Govoriću u vezi s čl. 27. i 225. Opet tražim obaveštenje od predsednika Skupštine.
Gospodine Albijaniću, vi ste nam sami dali uvertiru. Upravo zbog toga što predsednik Narodne skupštine nije samo osoba koja predsedava, nego i simbolizuje Narodnu skupštinu, mi od njega tražimo ovo, zato što izbegava da sazove, da stavi na dnevni red formiranje anketnog odbora. To simbolizuje stav države prema ''Delti''. To je, upravo, problem, gospodine Albijaniću. Hvala vama što ste, makar nesvesno, pokazali da razumete šta je problem.
Dakle, ono što je tražila Poslanička grupa LDP-a, zašto traži odgovor na pitanje zašto se to nije našlo na dnevnom redu, ili kao predlog dnevnog reda, to je da se obrazuje anketni odbor - radi utvrđivanja činjenica o zloupotrebama komplanije ''Delta'' iz Beograda. Tražili smo da u anketni odbor uđe po jedan predstavnik, poslanik, iz svake poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i to na predlog same poslaničke grupe.
Zadatak tog anketnog odbora bio bi da utvrdi činjenice i okolnosti u vezi s postojanjem i zloupotrebama monopolskog položaja kompanije ''Delta'', činjenice i okolnosti u vezi s nedozvoljenim i nezakonitim uticajem i spregom kompanije ''Delta'' i Vlade Republike Srbije, činjenice u vezi s nedopuštenim pritiskom kompanije ''Delta'' na Vladine i skupštinske institucije, i to - Savet za borbu protiv korupcije, Savet za sprečavanje sukoba interesa, Komisiju za zaštitu konkurencije, činjenice i okolnosti u vezi s nedozvoljenim uticajem kompanije ''Delta'' na medije, kao i na pravosudne organe.
S obzirom na to da smo nestavljanje toga na dnevni red shvatili kao želju većine da izbegne da govori o ovim problemima, mi ćemo današnju raspravu iskoristiti da vas obavestimo o svakoj od ovih stavki, većinom onoga što znamo, želeći još jedanput, i svaki put, od vas da nam omogućite da se formira anketni odbor na kome bi se o ovim problemima razgovaralo u najvišim institucijama našeg društva, što jeste Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Član 225. tražim odgovor na pitanje, zašto nije zakazana sednica Anketnog odbora.

Čl. 226. i 225, plus član 104.
Kao prvo, zašto tražimo formiranje anketnog odbora?
Naveli smo činjenice i okolnosti u vezi s postojanjem i zloupotrebom monopolskog položaja kompanije "Delta". Kao što sam rekao da izbegavate da taj zakažete anketni odbor, ne samo time što ste rekli za ovom govornicom, već iz vašeg ponašanja u proteklih nekoliko meseci, dozvolite mi da upoznam poslanike i građane Srbije sa nekoliko činjenica.
Ono što je naša prva tvrdnja, to je da je kompanija "Delta" svoj monopolski položaj stekla time što je gospodin Mišković svoje bogatstvo stekao u periodu za vreme vlasti Slobodana Miloševića. Kao dokaz za to i, na primer, čuvene afere pranja novca sa Kipra, mi ćemo svim poslanicima Narodne skupštine dostaviti kopije koje dokazuju da je Beogradska banka prenela na firmu ''Anteks Delta" 2,885.000 nemačkih maraka, da bi zatim taj novac bio prenet na firme ''Hemslejd'', "Delta banka a.d.".
Mi ovih transakcija imamo nekoliko, ako hoćete, možemo da ih izbrojimo, 2,885.000, 2,090.000, 4,975.000, 1,293.000, 1,422.000 maraka, 2,537.000 maraka, 3,233.000 maraka itd, da bi zatim ovi papiri dokazali da je taj novac prenesen kasnije na firmu ''Hemslejd''.
Podsetićemo vas da firma ''Hemslejd'' stoji iza firme ''Primer C'', firme koja je kupila "C market". Dakle, Miroslav Mišković.
Evo zašto, gospodine Albijaniću, mi o ovome možemo da govorimo i govorićemo ceo dan, zato što su ovo važne stvari za ovo društvo.
Društvo mora da dobije odgovor na ova pitanja. Ne mogu stvari funkcionisati tako što vi kažete, evo, krao si i iznosio si pare iz Srbije na Kipar, Miškoviću. Tako si se obogatio.
A on onda kaže, ti si me oteo i ti si ubio Đinđića. Ne mogu stvari tako da funkcionišu, gospodine Albijaniću, i nemojte očekivati od nas da se s time pomirimo.

