Poštovana predsedavajuća, ministra nema, to je možda i bolje, nije mi jasno kako se ministar Ugljanin nije zapitao jutros kada mu je zazvonio telefon i kada su mu rekli – hajde ti u Skupštinu da braniš zakon, zašto se nije ovde nacrtao neko drugi iz vladajuće koalicije, ovi što su obično nosioci dobrih vesti. Za ove loše vesti to je kriva SPS, evo sada i Ugljanin, dok dođe do DS biće izbora.
Mislim da to ne treba da utiče na našu raspravu, pošto inače i ne utiče njegovo prisustvo na napu raspravu, ali prosto moramo da kažemo neke stvari koje je ministar ovde rekao, koje su potpuno neverovatne. Prvo, pokušao je da nam objasni da je akciza na gorivo u Srbiji u januaru, samim tim i cena goriva, urađena da bi se zaštitilo domaće tržište. To je verovatno jedinstven primer na svetu kada neko diže cenu nekog proizvoda štiteći domaćeg tržišta. Sada možemo da pretpostavimo da je mislio na zaštitu domaćeg proizvođača. To možemo da pretpostavimo, ali ga nema, nema domaćeg proizvođača, tako da ostaje prilično nejasno šta je gospodin Ugljanin hteo da kaže.
Suočen sa tim da je to što je rekao mnogo daleko od istine i od realnosti, da se tako izrazim, onda je on u stvari rekao ono što je suština, a to je, da se akcize sada dižu da bi se sanirali problemi. Pomenuću samo neke, to je PIO fond, koji je pomenuo ministar Ugljanin, a pokušao je da odigra malo i na emocije sa poslanicima opozicije, tu je uvek dobrodošla ta dečija zaštita, jer kada mi kažemo zašto država toliko troši, a oni kažu – dobro, da li uzimate deci iz usta, pobogu, pošto smo mi monstrumi, a Vlada je, je l' tako, jedna ustanova koja brine o svima nama, pa bih voleo da pitam, ako ne dođe ministar može i premijer da odgovori, nije važno, ko god, ako nađe za shodno, pa, kako je do tih problema došlo ako su se oni desili sada ili su ustanovljeni prošle nedelje, pa sada dižemo cenu goriva ili se to od nas očekuje, kako se nismo bavili malo snižavanjem troškova?
Bilo ko, ko se racionalno bavi ekonomijom valjda bi gledao i svoje troškove, a ne bi samo zahvatao koliko misli da može.
Razlog povećanja cene je utoliko dalji od realnosti, a ako se pogleda čisto ekonomski aspekt, kolega Obradović je pokušao da objasni da ne možete dizati cene dokle mislite da možete da dižete, nego donde dokle je neko spreman da kupi to gorivo.
Drugo je zabluda, da budem blag, pošto ne očekujem da predsedavajuća bude tolerantna prema rečniku koji upotrebljavamo, to malo povećanje izgleda otprilike ovako: to je povećanje od skoro sedam dinara po litru, kada se uračuna PDV, a to vam je odavde do Valjeva 70 dinara.
Možda je za ministra Ugljanina to malo, ne mogu da kažem da mu zavidim, ali, svaka mu čast. Mislim da za građane Srbije 60-70 dinara na 100 kilometara nije malo povećanje. U beogradskim gužvama to je još i više, ko zna koliko automobili ovde troše.
Radi se o jednom apsolutno neprihvatljivom povećanju same cene goriva. Sa druge strane, nemoguće je izbeći na bilo koji način i magiju, što Vlada hoće da uradi, da se to ne odrazi na cenu svih proizvoda u širokoj potrošnji, zato što, jedino ako nešto neko proizvodi i tu ispred prodaje, a da mu ne treba nikakav repromaterijal, nego to nešto napravi rukom od blata i tu prodaje na nekoj tezgi, na tako nešto ne utiče, ali uglavnom na svaki proizvod koji bilo koji građanin kupuje, taj proizvod mora odnekuda i da dođe, e, tu se onda računa ta takozvana cena transporta, u koju je uračunata i cena goriva, pa 7 dinara po litru, pa izračunajte koliko je to.
Dakle, nakon toga krenuće inflacija i nakon toga će doći do realnog smanjenja zarada, penzija. Da se vratimo onda opet na ovaj PIO fond – šta ćemo onda da podignemo da bismo pomogli PIO fond? Šta ćemo onda, na primer da kažemo zašto akciza da budu 49,5, što nije 200 dinara, šta nas briga?
Ono što je ponuđeno kao objašnjenje jeste da je to zahtev EU. Govoriću ovde politički. Mislim da nema potrebe da govorimo ljudski, zato što naravno EU nije ni od koga nikada ni tražila da poveća cenu ili smanji. To čak možemo ubaciti u set gluposti u političkom životu koji se čuje. Ali, to je mnogo opasno, zato što, kriveći EU za sve loše što vi uradite, šta je u stvari plan ove Vlade?
Je l' realan politički plan Vlade Srbije da svi mi treba da mrzimo EU? Je l' to politički plan? Je l' to Agenda koju radite? Uhapsili smo Mladića zato što su to od nas tražili. Sada stojimo sa strane i čekamo da vidimo šta ćemo da dobijemo – kakvu šargarepu i kog obima ćemo da dobijemo. (Poslanici dobacuju: Tako je, tako je!)
Sad su nam tražili da povećamo cenu goriva da bi građani ako mogu pocrkali od gladi, pa, što onda idemo tamo, uopšte. Šta će nama EU? Šta će nam? (Poslanici dobacuju: Tako je, u pravu si!)
Da vam kažem samo i to, pa ću ostaviti mojoj koleginici koja će nešto i o poljoprivrednicima da vam objasni, a u vezi sa ovim vašim ingenioznim predlogom koji ste nam doneli, postoji još jedna stvar, a to je zahvat države po ceni litre goriva, on je u ovom trenutku 0,72 evro centi kada usvojite ovaj zakon, po litru goriva. Znate li šta to znači? Da nam poklanjaju gorivo i NIS, i OMV, i MOL i ne znam ko još sve postoji, mi bismo bili dužni da ga platimo 70 dinara da bismo nadoknadili to nedomaćinsko, neekonomsko, neefikasno, neevropsko, neprorusko, nikakvo ponašanje Vlade. To mi radimo.
A, argument o putevima – stvarno me sramota da to komentarišem. Sačekaćemo kraj godine, pa ćemo da vidimo kako se efekat akcizne politike odrazio na našu putnu infrastrukturu. Očekujemo, danas to i kažemo, ministra Ugljanina, vizionara, da se ovde pojavi u decembru i da nam kaže – koliko je kilometara puta urađeno od ovog malog, malog, ovolišnog povećanja akciza. I, nemojte da mislite da ćemo to zaboraviti. Bar će LDP to vrlo dosledno zapamtiti šta je ovde izrečeno u Skupštini. Hvala. (Aplauz)