Uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, uvažene koleginice i kolege, slušajući današnju raspravu o budžetu stekla sam utisak da ja i ogromna većina građana Srbije i predstavnici vlasti ne živimo u istoj zemlji. Ja i većina građana Srbije živimo u zemlji sa najmanjom platom, sa najmanjom penzijom, sa ogromnim javnim dugom, sa najvećom stopom nezaposlenosti i prema tome nemamo baš mnogo razloga za optimizam.
Pre nego što bilo šta kažem o Predlogu zakona o budžetu, htela bih da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, ovaj parlament interesuje, a i većinu građana Srbije interesuje ne kako će se trošiti njihov novac u narednom periodu već kako se trošo njihov novac u poslednjih osam godina.
Naime, ovaj parlament još od 2003. godine nije dobio na uvid završni račun, nije imao priliku da vidi završni račun, pa samim tim ni da obavesti građane Srbije kako se trošio njihov novac. To je već praksa poslednjih osam godina.
Moje koleginice i kolege su pričali do sada i govorili o anomalijama ovog predloga zakona o budžetu. Pokušaću da u ovom kratkom vremenskom periodu, koji mi je preostao, ukažem na još neke nedostatke.
Pitala bih vas, gospodine Cvetkoviću, da li Vladi nešto znači izveštaj Fiskalnog saveta koji je nezavisno regulatorno telo i koji negira u većoj meri skoro svaki vaš pasus?
Javni dug na početku ove Vlade je iznosio 33% BDP a krajem novembra ove godine to iznosi 44,8 BDP. Ono na čemu je LDP sve vreme insistirala prilikom donošenja poslednjih četiri budžeta je smanjenje javnih rashoda, reforma penzionog sistema, temeljnu reformu poreskog sistema. Bez temeljne reforme poreskog sistema nema ni suzbijanja sive ekonomije. To smo govorili poslednje četiri godine i to ćemo i dalje govoriti, a svega toga nema u predlogu ovog budžeta.
Kolega Đurić je napomenuo da ću nešto više pričati o agrarnom budžetu koji je u Predlogu zakona o budžetu 2,6%. On je na prvi pogled nešto veći u odnosu na prošlogodišnji agrarni budžet, ali to je samo privid, sa prošlogodišnje 22 milijarde podignut je na 30,3. Da li je to dovoljno? Mislimo da to nije dovoljno i da je trebalo znatno više učiniti za razvoj agrara u ovoj zemlji.
Ne može se poljoprivreda tretirati kao strateški cilj jedne države sa ovako malim izdvajanjima iz budžeta. Za subvencije u 2012. godini se sredstva u iznosu od 26,6 milijardi dinara odvajaju. Ovim novcem je predviđeno da će se isplatiti novi podsticaji koji će iznositi 20,8 milijardi dinara, a za ostatak biće pokrivena sredstva za regresiranje ratarske proizvodnje iz 2011. godine, kao i obaveze koje nastale u poslednjem kvartalu ove godine.
Pre svega, tu mislim na premije za mleko, podsticaj za organsku proizvodnju, podizanje višegodišnjih zasada i sredstva za genetsko unapređenje stočarstva. Razlika od 26,6 do 30,3 milijarde dinara, prema ovom planu, trebalo bi da se iskoriste za finansiranje mera selekcije i kredita u stočarstvu. I dok Ministarstvo za poljoprivredu isplati prošlogodišnje dugove po poljoprivrednom gazdinstvu, ove godine je isplaćeno do 30 hektara, a u januaru mesecu 2012. godine nam predstoji ona razlika od 30 do 100 hektara. To je po 14 hiljada dinara po svakom hektaru. Videćemo da svi ovi podsticaji sve ove subvencije, neće ništa novo i nikakv boljitak doneti poljoprivrednim proizvođačima.
Ako je poljoprivreda srpska izvozna šansa i najznačajnije je područje za razvoj, njeni potencijali, priznaćete, da su neiskorišćeni i ovim budžetom 2012. godine. Stopa pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji prošle godine je bila 1,5% u BDP. Agrarni budžet, u jednoj zemlji kao što je Srbija, sa 2,6% koliko iznosi trenutno, da bi poljoprivredni proizvođači osetili neki boljitak, morao bi da bude 10% i za to se LDP zalaže i zalagaće se i budućem periodu.
` Takođe, ono što bih napomenula u predlogu ovog zakona o budžetu, tiče se namenskih transfera lokalnim samoupravama i postavila bih pitanje Vladi da li su celishodni trenutni kriterijumi za preraspodelu ovih transfera? Kako je moguće da jedna Jagodina, kad je toliko razvijena opština, kada ima dovoljno sredstava čak i da plaća posredovanje bračno, dobije 358.408.930 dinara, a ima 71. 185 stanovnika, a jedno Užice koje ima oko 80.000 stanovnika, dobije 228 miliona 505 hiljada 418 dinara? Da li je to zbog toga što je gradonačelnik Užica bio od prvih glasnogovornika koji je govorio da Zakon o fiskalnoj decentralizaciji nije dobar i da li su zbog toga građani Užica i gradonačelnik Užica kažnjeni da dobiju manje sredstava iz namenskih transfera budžeta? Hvala

