Uvažena predsednice, poštovane dame i gospodo, htela bih da postavim pitanje premijeru Srbije, gospodinu Mirku Cvetkoviću.
Naime, moje konkretno pitanje je šta ova Vlada preduzima po pitanju, najblaže rečeno, sumnjivih privatizacija čiji su jedini rezultati, na jednoj strani socijalni problemi, a na drugoj strani neosnovano bogaćenje drugih? Naime, htela bih da pojasnim na jednom primeru šta se tačno dogodilo. Poljoprivredno preduzeće koje se zove "Pobeda", nalazi se u Vladimirovcu, u opštini Alibunar, osnovano je još 1953. godine i to preduzeće je poslovalo kao poljoprivredno dobro. Bilo je svojevremeno ugledno preduzeće, koje je dobro radilo. Preduzeće se kasnije integriše sa PIK "Banatskim Karlovcima" i takođe dobro funkcioniše. Poslovalo je stabilno mnogo vremena, sve dok 1996. godine celokupno preduzeće nije kupio "Agroživ" iz Alibunara. U sastavu "Pobede" iz Vladimirovaca u tom trenutku su se nalazila sledeća dobra: ratarstvo i mehanizaciju su imali 930 hektara, 14 kombajna, 30 traktora, silosi su u to vreme bili 2.000 vagona, mešaona stočne hrane je bila ogromnog kapaciteta i potpuno je bila automatizovana, farma svinja u to vreme je bila kapaciteta oko 30.000 tovljenika, što je u to vreme bilo mnogo dobr. Broj radmnika se u svakoj sezoni povećavao i izrastao je na oko 1.000 u sezoni.
Dolaskom kompanije "Agroživ" formirana je Skupština i Upravni odbor ovog preduzeća, izabrani su članovi i oni su se sastajali svojevremeno, izglasavali završne račune i budžete. Bez zvaničnog raspuštanja "Agroživ" formira svoju skupštinu sa svojim ljudima sa svojim rukovodstvom, dovodi svoje ljude na čelna mesta, postavlja ih za direktore, otpušta radnike, skoro sve radnike je na kraju otpustio, zadužuje prvobitno preduzeće "Pobedu" ogromnim kreditima i svoju celokupnu imovinu stavlja na raspolaganje i pod bankarske hipoteke bez prava vlasništva, daje minimalne plate radnicima, koje su se dodeljivale u kovertima i ne uplaćuje poreze i doprinose radnicima sadašnjeg "Agroživa".
Zadnji direktor preduzeća "Pobeda" predsedniku "Agroživa" prodaje ovu fabriku za milion evra. Predsednik kompanije gradi, pored "Agroživa", grandiozno odmaralište u Alibunaru, tj. u Devojačkom bunaru, koje košta više od milion evra.
Ono što interesuje radnike i penzionere ovog preduzeća je kako je moguće da direktor preduzeća "Pobeda" proda zemlju, a da se radnicima ne isplate zaostale zarade i ne uplate se doprinosi? Takođe ih interesuje šta je bilo sa akcijama i deonicama ovog preduzeća i šta će biti sa penzionerima ovog preduzeća? Takođe, njih interesuje zašto je "Agroživ" podizao tolike kredite, a sve na uštrb prvobitnog preduzeća "Pobeda" i kako to da država Srbija nije zainteresovana za sve ovo?
Mi se danima bavimo kvazi decentralizacijom i ostalim problemima koji nisu toliko u interesu za građane ove zemlje, a ne bavimo se suštinskim pitanjima. Ova Vlada ne preduzima apsolutno ništa po pitanjima sumnjivih privatizacija.
Još jednom da na pomenem, moje pitanje se konkretno odnosi na premijera ove zemlje i htela bih da mi odgovori šta tačno Vlada preduzima po ovom pitanju? Hvala.

Hvala. Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo, mislim da je vrlo važno doneti set ovih zakona i za ove zakone ćete imati podršku poslaničke grupe LDP. Mi smo zemlja i narod koji ima svoje kulturno bogatstvo i smatram da ga treba čuvati i vrednovati. Ono što je dobro u prvom ovom zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti je da se u članu 11. uvodi centar za uzajamnu katalogizaciju sa svim njegovim funkcijama i to je ono što je novo u ovom zakonu i to je ono što pozdravljamo. To nismo do sada imali.
Takođe, u ovom zakonu je dobro što je obaveza stalnog stručnog usavršavanja osoblja radnika biblioteka, što je takođe dobro. Dobro je, takođe, da prava i obaveze korisnika će se znatno unaprediti po ovom zakonu.
