Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, građani Srbije, javljam se povodom amandmana o kome rasprava još teče, a koji je podnela gospođa Vesna Pešić i grupa poslanika LDP-a, radi prave istine i razjašnjavanja nekih informacija za koje mislim da su iz jutarnjih brojeva štampe, juče ili danas, pročitani, pa ovde komentarisani, i zato što se radi o jednom ozbiljnom, da tako kažem, državnom sistemu, kao što su Železnice Srbije.
Mislim da ne treba ovde nikoga da upozoravamo da su železnice ponos svake zemlje. Ako japanska železnica ima donaciju od države Srbije, onda znate šta svaka železnica za svaku državu znači. Radi istine i javnosti, a ne spinovanja kandidata, budućih kandidata za funkcije u Železnici Srbije, preko određenih partijskih glasova, koji imaju ambiciju da se kandiduju, zbog tih nekoliko desetina hiljada ljudi koji rade za mizerne i male plate jedan častan i odgovoran posao, zbog ponosa tih ljudi što su železničari, ili što su železničarska deca, hoću ovde da iznesem neke činjenice.
Javno preduzeće ''Železnice Srbije'' u ovom trenutku raspolaže sa 645 drumskih vozila, od čega su 330 putnički automobili, teretni kombiji i vozila – 300 komada. Prosečna starost je preko 15 godina, a imamo veliki broj drumskih vozila proizvedenih 80-tih godina prošlog veka, pa je neophodno obnavljanje voznog parka.
Zbog starosti tih vozila, preko 15 godina, Železnice imaju velike troškove. Samo jedan podatak, u toku 2007. godine, za popravku ovih vozila izdvojeno je 57,4 miliona dinara, a to je preko 700 hiljada evra, a za prvih 10 meseci 2008. godine – 53,5 miliona, odnosno preko 650 hiljada evra.
Pre pola godine, deset direktora direkcije iz sektora u JP "Železnice Srbije", za potrebe svojih službi, podnelo je zahtev za nabavku novih 117 drumskih vozila, ali je posle saglasnosti Uprave za javne nabavke, ponavljam, saglasnosti Uprave za javne nabavke, a za direktora te uprave i ljude koji tamo rade mi iz NS-a ne možemo reći da su naši prijatelji, na predlog generalnog direktora, Upravni odbor "Železnica Srbije" doneo odluku o nabavci 70 drumskih vozila, od čega, 28 kamiona i teretnih vozila, 26 putničkih vozila i 16 kombi vozila za potrebe organizacije rada na prostoru cele Srbije, dakle, "Železnice Srbije", za sve radne jedinice, koliko sam shvatio, u celoj Srbiji.
Iz nekih dnevnih novina se moglo protumačiti da je to direktor Šarančić, ili nekih desetak rukovodilaca, direktora, da su oni sva ta vozila kupili za sebe.
Javni poziv, tender na kome su svi mogli da učestvuju, objavljen je u "Službenom glasniku" broj 85, od 16.09.2008. godine.
Od ukupno deset partija, po različitim modelima, drumskih vozila, Komisija za izbor najpovoljnijeg ponuđača je donela odluku o najpovoljnijem ponuđaču, od čega za samo četiri partije, zbog samo jedne prispele ponude, ili visoke cene, mora da se obnovi postupak.
Netačne su informacije kojima se ovih dana spekuliše u nekim dnevnim listovima i televizijama, da se nabavljaju dva automobila pojedinačne vrednosti po 106 hiljada evra, već su oni daleko jeftiniji, jer se, prema planskim okvirima, na cene automobila dodaju lizing troškovi na četiri godine.
Takođe, ne stoje ni komentari da nema para za pružne prelaze. Moram da vas podsetim da su tek posle 2000. godine, a građani Srbije neka povežu ko je tada bio na čelu "Železnica Srbije", ti pružni prelazi, uopšte, počeli da se rade i obezbeđuju, ne sporeći da ima još mnogo tih crnih tačaka gde se, nažalost, još uvek događaju nesreće. Za te potrebe potrošeno je preko sedam miliona evra.
Dakle, jasno je da se u vreme kada su stigli zahtevi za nabavku drumskih vozila, s obzirom na to da je to bilo neposredno nakon održanih izbora, nije znalo ko će posle šest meseci biti na čelu "Železnica Srbije" i u Upravnom odboru i da odluku donosi komisija, odnosno upravni odbor koji formira Vlada Republike Srbije.
Ovde se nešto imputira kadrovima Nove Srbije, koji su još uvek na nekim funkcijama, i našem predsedniku.
Mogu da vam kažem da u Upravnom odboru JP "Železnice Srbije" ima samo jedan član NS-a. Ima ih iz mnogih stranaka koje sede ovde i očekujem da se jave i da otvoreno, pred građanima, komentarišu, kao što ja komentarišem.
Jasno je da su poslednjih dana pojedini mediji postali partijska glasila. Objasnio sam zašto. Zato što je velika trka i borba za funkcije, pošto se dve vladajuće stranke nisu dogovorile kome pripadaju "Železnice Srbije".
Nova Srbija je opozicija i to što je čovek iz Nove Srbije još uvek direktor "Železnica Srbije" ne mogu drugačije da tumačim nego da vladajuća koalicija nema bolji kadar, ili nisu mogli da se dogovore. On čeka da preda dužnost.
Raniji pokušaj proizvodnje afera, s nabavkom putničkih garnitura iz Švedske, imao je isključivo političku pozadinu, jer su se ta vozila, kroz smanjene troškove goriva i ostvarene uštede, otplatila već u toku prve godine saobraćanja, ali je, nažalost, to nekome smetalo.
Dakle, čudno je da se sve ovo vreme ne objavljuju informacije o tome šta je sve dobro na Železnici urađeno u odnosu na nasleđeno stanje, odnosno od kada je Velimir Ilić bio ministar za kapitalne investicije, a kasnije ministar za infrastrukturu.