Član 27, povezano sa čl. 224. i 225. i članom 104.
Da ne bi došlo do zabune, mi smo nabavili svim poslanicima, i podelićemo ga, papir o registraciji firme „Hemslejd trejding limitid“ iz Nikozije, iz koga se jasno vidi da je vlasnik ove firme kod osnivanja Miroslav Mišković.
(Zoran Krasić s mesta: Ima li Mlađana Dinkića tu?)
Radi se o kopiji originala. Da li se tu nalazi Mlađan Dinkić ili ne, videćemo. Zato je potrebno da se, gospodine Krasiću, osnuje anketni odbor da bi svako izneo sve ono što zna o ovome.
Mi mislimo da je povređen član 40, koji reguliše rad Odbora. Sigurni smo da članovi Odbora za trgovinu i turizam, koji je raspravljao o pretnjama i pritiscima na članove Komisije, nisu bili upoznati s kompletnim materijalom koji imamo o kompaniji „Delta“, niti su bili upoznati sa svim okolnostima vezanim za tu kompaniju.
O tome koliko je ta odluka Odbora bila u tom trenutku nerealna i kako je doneta većinom glasova poslaničke većine, koja to ignoriše, pokazuje izjava odgovornog urednika, urednice „Politike“, tri dana nakon sednice Odbora, koja upravo dokazuje ono što je vladajuća većina pokušala, svojim glasanjem, da negira.
To je ono što mi stalno govorimo. Miroslav Mišković, vlasnik hiljade firmi, između ostalog, i firme „Hemslejd trejding limitid“ iz Nikozije, o kojoj ste samo za proteklih šest minuta čuli 10 dokaza o tome kako su iznošene pare iz Srbije na Kipar, sa Kipra na račun te kompanije, vlasnik je pola Srbije.
Naravno da zove, naravno da preti, naravno da pritiska i naravno da svoje mafijaške medije, svoje saradnike u svom poslu koristi da bi obmanuo javnost na svaki mogući način.
Toliko za ovaj put. Javiću se ponovo. Idemo na Miškovića i kriminal u sledećem javljanju.