Ono što je ostalo nedorečeno u ovom zakonu, a pitala bih ministra je šta je sa starim knjigama koje se nalaze u arhivima Srbije, u narodnim bibliotekama, u bibliotekama Narodne skupštine, ovde kod nas? Takođe me zanima šta je sa kompletiranjem arhivske građe koja je od neprocenjive vrednosti i istorije Srbije? Da li vi ministre znate da u Arhivu Srbije i drugim mestima gde se čuvaju, nisu kompletirane srpske novine koje su još iz 1856. godine, znate o čemu pričam, u kojima se nalaze protokoli Pariskog kongresa, Pariski ugovori i kojim Srbija je od toga dana postala međunarodni priznat subjektivnog prava u to vreme u Evropi.
Takođe me zanima da li znate da nema sistematizovan stenograf beležaka i protokola i nema ga na jednom mestu, tako da istraživači ne mogu da dođu na jedno mesto i nađu sve to što im treba, nego moraju da idu u Narodnu biblioteku, u arhive, u našu biblioteku, ovde u skupštini, tako da bi i o tome trebalo voditi računa i to urediti.
To su neka od pitanja koja me zanimaju, koja verujem da zanimaju i veliki deo javnosti i moram da vas demantujem, rekli ste na početku da ste obišli svaku biblioteku u Srbiji. Niste obišli biblioteku u Lučanima, kod mene. Ovim vas pozivam da dođete i obiđete biblioteku u Lučanima i da, naravno, donirate neke knjige, jer svakoj biblioteci su neophodne knjige, pa i našoj u Lučanima, pa vas ovom prilikom molim, rekli ste da ćete tri i po puta povećati fond biblioteka, da imate u vidu i male opštine, kao što je opština Lučani. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 16. u kome smo hteli da dodamo stavove 4. i 5. Složila bih se sa mojim prethodnim kolegom da je stav 4. mahom isti – Savet za mlade je obavezan da podnosi izveštaje o radu nadležnom ministarstvu. To je moj prethodni kolega iz DSS objasnio zašto je to bitno, iako je to volonterski, kao što ste vi, gospođo ministre, malopre obrazložili. Mislim da ima volje i želje među mladim ljudima, kada već sve to rade u Savetu volonterski, da urade i izveštaj. Mislim da je tu trebalo obratiti pažnju na stav 4.
Takođe, u stavu 5. smo hteli – da mandat članova Saveta se ograniči na određeni period. Predvideli smo da to bude četiri godine.
Hteli smo, u stvari, da se ovim amandmanom obezbedi monitoring nad Savetom za mlade, što omogućava ipak transparentniji rad celog saveta. Smatramo da je ipak ovo ograničenje rada Saveta za mlade, tj. da im se ograniči mandat, recimo, mi smo predložili na četiri godine. Ipak će afirmisati i podsticati mnogo više mladih ljudi da učestvuju u svemu ovome. To nam je bio cilj ovog amandmana.
Takođe, moram da izrazim žaljenje što nijedan amandman LDP nije prihvaćen. Rekla bih i nešto o amandmanu na član 13, što smo malopre preskočili, pa samo bih se nadovezala, u kome smo rekli, u stavu 3. posle "članstva da mogu učestvovati" dodaju se reči: "i organi upravljanja". Šta smo time takođe hteli da kažemo? Hteli smo da kažemo da nije dovoljno da se uslov veže za okolnost, ako je dve trećine. Dve trećine članstva treba da čine mladi, neophodno je, znači u cilju podsticanja i preuzimanja odgovornosti i na neposredniji način učešće mladih i u odlučivanju, ne samo da budu članovi, nego i da budu na mestima gde se odlučuje. Pogrešno je postojećom zakonskom odredbom podsticati tutorstvo starijih i situaciju u kojoj udruženjima upravljaju stariji članovi i funkcioneri, dok se u članstvu u ogromnoj meri, tj. u najvećoj meri nalaze mladi ljudi.
Znam da ćete reći da je to neka vrsta diskriminacije, ali verujte da je to pozitivna diskriminacija koja uvek može da deluje podsticajno i afirmativno, a nikako negativno. Cilj nam je bio da pospešimo rad ovih saveta i svega ovoga.
Drago mi je što me pojedine kolege ovde citiraju, ali mi nije drago što vade iz konteksta moje izjave. Shvatam potrebu nekih kolega da brane ovaj zakon, prosto oni su iz vladajuće koalicije, ja sam iz opozicije, a prosto i bliže se izbori, pa treba da se pozicionirati što bolje na predstojećoj listi za izbore za narodne poslanike.