Samo da vam kažem da je restrukturiranje, ta najbolnija mera, izvršeno u Železnici tako da je broj radnika smanjen za osam hiljada, prihod dva puta veći, s takvim brojem smanjenih radnika, da je povećan broj ispravnih lokomotiva u saobraćaju, da je Železnica za ove četiri i po godine vratila iz sopstvenih prihoda preko 170 miliona evra nasleđenih dugova, da je izvršena kupovina novih teretnih vagona prvi put posle 25 godina, da nije bilo štrajkova kao pre toga i da posle formiranja ove vlade Republike Srbije, u kojoj NS ne učestvuje, Železnica i dalje funkcioniše bez ikakvih problema. To znači da kadrovi NS-a, kojih malo ima tamo, ne vrše nikakvu opstrukciju, jer im je važniji sistem funkcionisanja Železnice od svoje političke pripadnosti.
Na kraju, želim da kažem da sam gospođi Pešić rekao da ću povodom njenog amandmana diskutovati i da ne želim da shvati da diskutujem zbog toga što je ona izašla, već da bude prisutna da bi se uverila u neke informacije, da informacije ne prima iz dnevnih novina koje se kupe, pa onda komentarišemo.
Nisu ovde važni direktori, oni su prolazni. Nisu ovde važni ministri, i oni su prolazni ljudi. I mi poslanici smo trenutno poslanici. Važna je desetina hiljada ljudi koji tamo rade za male plate. Ne treba raditi preko njihove grbače i njihovih jadnih života i malih plata, a časno i odgovorno vrše taj posao, jer tvrdim da biti železničar, tako ti ljudi to shvataju, znači ponos.
Možda bi neki trebalo da odgovore zašto su se u Građevinskoj direkciji u Beogradu, tamo gde su rekli da će na konkursu da biraju direktore, sada više o tome ne pričaju, dve stranke dogovorile da direktor i zamenik direktora imaju dupli potpis. Tako ja shvatam, a objasniću ako bude potrebe za to. Znači, pričam o građevinskom zemljištu u Beogradu, "Luci Beograd", "Beku" itd., pa ćete da vidite da je ovo što je gospođa Pešić govorila još jedna dimna bomba koju je ispalio Čanak, drug Nenad, da bi se zamaglila suština nekim podacima koji se stiču iz dnevnih novina.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, građani Srbije, i ja, takođe, mislim da je povređeno dostojanstvo Skupštine, ali zbog toga što su neke naše koleginice i kolege pokušavale da ovde zamagle suštinu i istinu. Samo da ne zaboravimo oko čega smo počeli i kako je počelo.
Gospodin Čolaković je izašao i rekao da njega, kao šefa Poslaničke grupe, po ne znam koji put već niko ništa ne konsultuje i da on nema veze sa nekim dnevnim redom i nekim temama koje su ovde. Onda građani mogu da zamisle šta se dešava sa poslaničkim grupama koje pripadaju opoziciji.
I ja sam, gospodine Čolakoviću, prisustvovao na nekoliko konsultacija gde ste vi izražavali neke vaše pritužbe na prostorije i ja to sve podržavam. Prema tome, trebalo je da insistirate da prvo od predsednice dobijete odgovor na to pitanje.
Što se tiče penzija, pošto svi mi imamo i majke i očeve i rođake i prijatelje, treba pošteno reći ovde. Tačno je da vi kao Poslanička grupa, odnosno kao partija, zastupate penzionere i to radite vrlo iskreno, ali vi zastupate 10% onog sloja penzionera koji imaju mnogo velike penzije. O tome se radi ovde.
Mi pokušavamo da na to ukažemo, ali onda izađe gospođa Kolundžija koja kaže da joj se ne sviđa vokabular nekih, a u stvari ne priča o suštini, o čemu se ovde radi.
Tačno je da oni koji su imali veće plate i više ulagali u penzione fondove da treba da imaju i veće penzije. To je normalno, ali vi ste rekli da pripadate socijalno-odgovornoj i pravednoj Vladi.
Nije pravedno, gospodine, da onaj ko ima 8.000 dobije 800 dinara. Njemu je penzija prethodnih mesec dana već smanjena kroz ova poskupljenja koja su navodili ovde ljudi. Kako će oni da žive? Znate, ko ima penziju 70.000 on dobije još jednu penziju, koliko imaju ovi mučenici, a vi dobro znate da ih ima skoro 500.000. Dakle, vi ne zastupate njih, to treba jasno reći građanima. Vi zastupate one koji imaju već velike penzije. I to je vaše pravo, i zakonsko i legalno i političko, ali nemojte da se ljutite ako mi ukazujemo na to, jer za DSS i Novu Srbiju je glasalo mnogo penzionera.
Kada bismo mi zaista preneli rečnik koji oni upotrebljavaju ovih dana videli biste da je ovo što ste čuli za govornicom mnogo blago i vaspitano.
Mogu da vam kažem to u jednoj rečenici. Kažu vam: ''Nemojte više da nas branite. Otkad ste vi počeli da nas branite još nam je gore!''
A vi, gospođo Kolundžija, na ovo što ste ukazali, imali ste divnu priliku prošle sedmice, čudi me da ste je propustili, da reagujete u tom stilu kada je prisutna ministrica ovde, gospođa Dragutinović, sporeći procenat siromašnih ljudi u Srbiji, rekla – da je tako, 35% bi ih bilo na Novom groblju!
To je neverovatna izjava i to nisam čuo od 2001. godine, od kada sam ovde u Skupštini.
(Predsednik: Vreme.)
Tada ste propustili priliku da budete principijelni, da izađete i da kažete da je to gaf, da je to nepotrebna izjava, da je to trenutna emotivna izjava i da vam onda verujemo da i danas govorite iskreno.
Inače, ovo što ste rekli ovde smatramo običnim politiziranjem.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, pozivam se na član 226. Potrebno mi je jedno obaveštenje od vas, predsednice, na kojem sam insistirao pre nekoliko dana, ali pošto od državnih organa koje sam pozivao da daju odgovor nema reakcije, pa sam prinuđen da to pitanje ponovo postavim.
