grada Beograda, nemam ništa protiv Radmile Hrustanović, moje poštovanje prema njoj, ali ona ima veće zasluge da bude predsednik Saveta Roma grada Beograda nego mi Romi. Bio sam narodni odbornik Skupštine grada Beograda i nisam čak mogao da uđem ni u Savet grada Beograda za Rome. Eto, tako se to dešava.
Država nije pripremljena za dolazak velikog naroda, u ovolikom broju putem readmisije. Molim vas i molim vrh ove države, želimo da sarađujemo sa našom državom, drugu državu nemamo, niti želimo da imamo. Ali, ova država permanentno krši prava romskog naroda da radi ono što treba za njenu budućnost, za njen progres. Ne znam dokle će i koliko će to trajati.
Moji prethodnici su rekli da se grubo krše ljudska prava manjinskog naroda Roma, i drugih nacionalnih manjina povratkom putem readmisije. To neću da kažem, to ostavljam državi da o tome razmišlja, ali smatram da se ipak ne poštuju ljudska prava koja treba. Ono što su rekli naši narodni poslanici Mađari, to je rasna diskriminacija da vi zabranite nekome da uđe u svoju državu. Pa, neće tamo ući 100 ili 200 hiljada. Gde da idemo sa njima?
Vi ste, gospodine Pastor, rekli da se oni vrate u svoje mesto boravka gde su ranije bili. Zamolio bih vas da budete predstavnik romske zajednice i da idete na Kosovo, na trusna područja, i da procenite da li mogu ljudi, Romi i neromi, da se vrate i ako vi ocenite, onda se vratite sa njima zajedno. Morate da znate da se na Kosovu i dan-danas ne poštuju ljudska i manjinska prava. Morate da znate da ljudi idu transporterima da pazare za svoju kuću najneophodnije namirnice. To je strašno. Ne sme se tako.
Na kraju bih rekao, dame i gospodo narodni poslanici, ono pravo koje imamo to pravo nam se ne omogućava u našoj državi. Ne znam zašto. Da li zbog toga šta sam po mojoj nacionalnoj vokaciji ili možda što sam član SRS. Ako je po mojoj nacionalnosti – to je diskriminacija. Ako je po političkoj stranci – to je politička osveta. To ne sme da se dešava u našem Parlamentu i u našoj državi.
Gospodine, ako imate nešto da kažete dođite ovde, nemojte da se smejete. Ovo nije za smejanje. Ovo su ozbiljne stvari koje vam prezentiram ovde, a vi koji se smejete, vi ste ti diskriminatori, oni koji vršite diskriminaciju. Dođite ovde pa pričajte šta hoćete.
Ova država i pojedinci u državi, oduzeli su nam medije. Šta smetaju ovoj državi mediji, kada tražimo da se naša država integriše u Evropu, u Evropsku zajednicu. Hoćemo da budemo demokratska država, a ne poštujemo manjinski narod. Ukoliko se ne poštuju manjinski narodi to nije demokratija i ne može ova država da priča o demokratiji ako ne poštuje svoj sopstveni manjinski narod. Već sam rekao da je Srbija multinacionalna, multikonfesionalna i demokratska država. Mi smo imali medije, a sada nemamo medije. Pročitaću vam šta kaže zakon. Ne govorim o tome da ja nešto tražim.
Imamo Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pa kaže: "Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju i održavaju medije na svom jeziku.'' Takođe, ''Država će u programima radija i televizije javnog servisa obezbediti informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine". Na nacionalnoj televiziji nemamo program, a naše televizije ste ugasili. Ako smatrate da je to demokratija, neka vam je na čast.
Hoću da kažem, bila je jedna grupa ljudi koji su hteli da idu za Strazbur da se žale, ja nisam hteo. Rekao sam – ne možete ni vi da idete, nema razloga, država je rekla šta je rekla, mi moramo sa državom da imamo dogovore, da imamo kontakte, da vidimo šta nam sleduje, a šta nam ne sleduje.