Gospođo predsednice, uvažena ministarko, cilj ovog amandmana nam je bio, naravno, ovaj član 22. – uslovi finansiranja i sufinansiranja sprovođenja projekata i programa. Dosta toga je rečeno u ovom članu i dosta toga dobrog je rečeno u ovom članu, ali smo hteli da pojasnimo, prosto da napišemo, da posle stava 4. dodamo i stav 5, gde bi napisali – predlaganje i vrednovanje podnetih projekata, kao i odlučivanje o finansiranju ili sufinansiranju vrši se prema unapred određenim kriterijumima, javno objavljenih, jasno, transparentno i u skladu sa evropskim principima o radu javne uprave. Hteli smo amandmanom da obezbedimo pravičnije, pravednije i transparentnije odlučivanje o projektima koji se finansiraju ili sufinansiraju od strane ministarstva. To nam je bio cilj.

Uvažena potpredsednice, poštovane dame i gospodo, uputila bih pitanje premijeru ove zemlje, predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću.
Konkretno pitanje je da li Vlada Srbije će konačno odvojiti dovoljno novca za protivgradnu zaštitu?
Naime, svedoci smo ovih dana, tačnije 24. juna u poslepodnevnim časovima opštine Lučani, Arilje, Ivanjicu pogodile su elementarne nepogode. Oblak neobičan i do sada neviđene konfiguracije, krećući se sa zapada, iz pravca Drine došao je na opštinu Lučani i opštinu Ivanjica i naneo je veliku materijalnu štetu. Padao je grad koji je bio veličine teniske loptice i što mnogi moji sugrađani nisu zapamtili u svom životu. Aktivirano je više stotina klizišta u opštini, delimično je prekinut autobuski saobraćaj. Najveću štetu su pretrpele mesne zajednice, sedam mesnih zajednica u opštini Lučani i opštini Ivanjica.
Opština Lučani je donela odluku o proglašenju vanredne situacije. Ovom odlukom naloženo je nadležnim organima da stave na raspolaganje sva raspoloživa sredstva, ljudstvo i mehanizaciju, kako bi pomogli građanima opštine Lučani i opštine Ivanjica. Formirane su komisije, čitava radna tela i utvrđeno je da je na teritoriji opštine Lučani naneta šteta od 604.760.000 dinara, od čega na poljoprivrednim kulturama 538 miliona, stambenim i drugim objektima 18.800.000 i na lokalnim i nekategorisanim putevima 47.960.000 dinara. Pored procenjene štete komisije sa terena su u svojim izveštajima navele da se do većine ugroženih zaseoka veoma teško može doći. Ljudi nemaju struju, voda je u potpunosti uništila infrastrukturu u opštini Lučani, uništena je letina i bez adekvatnih uslova za stanovanje je veliki broj domaćinstava u opštini Lučani.
Elementarnom nepogodom je zahvaćeno područje u površini od 6.000 hektara i polupano je na građevinskim objektima preko 350.000 crepova i 7.300 salonita. Pošto budžet u opštini Lučani za pet meseci u 2011. godini je planiran da se napuni, ali on je napunjen sa 57% i ne može da raspolože dovoljnim sredstvima da pomogne građanima Lučana, apelujem na Vladu Republike Srbije da pomogne ugroženom području, tj. teritoriji Ivanjice, Arilja i Lučana.
Naime, srpski protivgradni sistem, tj. naš protivgradni sistem smanjuje učestalost pojave grada za 20%, a prosek u EU je 50% smanjenja. U prošloj godini smo imali smanjenje sredstava za protivgradnu zaštitu u budžetu Republike Srbije. U Srbiji je protivgradna zaštita, da napomenem, finansirana isključivo iz budžeta Republike Srbije i predviđena su sredstva od 3,5 miliona evra na godišnjem nivou, a neophodno je da za teritoriju Srbije po određenim procenama to bude 10 miliona.
Dodatni problem predstavlja poljoprivrednicima to što je u Srbiji osigurano manje od 10% stanovništva tj. poljoprivrednih gazdinstava. To je izuzetno mali broj, ali na neki način to je razumljivo, jer su to velika ulaganja, a imamo tako skupu proizvodnju, a neizvestan plasman i neizvesne cene poljoprivrednih proizvoda.