Uvaženi predsedavajući, poštovane, doduše, malobrojne koleginice i kolege, predstavnika Vlade nažalost nema danas na našoj raspravi u pojedinostima, a odgovore na pitanja koja ću postaviti, nisam ni očekivala da ću ih dobiti od predstavnika Vlade.
Kada je bila rasprava u načelu oko ova dva zakona, moje kolege i ja smo govorili o bespotrebnosti i kritikovali ova dva zakona i pogotovo što u oba zakona ima samo pet članova, nismo smatrali za celishodno da podnosimo amandmane iz razloga što nešto što nije dobro neće moći da se popravi ni amandmanima.
Rekli smo, kada je bila rasprava u načelu, a takođe bih sada napomenula ponovo, izjave vaših predstavnika vlasti, vaše vlade, tokom poslednjih godina da će kriza da nas zaobiđe, pa onda da je kriza naša jedina šansa, a potom i da je kriza prošla. Pa, zaista, ne vidim svrhu donošenja ovog zakona.
Gospodin Dulić, žao mi je što on danas takođe nije tu, nije mi odgovorio na pitanja, rekao je da je pet miliona ljudi u građevinskoj industriji ostalo bez posla u svetu. Nije mi odgovorio koliko ljudi je u Srbiji ostalo bez posla. Takođe, na činjenicu da je od 2005. pa do danas do 2011. godine u Srbiji svake godine sve manje radnika koji rade u građevinskoj industriji. To je podatak koji nam kaže da građevinska industrija je u i te kako velikom problemu i da nije, kao što je on rekao, može se reći spašena. Ne vidim da je građevinska industrija spašena i neće biti spašena ni predlogom ovog zakona.
Takođe, gospodin Dulić je rekao tada, da je građevinska industrija spašena i tada je tvrdio da ima nade za našu građevinsku industriju, a pri tom nije napomenuo da u našoj građevinskoj industriji vlada hronična nelikvidnost i da su baš najveći dužnici u građevinskoj industriji javni budžeti.
Gospodin Dulić je takođe izjavio nedavno da će tražiti od Narodne banke Srbije da se obavezno učešće za subvencionisane kredite vrati sa 20% na 10%, čak je pominjao i cifru od 5% za učešće. Pitala bih Vladu, gospodina Dulića, da li će to i uspeti da uradi i da li će se to i ostvariti u realnom životu. Znamo da je NBS rekla da to neće da uradi, pa me interesuje stav gospodina Dulića i aktuelnog ministarstva.
Takođe, bih pitala aktuelnu Vladu i gospodina resornog ministra – šta će biti sa uslovima za subvenciju, da li će se oni promeniti nakon donošenja ovog zakona? Da li će gospodin Dulić koji je obećao javnosti da će se promeniti uslovi tako što će smanjiti godine starosti, tako što će promeniti uslove oko mesečnih primanja i interesuje me da li će to aktuelna Vlada i resorni ministar i da uradi?
Takođe, bih pitala Vladu da li je dovoljno dve milijarde dinara, koliko je predviđeno za subvencionisane kredite. Ono što mi iz Liberalno-demokratske partije vidimo takođe kao problem u našoj zemlji su apsolutno spore procedure po svim ovim pitanjima, spora procedura kada odete u banku, spora procedura kada odete u Katastar nepokretnosti. Sigurna sam, ako je to ikako moguće, da ova Vlada može da utiče na Katastar nepokretnosti i omogući građanima mnogo lakši pristup svemu ovome.
Takođe, bih pitala, šta će biti sa građevinskim objektima koji se grade preko 20 godina. Imamo drastično mnogo primera po Srbiji, stambenih zgrada koje su počete da se grade devedesetih godina i koje dan danas stoje i nemaju nikakvu svrhu. Imam primer iz moje opštine gde je zgrada početa 1990. godine da se gradi, stigla do trećeg sprata, tada je izvođač bila "Hidrogradnja" iz Čačka. Građani su kupili te stanove i to tako stoji već 20 godina.
Takođe, veliki problem u ovoj zemlji je i mnogo oštećenih građana u svemu ovome. Mnogo građana je platilo svoje stanove, a da još nije imalo priliku ni da vidi dokle je stigla izgradnja tih stanova.
Takođe u ovom zakonu ono što niko nije pomenuo je pitanje ekologije. Žao mi je, kažem, što gospodin Dulić nije ovde jer mi ako imamo jedno građevinsko preduzeće kao što su "Putevi" Užice koje je jako dobro građevinsko preduzeće i koje se bavi niskogradnjom, ono u svojoj opštini, znači, ne plaća ekološku taksu, a građani opštine, tj. grada Užica ne mogu da dišu od zagađenosti vazduha koje je u većoj meri doprinosi "Putevi" Užice.

Upravo govorim o tome i dovodim u vezu sa tim amandmanom.
Predlog ovog amandmana i predlog ovog zakona neće doneti nikakva nova rešenja, neće rešiti probleme građana Srbije i neće ništa bolje ni efikasnije ni rešiti ni produženje važnosti do 2013. godine ovog amandmana.
Takođe u obrazloženju ovog zakona nema, kao što sam rekla, ni slova, a ne rečenico o hroničnoj ne likvidnosti građevinske industrije. Ono što bih na kraju, vidim da mi signalizira gospodin Novaković, u više navrata, na kraju rekla, ni ovaj amandman, ni ceo predlog ovog zakona, ni oba ova zakona, za njih nećete imati podršku poslaničke grupe LDP iz prostog razloga što neće doneti do novih boljitaka i ništa dobro neće doneti građanima Republike Srbije. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče, uvaženi članovi Vlade, zaista mi je žao što ministra nema da bi mogli na kvalitetan način da raspravljamo.

Naime, bili smo svedoci kada su ministri iz vaše Vlade govorili da će nas kriza zaobići, a potom da je kriza naša jedina šansa, a zatim u septembru mesecu prošle godine su govorili da je kriza prošla.

Mi iz LDP smo i tada govorili i sada govorimo da je kriza i te kako uzela zamajac u našem društvu i u našoj državi i da ovi zakoni koji su danas predloženi nisu rešenje i nisu nikakve antikrizne mere za situaciju u kojoj se ova zemlja nalazi.

Naime, gospodin Dulić je rekao da je pet miliona ljudi ostalo u svetu iz oblasti građevinske industrije bez posla. Pitala bih ga da li ima precizan podatak koliko je ljudi u Srbiji ostalo iz građevinske industrije bez posla.

Takođe, imamo pokazatelje iz 2005. godine koji nam kažu da je tada iz oblasti građevinske industrije poslovalo 3.861 preduzeće i radilo 85.120 radnika u oblasti građevinske industrije. Godine 2010. imamo smanjenje od 74.000, a 2011. godine imamo 73,000 radnika koji rade u oblasti građevinske industrije što govori da svake godine rapidno se smanjuje broj radnika koji rade u građevinskoj industriji.

To je, gospodine ministre, i te kako veliki pokazatelj i znak da nas kriza nije zaobišla već da nas je i te kako pogodila.

Ovaj zakon nije doneo apsolutno nikakve pozitivne efekte. Ministar je na početku svog izlaganja rekao da je građevinska industrija spašena. Pitala bih ga na koji način je spašena kada imamo svake godine drastično manji broj radnika?

