Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, uvažene koleginice i kolege, slušajući današnju raspravu o budžetu stekla sam utisak da ja i ogromna većina građana Srbije i predstavnici vlasti ne živimo u istoj zemlji. Ja i većina građana Srbije živimo u zemlji sa najmanjom platom, sa najmanjom penzijom, sa ogromnim javnim dugom, sa najvećom stopom nezaposlenosti i prema tome nemamo baš mnogo razloga za optimizam.
Pre nego što bilo šta kažem o Predlogu zakona o budžetu, htela bih da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, ovaj parlament interesuje, a i većinu građana Srbije interesuje ne kako će se trošiti njihov novac u narednom periodu već kako se trošo njihov novac u poslednjih osam godina.
Naime, ovaj parlament još od 2003. godine nije dobio na uvid završni račun, nije imao priliku da vidi završni račun, pa samim tim ni da obavesti građane Srbije kako se trošio njihov novac. To je već praksa poslednjih osam godina.
Moje koleginice i kolege su pričali do sada i govorili o anomalijama ovog predloga zakona o budžetu. Pokušaću da u ovom kratkom vremenskom periodu, koji mi je preostao, ukažem na još neke nedostatke.
Pitala bih vas, gospodine Cvetkoviću, da li Vladi nešto znači izveštaj Fiskalnog saveta koji je nezavisno regulatorno telo i koji negira u većoj meri skoro svaki vaš pasus?
Javni dug na početku ove Vlade je iznosio 33% BDP a krajem novembra ove godine to iznosi 44,8 BDP. Ono na čemu je LDP sve vreme insistirala prilikom donošenja poslednjih četiri budžeta je smanjenje javnih rashoda, reforma penzionog sistema, temeljnu reformu poreskog sistema. Bez temeljne reforme poreskog sistema nema ni suzbijanja sive ekonomije. To smo govorili poslednje četiri godine i to ćemo i dalje govoriti, a svega toga nema u predlogu ovog budžeta.
Kolega Đurić je napomenuo da ću nešto više pričati o agrarnom budžetu koji je u Predlogu zakona o budžetu 2,6%. On je na prvi pogled nešto veći u odnosu na prošlogodišnji agrarni budžet, ali to je samo privid, sa prošlogodišnje 22 milijarde podignut je na 30,3. Da li je to dovoljno? Mislimo da to nije dovoljno i da je trebalo znatno više učiniti za razvoj agrara u ovoj zemlji.
Ne može se poljoprivreda tretirati kao strateški cilj jedne države sa ovako malim izdvajanjima iz budžeta. Za subvencije u 2012. godini se sredstva u iznosu od 26,6 milijardi dinara odvajaju. Ovim novcem je predviđeno da će se isplatiti novi podsticaji koji će iznositi 20,8 milijardi dinara, a za ostatak biće pokrivena sredstva za regresiranje ratarske proizvodnje iz 2011. godine, kao i obaveze koje nastale u poslednjem kvartalu ove godine.
Pre svega, tu mislim na premije za mleko, podsticaj za organsku proizvodnju, podizanje višegodišnjih zasada i sredstva za genetsko unapređenje stočarstva. Razlika od 26,6 do 30,3 milijarde dinara, prema ovom planu, trebalo bi da se iskoriste za finansiranje mera selekcije i kredita u stočarstvu. I dok Ministarstvo za poljoprivredu isplati prošlogodišnje dugove po poljoprivrednom gazdinstvu, ove godine je isplaćeno do 30 hektara, a u januaru mesecu 2012. godine nam predstoji ona razlika od 30 do 100 hektara. To je po 14 hiljada dinara po svakom hektaru. Videćemo da svi ovi podsticaji sve ove subvencije, neće ništa novo i nikakv boljitak doneti poljoprivrednim proizvođačima.
Ako je poljoprivreda srpska izvozna šansa i najznačajnije je područje za razvoj, njeni potencijali, priznaćete, da su neiskorišćeni i ovim budžetom 2012. godine. Stopa pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji prošle godine je bila 1,5% u BDP. Agrarni budžet, u jednoj zemlji kao što je Srbija, sa 2,6% koliko iznosi trenutno, da bi poljoprivredni proizvođači osetili neki boljitak, morao bi da bude 10% i za to se LDP zalaže i zalagaće se i budućem periodu.
` Takođe, ono što bih napomenula u predlogu ovog zakona o budžetu, tiče se namenskih transfera lokalnim samoupravama i postavila bih pitanje Vladi da li su celishodni trenutni kriterijumi za preraspodelu ovih transfera? Kako je moguće da jedna Jagodina, kad je toliko razvijena opština, kada ima dovoljno sredstava čak i da plaća posredovanje bračno, dobije 358.408.930 dinara, a ima 71. 185 stanovnika, a jedno Užice koje ima oko 80.000 stanovnika, dobije 228 miliona 505 hiljada 418 dinara? Da li je to zbog toga što je gradonačelnik Užica bio od prvih glasnogovornika koji je govorio da Zakon o fiskalnoj decentralizaciji nije dobar i da li su zbog toga građani Užica i gradonačelnik Užica kažnjeni da dobiju manje sredstava iz namenskih transfera budžeta? Hvala
Uvaženi predsedavajući, poštovane, doduše, malobrojne koleginice i kolege, predstavnika Vlade nažalost nema danas na našoj raspravi u pojedinostima, a odgovore na pitanja koja ću postaviti, nisam ni očekivala da ću ih dobiti od predstavnika Vlade.