Poljoprivrednici iz Srbije nemaju sredstva da osiguraju svoju proizvodnju, što je ovih dana u nekoliko navrata kao glavni razlog svega ovoga navodio vicepremijer ove zemlje. Nije samo nedostatak raketa krvi za haos koji vlada u protivgradnoj zaštiti. Prvi i osnovni problem je nedostatak komunikacije sa susedima. Protivgradna zaštita i nije tako skupa kao što se predstavlja u ovoj zemlji. Cena jednog projektila je oko 250 evra, te se ona i te kako isplati ako se pravovremeno upotrebi i pravovremeno ispali.
Šteta koju su pretrpeli gradovi u Srbiji se procenjuje na preko 40 miliona evra i skoro svi poljoprivredni usevi i iz okoline Niša, Aleksinca i iz okoline Užica, Sjenice, Kruševca, Lučana, Ivanjice su uništeni u potpunosti. Mnogi voćnjaci, malinjaci, tu je nastala višemilionska šteta…
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
… završavam. Malinjaci su uništeni u proseku od 95% svoje proizvodnje. Hvala.

Hvala. Uvažena predsednice, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, ja neću kao prethodni kolega da pričam o ljubavnoj poeziji, to ću ostaviti za neko drugo mesto. Smatram da parlament nije mesto za to.
Predlog ovog zakona sam po sebi ništa ne znači i ništa ne donosi u ovoj zemlji. Neće poboljšati život mladih ljudi, neće obezbediti mladim ljudima nova radna mesta i neće smanjiti nezaposlenost mladih u ovoj zemlji. Neće omogućiti mladima ni osnovno ljudsko pravo, pravo na sreću.
Ovo na prvi pogled, gospođo ministre, uopšte ne izgleda ni kao zakon, vi ste ga tako interpretirali na početku, više izgleda kao neka poema, tako ste ga i vi interpretirali na samom početku današnje sednice.
Mi smo najstarije evropsko društvo sa najvećim procentom mladih koji žele da odu iz ove zemlje. Druga smo zemlja na svetu, a prva u Evropi u kojoj mladi ljudi žele da odu iz ove zemlje. Tu je problem.
Mlad čovek kada završi fakultet u ovoj zemlji ima dve želje: ili da ode iz ove zemlje ili, ako je već osuđen da ostane u ovoj zemlji, onda da se zaposli u nekom od vaših ministarstava ili u nekoj drugoj državnoj instituciji. To je ono što boli mlade ljude u ovoj zemlji. Prema poslednjim istraživanjima, mi smo zemlja u kojoj kofere pakuju najinteligentniji, najobrazovaniji i to je negde oko 24% doktora nauka i magistara ove zemlje, koji imaju u planu da napuste ovu zemlju. Mislim da ćemo u tom pogledu, kao i poslednjih 20 godina, imati veliki problem.
Kako raste stepen obrazovanja, tako raste i procenat ljudi koji žele da odu iz ove zemlje, pa bih vas molila da malo objasnite na koji način će Vlada Republike Srbije i vi, kao nadležni ministar, usporiti tu tendenciju i smanjiti broj ljudi koji žele da odu iz ove zemlje.
Talas emigracije ćemo tek osetiti za par godina i iseljenje ćemo takođe osetiti kada procenat radnog stanovništva opadne i tada nam uopšte neće trebati ovaj zakon, tada ćemo imati zemlju u kojoj žive samo penzioneri. Svi odlaze iz ove zemlje sa idejom da se možda jednog dana vrate, da će možda u ovoj zemlji jednog dana biti bolje. Ne vidim da će u ovoj zemlji biti bolje sa ovakvom strategijom za mlade.
Svako od nas i u ovoj sali, a i u Srbiji, ima nekoga ko živi preko: brata, sestru, prijatelja, rodbinu. Svaka treća majka u Srbiji želi svoje dete da vidi, jer njeno dete ne živi u ovoj zemlji, suočava se sa činjenicom da je ovo izgubljena zemlja, da je ovo zemlja koja nema budućnost i da ne brine o svojoj budućnosti. Između srca i razuma preovlada razum u svakom pogledu i kaže joj da će njenom detetu sigurno biti bolje u nekoj drugoj zemlji, u kojoj se poštuju institucije, u kojoj se poštuju ljudska prava i u kojoj, najzad, mlad čovek ima pravo na sreću.
Ovo je godina mladih, pričali smo na početku o tome, tačnije od 12. avgusta prošle godine do 12. avgusta ove godine je međunarodna godina mladih. Mislim da smo ugrabili poslednji trenutak da usvojimo ovaj predlog zakona koji je danas na dnevnom redu.