Uvažena predsednice, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, što se tiče nacionalne strategije za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama, ona sama po sebi nije sporna za poslaničku grupu LDP. Žao mi je što gospodin Dačić nije danas ovde sa nama, jer u zadnje vreme se pokazao kao pravi vatrogasac. Svuda ga je bilo, i na Koridoru 10 i u Jagodini i u Bajinoj Bašti, na hidrocentrali, pa na kraju i na razgovoru sa malinarima.
Takođe bih htela da kažem da moram da priznam da kada vidim gospodina Marića uplašim se. Uvek mislim da je u pitanju u blizini neka vanredna situacija. Ali, ono oko čega su sve poslaničke grupe danas saglasne, pa i moja poslanička grupa, je da moramo da priznamo vaš rad, vašu požrtvovanost i uslove pod kojima vi radite. To je ono što odavno nije bilo u ovom parlamentu, da smo svi saglasni oko jednog bitnog pitanja.
Ono što mi je žao, a čega u ovoj strategiji nema, je da niste posvetili pažnju ljudima koji rade u vašim jedinicama. Niste posvetili pažnju uslovima pod kojima ti ljudi rade, uniformama u kojima oni svakodnevno žive, jer tako obavljaju proces rada svakodnevno, i to je ono što bi trebalo da se nađe. Znam da je budžet mali, ali trebali ste, gospodine Mariću, da se izborite za veći budžet. Evo, bio je danas, usvojen je rebalans. Imamo sada budžet vrlo brzo za narednu godinu, apelujem na vas da se izborite za malo veći budžet za vaš resor.
Takođe, na šta bih se osvrnuo, a moje kolege su dosta pričale o drugim stvarima, malo ću reći o gradu. Znam da vam je nametnuta ta tema i da nije baš bila u vašem resoru, ali prosto ne mogu da se oduprem činjenici da srpski protivgradni sistem smanjuje učestalost pojave grada za 20%, dok je u EU taj proces 50%. U Srbiji se protivgradna zaštita finansira iz budžeta Republike Srbije i otprilike je potrebno oko 3,5 miliona evra za ovu protivgradnu zaštitu.
Znam takođe da ćete mi verovatno odgovoriti da je osigurano manje od 10% ukupno obradivih površina, ali takođe znam da nisu za to krivi građani Srbije, jer oni nemaju sredstava da osiguraju svoju poljoprivrednu proizvodnju, jer je poljoprivredna proizvodnja izuzetno skupa, neizvestan plasman poljoprivrednih proizvoda i zaista su velika ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Oni nemaju sredstava da finansiraju ovo osiguranje.
Nije samo nedostatak raketa razlog za haos koji se nalazi u protivgradnoj zaštiti. Prvi i osnovni problem tu vidimo kao nedostatak saradnje i komunikacije sa susedima. Mi mnogo toga možemo da uradimo po pitanju protivgradne zaštite sa našim susedima, sa BiH, sa Crnom Gorom. Tu treba obratiti pažnju, za taj oblik saradnje sa našim susedima i to je jako bitno. Cena jednog projektila koji je 250 evra nije velika, pogotovo ako se ispali blagovremeno i ako se, evo, pokazuje nam se, ako se komunicira sa susedima. Možemo sa 250 evra mnogo toga da uradimo i mnogo useva da spasimo. Stoga mislimo da je jako bitno posvetiti pažnju ovom pitanju.
Imali smo letos u junu mesecu i tokom cele godine, nažalost, elementarne nepogode po celoj Srbiji. Imali smo elementarnu nepogodu na teritoriji opštine Lučani iz koje dolazim. Tu imamo štetu od tačno 604.760.000 dinara od elementarne nepogode. Vlada je uputila pomoć od jedva četiri miliona dinara opštini Lučani. To, morate priznati, je strašno malo i čak nedovoljno. Građani nisu osetili nikakvu vrstu pomoći od četiri miliona dinara, koja je dospela na budžet opštine Lučani.
Nažalost, vreme mi je isteklo.

Hvala gospođo potpredsednice. Uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo, očigledno je da je danas najveće interesovanje izazvao član 5. i član 18. ovog predloga zakona.
Naime, moja poslanička grupa je podnela amandman takođe kao i sve poslaničke grupe na član 18. ovog zakona i ovaj naš amandman nije prihvaćen, a i te kako sam sigurna da ga je gospodin Petrović pročitao da bi sigurno bio prihvaćen ovaj naš amandman.
U članu 18. stav 1. tačka 5) tražili smo da se tačka 5) briše u ovom zakonu, jer smo smatrali da ovim zakonskim rešenjem od vraćanja u naturalnom smislu se izuzimaju nepokretnosti kompanija koja su u društvenoj svojini.
Gospodine Petroviću, važeći Ustav RS ne poznaje više društvenu svojinu pa s toga smo smatrali da je celishodnije da se ovaj naš amandman usvoji. Realno još uvek egzistiraju mnoge firme koja imaju svoja pravna lica, koja još nisu privatizovane i koja još postoje, znači u društvenoj svojini. Davno su prošli rokovi za privatizaciju u ovoj zemlji, promakli smo sve moguće rokove što se tiče privatizacije koja je započela i koja se još nije završila. Nisu se raščistili svi svojinsko pravni odnosi, a evo došla nam je na red i restitucija.
Ovom tačkom 5) navedenog člana čini se nova nepravda onima koji su već oštećeni propisima iz navedenog člana 2. ovog zakona. Zakonskim rešenjem data je mogućnost direktorima neprivatizovanih društvenih preduzeća da potpuno pristrasno odlučuju o tome da li će neku nepokretnost biti izuzeta od vraćanja, ili ta nepokretnost neće biti izuzeta od vraćanja u naturalnom obliku što je i predmet ovog člana 18. tog zakona. Ukoliko se pođe od činjenice da je naturalno vraćanje imovine najpovoljnije po bivše vlasnike jasno je koliko su njihova prava ugrožena predloženim zakonskim rešenjem.
Poslanička grupa LDP je u više navrata rekla da će podržati zakon o restituciji i to su moje kolege govorile, ali ovakvim članom zakona dovodi do osnovane sumnje u primenu ovog zakona.