Želim da dobijem obaveštenje šta su spremni državni organi Republike Srbije da preduzmu povodom sramnog akta Vlade Crne Gore o priznavanju lažne države Kosova i Metohije? Mislim da sam prvi put postavio to pitanje pre sedam-osam dana. Nismo dobili nikakav odgovor ni na konferencijama za štampu, ni u nekim pisanim aktima, ni ovako drugarski, tako da sam shvatio da je ovo velika igra sa građanima Srbije, da Vlada Republike Srbije, njen premijer i predsednik ove države se u stvari slažu sa odlukom Vlade Republike Crne Gore i njenog predsednika Mila Đukanovića.
Moj osnovni motiv zašto sam ovde izašao jeste da apelujem na savest svih državnih organa, da se setimo čoveka koji zbog toga što je Srbiji udaren nož u leđa, kako je rekao ministar inostranih poslova naše države, štrajkuje glađu i već je ugrozio svoj život.
Tražim od vas kao predsednice da u ovom direktnom prenosu reagujete, pozivajući se i na vaše zanimanje, vi ste humanista, lekar, želim da uputim podršku Andriji Mandiću i, pre svega, njegovoj porodici, kojoj je najteže u ovom trenutku. Dakle, molim vas, u ime građana Srbije da reagujete na ovo što sam rekao. Hvala.

Poštovana potpredsednice, kolege narodni poslanici i građani Srbije, pozivam se na član 226. našeg poslovnika, jer su mi potrebna neka obaveštenja bez kojih, verovatno, ne bih mogao kvalitetno da obavljam funkciju narodnog poslanika. O čemu se radi?
Pre nekoliko dana, Vlada Crne Gore je priznala deo naše teritorije, kako volimo da kažemo, neko iskreno, neko neiskreno, dakle, najsvetiji deo naše teritorije, kao nezavisnu državu. Nekoliko desetina narodnih poslanika je tražilo obaveštenje od vas, od predsednika Skupštine i svih koji su predsedavali da nam kažu koji su koraci Vlade Republike Srbije i šta će Vlada Republike Srbije da preduzme povodom tog koraka.
Kako dani prolaze, vidim da neko u Vladi Republike Srbije računa na kratko pamćenje građana Srbije. Ovog puta se to neće desiti i ja vas uveravam da građani Srbije, bar, dobar deo njih, očekuju dalje korake Vlade Republike Srbije.
Zbog čega ovo najviše govorim? Zbog toga što se u Crnoj Gori, u ovom trenutku, vrši veliki progon Srba, veliki progon građana koji su se u svim anketama, preko 80%, izjasnili protiv odluke Vlade Crne Gore. Samo naša vlada ne reaguje dalje. Govorim ovo zbog toga što je u ovom trenutku, već deveti dan, jedan čestiti čovek, jedan Srbin, rešio da se žrtvuje i štrajkuje glađu, tražeći da Vlada Crne Gore povuče sramnu odluku. Taj čovek se zove Andrija Mandić. Tražim, verujem da svi tako mislite, da mu svi zajedno, u srcu i duši, damo podršku, moleći gospoda Boga da on, ipak, sačuva svoje zdravlje, a od Vlade Republike Srbije tražim da reaguje, da podrži naše sunarodnike u Crnoj Gori u njihovoj pravednoj borbi i pravednu borbu Andrije Mandića, koji hoće svojom žrtvom da spere sramotu sa lica Crne Gore.
Nije Crna Gora ono što je donela Vlada Crne Gore. Crna Gora su 85% građana koji su protiv te odluke, a ja očekujem od Vlade Republike Srbije da ne očekuje da će građani Srbije zaboraviti da se već deset ili petnaest dana ništa ne dešava i da ona ne preduzima nikakve sledeće korake, kao suverena i nezavisna država, spram Vlade Crne Gore. Hvala.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege poslanici i građani Srbije, ja sam na zakon o zaštiti državne granice podneo samo tri amandmana, amandman na član 36. je jedan od prvih, u uverenju da će, makar, jedan biti prihvaćen od strane Vlade, odnosno gospodina ministra. Pošto je gospodin ministar bio tvrda srca, pa nije prihvatio nijedan, ja sam prinuđen da objasnim kako sam hteo da poboljšam ovaj zakon ovim amandmanom.
Dakle, član 36. zakona o zaštiti državne granice, u stavu 2. kaže: ''Operator, odnosno zapovednik plovnog objekta, vozač motornog vozila i drugo lice koje upravlja prevoznim sredstvom, dužni su da obezbede da putnici ne napuste prevozno sredstvo i područje graničnog prelaza pre izvršene kontrole propisane ovim zakonom, odnosno da se posle završene kontrole ne ukrcaju ili iskrcaju druga lica''. Moj amandman glasi – da se u članu 36. stav 2, reči "prevozno sredstvo " brišu.
Dakle, koje je obrazloženje? Usvajanje ovog amandmana bi omogućilo, pre svega, putnicima drumskih motornih vozila, da ponekad višečasovno čekanje na graničnim prelazima lakše i humanije provedu. Posebno je to važno kada su u vozilima deca, starije osobe ili bolesnici, a prinuđeni su da u nekim godišnjim intervalima čekaju po nekoliko sati na graničnim prelazima, da mogu izlaskom iz vozila zadovoljiti neke osnovne elementarne potrebe.
Da pojasnim. Znači, jasno je da putnici, dok ne pređu granicu, odnosno granični prelaz, treba da ostanu na graničnom prelazu, ovako kako je napisano ovde. Praktično, ispada da operator, odnosno prevoznik, odnosno vlasnik motornog vozila, jasnije rečeno, putničkog automobila, dok se ne izvrši granična kontrola ne može da napusti vozilo. Sami znamo da se u turističkoj sezoni, pre svega, a i zbog nekih drugih zastoja, kada ima mnogo kamiona, šlepera, na granici čeka po nekoliko sati, i shodno članu 36. zakona, kako je Vlada predložila, ispada da niko od putnika ne može da napusti ovo vozilo ako bi se striktno ovi zakoni primenjivali.
Pošto Vlada, odnosno ministar, nisu prihvatili ovaj amandman, iskoristio bih svoje vreme, ne celo, na koje imam po Poslovniku pravo za obrazlaganje ovog amandmana, da podsetim potpredsednika Vlade i ministra policije da mi kao poslanici ovde očekujemo već nekoliko dana da Vlada predloži mere spram odluke Vlade Crne Gore o priznavanju Kosova za lažnu, samozvanu, nezavisnu državu.