Ono što je zajedničko za sve mlade u Srbiji je da ne mogu da planiraju svoju budućnost. Ono što nedostaje mladoj generaciji u našoj zemlji je nada, nada za neko bolje sutra, za neku bolju Srbiju, za neku bolju zemlju i uređeniji sistem. Sa ovakvom politikom i ovakvim odlivom mozgova mislim da nećemo, nažalost, daleko dogurati. Već decenijama unazad Ministarstvo za nauku pokušava da utvrdi koliki je broj mladih, pametnih, visokoobrazovanih koji su napustili ovu zemlju, ali ni dan-danas nemamo taj podatak, još od devedesetih godina na ovamo.
Rekli smo da ćemo u načelu prihvatiti ovaj zakon, podneli smo amandmane na članove 13, 16, 22. i 24, ali imamo jednu dilemu na član 18, koji kaže da lokalne samouprave mogu, u okviru svojih ovlašćenja i potreba, osnovati kancelariju za mlade. Plašim se da ovim članom 18. ne dođe do zloupotrebe. Postoji opravdana bojazan da, ukoliko zakon ostavi potpunu slobodu u lokalnim samoupravama, neće doći do obezbeđivanja i otvaranja kancelarija za mlade.
Rekli ste na početku da ste otvorili 123 kancelarije za mlade. Mislim da je to faktičko stanje i da na terenu funkcioniše negde oko 30 kancelarija za mlade. Izdvojila bih kao pozitivan primer Kancelariju za mlade u Beogradu, koja je jedan od najboljih primera u Srbiji i Kancelarija za mlade u Beogradu ima svoje projekte, otvorila je info-rum, koji znate šta znači mladim ljudima u Beogradu. Ali, to nije dovoljno zato što, kako vi kažete u vašem načelu u članu 6, a to mi je omiljeno načelo u ovom zakonu – načelo jednakih šansi. Pitala bih vas kako je moguće da mlad čovek ima jednaku šansu u Beogradu, u Vladičinom Hanu, u Surdulici, u Lučanima? Molim vas da mi objasnite na šta ste tačno mislili kada ste rekli "načelo jednakih šansi".
Recimo, vi imate u Boru primer Kancelarije za mlade, gde je na čelu te kancelarije vaš partijski drugi ili kako ga već zovete i on je čovek koji je iznad 30 godina, znam da nije u zakonu to precizirano, ali trebali ste da imate u vidu i tu činjenicu, koji samo sedi u kancelariji i prima platu koja je na godišnjem nivou negde oko 306.000 dinara i apsolutno nijedan projekat, ništa nije uradio za sve ove godine.
Imate u Nišu Savet za mlade koji dobro funkcioniše, ali meni je impozantno da recimo Kancelarija za mlade u Vlasotincu, u Požarevcu, gde god ste vi u vlasti ima više odobrenih projekata, više para nego kancelarije gde vi niste na vlasti. Plašim se da kancelarije za mlade u Srbiji ne postanu partijski plen vaše stranke, jer danima gledamo vas iz G 17 plus, a i deluje mi kao da smo mi svi na mitingu G 17 plusa koji treba da slušamo vaš promotivni materijal i propagandu za predstojeće izbore.
To je faktičko stanje u Srbiji. interesuje me u članu, podneli smo i amandmane na te članove, u članu 16, o tome ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinostima, da li postoji izveštaj Saveta za mlade, kome će ovim saveti slati izveštaje na osnovu svog rada. predložili smo i da mandat u ovim savetima bude ograničen na period od četiri godine iz prostog razloga što mladi ljudi, imaćemo učešće više mladih ljudi u ovim savetima, a ne da se ustoliče jedni isti ljudi i onda kakvu afirmaciju imaju drugi mladi iz cele Srbije da učestvuju u ovom savetu.
Član 24. nam je poprilično konfuzan. Kaže da će ministar bliže određivati način i odobrenje, programe i dodelu sredstava. Plašim se da ne dođe do zloupotrebe iz razloga što će dobijati samo one kancelarije gde je sada G 17, pošto ste vi predstavnica G 17 plusa, da će dobijati kancelarije koje imaju u svom sastavu nekoga iz G 17 plus, a onda koje nemaju neće dobiti.
Takođe me interesuje ovo, da mi odgovorite ako možete, imam ovde projekciju budžeta za period od 2009. do 2014. godine koji ste doneli kada ste usvojili Strategiju za mlade. Dobro je što svake godine od 2009. pa do 2014. godine rastu sredstva koja se opredeljuju za mlade. Interesuje me da li vi kao ministarka imate monitoring nad ovom projekcijom budžeta i da li je ovo stvarno stanje, da li puni budžet ovako kako je ovde navođeno u ovoj projekciji budžeta?
