Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, vi ste u razlozima za donošenje Zakona o železnici dali relativno logična i racionalna obrazloženja. Ovde je reč o veoma specifičnom zakonu koji se bavi usko-stručnim problemima, uređivanja i funkcionisanja železničkog saobraćaja, i to sve u skladu sa evropskim direktivama. To znači da imate ambiciju da u Srbiji liberalizujete železnički transport i da se izvrši napokon rekonstruisanje železnice, kao jedan od uslova za otvaranje tržišta u železničkom saobraćaju.
Međutim, treba napomenuti takođe da ceo ovaj proces kasni, i to čitav niz godina. Nastavlja se praksa da se značajni zakoni donose u poslednjem trenutku, pod pritiskom vremena, propisa i raznoraznih zahteva. Imali smo evropsku direktivu još iz 1991. godine, u kojoj su uspostavljeni osnovni okviri za funkcionisanje savremenog železničkog saobraćaja. Predvidela su se tada još otvaranja železničkog tržišta i stvaranje slobodnog pristupa infrastrukturi. Takođe je tada predviđena samostalnost železničkog menadžmenta, što sad baš nije slučaj u našem železničkom saobraćaju.
Takođe, osposobljavanje nacionalnog operatera za slobodnu tržišnu utakmicu. Da bi rešili sveobuhvatno stanje, ne možemo to uraditi preko noći, niti će ovaj zakon to do kraja regulisati. Železnica je, nažalost, godinama bila jedna vrsta socijalne kategorije za prevoz socijalno najugroženijeg sloja stanovništva, za prevoz najjeftinije robe, tj. za prevoz najjeftinijih tarifskih roba, odnosno onih za čiji se prevoz malo plaćalo.
Država je godinama unazad forsirala putnu infrastrukturu, dok je železničku infrastrukturu zanemarivala. U vašim nastupima, gospodine ministre, uvek smo čuli Koridor 10, Koridor 10, ali nikada niste pomenuli železnički Koridor 10 i to je ono što vam zameramo. To je zbog toga što se, verovatno izbori dobijaju na drumu a nikako na pruzi i ove reforme će dugo godina trajati. Čak u obrazloženju ovog zakona pište da je u drumove ulagano više nego u železnicu. Prethodnih godina, imamo jedan pokazatelj iz 2004. godine, gde je u železnicu uloženo deset puta manje nego u putnu infrastrukturu. Može li to da se ispravi ovim zakonom? Mi mislimo, naravno, da ne može da se ispravi to ovim zakonom, dok mi čekamo drugi idu napred i železnici daju apsolutnu prednost. U Evropi su drumovi zakrčeni, avio koridori su ispunjeni, saobraćaj prouzrokuje neverovatne gužve i ovi troškovi u Evropi se prate, gospodine ministre, iz godine u godinu i oni iznose negde oko 10% nacionalnog društvenog bruto proizvoda. U našoj zemlji se to i ne prati. Mi ne znamo koliko to iznosi. To je u Evropi oko 500 milijardi eura, a mi to ne znamo. Ovde uopšte niko ne prati tu situaciju kod nas.
Takođe, ovaj zakon je jedno a uslovi za njegovu primenu su nešto sasvim drugo. Suština je u tome da je železnički saobraćaj u Srbiji toliko istrošen, zastareo i za njegovu primenu i obnovu potrebne su više desetina godina sigurno, milijarde eura, koje ne znam odakle ćete da nađete. Samo za osposobljavanje železničkog Koridora 10 je potrebno preko 4,7 milijardi eura. Ne znam samo, pošto nam sledi i drugi talas ekonomske krize, da li imate neku viziju odakle ćemo naći taj novac? Zakon može da bude idealan, ali ovo ne rešava suštinsko pitanje sigurno.
Železnici Srbije i pored preduzetih mera, nalaze se na repu dešavanja i događaja, kada je reč o restrukturiranju, kao jednom od uslova za takmičenje za ovu tržišnu utakmicu. Poslednji smo u Evropi, poslednje železnice u Srbiji, koje više nisu javno preduzeće su naše železnice. Promenjena je samo pravna forma, ali suština se nije promenila tu uopšte. Nedovršavanjem Koridora 10, pričamo o železničkom Koridoru 10, ne o drumskom. Prednost će u prevozu dobiti Koridor 4, sasvim sigurno i to je Koridor kroz Rumuniju i Bugarsku, tek tada ćemo biti u ozbiljnom problemu.
Prema tome, nisu presudne važnosti zakona, pa ni ovaj zakon neće nešto mnogo poboljšati. Zakon može da bude bolji ili lošiji, uostalom svi zakoni u regionu o železnici su regulisani na manje-više isti način kao Predlog ovog našeg zakona. Pitanje je da li je realno moguće zakon realizovati u praksi i da li je moguće brzo i kvalitetno otvoriti tržište pod ravnopravnim uslovima, a to znači da nacionalni operater ne propadne a takođe da se otvori tržište a da naši ljudi ne ostanu bez posla u železnici.
Takođe, da li je moguće osposobiti našeg nacionalnog operatera za tržišnu utakmicu koja mu predstoji i da li je moguće da u kratkom vremenu naš nacionalni operater postane konkurentan, priznaćete oštroj konkurenciji koja nam predstoji sasvim sigurno? Da li je u narednom periodu takođe moguće da se ove dodatne milijarde eura za osposobljavanje našeg i koridora i svega ostalog, da li je moguće naći taj novac i odakle ćemo to platiti? Da li će država hteti i biti u stanju da ispuni zakonske obaveze koje ima prema železnici u finansijskom konsolidaciji, to je vrlo značajno pitanje za "Železnicu" Srbije? takođe, da li će "Železnica" realizacijom tržišne politike, uz odgovarajuću ulogu države biti sposobna da svoju egzistenciju sama ostvari na svom tržištu? Znamo da u Evropi svuda postoje donacije iz budžeta, ali naše su, priznaćete, prevelike. Kada će se uspostaviti normalni uslovi za to?
Zakon sam po sebi predstavlja samo potenciju, okvir za nešto što treba ispuniti u konkretnim aktivnostima svih aktera na našoj političkoj sceni. Ovaj ogroman sistem učinili bi da liči na sve normalne evropske železničke kompanije, a ne da ove namere samo ostanu mrtvo slovo na papiru. Do sada suštinskih promena nije bilo.
Postavila bih vam pitanje, gospodine ministre. Ovaj zakon je bio u Briselu, vaši saradnici su ga nosili, dobili ste zeleno svetlo od Brisela. Interesuje me, kada ste tražili da se ovo sve odvija u etapama, u fazama, tražili ste da u prvoj fazi to budu operateri na nacionalnom nivou, druga faza da budu na regionalnom i treća da bude sveobuhvatan pristup. Dokle je to stiglo? Da li ste dobili zeleno svetlo za to ili niste? To je nešto što poslanike LDP zanima. Hvala.