Imam mnogo pisama od građana, a evo, sada stižu pisma i od sindikata prevoznika, odnosno vlasnika transportnih sredstava.
Tako, jedno od tih pisama glasi, a ja predlažem da to Vlada Republike Srbije usvoji kao jednu od mera: ''Poštovana gospodo, obraćamo vam se ovim dopisom i zahtevamo sledeće: 1. da se pod hitno zavede taksa za teretna vozila registrovana u Republici Crnoj Gori, koja obavljaju transport u Srbiji, recipročno taksama koje je zavela Republika Crna Gora prema vozilima registrovanim u Srbiji, tzv. ekološka taksa; otprilike je to 150 evra.
Takođe, tražimo da se zabrani kaputaža u Srbiji i na Kosovu vozilima registrovanim u Republici Crnoj Gori, jer je i našim vozilima zabranjen lokalni transport na teritoriji Republike Crne Gore. Smatramo da je teretni transport u našoj državi na taj način ugrožen i doveden u neravnopravan položaj prema transporterima sa vozilima registrovanim u Crnoj Gori.
Molimo vas da po ovom našem zahtevu postupite u što je moguće kraćem roku, hitno, jer ćemo, u suprotnom, biti prinuđeni da problem rešavamo tako što ćemo blokirati sve granične prelaze i o tome obavestiti javnost.
To je Sindikat transportnih organizacija i srodnih delatnosti iz Čačka. Hvale lepo.

Poštovana predsednice, u odeljku VI Predloga zakona – o obeležavanju državne granice, u članu 53. se kaže: ''Vlasnik ili korisnik zemljišta dužan je da omogući slobodan prolaz radi postavljanja i održavanja propisanih oznaka na području graničnog prelaza''.
Što se tiče Poslaničke grupe Nove Srbije, to ništa nije sporno, ali mi smo predložili, govorim u ime Poslaničke grupe, da se posle reči: "prolaz", dodaju se reči: "uz nadoknadu procenjene štete". Obrazloženje je da će se vlasnicima, odnosno korisnicima zemljišta na kojem se postavlja granični prelaz, ovim omogućiti da budu adekvatno obeštećeni usled pričinjene štete, što je u skladu sa postojećim zakonima i Ustavom Republike Srbije.
Možda delujem naivno, ali ja sam ovako shvatio.
Ako građanin ima parcelu, recimo, njivu, koja na samoj državnoj granici, i ima zasejanu pšenicu, onda se desi da državni organi tu otvore granični prelaz i koriste to zemljište, znači, narodski rečeno, izgaze tu pšenicu. Ne znam zašto taj vlasnik, seljak, naš poljoprivrednik, ne bi imao pravo na pravičnu naknadu?
Mislim da je ovaj amandman sasvim logičan i da ga treba prihvatiti.

Gospođo potpredsednice, kolege poslanici, gospodine ministre, koristim svoje pravo iz člana 226, jer su mi potrebna neka obaveštenja koja su bitna za vršenje moje funkcije.
Naravno, tema je gas. Da ne bismo izneverili građane, makar neki poslanici, govorim pre svega o građanima grada Čačka, od kojih sam zatrpan i telegramima i pismima, da ne bismo oko gasa ovu rašomonijadu pretvorili u politiziranje do nekih visokih političkih tema, da budemo jasni, ono što je bilo na Odboru za industriju, moram da poručim svim građanima koji se greju na gas, da mediji nisu preneli ni 5% onoga što je bilo na tom Odboru za industriju.
Bilo je vrlo konstruktivnih priča i od strane narodnih poslanika i od strane gospodina Škundrića, ministra za energetiku.
Dakle, želim da obavestim, pošto to nažalost mediji nisu uradili, jer je bila neka atraktivna tema o navodnom padanju Vlade i svi su otišli. Nije tačno da kubik gasa ulazi sa 34,01 u Srbiju. Nije tačno da je Srbijagas i sa ovom cenom u gubitku. Samo ću vam dati jedan parametar.
Pre tri godine, kada je većina građana u Čačku gasifikovana, odnosno njihova domaćinstva cena kubika gasa je bila 9,33, a dolar je bio 76. Za dve i po godine dolar je pao na 51 dinar, a gas je skočio, ova prethodna cena od ovog najnovijeg astronomskog poskupljenja bila je 23 dinara. To znači da dve godine, ako je dolar obračunska jedinica za uvoz gasa, da je gas u stvari trebalo da pada - to je jedan momenat na koji hoću da ukažem.
Drugi, "Srbijagas" kao firma nije u gubitku. Ona je u velikom dobitku. Svaki šefčić u nekom gradiću koji je izvršio gasifikaciju ima od 150.000 do 200.000 platu. Skrenuo sam pažnju gospodinu ministru i mislim da je on mene shvatio najdobronamernije, da direktori javnih preduzeća i javna preduzeća, znači to su preduzeća čiji su vlasnici svi građani, prestanu da komanduju ministrima i Vladom Republike Srbije, nego da ministri komanduju tim javnim preduzećima, onako kako je kome šta pripalo u toj koaliciji.
Od ove cene od 34,01 dinara za kubik gasa ima jedna stavka, da budem malo praktičniji i da vam objasnim o čemu se radi, gde kaže - korišćenje mreže od 2,55%, a pošto je sam ministar izjavio da je takođe korisnik gasa, mogao je da vidi, na to sam skrenuo pažnju, kao i svaki građanin, u ugovoru o gasnom priključku, gde piše izgradnja sekundarne i primarne mreže.
Prema tome, ovo što "Srbijagas", odnosno govorim pre svega o zapadnoj Srbiji, ta mreža, to su građani plaćali tu mrežu i ne znam zašto bi oni plaćali ponovo korišćenje te mreže. Na tom odboru rekao sam da mi ovo liči na glavu šećera iz pripovetke Milovana Glišića, gde je neki sreski načelnik sedam, osam puta nosi glavu šećera (Predsednik: Vreme.) samo vas molim da mi dozvolite još minut, izvinjavam se.