Pošto ću ostaviti kolegi Ranđeloviću vreme, na kraju bih htela da kažem da ovaj zakon neće poboljšati uslove života mladih, neće im omogućiti nova radna mesta, neće im omogućiti ništa bolje, neće im omogućiti da kupe svoj prvi stan. Ovaj zakon je možda dobar zato što je početak nečega što će otvoriti neku novu nadu za mlade, što sam na početku govorila, neki novi preokret za mlade u ovoj zemlji iskreno se nadam da u pisanju ovog zakona nisu učestvovale kolege iz PUPS, na početku je govorio moj kolega, jer vidimo dobro kakvu su nam zemlju ostavili, sa najvećom korupcijom. Jedino što su uradili u prethodnom periodu je da su mlade ljude vodili u ratove. Hvala.

 Pre svega mi je žao što gospođa ministar kaže da je nisam pažljivo slušala. Naravno da sam vas pažljivo slušala i naravno da sam pročitala i projekciju budžeta za koju ste me ovde neopravdano optužili da nisam pročitala. Ne bih je imala ovde da je nisam pročitala i sa sve izveštajem, tako da o tome toliko. Slušala sam vas, naravno.
Što se tiče Kancelarije za mlade u Beogradu, mi smo tu kancelariju osnovali i to je bio jedini uslov za podršku vašoj koaliciji ovde na gradu Beogradu. A vi ste ministar svih građana i svih opština, a ne ministar samo iz Beograda.
Moram da vas podsetim da 70% studenata Beogradskog univerziteta želi da ode iz ove zemlje. Na to mi niste odgovorili, takođe.
Ono što bih htela da vam kažem, tačno je da Lučani nemaju kancelariju za mlade, ali tamo ne vlada G17 plus. Oni su u opoziciji. Tamo niste u vlasti, gospođo ministre, kao što ni LDP nije u vlasti. Pa bih vas zamolila, kada ste već ministar, da onda pomognete lokalnoj samoupravi u Lučanima da osnuje kancelariju za mlade i da mladi iz Lučana imaju jednaku šansu, kao i mladi u ostalim gradovima u Srbiji koji imaju kancelariju za mlade, jer nisu manje vredni mladi iz Lučana, nego mladi iz bilo kog drugog dela Srbije i nemojte sumnjati u njihovu moć da ne mogu da naprave neki projekat.

Htela sam da pojasnim to što sam rekla, uvaženi kolega. Nije mi bila namera da vređam vas iz PUPS, ali prosto kao generacija koja je bila pre nas sam obratila pažnju na ono šta nam je ostavljeno, šta trenutno imamo u ovoj zemlji.
Ne vi kao PUPS, nevažno je kada ste formirani, ali prosto godine koje imate mi govore o tome da ste bili generacija pre nas i da ova zemlja ostaje nama mladima od vas starijih. To mi je bila misao. Mislim da ste izvrnuli iz konteksta ono što sam htela da kažem.

Hvala gospođo predsednice, pa da iskoristim samo svoje pravo na repliku i da pojasnim neke stvari. Gospođa Radeta me je pomenula.
Jedan od uslova da se formira vlast u Beogradu je bio i taj da se formira kancelarija za mlade koja pre tri godine u gradu Beogradu nije ni postojala. I nikako u tom trenutku nije bio uslov da to bude neko iz LDP, nego samo da se formira ta kancelarija koja nije ni postojala u tom trenutku.
Ne znam što se meni ministarka ceo dan smeje, ne znam šta ja to toliko smešno govorim, ali prosto to je bio jedan od uslova i to sam samo htela da pojasnim svim prisutnima. Hvala.

Gospodine Novakoviću, javljam se po Poslovniku, član 27. ovog Poslovnika, kaže – Da ste vi dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika. Vi se ne starate. Prekidate me non stop.

Gospodine Novakoviću, vi ste prekršili član 27. Poslovnika stav 2. vi ste dužni da se starate o primeni ovog Poslovnika, a vi se ne starate i upravo vi gospodine Novakoviću, koristite dvostruke aršine koje vaš lider Ujedinjenih regiona pominjao toliko puta u današnjem danu. Jedni se standardi primenjuju kada su u pitanju poslanici vladajuće koalicije, a drugi se standardi primenjuju kada su u pitanju poslanici LDP. Skandalozno je to što ste sad uradili, što ste gospodinu Andriću dve opomene, tri opomene i sad da ga udaljite i ne date mu reč ali to samo možete zato što smo mi opozicija i zato što smo mi LDP. Prekršili ste član 27. , prekršili ste član 107., povredili ste dostojanstvo ove skupštine i prema tome mislim da se ovde celoga dana koristi metod dvostrukih aršina.