Uvaženi predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, pre svega, htela bih da izrazim žaljenje iz razloga što od 16 amandmana koje je podnela poslanička grupa LDP prihvaćen  je svega jedan amandman i taj jedan amandman ste usvojili. Naime, mi smo hteli našim amandmanima da popravimo predlog ovog zakona, što očigledno nije bilo u interesu nekome u ovoj vladi.
Obrazloženja koja ste nam dali na naše amandmane, koje niste prihvatili, se svode na jednu rečenicu i ta rečenica glasi – da je predloženo rešenje prikladnije. Postavila bih vam pitanje, gospodine Đeliću - ko je arbitrirao između našeg rešenja i vašeg rešenja i po čemu je vaše rešenje bolje nego rešenje poslaničke grupe LDP? Naime, o članu 18. moja koleginica je pričala mnogo toga, ali bih samo dodala da smo u članu 18. hteli da promenimo ovaj stav 4. i gde smo hteli da postoje tačno određeni uslovi kojima gradska opština ima pravo javne svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Plašimo se da će ovaj član 18. stav 4. po vašem rešenju dovesti do zloupotrebe, jer svaka lokalna samouprava donosi svoj statut, a to je vladajuća većina u svakoj lokalnoj samoupravi, pa i gradu i samim tim tu može doći do raznoraznih zloupotreba. U zakonu piše da može, a mi znamo da je granica jako mala između "može" i "ne mora". Još jednom, gospodine Đeliću, imate priliku sad da iskoristite svoje pravo da prihvatite amandman LDP na član 18. stav 4. i poboljšamo predlog ovog zakona svi zajedno.

Hvala uvažena predsedavajuća, poštovani potpredsedniče, pa evo ovo je jedan od onih amandmana koji ste usvojili na Predlog ovog zakona ...  došlo je do zabune, htela sam na član 41.

Malopre sam preduhitrila samu sebe, htela sam da pohvalim potpredsednika Vlade, pa evo ovom prilikom sam htela da se zahvalim što je prihvaćen amandman LDP na član 41. gde smo rekli da direktori i članovi organa upravljanja u javnim preduzećima biraju se isključivo na javnim konkursima i to je definitivno pozitivan pomak u ovoj sferi.
Usvajanjem ovog našeg amandmana omogućiće se unošenje u naš pravni sistem direktnih odredbi o zaštiti javnog interesa, a u poslovanju javnih preduzeća, agencija i drugih društva kapitala kojima se upravlja dobrima u javnoj svojini.
Takođe, omogućiće se zabrana zloupotreba u privatne i u partijske svrhe, kao institucija javnog konkursa u postupku izbora direktora i drugih organa upravljanja.
Liberalno demokratska partija se od svog osnivanja zalaže za departizaciju i depolitizaciju javnih službi i javnih preduzeća.
Smatramo da je ovo opravdan interes i nepoverenje javnosti koje je do sada vladalo u ovoj sferi i enormni gubici u poslovanju sadašnjih javnih preduzeća i neprihvatljiva praksa upravljanja u njima ima mnogo veći značaj da ne treba dalje odlagati usvajanje ovakvih pravila.
Uostalom, ovim zakonom se prvi put kod nas uvodi red u ovu sferu i sistemski počinjemo da uređujemo pitanje javne svojine, kao i njeno korišćenje, pa smatramo da ne postoje prepreke i da nisu postojale prepreke da se ovaj naš amandman usvoji.
Mislimo da je ovo pozitivan pomak u svemu ovome i htela bih da se zahvalim zato što ste usvojili ovaj naš amandman. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministre, dame i gospodo, moje uvažene kolege su govorile o nedoslednosti, o pravnim prazninama i prednostima ovog zakona.
Ja ću govoriti o novinama koje donosi ovaj zakon. Iskreno se nadam da će ove novine poboljšati Zakon o parničnom postupku i da se neće na svake dve godine donositi neki novi ZPP. Značajna novina u ovom zakonu je ta koja se tiče načina dostavljanja spisa. Pored toga što su sadašnje odredbe ZPP zastarele i važe preko 50 godina, veliki problem za odvijanje parničnog postupka predstavlja i zloupotreba procesnog prava i stranaka.
Ova predložena izmena zakona predstavlja značajan pomak i u ovoj oblasti, ali po našem mišljenju, to nije konačno rešenje problema ovog principa dostavljanja.
Zakon predviđa da pismena koja se moraju lično dostaviti, dostavljaju se na adresu iz evidencije o prebivalištu, a kada su u pitanju pravna lica, iz registra pravnih lica.
Ako se lice kome se pismeno mora uručiti ne zatekne na toj adresi, ostavlja se obaveštenje da pismeno može podići u sudu u predviđenom roku od 30 dana, nakon čega se smatra da je pismeno uredno dostavljeno.
Iskreno se nadam da će ovo znatno smanjiti trajanje parnice, jer znamo da u praksi naši parnični postupci traju jako dugo i da se parnične radnje u većini slučajeva odugovlače. Veliki broj slučajeva završi i na međunarodnom sudu u Strazburu.
Što se tiče rokova i ročišta predloženog rešenja gde su sud i stranke dužni da se pridržavaju utvrđenog vremenskog okvira, i kada se tačno ročišta mogu odložiti, smatramo da je to dobro rešenje u ovom zakonu i da je takođe pozitivan pomaka kada se tiče ZPP.
Zakon posebnu pažnju posvećuje u načelima suđenja u razumnom roku, jer presude Evropskog suda za ljudska prava, tu je utvrđeno da se najveći broj slučajeva i presuda donosi, baš na štetu građana Republike Srbije.
Ono što bih ja dodala, ne treba bežati i ne treba ostati nenapomenuto načelo člana 6. Evropske konvencije za ljudska prava i načelo pravičnosti.
Takođe, uvođenje u Zakon o parničnom postupku, posebna dva postupka, postupak u potrošačkim sporovima i postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana je nešto što je za poslaničku grupu LDP jako pozitivno i prihvatljivo jer ova dva postupka postoje u svim zemljama članicama EU.
Ono što je, takođe, dobro u ovom zakonu, a moje koleginice i kolege nisu pomenule, konačno se precizira definicija među presude i to je od njenog predmeta izreke i pravne prirode.
Sada među presudama može imati samo pozitivnu izreku što do sada nije bio slučaj i što takođe mislimo da je dobro predviđeno u Predlogu ovog zakona.
Postavila bih vam pitanje, gospođo ministre, je dok je trajala javna rasprava o ovom zakonu vođena je rasprava između profesora Živkovića i profesora Antića, a tema je bila - da li određene norme treba da idu u Zakon o međunarodnom privatnom pravu ili treba da ostanu regulisane Zakonom o parničnom pravu. Preovladalo je mišljenje od profesora Antića, koji je po mnogim pravničkim ocenama nije baš toliko utemeljen jer više je pristalica na javnoj raspravi imao profesor Živković, pa me interesuje šta vi mislite po tom pitanju?
Na kraju, pošto moje vreme ističe, želim da kažem da ćete za Predlog zakona o parničnom postupku imati podršku poslaničke grupe LDP. Iskreno se nadam da će se ovaj zakon više u praksi primenjivati i da će se više poštovati član 32. Ustava i pravo na pravično suđenje će imati svi građani Republike Srbije. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, vi ste u razlozima za donošenje Zakona o železnici dali relativno logična i racionalna obrazloženja. Ovde je reč o veoma specifičnom zakonu koji se bavi usko-stručnim problemima, uređivanja i funkcionisanja železničkog saobraćaja, i to sve u skladu sa evropskim direktivama. To znači da imate ambiciju da u Srbiji liberalizujete železnički transport i da se izvrši napokon rekonstruisanje železnice, kao jedan od uslova za otvaranje tržišta u železničkom saobraćaju.