Prema tome, bez ove cene koja jeste sada 530 i nešto dolara za uvoz hiljadu kubika gasa, šta građani očekuju od Vlade? Ne rasprave Rusi, Amerikanci, jer od toga običan čovek, građanin nema ništa.
Gospodine potpredsedniče Vlade, odnosno prvi zameniče, građani očekuju da na prvoj sednici Vlade stavite ponovo ovu odluku, preispitate ovu odluku i smanjite makar za četiri-pet dinara, ono što smo mi svi onde videli da može i pri ovoj uvoznoj ceni gasa. Dakle, to građani očekuju. Inače, kada im počnu prvi računi da dolaze, nema od toga ništa, oni više nikakve koristi nemaju.
Što se tiče diskusija nekih prethodnih govornika, ako oni imaju dokaze za ono što pričaju, što se mene tiče, nemam ništa protiv da ih iznesu i da konačno vidimo. Čekali smo taj ponedeljak, ali bih voleo da su u svoje vreme, kada su bili vlastodršci, tako detaljno eksplicitno pričali, recimo, o prodaji Sartida. To je šteta, u odnosu na ovo, ako je šteta oko ovih ugovora oko uvoza gasa, stotinama puta veća.
Samo da kažem da je jedan od ministara rekao da je ugovor o prodaji "Sartida" on ne postoji više, da ga nema u Vladi. Voleo bih da oni koji su u to vreme bili potpredsednici Vlade i ministri izađu i konačno kažu istinu građanima o prodaji "Sartida". Hvala.

Poslanici i građani Srbije, podržavajući amandman gospodina Srđana Spasojevića na član 28, u ime Poslaničke grupe Nova Srbija, želim da otvorim i nekoliko pitanja za koja mislim da su važna u borbi protiv korupcije u našoj državi.
Pre nekoliko dana, pokrenuo sam, po članu 226, jedno pitanje za ovom govornicom i zasad od jednog državnog organa imam odgovor, a želim da mi ministrica pravde odgovori pred građanima Srbije, šta je ona, ako me je čula, uradila i šta će da pokrene?
Naime, o čemu se radi? Opštinski sud u Čačku, i to sudija Vladan Filipović, u pravnoj stvari tužioca - srpskog pravoslavnog manastira Vujan, koga zastupa iguman Jovan Nikitović, protiv tuženog – društvenog preduzeća "Prirodno lečilište Gornja Trepča" Republike Srbije, kojeg zastupaju Republičko javno pravobranilaštvo i Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Terazije br. 23/6 Beograd, radi zabrane prodaje imovine, doneo je 15. 8. 2008. godine sledeće rešenje: ''Usvaja se predložena privremena mera, pa se zabranjuje tuženima, društvenom preduzeću "Prirodno lečilište Gornja Trepča" u Gornjoj Trepči, u Republici Srbiji, Agenciji za privatizaciju Beograd, raspolaganje na bilo koji način, oglašavanje, davanje i prijem ponuda za sporne nepokretnosti, prijem novca u depozitu na ime prodaje i zaključenje kupoprodajnih ugovora o prodaji spornih nepokretnosti''.
Znate li šta je rezultat svega ovoga? Izvršena je privatizacija, ljudi su konkurisali i kupili sve to što je doneo sud.
Ovde je gospodin Spasojević načeo temu o ukidanju opštinskih sudova u malim opštinama.
Postavljam pitanje, čini mi se da je grad Čačak šesti ili sedmi po veličini u ovoj našoj državi, te tako shvatam i važnost Opštinskog suda u Čačku – da li je moguće da je korupcija u Agenciji za privatizaciju ako jedan državni organ ne poštuje odluke državnog organa?
Za mene je, kao građanina i pripadnika Nove Srbije, odluka suda zakon i uvek sam se povinovao takvoj odluci, ne znam koliko da mi se ona nije sviđala, a bilo je takvih odluka kada su neki režimi bili na vlasti.
Dakle, postavljam pitanje, pogotovo zbog toga što me je Zaštitnik građana, mi iz Nove Srbije volimo da kažemo – narodni advokat, obavestio, pošto sam mu uručio ove papire, da je pokrenuo postupak i da će javnost Čačka i javnost Republike Srbije, jer ovakvih slučajeva ima mnogo u našoj državi, biti obaveštena šta je on uradio.
Ukoliko mi obećate da ćete i vi pokrenuti nešto, spreman sam da ove papire uručim i vama, pred televizijskim kamerama, ali samo uz obećanje da ćete pokrenuti postupak. Jer, ovako nešto se dešava u mnogim krajevima Srbije, ne samo kada se radi o imovini Srpske pravoslavne crkve.
Ne znam da li treba vas da podsetim da je 2006. godine donet Zakon o restituciji, koji se tiče imovine verskih i crkvenih zajednica. Dakle, ovde je taksativno navedeno nekoliko desetina katastarskih parcela s brojevima, gde sud nalaže da se zabranjuje oglašavanje, a kamoli prodaja.
Znači, gradski funkcioneri iz Čačka i zainteresovani ljudi su pokušali to da spreče, uzdajući se u odluku suda, uzdajući se u pravnu državu, bili su u Agenciji za privatizaciju, gospođo ministarka, toga dana, u Beogradu, i rečeno im je da idu kući i da mirno spavaju, da je ovde sve jasno. Nisu stigli do pola puta, Ibarskom magistralom, do Čačka, javljeno im je da je privatizacija već izvršena i da je neko kupio ''Trepču'' banju i crkvenu imovinu.
Molim vas, verujem da ćete vi pokrenuti ovaj postupak, pošto me veoma pažljivo slušate, shvatio sam da želite ove papire da uzmete i da pokrenete postupak, shodno vašoj nadležnosti. Hvala.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, građani Srbije, želim lično vama da kažem nešto, poštovana predsednice. Za ovih nekoliko dana koliko ste bili odsutni, zbog načina na koji je vođena Skupština, pogotovo u jučerašnjem danu, gotovo nam je došlo da kažemo – Slavice, vrati se, sve ti je oprošteno.