Uvažena predsednice, poštovane koleginice i kolege, htela bih da postavim pitanje ministru zdravlja.
Ovaj problem datira još iz 2006. godine, stupanjem na snagu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Studenti Beogradskog univerziteta su sakupili blizu 15.000 potpisa za peticiju da se izmeni Zakon o zdravstvenom osiguranju. Od 2006. godine počela je borba studenata i stomatologa sa Studentske poliklinike, slati su dopisi i predsedniku Republike, i nadležnom ministru i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje sa istim zahtevom – da se studentima ukine participacija na stomatološke usluge.
Poliklinike u Beogradu, u Novom Sadu i Nišu postale su prazne, jer studenti nemaju sredstava da plaćaju ovu vrstu usluga. Ova pojava je izazvala dalekosežne posledice, stomatolozi su poniženi, studenti su očajni. Apsurdno je da u jednoj zemlji istu cenu plaćaju i studenti i obični građani za istu vrstu usluge. Trenutno stanje je da studenti sve manje dolaze u studentske poliklinike, da sve više pate od bolesti zuba. Najčešće dolaze kada je već kasno i kada mora da dođe do vađenja.
Postavljam pitanje – gde to vodi ovu zemlju, da li intelektualna elita ovog društva treba da bude krezava da bi ovo društvo i ova država preduzela neke mere?
Ukinuta su savetovališta za mlade u studentskim poliklinikama, naplata stomatoloških usluga je trenutno stanje u Srbiji i opet dolazimo do načela jednakih šansi koje toliko pominjemo ovih dana u Zakonu. To načelo je skandalozno, jer će se lečiti studenti koji budu imali novac, a studenti koji ne budu imali novac neće se lečiti. Stomatolozi, njih oko 15 u Studentskoj poliklinici u Beogradu, četiri u Novom Sadu, sedam u Nišu, postali su socijalni slučajevi, jer oni platu primaju isključivo od realizacije, tj. od učinka.
Što se tiče uporednog prava i okolnih zemalja, u Hrvatskoj, u BiH, drugačije je stanje. Ova vrsta usluga se studentima ne naplaćuje. Pre godinu i po dana je ovim studentima rečeno iz nadležnog ministarstva da je došlo do propusta.
Moje konkretno pitanje za resornog ministra glasi – da li će da uputi u parlament izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i oslobodi studente od plaćanja stomatoloških usluga, pre svega da ih oslobodi od poniženja i bola koji trpe, a stomatolozima da omogući normalan rad i da mi kao društvo jednom počnemo da brinemo o mladima? I, kao što je rekao Pikaso – ko hoće nešto da učini, nađe način, ko neće, nađe opravdanje. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, imam pitanje za ministra prosvete.
Naime, u opštini Ražanj, opštinski odbor LDP je pokrenuo inicijativu skupljanja potpisa za otvaranje odeljenja srednje škole. Znamo da je opština Ražanj mala opština i prosto je skandalozno da opština ima 11.000 stanovnika, a nema nijedno odeljenje srednje škole.
Prikupljeno je oko 1.000 potpisa i upućeno je nadležnom ministarstvu, tj. Ministarstvu prosvete. Opštinski odbor LDP i građani opštine Ražanj su se dogovorili za preokret opštine, dogovor za srednju školu. Oko 1.000 ljudi je potpisalo peticiju i napravili su dogovor sa lokalnim predsednicima ostalih stranaka.
Opština Ražanj je opština koja je jedna od najnerazvijenijih opština, nema nijedno ni veliko ni srednje preduzeće, na svakih 1.000 zaposlenih jedva da ima 96 zaposlenih radnika i spada u red najnerazvijenijih opština, kao i ceo jug Srbije.
Mi iz LDP smatramo da je neophodno da Ministarstvo prosvete izađe u susret građanima opštine Ražanj i otvori odeljenje srednje škole, koje je ukinuto i nema ga već zadnje četiri godine. U prilog tome dodajemo da sadašnjih osmaka ima oko 80, i učenika od prvog do osmog razreda takođe ima u proseku oko 70-80, što znači da postoji mogućnost da se odeljenje srednje škole otvori u opštini Ražanj.
