Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih nekoliko reči u ime LDP, ali više o političkom okviru koji prati usvajanje ovog budžeta, ukoliko ga uopšte bude, nego o samom sadržaju budžeta. O sadržaju budžeta će govoriti moje kolege iz Poslaničke grupe LDP.
Ako pogledamo uvodno izlaganje premijera i ministarke finansija videćemo da je jedna od osnovnih stvari ili možda osnovni okvir koji prati usvajanje ovog budžeta, postojanje tzv. globalne svetske finansijske krize. Ta činjenica diktira i sadržaj budžeta i sve što se oko budžeta događa.
Voleo bih na početku da se svi setimo, s obzirom na to da je to jedan ključni argument u kome se traži podrška za budžet, kako se uopšte Vlada ponašala prema toj finansijskoj krizi.
Na početku, prvih mesec ili dva, potpuno je ignorisala postojanje te krize, objašnjavano je kako poslanici opozicije plaše građane Srbije, čak je u jednom trenutku bilo reči o tome kako će Srbija profitirati od postojanja krize, a zatim je taj stav naglo promenjen. Ako se sećate, u toku jednog vikenda, ili tako nešto, svi predstavnici vlasti su odjednom promenili stav. U tom trenutku smo se ponadali da su oni shvatili ozbiljnost situacije, ali sada je potpuno jasno da su oni želeli i shvatili da tu krizu mogu da iskoriste kao opravdanje za sve svoje poteze i neuspehe u periodu koji je pred nama.
Odmah su počeli u toj kvaziodgovornosti, koju pokazuju, da predlažu mere. S jedne strane, te mere su bile smešne, neki ministara su govorili o tome da se poklapaju šerpe prilikom kuvanja ili da se ne kupuju šporeti i frižideri, da vas podsetim na to, i to je prilična sramota za državu, s obzirom na to da su ti ljudi, koji su takve stvari izgovarali, ministri u Vladi Republike Srbije.
S druge strane, koliko god bile smešne te mere, one pokazuju osnovno nerazumevanje u čemu se ta kriza sastoji. Ceo svet pokušava da stimuliše proizvodnju, potrošnju, tok novca, a kod nas, ministri, čak i kada neke mere predlažu, pokazuju svoje nerazumevanje.
S druge strane, možemo nazvati, jedan set ozbiljnih mera koje je predložio gospodin Mirko Cvetković ili tim na čijem je on čelu, u kome se, u stvari, vidi sva opasnost i ono o čemu sam na početku govorio, dakle, formiranje ili predlog da se formira fond iz koga će, ako se ne varam, između 40 i 50 milijardi dinara biti usmereno na garanciju kredita za mala i srednja preduzeća, ukoliko se ne varam da je to pun naziv tog fonda, jeste klasična politička zloupotreba globalne finansijske krize.
Umesto da se stvarno preduzmu mere, kao što je neplaćanje poreza na dodatu vrednost na zalihe, odnosno plaćanje pri prodaji, ili da se smanje nameti kod zaposlenih, kod plaćanja doprinosa, Vlada uzima sve stvari u svoje ruke i sada će neki pomoćnik ili zamenik ministra, koji pripada nekoj stranci, prema stranačkoj pripadnosti odlučivati kome će i koliki kredit dati. Ta mera je poređena ovde sa merom u kojoj su SAD pomogle svoju automobilsku industriju.
Kao poslanici opozicije upozoravamo vas, da bi deo američke automobilske industrije dobio pomoć od države morali su ko zna koliko puta da idu u Kongres, da tamo obrazlažu najmanji zarez u tom svom zahtevu, da objašnjavaju kako će taj novac biti potrošen, na koji način, čemu će služiti i na kraju su dobili trećinu, ako se ne varam, ili četvrtinu od onoga što su tražili. Hajde da vidimo da li će to i ovde biti slučaj!
Naša je pretpostavka, prema svemu onome što ste do sada radili, da će neki činovnik iz neke stranke na taj način favorizovati druge pripadnike te stranke i da će biti mesto gde će biti leglo korupcije, a ne ekonomskog oporavka. Mi vas na to sada upozoravamo.
Moram da žurim i samo ću reći još par reči o tri principa o kojima je govorio premijer Cvetković.
Prvi princip je zajedništvo, on ga je tako nazvao, odnosno jedinstvo, što je, takođe, kvazikopija od mera koje preduzimaju zapadne zemlje. Tamo se pod jedinstvom podrazumeva ukupan dogovor između vlasti i opozicije, društvenih subjekata, privrede, sindikata. I onda postoji zajednički odgovor. Ovde nam je premijer objasnio da je reč o zajedničkom dogovoru stranaka unutar vladajuće koalicije. Kada je to bilo drugačije?
Bez obzira koliko vama bilo teško da se dogovorite među sobom, to je uvek tako. Vlada pomiruje određene stranke unutar koalicije i tako predlaže budžet.
Dalje, solidarnost. To je najsramotnija mera, da svi treba da podnesu teret odgovornosti, što možemo da preslikamo na štednju Vlade. Verujem da kod vas postoji ta iluzija da je ovaj budžet štedljiv, zato što se budžet napravio tako što su pomirivane neke stvari, i ovo je možda optimalan budžet za ovakvu vladu i ovakvo ponašanje države, ali suštinski nije. Ima 27 ministarstva, hiljade agencija, kancelarija koje se svime bave. Naši poslanici će govoriti koliko tu ima ispreplitanih nadležnosti. Ovo nije štedljiv budžet. Ovaj budžet je katastrofalan! U svakoj stavci, u svakoj poziciji, u toj knjizi koju ste nam dali, postoji mesto u kome može da se uštedi još više.
Na kraju, kontinuitet, koji će se, navodno, pratiti u toku realizacije budžeta, pa će se preduzimati dodatne mere.
Evo, postavljam vam političko pitanje – koje su mere preduzete da bi taj budžet uopšte bio usvojen? Kasni se mesec dana, ima 530 amandmana. Svi su protiv tog budžeta.
Kako možete da planirate da ćete da pratite njegovu realizaciju za dva meseca, a niste sposobni da ga usvojite do ponedeljka u ponoć. Taj princip kontinuiteta je trebalo dokazati na toj prvoj tački. To je – sposobni smo da ga usvojimo. Tek tada on postaje glavni alat u rukama Vlade.
Što se tiče podnošenja amandmana, mi smo nekoliko puta rekli da mi amandmane nećemo podnositi. Baš zbog ovog prvog principa, zajedništva, da ako premijer istakne to kao prvi princip to je poruka svim poslanicima opozicije – ako smo ga jedva sastavili, nemoguće ga je menjati amandmanima. Puno stvari tu mora da se promeni i kaže da bi opet moglo na vladajućoj koaliciji da se usaglasi. A vi ste sa samim usaglašavanjem kasnili preko mesec dana.
Mislim da sam rekao dovoljno razloga iz kojih je jasno da LDP neće podržati ovaj predlog.