Ako imamo pravo država nam mora odobriti i nadam se da će biti tu pomaka, vidim da je i predsednica Odbora za međunacionalne odnose poslala neko pismo, i da će se tu nešto desiti. Ali, bilo je bespotrebno da se ovako nešto dešava kako se dešavalo. Vidite kako su dupli standardi prema Romima, ne znam zašto.
U Vojvodini, mađarskoj nacionalnoj manjini nisu isključeni mediji, oni još uvek traju, treba da se privatizuju. A naše, romske, u Beogradu su po kratkom postupku isključili. Imam ovu državu, drugu državu nemam.
Apelujem da država sprovodi demokratiju i prema romskom narodu, jer mi imamo naše obaveze koje treba da ispunjavamo – da glasamo, da idemo u školu, da radimo, da idemo u vojsku, da služimo vojsku Srbije, ako treba da idemo u rat da branimo državu, a kada treba da ostvarimo naša prava nema nas nigde. U privatizaciji nigde Roma nema.
Samo ću vam pročitati, iz ugovora readmisije, pošto ima 70 stranica, kaže, da pravilno sačinjen implementiran ugovor o readmisiji po oceni UNHCR čini proces povratka bolje uređenim, a trebalo bi da pruži neku sigurnost ljudima koji se vraćaju, da je negativan rezultat lansiranje azilanata u orbitu. To je ono što sam rekao, nemamo ni temelje pa ne možemo ni da gradimo kuću. Gde će azilanti, ne znam.
Organizacija ''Amnesti internešenel'' procenjuje značenje ugovora o readmisiji kao trgovinu ljudskim bićima i zamenu za finansijsku pomoć. Sumnjam da je Sporazumom o olakšanoj proceduri za izdavanje viza napravljena neka transakcija da bi se potpisao Sporazum o readmisiji.
Nadam se da će se ubuduće ispraviti greška koja je učinjena prema romskom narodu i da će Romi da dobiju svoja mesta tamo gde se o njima odlučuje.
Mogu vam reći, razmišljao sam čak da odem iz zemlje. Rušili su mi kuću, pet godina mi ne daju da budem aktivan u kulturnom pogledu, međutim, zahvaljujući SRS, čiji sam član, i njihovom projektu koji nam omogućava da se integrišemo u politici i da nam bude bolje u svim porama društva, to me je zadržalo. Želim da se zahvalim vrhu SRS, jer su oni sa mnom razgovarali i rekli da ovo nije dugotrajno, da je ovo prolazno.
I nadam se da će ovo biti prolazno. Mi, Romi u Srbiji, jedino imamo poverenja u SRS, zato što nam je SRS, ne samo što nas integriše u politici, omogućila u većini gradova Srbije izgradnju infrastrukture, školovanje, asfaltiranje, gradnju kuća, mi smo dobili 50 placeva u Zemunu od Šešelja za raseljene Rome sa Kosova, da vam ne pričam po Vojvodini, po celoj Srbiji, i to nas zadržava u SRS, i zbog toga će 90% Roma glasati za SRS. Hvala vam lepo.

Gospodine Pastor, vi verovatno niste razumeli. Rekao sam da se u našoj državi desila humanitarna kataklizma i ne možete vi kada je ratno stanje, kada su ljudi u zbegovima, da donosite bilo kakve odluke, ne samo za Rome, nego za bilo koji narod. To je razlog. Ne možete, sada kada se dešava nešto u zemlji, nije niko želeo to, ni mi ni vi, niko, ali desilo se ratno stanje.
Vi znate da je tamo bio egzodus, čistka, najteža ubistva i da je dovedena humanitarna katastrofa.
Šta, mi sad treba da pitamo nekog gde ćemo da idemo? Ne samo Romi, nego uopšte, narod u zbegovima koji je sa Kosova, koji je u takvoj situaciji. Ne samo Senta, nego nijedna opština u državi ne sme da donese takve odluke. Hvala vam.