Šalu na stranu. Naravno, povećanje cene gasa, odnosno kubika za domaćinstva. Želeo bih, u ime Poslaničke grupe NS-a, da budem ovde vrlo precizan. Nismo željni da vidimo bilo kog ministra ovde iz neke naše posebne znatiželje, da mu pravimo neprilike, niti da mu oduzimamo dragoceno vreme. Pošto pretpostavljamo da oni rade u interesu građana Srbije, a s obzirom na ova poslednja poskupljenja, postavlja se ozbiljno pitanje – da li je to tako?
Sinoć je Vlada, odnosno juče, poturila građanima Srbije predstavnika RATELA da objašnjava poskupljenje telefonske pretplate i cene impulsa. Moram da vam kažem, u ime građana koje predstavljam ovde, da je to najveća uvreda i atak na inteligenciju građana, objašnjenje koje je dato.
Radi preciznosti stavova Poslaničke grupe NS-a i poslanika NS-a, pošto se ovde već danima traži da nadležni ministri dođu u Skupštinu i objasne ovolika poskupljenja, zahtev NS-a, naravno, slažući se da oni dođu ovde, nije da oni objašnjavaju, da nam dele sitno kucane strane s objašnjenjima zašto je, nego da odmah povuku tu sramnu odluku. Dakle, zahtev za Vladu Republike Srbije je da odmah ukine saglasnost na ovakvo poskupljenje gasa.
Moram da vas upozorim da mi želimo da ovde, za govornicom, suprotstavljamo naša različita politička mišljenja, da građani sude o nama. Moram da vas upozorim da sledi talas građanskih protesta i građanske neposlušnosti. Dakle, građani će izaći na ulice, na najvažnije puteve, i blokirati Srbiju, sve dok se neko ne dozove pameti i ovu odluku ne ukine.
Dakle, ponavljam, zahtev NS-a nije samo da ministri dođu ovde, nego da odmah ukinu ovu sramnu odluku, bahatu i osionu. Ovo je nezapamćeno u istoriji svih vlada Republike Srbije, od nastanka višestranačkog sistema, od 1990. godine. Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, kolege poslanici i građani Srbije, pozivam se na član 100. a u vezi sa članom 226. Tražim neka obaveštenja koja su bitna za vršenje moje funkcije narodnog poslanika. Podsećam sve vas i građane Srbije da bi sutra trebalo kalendarski da počne grejna sezona u državi Srbiji. Sva sreća, pa ćemo još nekoliko dana imati toplo vreme.
Naravno da svi znaju šta je ono što hoću da pitam i molim vas, kao potpredsednicu, da iskoristite svoj autoritet i pružite svima nama obaveštenje šta je motivisalo Vladu Republike Srbije da donese odluku o poskupljenje cene gasa po kubiku od 59,9%. Ćutanje poslanika vladajuće koalicije ne mogu drugačije da tumačim nego kao znak odobravanja. To što vi nama po hodnicima sležete ramenima, krstite se i čudite kao i mi, to građanima Srbije ne znači ništa.
Hoću da vas podsetim da cene energenata, pa i gasa, na svetskoj berzi padaju, samo u državi Srbiji rastu, i to za koliko - za 60%. To je prosto neshvatljiva odluka. Ne znam ko to može da objasni građanima, koji su državnom politikom u poslednjih nekoliko godina praktično navođeni da koriste gas kao energent za grejanje svojih stanova i kuća. To su državni programi i na opštinskim i gradskim nivoima.
Mnogi građani su podigli kredite da bi kupili gasne kotlove i u ovom trenutku imaju povećanje od 60%, bez ikakvog objašnjenja. Za grejanje putem daljinskih sistema je povećanje od 38%.
Zamislite, ta odluka je potpuno tehnički neizvodljiva i neprimenljiva, jer postoji uredba Vlade Republike Srbije da lokalna komunalna preduzeća koja se bave grejanjem stanova i javnih ustanova na godišnjem nivou ne mogu da podignu cenu više od 6%. Prema tome, osim što je nerazumna, osim što mi verujemo da nismo u 1992. i 1993. godini, kada je inflacija bila kolika je bila, ova odluka je, praktično, neprimenljiva.
Ugroženi su sistemi grejanja, tako da građani ne znaju šta da rade, osim toga što se osećaju prevarenim, pogotovo penzioneri, gospodine Čolakoviću. Očekujem od vas da ovde izađete. Samo sa ovom odlukom njima su smanjene penzije realno za 30%; mi ćemo sada, tobože, da im povećamo 15%.
Molim da iskoristite vaš autoritet i molim Vladu Republike Srbije, zaista ne govorim stranački, da preispita ovu odluku, jer već imamo odluke gradskih skupština, kao što imamo Odluku Gradske skupštine u Čačku, gde se traži od Vlade Srbije da preispita ovu odluku. Ona je prosto neshvatljiva u ovom trenutku kada je svetska ekonomska kriza i kada očekujemo, kako neki ekonomisti i analitičari kažu, taj talas krize koji, hvala Bogu, još uvek nije udario na našu zemlju.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se, još deset sekundi. Ako je problem, prekinuću i javiću se ponovo.
Dakle, tražim od vas da ne bude kao prošli put kada sam vas nešto pitao i to tako prođe, tražim objašnjenje, a tražim i formiranje anketnog odbora. Očekujem podršku i poslanika vladajuće koalicije, jer se na gas greju i građani koji su glasali za stranke vladajuće koalicije, da makar daju neko razumno objašnjenje.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, žao mi je što je u ovom trenutku ovako malo poslanika pri razmatranju veoma važnih zakona prisutno u sali.
S druge strane, ne zameram kolegama, da građani koji gledaju ovaj prenos ne misle da su poslanici neozbiljni i da iz nekih privatnih razloga nisu prisutni na sednici, prisutni su na sednici Odbora za finansije.
U okviru objedinjene rasprave po tač. 7. i 8. želim da govorim, pre svega, o Predlogu zakona o zaštiti državne granice.
Vidite kako nas teme prevazilaze, kako su povezane.