Međutim, treba napomenuti takođe da ceo ovaj proces kasni, i to čitav niz godina. Nastavlja se praksa da se značajni zakoni donose u poslednjem trenutku, pod pritiskom vremena, propisa i raznoraznih zahteva. Imali smo evropsku direktivu još iz 1991. godine, u kojoj su uspostavljeni osnovni okviri za funkcionisanje savremenog železničkog saobraćaja. Predvidela su se tada još otvaranja železničkog tržišta i stvaranje slobodnog pristupa infrastrukturi. Takođe je tada predviđena samostalnost železničkog menadžmenta, što sad baš nije slučaj u našem železničkom saobraćaju.

Takođe, osposobljavanje nacionalnog operatera za slobodnu tržišnu utakmicu. Da bi rešili sveobuhvatno stanje, ne možemo to uraditi preko noći, niti će ovaj zakon to do kraja regulisati. Železnica je, nažalost, godinama bila jedna vrsta socijalne kategorije za prevoz socijalno najugroženijeg sloja stanovništva, za prevoz najjeftinije robe, tj. za prevoz najjeftinijih tarifskih roba, odnosno onih za čiji se prevoz malo plaćalo.

Država je godinama unazad forsirala putnu infrastrukturu, dok je železničku infrastrukturu zanemarivala. U vašim nastupima, gospodine ministre, uvek smo čuli Koridor 10, Koridor 10, ali nikada niste pomenuli železnički Koridor 10 i to je ono što vam zameramo. To je zbog toga što se, verovatno izbori dobijaju na drumu a nikako na pruzi i ove reforme će dugo godina trajati. Čak u obrazloženju ovog zakona pište da je u drumove ulagano više nego u železnicu. Prethodnih godina, imamo jedan pokazatelj iz 2004. godine, gde je u železnicu uloženo deset puta manje nego u putnu infrastrukturu. Može li to da se ispravi ovim zakonom? Mi mislimo, naravno, da ne može da se ispravi to ovim zakonom, dok mi čekamo drugi idu napred i železnici daju apsolutnu prednost. U Evropi su drumovi zakrčeni, avio koridori su ispunjeni, saobraćaj prouzrokuje neverovatne gužve i ovi troškovi u Evropi se prate, gospodine ministre, iz godine u godinu i oni iznose negde oko 10% nacionalnog društvenog bruto proizvoda. U našoj zemlji se to i ne prati. Mi ne znamo koliko to iznosi. To je u Evropi oko 500 milijardi eura, a mi to ne znamo. Ovde uopšte niko ne prati tu situaciju kod nas.

Takođe, ovaj zakon je jedno a uslovi za njegovu primenu su nešto sasvim drugo. Suština je u tome da je železnički saobraćaj u Srbiji toliko istrošen, zastareo i za njegovu primenu i obnovu potrebne su više desetina godina sigurno, milijarde eura, koje ne znam odakle ćete da nađete. Samo za osposobljavanje železničkog Koridora 10 je potrebno preko 4,7 milijardi eura. Ne znam samo, pošto nam sledi i drugi talas ekonomske krize, da li imate neku viziju odakle ćemo naći taj novac? Zakon može da bude idealan, ali ovo ne rešava suštinsko pitanje sigurno.

Železnici Srbije i pored preduzetih mera, nalaze se na repu dešavanja i događaja, kada je reč o restrukturiranju, kao jednom od uslova za takmičenje za ovu tržišnu utakmicu. Poslednji smo u Evropi, poslednje železnice u Srbiji, koje više nisu javno preduzeće su naše železnice. Promenjena je samo pravna forma, ali suština se nije promenila tu uopšte. Nedovršavanjem Koridora 10, pričamo o železničkom Koridoru 10, ne o drumskom. Prednost će u prevozu dobiti Koridor 4, sasvim sigurno i to je Koridor kroz Rumuniju i Bugarsku, tek tada ćemo biti u ozbiljnom problemu.

Prema tome, nisu presudne važnosti zakona, pa ni ovaj zakon neće nešto mnogo poboljšati. Zakon može da bude bolji ili lošiji, uostalom svi zakoni u regionu o železnici su regulisani na manje-više isti način kao Predlog ovog našeg zakona. Pitanje je da li je realno moguće zakon realizovati u praksi i da li je moguće brzo i kvalitetno otvoriti tržište pod ravnopravnim uslovima, a to znači da nacionalni operater ne propadne a takođe da se otvori tržište a da naši ljudi ne ostanu bez posla u železnici.