Ono što sam još htela da dodam, nama predstoji zakon o mladima. U tom zakonu kaže da postoje načela podrške mladima i načelo jednakih šansi. Stoga postavljam pitanje Ministarstvu da li je moguće da mlad čovek iz opštine Ražanj ima istu šansu kao i mlad čovek iz Beograda?
Stoga smatramo da je neophodno da Ministarstvo prosvete otvori odeljenje srednje škole u opštini Ražanj i tek kada se sprovede načelo jednakih šansi, tj. kad se omogući mladim ljudima da pohađaju srednju školu onda možemo pričati o načelu jednakih šansi.
Mi smo ionako tehnološki i obrazovno pregažena zemlja i stojimo negde u rasponu među najnerazvijenijim po obrazovanju. Mi smo vicešampion po odlivu mozgova i zemlja iz koje svakodnevno mladi ljudi odlaze.
Apelujemo na Vladu Republike Srbije i na resorno ministarstvo da pomogne ovim građanima i da im izađe u susret i najmanje što može da uradi ova Vlada jeste da otvori jedno odeljenje bilo koje srednje škole u opštini Ražanj. Ako država može da plaća 50 miliona subvencija propalom JAT, onda ne vidimo razlog da ne plati i ne donira određena sredstva da se otvori to jedno odeljenje.
Još jednom apelujemo na ministra prosvete da dobro razmotri ovaj naš predlog i da pomogne svim građanima opštine Ražanj. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, htela bih da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Petroviću.
Pre nego što vam postavim pitanje, gospodine ministre, citirala bih vašu izjavu od 21. aprila ove godine – Vlada će jeftinim kreditima podržati razvoj stočarstva. Subvencije u agraru će biti odobrene u maju. Imaćemo jasan plan koji bi trebalo da dovede do povećanja proizvodnje, poboljšanja snabdevanja domaćih tržišta i snažnog izvoza.
Moje konkretno pitanje u vezi s ovim je – da li ćete subvencionisati i izvoz malina i da li ovaj vaš jasan plan podrazumeva i izvoz malina? Naime, znamo da se trenutno na lageru nalazi oko 15.000 tona maline u hladnjačama po Srbiji, a uobičajeno je da se u ovo doba godine nalazi oko pet hiljada tona maline u hladnjačama po Srbiji.
Što se tiče cene maline, za prvu klasu, rolend, trenutno se plaća (izvozna cena) 1,80 evra, za drugu klasu, griz, cena je 1,10 evra, i za treću klasu, blok, 0,70 evra. Kad uzmemo prosečnu cenu, to je 1,20 evra po kilogramu izvezene maline. Uobičajeno je zadnjih godina to bilo 2,2-2,5 evra po kilogramu i ovim potezom svi hladnjačari gube po pola evra po kilogramu. Ovo stanje je apsolutno neodrživo i imaćemo za mesec dana veliki problem ukoliko nešto ne rešimo po ovom pitanju.
Gospodine ministre, za mesec dana počinje berba maline. Svake godine otprilike u maju svaki ministar poljoprivrede, pa i onaj vaš prethodni, koji je unakazio Ministarstvo poljoprivrede i ništa nije uradio za agrar u ovoj zemlji…
Šta ćete uraditi po ovom pitanju i da li će biti nekog pomaka za ove ljude, jer znamo da oko milion ljudi na posredan ili neposredan način učestvuje u proizvodnji maline i bavi se nekim vidom delatnosti, od ambalaže do proizvodnje, u okviru ove proizvodnje?
Ukoliko država ne počne, tj. vi kao ministar, nadam se da vi hoćete to da uradite, ozbiljno da se bavi ovim pitanjem od samog proizvođača, koji je prva karika u ovom lancu, pa do izvoznika na kraju, mi ćemo imati veliki problem.
Trenutni zasadi su otprilike oko 12.000 hektara u našoj zemlji, s tendencijom rasta. Svake godine se poveća za pet do sedam procenata površina pod zasadima raznoraznih vrsta maline. Imaćemo veliki problem ukoliko nastavimo ovakvim tempom.

Hvala, gospodine ministre, ali ja nisam postavila pitanje gospodinu Draginu, nego vama. Prema tome, niste morali da ga branite, to prvo da vam kažem.
Drugo, konkretno, da li ste mi rekli da ćete pomoći subvencijom? Da ili ne? Samo to. Hoće li biti izvoznih subvencija ili ih neće biti, za rod koji je bio 2010. godine?