Mislim da je bio dobar predlog potpredsednice Skupštine, gospođe Popović, da prisustvujemo svi sednici Odbora za finansije i da to bude direktan prenos.
Paniku koju ste vi pomenuli, gospođo predsednice, samo tako bi sprečili pravovremenim informacijama najodgovornijih ljudi koji su zaduženi za informacije.
Predlog zakona o zaštiti državne granice, odnosno što pre usvajanje tog zakona jeste jedan od preduslova, kako to mi u žargonu kažemo, liberalizaciji kretanja naših građana, odnosno da više ne moraju da čekaju u redovima pred ambasadama, pre svega zapadnih zemalja.
Znate, to je sve povezano. Šta će građanima vize ako oni ne budu imali novca?
Zato mislim da je danas bilo važno da svi tamo prisustvujemo, i šefovi poslaničkih grupa. Shvatio sam zabrinutost, pre svega opozicionih stranaka, kao iskrenu zabrinutost za ono što se dešava u svetu ekonomije i u toj krizi koja dolazi i u našu zemlju.
Što se tiče samog Predloga zakona o zaštiti državne granice, moram da kažem da je on i u prošlom sazivu bio u skupštinskoj proceduri i, po nekom nepisanom pravilu, kada dolazi nova vlada, znate bili su izbori, taj zakon je povučen i čini mi se da je u gotovo istom ili sličnom tekstu i sada pred nama na dnevnom redu.
Što se tiče poslanika Nove Srbije, u čije ime govorim, zavisno od toka rasprave u načelu i od toka rasprave po amandmanima, pre svega onim koje sam podneo u ime Nove Srbije, mi ćemo se u danu za glasanje izjasniti o ovom zakonu.
Kako sada u načelu možemo da kažemo, to je da je ovaj zakon vrlo precizan, da je jedan od tzv. pravno-tehničkih zakona, gde nema politike, iako bismo mi mogli da postavimo neka pitanja na koja bi ministar trebalo da nam odgovori, s tim što unapred hoću da kažem da, ako do odgovora na sledeća pitanja ne dođe, ne smatram ga odgovornim.
Dakle, to su neka od sledećih pitanja: da li ćemo mi, po ovom zakonu, štititi granicu prema Makedoniji i prema Albaniji? Da li je možda trebalo u zakonu da stoji da ćemo ovaj zakon prema granicama prema ovim zemljama primenjivati onda kada to budemo mogli ili kada svetske sile i moćnici, koji su okupirali našu južnu pokrajinu, to budu dozvolili?
Hoću sada da kažem jednu ličnu notu, pošto prvi put kolegu Dačića, sada ministra, imam ispred sebe, čini mi se da ću imati čast da jedan od amandmana koji sam predložio on prihvati i tako omogući poslanicima NS da sa većim zadovoljstvom glasaju za Predlog ovog zakona.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, građani Srbije i Crne Gore, verujem gospođo predsednice da ćete u ovom teškom trenutku u srpskoj istoriji dozvoliti da se ne pozovem na član Poslovnika jer ništa nije prekršeno, samo želim da kažem u ime Nove Srbije, a i mislim i u ime mnogo građana Srbije - da smo svi gajili, sada vidim uzaludnu nadu, u dubini srca, u dubini duše, da se ovo neće desiti. Mogao je ceo svet da prizna tzv. nezavisnu državu Kosovo, ne bi nam bilo tako teško, nego što je uradila Crna Gora.
Ali, mi čvrsto verujemo da to nije uradila Crna Gora. To je uradila jedna nenarodna vlada, predvođena jednim čovekom koji je ucenjen. Hoću da poručim našim sunarodnicima u Crnoj Gori - borite se, braćo, majka Srbija će biti uz vas.
Ovo je najsramniji čin u istoriji Crne Gore. Svi članovi Vlade Crne Gore biće zauvek stavljeni na stub srama kao najveći izdajnici od Kosovske bitke pa sve do danas.
Što se tiče članova Nove Srbije i građana Srbije, mi očekujemo da Vlada još večeras, odmah, hitno, saopšti građanima Srbije šta je spremna da preduzme, utoliko pre zbog toga što nam posebno teško pada - da je predsednik srpske Vlade pre nekoliko dana bio u Crnoj Gori. Ne želimo ništa da kažemo loše o tom postupku, možda on nije znao šta se sprema, ali nam je teško što je predsednik Vlade Srbije pre nekoliko dana bio u Crnoj Gori.
Što se tiče članova Nove Srbije i svih naših birača, svi članovi Vlade Crne Gore od ovog trenutka nisu bezbedni na tlu zemlje Srbije i na nebu zemlje Srbije. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, želim da se, u ime Poslaničke grupe Nova Srbija, kao zamenik šefa Poslaničke grupe, kratko, sa nekoliko rečenica, osvrnem na neka izlaganja ovde.
Vlast mora da trpi kritiku opozicije, a mi, pričajući o tigrovima, ili o lažnim tigrovima, mačorima, žirafama, nismo hteli ništa drugo da kažemo nego kritiku načina na koji vlast troši budžetska sredstva.
To je naše neotuđivo pravo i niko ovde ne treba da se oseća ni povređen, ni uvređen. Vlast ulaže u ono, troši budžet, zato što ima većinu, kako ona misli, a građani Jagodine, Pomoravlja, cele Srbije, neka procene da li je trebalo ulagati u obdaništa, u nezaposlene, u sirotinju, ili u kupovinu žirafe. Samo smo to rekli, i ništa više. Ko je šta pričao pre nekoliko dana, ili pre nekoliko meseci, to ostavimo političkoj istoriji.
Možemo i da se podsetimo i ko je šta pričao o predsedniku Tadiću, ko je hvalio Koncesiju – gospodin Palma je to radio. Tada smo bili zajedno, sada nismo, šta da radimo! Radi istine, treba da govorimo. Ko je govorio da je palma drvo – meni se čini da je to sadašnji ministar odbrane? Sada postoje politički interesi i oni su zajedno i na to se ne treba ni ježiti. Danas su jedni našli druge prijatelje, drugi su ostali opozicija.