Takođe, da li je moguće osposobiti našeg nacionalnog operatera za tržišnu utakmicu koja mu predstoji i da li je moguće da u kratkom vremenu naš nacionalni operater postane konkurentan, priznaćete oštroj konkurenciji koja nam predstoji sasvim sigurno? Da li je u narednom periodu takođe moguće da se ove dodatne milijarde eura za osposobljavanje našeg i koridora i svega ostalog, da li je moguće naći taj novac i odakle ćemo to platiti? Da li će država hteti i biti u stanju da ispuni zakonske obaveze koje ima prema železnici u finansijskom konsolidaciji, to je vrlo značajno pitanje za "Železnicu" Srbije? takođe, da li će "Železnica" realizacijom tržišne politike, uz odgovarajuću ulogu države biti sposobna da svoju egzistenciju sama ostvari na svom tržištu? Znamo da u Evropi svuda postoje donacije iz budžeta, ali naše su, priznaćete, prevelike. Kada će se uspostaviti normalni uslovi za to?

Zakon sam po sebi predstavlja samo potenciju, okvir za nešto što treba ispuniti u konkretnim aktivnostima svih aktera na našoj političkoj sceni. Ovaj ogroman sistem učinili bi da liči na sve normalne evropske železničke kompanije, a ne da ove namere samo ostanu mrtvo slovo na papiru. Do sada suštinskih promena nije bilo.

Postavila bih vam pitanje, gospodine ministre. Ovaj zakon je bio u Briselu, vaši saradnici su ga nosili, dobili ste zeleno svetlo od Brisela. Interesuje me, kada ste tražili da se ovo sve odvija u etapama, u fazama, tražili ste da u prvoj fazi to budu operateri na nacionalnom nivou, druga faza da budu na regionalnom i treća da bude sveobuhvatan pristup. Dokle je to stiglo? Da li ste dobili zeleno svetlo za to ili niste? To je nešto što poslanike LDP zanima. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, poštovane dame i gospodo, kada je bila rasprava u načelu u ovom zakonu, mi smo dosta toga rekli i čak smo rekli da je ovo pozitivan pomak kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju. Pohvalili smo i proširenje prava i na stomatološke usluge i proširenje prava na žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima. To su svakako pozitivni pomaci u ovom zakonu.
Ono što smo rekli tada, rekla sam da ću obrazložiti kada bude rasprava po amandmanima, pre svega bih htela da izrazim žaljenje zašto nije amandman LDP prihvaćen, to je amandman na član 10. Mi smo, pre svega, hteli da ovim amandmanom ukažemo da su i odlazak i povratak na posao sastavni deo procesa rada. Ovim amandmanom smo hteli da pod povredom na radu, u smislu člana 4. ovog zakona, ne podrazumevaju se profesionalna oboljenja. To smo hteli da kažemo ovim amandmanom. Navedenim članom nije predviđeno da se pod povredom na radu u smislu člana 4. podrazumevaju i povrede prilikom odlaska i dolaska na posao.
Predloženo rešenje nije u duhu unapređivanja ostvarivanja određenih prava iz obaveznog osiguranja, odnosno ovo se ne odnosi na proširena prava koja smo toliko puta pominjali u našoj raspravi. Dolazak i povratak na posao su svakako sastavni delovi procesa rada i svakako su povezani sa obavezama i pravima koji proizilaze iz statusa zaposlenog lica.
Prema tome, mislimo da ste trebali da imate malo više sluha i da usvojite amandman LDP. Obrazloženje koje ste nam dali, koje kaže da je naš amandman u suprotnosti sa definicijom koju je usvojila Svetska zdravstvena organizacija, mi smatramo da to naprosto nije istina, jer Svetska zdravstvena organizacija nije nikakva zatvorena organizacija, već sve zemlje članice UN su i članice Svetske zdravstvene organizacije.
Na kraju, u obrazloženju zakona ne piše da mi ove izmene i dopune radimo zbog Svetske zdravstvene organizacije, već mi ove izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju radimo najpre zbog građana Srbije.