Članovi 27. i 104, plus 225. i 226.
Opet postavljam pitanje – zašto niste dozvolili da se formira anketni odbor ili, s druge strane, zašto niste sve članove Odbora za trgovinu i turizam upoznali sa svim okolnostima i činjenicama vezanim za kompaniju „Delta“?
Između ostalog, cilj formiranja anketnog odbora bio je da se utvrde činjenice i okolnosti vezane za nedozvoljeni, nezakonit uticaj i spregu kompanije „Delta“ i Vlade Republike Srbije.
Ovo je izvod iz bele knjige akcije „Mreža“, u kojoj je na određen način pokrenuta istraga protiv nekih ljudi. Postavljamo pitanje – zašto nije pokrenuta istraga i protiv Miroslava Miškovića, kada je cela policijska akcija, koja je usledila u prvoj polovini ove godine, bila protiv, samo ću neka imena reći, koliko se sećam, Stanka Subotića Caneta i još nekih ljudi?
Mi smo tu akciju podržali i rekli – svaka čast, ali nemojte očekivati da vas, ako uradite jedan deo, nećemo pitati za drugi deo te akcije. Dakle, u akciji "Mreža", o švercu duvana od 1996. do 2000. godine, u policijskom izveštaju, piše da je jedna od četiri ili pet kompanija koja je najviše novca zaradila na tom poslu kompanija "Delta" Miroslava Miškovića. U policijskom izveštaju stoji slika i ime Miroslava Miškovića.
Naše pitanje je zašto on nije procesuiran, da li zbog toga što, kontrolišući medije, čini usluge Vladi Vojislava Koštunice, tako što napada, npr. opoziciju, zato što ne da da neke teme postanu teme u ovom društvu jer Koštunici to ne odgovara, a za uzvrat, Koštunica protiv njega ne sprovodi istrage?
Čak, da vas podsetim, mi smo postavili pitanje ministru Jočiću u vezi sa tačno određenom, konkretnom krivičnom prijavom koju je protiv njega podnela policija. Ta prijava od 2004. godine je sklonjena, kako se kaže, stavljena je u fioku. Šta je sa tom prijavom?
Ono na šta mi ukazujemo to je da postoji veza između kompanije "Delta" i Vlade Srbije. Ta veza je tako javna da ga brane ministri, ili mu potpredsednici Vlade otvaraju tržni centar, koji, čak, nema ni upotrebnu dozvolu, sve do Mlađana Dinkića koji otvara njegovu fabriku vode. Tako je to tzv veza ispod stola. Vlada Srbije njemu čini razne usluge, pored toga što omogućava njegov monopolski položaj.
Dakle, još jednom da ponovim, zahtevamo da se formira anketni odbor. Mi ćemo se jako dobro pripremiti za taj anketni odbor. Očekujemo to od svih. Ne morate ga braniti više tajno, ne morate upadati u reč, ne morate nas terati da se javljamo po Poslovniku. Dozvolite da se ovo pitanje, koje je jako ozbiljno, institucionalizuje i reši na najbolji mogući način.

Gospodine Albijaniću, stvarno je neshvatljiva tolika vaša želja da odbranite Miškovića. Ne znajući kako, vi se pravite da nas ne vidite da se javljamo povodom povrede Poslovnika. Šta ste mislili, da ćemo da odustanemo ako ignorišete to što sam ja tu?
Dakle, čl. 226, 27, 225. i mogu da dodam, pošto sam uvređen, jer mi niste dali reč kada sam je tražio, član 104.
Dakle, govorili smo već o firmi "Hemslejd", a da bismo dokazali koliko je gospodin Mišković pedantan biznismen i razbili svaku sumnju da je on vlasnik te firme, evo, 2004. godine na Kipru je promenjen Zakon o preduzećima.
Mi imamo jedan papir u kome gospodin Mišković reregistruje tu firmu ponovo na svoje ime, dakle, 2004. godine.
Ovo je jako zanimljivo, zato što se tada u Srbiji dešava još jedna stvar, naime, tada gospodin Miroslav Mišković prodaje svoju "Delta banku'' banci ''Inteza" iz Italije. I kada su se svi u zemlji obradovali, jer prodaja znači da je jedan deo poreza na kapitalnu dobit trebalo država Srbija da dobije, pošto je banka "Delta" iz Srbije, trebalo je da taj porez pomogne svim građanima Srbije da žive bolje, jer se radi o velikom iznosu novca, tada smo shvatili da iza ''Delta banke'' ne stoji nijedna srpska kompanija, nego "Hemslejd trejding" sa Kipra.
Dakle, postavili smo pitanje nekoliko puta i postavljam ga još jednom. Da li je tom prilikom plaćen porez na kapitalnu dobit? Ako nije, zašto nije?
Postavili smo pitanje gospodinu Dinkiću 50 puta do sada. Umesto da otvara fabrike vode Miroslava Miškovića, bolje da da građanima Srbije taj odgovor. Da li je taj novac plaćen? Ako nije, zašto nije.
A ako nije, kao što mi tvrdimo, zato što je vlasnik te firme bila firma sa Kipra, vlasnik "Delta banke", kako onda za gospodina Đelića može ''Delta'' kompanija da bude državni projekat? Čije je to države projekat? Države Kipar ili države Srbije?
Znači, koliko još stvari treba da kažemo da biste vi pristali da se formira anketni odbor i da se ovo ne radi na ovakav način, nego da se, lepo, kroz formu koju poznaje Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, svakome omogući, pa i gospodinu Miškoviću, hrabrom, jer je izašao iz ''šahta'' posle 18 godina, pa kada je već izašao, pošto je tako retko da on izađe iz ''šahta'', da ga svi mi vidimo, da iskoristimo priliku dok je na svetlu dana i da ga pitamo sve što hoćemo da ga pitamo.
Između ostalog, i gde je otišao novac kada je prodata "Delta banka", ali imamo još dosta pitanja. Kako je ''Delta banka'' napravila svoj profit, ali o tome u sledećem javljanju.