Gospodine Petroviću, nije sramota biti opozicija, nemojte to da nam spočitavate. Meni nije prvi put da budem opozicija. Sramota je biti vlast a ne raditi u interesu građana. Samo sam to hteo da kažem, toliko reči, bez ikakve namere da stvaram ovde zlu krv. Slažem se s vama da treba da se počne da radi po dnevnom redu. Čini mi se da vladajućoj koaliciji, zbog toga što ne može da ispuni predizborna obećanja, odgovara ovako nešto. To smo mi, i ja lično, kada smo učestvovali na konsultacijama kod predsednice, uvek govorili.
Znači, tražimo, i to je naše pravo kao opozicije, da se objavi ugovor sa ''Fiatom''. Ako je tako kako ste pričali, nema nijednog građanina Srbije koji će biti protiv.
Tražimo da dođe, kao prva tačka dnevnog reda, rebalans budžeta i da se te penzije isplate, odnosno povećaju, ako se može, dok ne stigne evro do sto dinara, onda nemojte da im dajete ništa, dok ne poskupi gas, da im ne uzmete unapred, naravno, mislim na penzionere. Ja sam samo to hteo da kažem, kulturno i fino, a vi možete da se ljutite koliko god hoćete.
Znamo mi ko je na našim mitinzima najviše hvalio Koncesiju, tada nam je bilo milo, kao što nam je i dalje, jer mislimo da je to posao od životne važnosti za Srbiju. Što ste vi promenili mišljenje, to je vaše pravo. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, samo hoću da kažem da ovu sednicu, ipak, prenosi jedna televizija, za koju verujem da je narodna, RTS, i na njoj nema montiranih priloga, bar u direktnom prenosu ovih sednica Skupštine, iako ima nekih grešaka.
Gospodine Petroviću, neću da ulazim u to kako ćete da se ponašate i šta ćete da pričate na konferencijama za štampu, to je vaše pravo i radite kako mislite da je najbolje, u interesu vas i vaše stranke. Meni, uopšte, nije bio cilj da pominjem Jedinstvenu Srbiju, ni Dragana Markovića-Palmu, o kojem imam mišljenje kakvo imam i mislim da on to zna. Hoću vama nešto, lično, da kažem.
To vreme pretnji koje ste upućivali poslanicima Nove Srbije, u jednom od saziva kada ste se zvali drugačijim imenom, prošlo je, prošlo je, gospodine Petroviću. Nemojte da pretite, niko se ne plaši. Ja vam to govorim u ime svoje porodice i svoje dece, jer smo od vas doživljavali ovde, kao poslanici Nove Srbije, teške pretnje, za koje imamo dokaze.
Poštujem vas kao čoveka, mislim da smo se i privatno upoznali, i želim vam sve najbolje, svakom građaninu Srbije, svakom Srbinu i svakom Jagodincu, i svaka čast svakome za ono što je uradio za ovu državu i za svoju opštinu. Neću da osporim svoj trud i rad, samo nemojte da pretite.
To vreme kada je vaša stranka, tako kako se zvala onda, to radila, čvrsto verujem, bez obzira na to što, kao opozicija, imamo kritike na sadašnju vladajuću koaliciju, na stepen demokratije, na stepen bezbednosti građana, kao što znam da veruje i DS i G17, bez obzira na to što su na ovoj strani, to vreme kada je vaš pokojni lider vodio tu stranku je prošlo. Nemojte da pretite jednom Srbinu, ja se ne plašim, gospodine Petroviću.

Poštovana potpredsednice, kolege poslanici, pozivam se na član 226. koji citiram, odbijte od vremena tri minuta: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koji su mu potrebni za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Smatram, shodno članu 226, da su se stekli uslovi da se pozovem na ovaj član, pa pitam nešto što je bitno za vršenje moje funkcije. Citiram: "Opštinski sud u Čačku i to sudija Vladan Filipović, u pravnoj stvari tužioca Srpskog pravoslavnog manastira Vujan, koga zastupa iguman Jova Nikitović, protiv tuženih iz društvenog preduzeća Prirodno lečilište Gornja Trepča, Republike Srbije, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo i Agencije za privatizaciju Republike Srbije, Terazije broj 23-26 (da vidimo ko su ti ljudi, to bi trebalo da sluša sada gospodin Janković), radi zabrane prodaje imovine, doneo je dana 15. rešenje: usvaja se predložena privremena mera, pa se zabranjuje tuženima: Društvenom preduzeću prirodno lečilište itd, da izvrše privatizaciju ove imovine.''
Dakle, postoji državni organ koji ne poštuje sudske odluke, a ovde stalno pričamo o pravnoj državi, o zakonodavnoj, izvršnoj i razdvajanju tih vlasti. Dakle, postoji sudska odluka, ovo građani Srbije treba da znaju. Po nekom komunističkom zakonu, bandi koje su vladale posle 1945, zemlja je oduzeta manastiru Vujan. Godine 2006. je donet Zakon o restituciji i povratku imovine verskim zajednicama. To je drugi zakon na koji se pozivam pred Zaštitnikom ljudskih prava. Ništa od toga nije ispoštovano.
Tražim od vas da nadležna ministarstva, državni organi, ne znam da li po Poslovniku gospodin Janković ima pravo da izađe za ovu govornicu, mislim da bi svi trebalo da izglasamo da izađe za ovu govornicu ovde, jer ima konkretan slučaj, to ću iskopirati i dati, da kaže šta je preduzeo - da li Pravoslavna crkva, da li iguman Jova Nikitović, da li oni imaju ljudska prava?
Da li oni imaju ikakva prava u ovoj državi, ako opštinski sud donese privremenu meru, toliko sam pravno obrazovan da znam šta to znači, to je sudska odluka, i posle toga Agencija za privatizaciju vrši prodaju, privatizaciju, i dovodi u zabludu i čoveka, odnosno gospodu koja su kupila, možda misle da su kupili, ali konačno će valjda pravda doći. Od 1945. godine je oduzimana imovina SPC i donet je zakon 2006. godine i dalje neće da se poštuje.
Da li sada mladi naraštaj u kožnim mantilima vlada državom Srbijom? Neću da verujem u to i boriću se, i Nova Srbija, do kraja protiv toga.