Hvala. Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, pre svega htela bih da izrazim zadovoljstvo što ste na neki način poslušali poslaničku grupu LDP jer smo 7. juna ove godine uputili vam zahtev sa ovog mesta da po hitnom postupku pošaljete u parlament izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Takođe, htela bih i javno da vam se zahvalim što ste mi odgovorili na poslaničko pitanje koje sam vam postavila i time postali jedan od retkih ministara koji to u razumnom roku radi.
Krenula bih od člana 11. na koji smo i apelovali u toku dosadašnjih nastupa i počeću od njega, u kome se kaže da se proširuje pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu deci starijoj od 18 godina i studentima do navršene 26. godine života.
Nakon 15 hiljada potpisa koje su studenti prikupili, apela studenata, stomatologa sa stomatoloških klinika iz Beograda, Novog Sada, Niša, pisanja prethodnom ministru zdravlja, pisanju predsedniku Republike Srbije, studenti će konačno moći da iskoriste pravo koje imaju njihovi vršnjaci u okolnim zemljama, a to je pravo na besplatnu stomatološku uslugu.
Sada mislim da ima nade za našu intelektualnu elitu, mislim da će biti manje krezave Srbije nego što je bilo do sada i mislim da ovo treba da bude početak preokreta, početak brige o našim mladima. Nadam se da će biti više osmeha na licima naših mladih i više posla za naše stomatologe sa stomatoloških poliklinika.
Takođe, u članu 8. uneta je novina, a to je da pored roditelja, usvojitelja, očuha i maćehe, prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja mogu ostvariti i braća i sestre, ukoliko nemaju sredstava za izdržavanje. I ovaj način proširenja prava iz zdravstvenog osiguranja je po mišljenju nas iz LDP dobar.
Takođe, član 27. je nešto što treba pomenuti, a to je prošireno pravo da pored do sada sveobuhvaćenog kruga lica kojima je dato pravo na naknadu troškova prevoza za hemodijalizu, proširuje se pravo i na upućivanje na hemo i radio-terapiju. To je sve ono što je dobro u ovom zakonu.
Istakla bih i nešto što je u skladu sa našim evropskim putem, to je uvođenje elektronske zdravstvene kartice, što je posebna vrsta isprave u našem zakonu. Mi smo, da vas podsetim, poslednja zemlja u regionu koja će uvesti ovakav vid elektronske zdravstvene kartice. Imaju je i Crnogorci, imaju i Bugari, Rumuni. Mi nekako hvatamo poslednji voz za našim susedima.
Šta to znači? To zapravo znači da se oblast zdravstva objedinjuje i da se stavlja pod bezličnu računarsku kontrolu. Nova era za pacijente naše znači da će koristiti plastičnu karticu, koju više neće morati da overavaju, što je dobro. Drugo, ovaj elektronski karton pacijenta bi bio dostupan samo preko njegove identifikacione kartice koju može samo da otvori, da vidi lekar kome je pacijent poverio to pravo.
Pacijenti neće više morati da nose debele fascikle sa istorijom bolesti i da se šetaju od jednog do drugog lekara, tako da će samo moći da ima uvid u ovaj elektronski karton, kao što sam rekla, lekar za koga se pacijent odluči.
Predvideli ste rok od tri godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona. Interesuje me zašto toliko dug period? Ne mislite li da treba da ubrzamo taj naš put ka EU, a ovo je jedan od puteva koji vode ka Evropi. Mislim da bi mogli da skratite taj rok jer tri godine je zaista jako dug period i mislim da treba da ubrzamo proces reformi u ovoj zemlji.
Takođe, rekla bih vam da u ovom zakonu se proširuje krug osiguranika na žrtve nasilja u porodici i žrtve trgovine ljudima. To je ono za šta se LDP od svog osnivanja i zalagala. Samo u prethodnoj godini u samo u Beogradu prijavljeno je preko 5.000 žrtava od porodičnog nasilja.
Podsetila bih vas da je u prošloj godini 31 žena ubijena od posledica žrtava u porodičnom nasilju. Svaka druga žena, po statističkim podacima, je na neki način žrtva porodičnog nasilja u našoj zemlji.
Ono što je skandalozno to je da je svako od tog nasilja svako drugo nasilje videlo dete svojim očima. Najmanje što možemo da uradimo za te žrtve je da im omogućimo besplatno zdravstveno osiguranje.
Kad smo u vezi toga, htela bih da vam postavim pitanje šta ministarstvo radi na prevenciji svega ovoga. Istraživanje govori da je preko 41% žena psihičko zlostavljeno, 33,5% i psihički i fizički, 20,7% fizički je ekonomski zlostavljano, 1,7% seksualno i 0,4% spada na razne vrste nasilja.
Ono što nije dobro u ovom predlogu zakona i na šta smo uložili amandmane i pričaćemo više kada bude rasprava u pojedinosti, član 10. I onako su prava radnika smanjena po važećem zakonu, a ovim zakonom ga dodatno umanjujemo. Kako? Prilikom povrede na radu i nepostojanjem prava pri odlasku odnosno pri dolasku na posao, mislimo da to treba promeniti i na taj član zakona je LDP podnela amandman.
Takođe, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti ono što bih napomenula je to da se formira uprava za skrining u članu 129. To je dobro. U Zakonu piše da njome rukovodi direktor, a postavlja ga Vlada. Znači, ništa od depolitizacije i departizacije našeg sistema. To je ono što nam se ne dopada u ovom zakonu.
Ono na šta bih takođe sugerisala je to da niste predvideli tačan broj pomoćnika direktora ove skrining uprave. Koliko će to tačno pomoćnika biti? Ne mislite li da će se gomilati administracija ako bude ovde ostavljena tzv. rupa u zakonu?
Trenutno imamo tri skrining programa – za rak dojke, rak grlića materice i rak debelog creva. Da li to znači da imamo tri pomoćnika direktora? Šta će biti ako se još neki skrining program uvede? Da li je to moguće ili nije?
Završiću, da bih ostavila kolegi malo vremena. Pravo pacijenta da može da zakaže pregled, treba predvideti neki razumni rok. Liste čekanja su velike. Mogu samo da vas podsetim da na magnetnu rezonancu u Užicu sada kada zakažete magnetnu rezonancu možete doći na red u oktobru ili u novembru mesecu, a ceo Moravički okrug broji preko 230.000 stanovnika, gravitira na tu jednu magnetnu rezonancu. Prema tome, tu treba uvesti red. Hvala.

Hvala. Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, htela bih da postavim pitanje ministru prosvete.
Naime,moje konkretno pitanje je kada će Ministarstvo prosvete završiti pravilnik o izgledu dokumenata koje izdaje univerzitet? Naime, o čemu se radi. Već dve godine traje muka oko izdavanja bolonjskih diploma. Studenti koji su diplomirali u zadnje dve godine ne mogu da dobiju diplome. Imamo primer na Medicinskom fakultetu gde studenti koji su diplomirali ne mogu da uzmu diplomu već dve godine, a platili su za izradu tih diploma po 15.000 dinara. To je posle godinu dana nedopustivo jer ne mogu da dobiju diplomu, i umesto diplome dobijaju uverenja. Potvrdu o položenim ispitima, tj. uverenje plaćaju između 1.000 i 5.000 dinara. Problem je što ova uverenja važe najviše šest meseci i nakon toga oni moraju ponovo da vade uverenje na fakultetu i dodatno se izlažu trošku.
Imamo situaciju da se diplomiranim studentima uzimaju novci za diplome koje ne mogu da dobiju i za to dobiju potvrdu koja važi šest meseci. Govorimo da nam fale specijalisti radiologije, anesteziologije, hirurgije, a deset godina nam treba da jednog stručnjaka oformimo i osposobimo za svoj posao. A onda se našim mladima ne dozvoljava da specijaliziraju, da volontiraju i najzad ne dozvoljava im se pravo da uzmu svoju diplomu.
Jedino je Elektrotehnički fakultet u Beogradu na svoju ruku uveo i podelio bolonjske diplome. Jer naše prosvetne vlasti nisu u stanju da dve godine završe pravilnik o izgledu dokumenata koje izdaje Univerzitet.
Naime, Elektrotehnički fakultet je diplomu, na njemu je čekalo 600 studenata i tu nailazimo na problem. Kada diplomac dođe na Zavod za zapošljavanje, sa ovom novom diplomom ETF nastaje problem, jer postoji nacionalni okvir kvalifikacija koji ne prepoznaju ovu diplomu.
Ministarstvo je napravilo izgled, tj. pravilnik 2005. godine o izgledu ovih dokumenata, ali u međuvremenu je zakon promenjen a izmene su najopsežnije bile baš u tom delu koji se tiče zvanja. Nacionalni savet je takođe doneo i nomenklaturu zanimanja i sada postoji Pravilnik koji nije u skladu sa današnjom nomenklaturom.
Znamo, da recimo u Americi svaki univerzitet donosi sam kako će da izgleda diploma, forma diplome i šta će pisati na njoj. Samo našim studentima nije omogućeno to.
Apelujem na Ministarstvo prosvete da prestane da se bavi nebitnim stvarima, tipa boje i forme diplome koje će tako da izgledaju i da počne da se bavi suštinskim stvarima i suštinskim problemima koje postoje u našem obrazovanju.