Kada je bila rasprava u načelu oko ova dva zakona, moje kolege i ja smo govorili o bespotrebnosti i kritikovali ova dva zakona i pogotovo što u oba zakona ima samo pet članova, nismo smatrali za celishodno da podnosimo amandmane iz razloga što nešto što nije dobro neće moći da se popravi ni amandmanima.
Rekli smo, kada je bila rasprava u načelu, a takođe bih sada napomenula ponovo, izjave vaših predstavnika vlasti, vaše vlade, tokom poslednjih godina da će kriza da nas zaobiđe, pa onda da je kriza naša jedina šansa, a potom i da je kriza prošla. Pa, zaista, ne vidim svrhu donošenja ovog zakona.
Gospodin Dulić, žao mi je što on danas takođe nije tu, nije mi odgovorio na pitanja, rekao je da je pet miliona ljudi u građevinskoj industriji ostalo bez posla u svetu. Nije mi odgovorio koliko ljudi je u Srbiji ostalo bez posla. Takođe, na činjenicu da je od 2005. pa do danas do 2011. godine u Srbiji svake godine sve manje radnika koji rade u građevinskoj industriji. To je podatak koji nam kaže da građevinska industrija je u i te kako velikom problemu i da nije, kao što je on rekao, može se reći spašena. Ne vidim da je građevinska industrija spašena i neće biti spašena ni predlogom ovog zakona.
Takođe, gospodin Dulić je rekao tada, da je građevinska industrija spašena i tada je tvrdio da ima nade za našu građevinsku industriju, a pri tom nije napomenuo da u našoj građevinskoj industriji vlada hronična nelikvidnost i da su baš najveći dužnici u građevinskoj industriji javni budžeti.
Gospodin Dulić je takođe izjavio nedavno da će tražiti od Narodne banke Srbije da se obavezno učešće za subvencionisane kredite vrati sa 20% na 10%, čak je pominjao i cifru od 5% za učešće. Pitala bih Vladu, gospodina Dulića, da li će to i uspeti da uradi i da li će se to i ostvariti u realnom životu. Znamo da je NBS rekla da to neće da uradi, pa me interesuje stav gospodina Dulića i aktuelnog ministarstva.
Takođe, bih pitala aktuelnu Vladu i gospodina resornog ministra – šta će biti sa uslovima za subvenciju, da li će se oni promeniti nakon donošenja ovog zakona? Da li će gospodin Dulić koji je obećao javnosti da će se promeniti uslovi tako što će smanjiti godine starosti, tako što će promeniti uslove oko mesečnih primanja i interesuje me da li će to aktuelna Vlada i resorni ministar i da uradi?
Takođe, bih pitala Vladu da li je dovoljno dve milijarde dinara, koliko je predviđeno za subvencionisane kredite. Ono što mi iz Liberalno-demokratske partije vidimo takođe kao problem u našoj zemlji su apsolutno spore procedure po svim ovim pitanjima, spora procedura kada odete u banku, spora procedura kada odete u Katastar nepokretnosti. Sigurna sam, ako je to ikako moguće, da ova Vlada može da utiče na Katastar nepokretnosti i omogući građanima mnogo lakši pristup svemu ovome.
Takođe, bih pitala, šta će biti sa građevinskim objektima koji se grade preko 20 godina. Imamo drastično mnogo primera po Srbiji, stambenih zgrada koje su počete da se grade devedesetih godina i koje dan danas stoje i nemaju nikakvu svrhu. Imam primer iz moje opštine gde je zgrada početa 1990. godine da se gradi, stigla do trećeg sprata, tada je izvođač bila "Hidrogradnja" iz Čačka. Građani su kupili te stanove i to tako stoji već 20 godina.
Takođe, veliki problem u ovoj zemlji je i mnogo oštećenih građana u svemu ovome. Mnogo građana je platilo svoje stanove, a da još nije imalo priliku ni da vidi dokle je stigla izgradnja tih stanova.
Takođe u ovom zakonu ono što niko nije pomenuo je pitanje ekologije. Žao mi je, kažem, što gospodin Dulić nije ovde jer mi ako imamo jedno građevinsko preduzeće kao što su "Putevi" Užice koje je jako dobro građevinsko preduzeće i koje se bavi niskogradnjom, ono u svojoj opštini, znači, ne plaća ekološku taksu, a građani opštine, tj. grada Užica ne mogu da dišu od zagađenosti vazduha koje je u većoj meri doprinosi "Putevi" Užice.
Upravo govorim o tome i dovodim u vezu sa tim amandmanom.
Predlog ovog amandmana i predlog ovog zakona neće doneti nikakva nova rešenja, neće rešiti probleme građana Srbije i neće ništa bolje ni efikasnije ni rešiti ni produženje važnosti do 2013. godine ovog amandmana.
Takođe u obrazloženju ovog zakona nema, kao što sam rekla, ni slova, a ne rečenico o hroničnoj ne likvidnosti građevinske industrije. Ono što bih na kraju, vidim da mi signalizira gospodin Novaković, u više navrata, na kraju rekla, ni ovaj amandman, ni ceo predlog ovog zakona, ni oba ova zakona, za njih nećete imati podršku poslaničke grupe LDP iz prostog razloga što neće doneti do novih boljitaka i ništa dobro neće doneti građanima Republike Srbije. Hvala.