Povreda Poslovnika, član 27, a u vezi sa članom 226. Drago mi je da se predsedništvo Skupštine, bar predsednici vladajuće većine su se povukli, nadam se da će doneti neke mudre odluke da bismo mogli da nastavimo rad.
I ja sam isprovociran onim što je rekao gospodin ministar Petrović šefu naše poslaničke grupe. O vašim ličnim odnosima ništa ne znam, ali moram da priznam da me je iznenadio stav da ne razumete o čemu pričamo.
Dakle, gospodine Petroviću, govorimo o monopolu kompanije "Delta". Ono što nam vi predlažete, da predamo dokumenta koja imamo nadležnim institucijama, to tako gordo samo zvuči - nadležnim institucijama. Institucije koje ste pomenuli čine ljudi, kao i sve ostale institucije. U te koje ste vi pomenuli spada BIA - Rade Bulatović. Kako da verujemo da će on nešto da uradi? Pomenuli ste tužioca, gospodina Radovanovića. Da li vi očekujete od nas kao poslaničke grupe da imamo poverenje?
Uprkos tom nepostojanju poverenja, naravno da smo predali sva ta dokumenta, ne sad, nego proteklih godinu dana. Ništa nije urađeno. Odatle je izašao naš zahtev da se formira anketni odbor. O tome se ovde razgovara.
Poslanička grupa LDP-a je tražila da se formira anketni odbor koji bi otkrio sve okolnosti vezane za kompaniju "Delta", nabrojano je tačno na koje se misli, koje imaju efekta na naše društvo i na živote svih građana, koje imaju efekta na vaše zaposlene u pravosuđu koji štrajkuju.
Da li je razlog zašto oni ne mogu da dobiju povećanje plate to što "Delta" nije platila porez na kapitalnu dobit kada je banka ''Delta" prodata banci ''Inteza"? Da li je to razlog ili ne? O tome treba anketni odbor da govori.
Ne mislimo da postoji neka viša institucija od Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog toga smo to tako i tražili. Ovo što mi sada radimo, to je naša reakcija na to što vi, kao vladajuća većina, ne vi lično, ignorišete taj zahtev i što nama Mića Albijanić kaže - kad bude, biće, samo nemojte sada, nije vreme.
Ja se javljam po članu 27. Naime, kao poslaničko pitanje sam postavio pitanje predsedniku Vlade Srbije i zaposlenima u Vladi, ne ulazeći u to ko je za to nadležan, da nam dostave službenu belešku sa sastanka održanog u Vladi Srbije, kome su prisustvovali Vojislav Koštunica, Miša Beko, Miroslav Mišković i ko zna ko još. Tada je dogovorena prodaja ''C-marketa'', upravo ona prodaja koju je juče po drugi put osporila Komisija za zaštitu konkurencije.
Ako vi tražite odgovor od Odbora za trgovinu i turizam, osnovni red je bio da dostavite i to članovima Odbora za trgovinu i turizam, da bi oni mogli svoju odluku da donesu na pravi način. To nije urađeno.
Dakle, pitam, član 27. reguliše nadležnosti predsednika Narodne skupštine, šta je on uradio da posle dva meseca, kao narodni poslanik, dobijem odgovor na to pitanje? Šta je urađeno po tom pitanju?
Da li je na tom sastanku, još samo dve rečenice, predložen Miroslav Mišković kao pregovarač naše države po pitanju Kosova?
Vidim da ima nejasnoća o čemu se radi. Ponoviću, iskoristiću pola minuta to da kažem.
Miroslav Mišković se nalazi na ''crnoj listi'' američke ambasade. U realnom životu, to znači da ne može da dobije vizu za ulazak u SAD. Kako bi tu vizu dobio, on je ponudio ne svoje neke usluge, on je američkoj ambasadi ponudio kooperativnost Srpske vlade u rešavanju problema Kosova. To može da znači dve stvari. Jedna je – ako on vizu dobije ...