Uvaženi predsedavajući, poštovani članovi Vlade, uvažene dame i gospodo, moje kolegu su u celodnevnoj raspravi danas, u više navrata rekli da mi iz LDP nećemo glasati za ovaj zakon i za ovaj zakon nećete imati našu podršku.
Naime, puno toga smo rekli u raspravi o Zakonu o izboru narodnih poslanika, a danas isto to ponavljamo kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima. Danas većina poslanika u ovoj sali misli isto što mislimo i mi iz LDP, a to je da ove izmene i dopune zakona nisu dobre i da će vrlo brzo morati da se menjaju. Nismo podnosili amandmane na ovaj zakon jer smatramo da ovaj zakon je po svemu sudeći loš i da se ne može popraviti, nekolicinom amandmana celokupan zakon. Dobili smo malopre i potvrdu kolege iz SPS da će nakon sledećeg izbornog ciklusa doći do promene celokupnog izbornog zakona. S toga, nismo ni podnosili amandmane za ovakav zakon.
Ono što je problem u ovom postojećem zakonu i što će dodatno obesmisliti lokalne izbore su tzv. zatvorene liste. Postoji ozbiljna bojazan motivacije kandidata za lokalne odbornike i plašim se da će svaka stranka na lokalu imati problem. U šta će se pretvoriti ovo sve? Pretvoriće se u pravljenje zatvorenih lista u buvlju pijacu. Ništa drugo ne možemo da očekujemo nego kada vidimo ovako zatvorene liste. Liste će se napraviti od najužeg rukovodstva lokalnog, bilo koje stranke i po svemu sudeći mnogo sela i mnogo naseljenih mesta će po ovom zakonu ostati bez odbornika. Preko 40% stanovništva živi na selu, a to znači da će mnogo građana ostati bez svojih odbornika i neće imati svoje predstavnike u loklalnim parlamentima.
Što se tiče, člana 5. ovog zakona koji kaže da na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu, mora biti najmanje po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupljen. Mi smo stranka koja se oduvek zalagala za ravnopravnost polova tj. rodnu ravnopravnost i treba rodna ravnopravnost treba da bude opšte prihvaćen standard, a nikako neke kvote, procenti kao u ovom zakonu što piše. Smatram da su ove kvote, ovi procenti u ovom zakonu neiskreni i to pokazuje obrazloženje ovog zakona koji kaže da će se uskladiti sa evropskim principima i vrednostima. Pošto su uglavnom žene one koje su manje zastupljene na svakoj listi, s pravom mogu da kažem, da ne želim da se osećam kao neki procenat ili nekakva kvota. Želim da osetim suštinski ravnopravna sa suprotnim polom.
Postavila bih pitanje ministru, da li će ova pravna regulativa ukloniti anomalije koje smo imali do sada po važećem zakonu o izboru, o lokalnim izborima? Mi smo na žalost, mi iz LDP, mislimo da to neće učiniti ni ove izmene i dopune ovog zakona.
Što se tiče, blanko ostavki, mi smo partija koja je prva promovisala blanko ostavke i koja je bila protiv svakog vida blanko ostavki. Jedini nikada nismo
imali blanko ostavke ni ovde u republičkom parlamentu, a i na lokalu, ni jedan naš lokalni odbornik nikada nije imao blanko ostavku. Ali u šta se sve to pretvorilo? Imamo odnedavno primer, prošle nedelje kada je odbornik u Novom Bečeju, stranka G17 plus ga je kupila za 100.000 dinara. To pokazuje da se sve to pretvara, kao što su i moje kolege rekle, kao što ja kažem u veliku buvlju pijacu. Takvih slučajeva postoji mnogo, na žalost, u celoj Srbiji odbornici trpe neki vid pritisaka i ucena i smatram da to nije dobro i neće regulisati to sa novim zakonom.
Slažem se u ovom zakonu što piše da odbornik mora da bude suveren u svom radu, ali da li će mu to ovaj zakon omogućiti? Mislim, nažalost da to ovaj zakon mu neće omogućiti. Dalje postoji mogućnost velikog pritiska na lokalne odbornike da podnose ostavke. Kako će te to vi iz ministarstva ili ministar uticati na tu situaciju da će masovno ljudi podnositi ostavke, dakle, da bi došli neki drugi ljudi koji su opet podobni partijskim centralama i o tome treba voditi računa.
Takođe, što se tiče overe potpisa u ovom zakonu, tu imamo situaciju po unutrašnjosti Srbije, recimo da postoji samo jedan overilac potpisa, a postoji mnogo stranaka. Dolazimo do situacije da stranke koje su trenutno vladajuće u lokalnom parlamentu prve, pod znacima navoda ugrabe sudskog overioca i prvi overe potpise i predaju liste, a liste čiji su članovi iz opozicije tek mora da sačekaju red kad se namire pozicione stranke, onda oni mogu da dobiju tog sudskog overioca jer prosto takva je situacija na terenu.
Što se tiče, člana 9. 10. i 11. i što se tiče Upravnog suda moram da napomenem da su Upravni sudovi prenatrpani predmetima i da imamo primer jednog Upravnog suda u Srbiji koji tek rešava predmete iz 2009. godine, a kad će doći na red predmeti iz 2011. godine.