Samo da završim.

Ja sam se izvinio, gospodine Mrkonjiću.

Mislim da je mnogo važno da se ovo čuje.

Ono što je on ponudio, to je da za Srpsku vladu, ukoliko Mišković dobije vizu, Kosovo više nije deo Srbije, ako on može da leti u SAD, ili pliva, šta već radi. S druge strane, ako ne može da dobije vizu, onda ćemo svi u rat za Kosovo.
Da li je moguće da se na takav način vodi politika u ovoj zemlji? Mi mislimo da nije. Zato što je to uradio, mora da snosi posledice. O tome se radi u ovoj raspravi.

Ako bih želeo da nastavim u onom tonu u kom ste se vi obraćali našem poslaniku, šta bi trebalo da kažem vama? Nemojte vi meni - ''gospodine Andriću''.

Gospodine Albijaniću, uopšte me ne zanima kako me oslovljavate. Ono na šta želim da ukažem vezano je za članove 105, 27, 225. i 226.

Ono što mi smeta, pošto ne smete da branite gospodina Miškovića javno, to je što se trudite da ovde, nekim sitnim podmetanjem, učinite nešto. Niste sada videli gospodina Ranđelovića, malopre niste videli nas pet koji se javljamo po Poslovniku, onda imate neki mangupski šarm, ili bar mislite da imate. To mi smeta, gospodine Albijaniću. To je vaša stvar.

Ono o čemu želim da govorim, to je još jedna tačka zbog koje smo tražili da se formira anketna komisija i sa čim osećamo potrebu da upoznamo narodne poslanike. Naime, to su činjenice i okolnosti u vezi s nedozvoljenim uticajem kompanije ''Delta'' na medije.

Mi ne mislimo da je ovde u pitanju direktan poslovni interes kompanije ''Delta'', dakle, da bi zaradila od medija, već ta kompanija, time što kontroliše medije, čini dve stvari. Jedna je što, podmećući i zloupotrebljavajući medije, onemogućava da se govori o onome o čemu smo mi govorili – o četiri stotine miliona evra koji su otišli u drugu državu, a koji nisu, npr., uplaćeni kao porez na kapitalnu dobit. Na taj način, ne želi, odnosno sprečava da se govori o raznim zloupotrebama koje čine i želi da očuva svoj monopolski položaj.

S druge strane, kompanija ''Delta'', ima uticaj, pre svega, na dnevne novine, kao što su ''Večernje novosti'', "Pres", ili "Kurir", pa tačno možemo da vidimo, čitajući "Kurir", da li je dao dovoljno para onome Rodiću, ili kako se već zove vlasnik "Kurira", po tome što ucenjuju sve elektronske medije - pretnjom da će povući reklame iz njih ukoliko se nešto o ''Delti'' objavi itd.

Pokušavaju tako da ucenjuju, a uglavnom, nažalost, uspevaju. Na taj način kompanija ''Delta'' dobija i drugu stvar, a to je - stvarajući takav svoj uticaj na medije, ona omogućava razne stvari Vladi Vojislava Koštunice. Za te stvari koje omogućava, napadom, diskvalifikacijom političkih protivnika ili nekim drugim stvarima, kompanija ''Delta'' za uzvrat dobija, gospodine Petroviću, stopiranje krivičnih prijava, ignorisanje zakona, našeg predloga o formiranju anketne komisije, izostajanje iz akcije ''Mreža'', a to su sve pitanja koja smo mi, kao narodni poslanici, ovih meseci ili, preciznije, od maja ove godine, od kada radi ovaj parlament, postavljali svim nadležnim ministrima.

To stalno ponavljamo. Ignorišući da nas obaveste o bilo čemu ili, u krajnjem slučaju, dajući nam odgovor da nisu nadležni ili da su neko pitanje negde dalje prosledili, doveli su do ove situacije, a to je da Mišković, preko svojih mafijaških medija - napada šefa poslaničke grupe jedne opozicione partije, da mi i dalje tražimo anketnu komisiju, a da vladajuća većina ćuti i čeka da se nama osuše usta da bi mogli da nastave da pričaju o onome što njima odgovara.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, članovi 225. i 226. Poslovnika.
Ceo današnji dan u poslaničku grupu LDP stižu informacije o tome da dva čoveka iz Vlade Srbije vrše strahoviti pritisak na članove Komisije za zaštitu konkurencije.
Te informacije koje mi imamo govore o tome da taj pritisak vrše ministar Predrag Bubalo i generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov.
Oni vrše pritisak na Komisiju za zaštitu konkurencije da bi ona promenila svoju odluku, a u vezi sa spajanjem kompanije "Primera C'' i "C marketa". Dakle, radi se o spornoj odluci Vrhovnog suda od pre nekoliko dana, preciznije od 19. oktobra, kojom je preporuka ove komisije poništena. Danas je, dok mi sedimo ovde, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, gospođa Verica Barać, držala konferenciju za štampu, na kojoj je skrenula pažnju, takođe, na strahovit pritisak pojedinih ministara iz ove vlade na Savet za borbu protiv korupcije i govorila je još dosta stvari.
Pozivamo predsednika Narodne skupštine da ispita da li je ovo na šta mi ukazujemo tačno i pozivamo Skupštinu da preduzme određene korake. Dakle, pokušaću u minut ili minut i po, koliko mi je ostalo, da probam da vam ukažem na to šta se sve dešavalo u poslednjih desetak dana i na šta se odnose ove tvrdnje koje iznose, kako članovi ova dva državna tela tako i poslanici LDP u proteklih nekoliko nedelja.
Dakle, prvo je Mlađan Dinkić otvorio fabriku vode koja je u vlasništvu Miroslava Miškovića. Zatim je potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, otvorio tržni centar koji je u vlasništvu Miroslava Miškovića, odnosno kompanije "Delta". U isto vreme, šef resornog odbora pravnog tima DS je advokat Miroslava Miškovića, koji tuži jedan državni organ za nešto što je uradio. Na kraju, današnja odluka Predraga Bubala da izmeni Odluku o osnivanju Saveta za brendiranje Srbije i na taj način ipak omogući Milki Forcan da bude na čelu tog Saveta. To su sve stvari koje se dešavaju u isto vreme kada Vrhovni sud Srbije poništava odluku Antimonopolske komisije i Komisije za zaštitu konkurencije i Saveta za borbu protiv korupcije naočigled svih nas.
Mi kada izađemo, mi vidimo da postoji monopol u ovoj zemlji, ne treba nama Vrhovni sud da na nekad jako čudan način poništava odluke. Mi, takođe, želimo da saznamo i od suda zašto Vrhovni sud Srbije nije tražio sporni zapisnik, nego je iskoristio jednu pravnu prazninu i poništio Odluku o zabrani spajanja ove dve firme. Hvala.

Gospodine Duliću, u poslednjih nekoliko dana vrlo je velika nervoza sa tog predsedničkog mesta, koja se emituje prema poslanicima. Mi ćemo glasati za Predlog zakona kojim se omogućuju vizne olakšice.
To je naš doprinos tom zakonu, ali ne očekujte od nas da ćutimo o stvarima koje se dešavaju u ovom društvu, zato što vi ne možete pet dana da se dogovorite oko izbora, a zatim opet nas terate u cajtnot i ucenjujete nas ovde da mi moramo da ispoštujemo neke rokove.