Hvala vam, gospođo predsedniče. Poslanička grupa Nova Srbija podnela je amandman da se član 2. briše. U članu 2. Predloga zakona vrši se izmena član 436. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku tako što se produžava maksimalno trajanje pritvora u skraćenom krivičnom postupku sa osam na trideset dana.
S obzirom na to da se ovde radi o skraćenom krivičnom postupku, neophodno je napraviti razliku i ne poistovetiti ga sa redovnim krivičnim postupkom u pogledu trajanja pritvora kao neophodne mere za vođenje krivičnog postupka, što je postojećim zakonom pravilno i zakonito učinjeno. Mora se napraviti razlika u vezi s merom pritvora i njegovim trajanjem između skraćenog i redovnog krivičnog postupka, s obzirom na to da se radi o postupcima sa različitom zaprećenom kaznom za eventualno izvršena krivična dela i vođenju postupka od strane sudije pojedinca u odnosu na vođenje postupka od strane veća.
Prethodnim izmenama, koje su bile na dnevnom redu pre vrlo kratkog vremena, usvojili ste zakonski tekst koji sada menjate i približno ga vraćate u prvobitno stanje. Međutim, kod svake trenutno povećane društvene opasnosti, određenih kriminogenih ponašanja, ne menja se zakon, već se primenjuje određena kaznena politika i politika krivičnog gonjenja.
I pored vaše uspešne reforme pravosuđa i navodno povećane efikasnosti i ažurnosti, vi sebe demantujete ovim predlogom zakona i dozvoljavate još veću neažuranost i priznajete očiglednu nestručnost postojećeg, novoizabranog pravosudnog kadra produžavanjem rokova i trajanja pritvora, kao neophodne mere za uspešno vođenje krivičnog postupka. Ovde se radi o povećanju vremenskog trajanja pritvora sa osam na 30 dana pri sprovođenju istražnih radnji.
U okviru do sada predviđenog roka od osam dana javni tužilac je bio dužan da podigne optužni akt kojim je mogao da traži produženje trajanja pritvora do 30 dana i dalje, kao u redovnom krivičnom postupku, ako za to postoje zakonski uslovi. Navedenim izmenom samo se daje duži rok javnom tužiocu za ovu odluku i samim tim omogućava komotnije ponašanje javnog tužioca.
Umesto da se u što kraćem vremenskom intervalu efikasnije vode i završavaju krivični postupci, vi dozvoljavate mogućnost za duže trajanje, uz veliki rizik neosnovanih pritvora, što se i do sada u ovoj zakonskoj regulativi pokazalo, a što je državu mnogo koštalo prilikom obeštećenja neosnovanih pritvora, obustave postupaka i oslobađajućih presuda.
Očigledno je da se na ovaj način povlađuje javnom tužiocu, kao organu krivičnog gonjenja, a samim tim i dovodi u pitanje stepen sposobnosti postojećeg kadra za efikasno postupanje, što je i evidentno konstantovanjem neažuranosti u procesuiranju baš ove vrste predmeta zbog kojih se i predlaže ova izmena zakona.
Ne želim da budem pogrešno shvaćena, pristalica sam obračuna sa kriminalom i tu sam nedvosmisleno na strani države, jer tako sam i vaspitana, ali ne mogu da se složim sa činjenicom da je jedini izlaz represija, što ukazuje na nesposobnost države u sprovođenju demokratskih principa i vrednosti EU kojima se duboko klanjate. Jesam za Evropu, kojoj smo od postanka pripadali, ali samo sa svojim nacionalnim identitetom.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman da se član 11. dopuni tako što se iza stava 3. dodaje stav 4. koji glasi: „Zaposleni koji zloupotrebi pravo na zaštitu od zlostavljanja odgovoran je za štetu nastalu tom zloupotrebom prava.“
Ako zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja čini zlostavljeni koji je svestan ili je morao biti svestan da ne postoje osnovani razlozi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a pokrene ili inicira pokretanje tog postupka sa ciljem da za sebe ili drugog pribavi materijalnu ili nematerijalnu korist ili da nanese štetu drugom licu, kako je to navedeno u stavu 3, neophodno je dodati navedeni stav 4, koji predviđa odgovornost zaposlenog za štetu nastalu tom zloupotrebom.
Ovaj amandman je neophodan i treba ga prihvatiti jer se kod ove zloupotrebe mora predvideti odgovornost zaposlenog, kao što je u članu 9. predviđeno da poslodavac odgovara za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca, sa pravom da od tog lica zahteva naknadu isplaćene štete, s tim što kod zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja za prouzrokovanu štetu odgovara neposredno zaposleni.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, članom 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju predlaže se izmena člana 24. stav 2. postojećeg zakona tako da se broj članova Nacionalnog saveta poveća sa 19 na 26.
Predložila sam amandman kojim se briše član 12. Predloga zakona, jer je i ovaj predlog apsurdan i govori o još jednoj nedoslednosti i konfuziji predlagača. Na jednoj strani se smanjuje broj regiona, razvlašćuju oblasti, a na drugoj strani se povećava broj članova nacionalnog saveta. Ovo govori o navodnoj decentralizaciji i racionalizaciji, što je i dovoljan razlog za prihvatanje ovog amandmana.
U jučerašnjoj raspravi vreme nije dozvoljavalo da vam odgovorim, gospođo ministar, povodom tvrdnje da nije istina da predstavnici Vlade nisu konsultovali lokalnu samoupravu, uz tvrdnju da ste lično dolazili u Užice, Prijepolje, Priboj i Novu Varoš.
Izdala sam punu istinu, u kojoj sam se rukovodila izjavom dotadašnjeg načelnika Zlatiborskog okruga, koji je između ostalog naglasio da niko iz Ministarstva nije konsultovao ni njega, ni predstavnike lokalne vlasti. Ne sumnjam da ste posetili Zlatiborski okrug, ali posle njegove ostavke.
Kao rođena Užičanka apelujem na sve narodne poslanike Zlatiborskog okruga, posebno na užičke poslanike, jer se radi o egzistencijalnom pitanju naših sugrađana, da stave interese Užica i Zlatiborskog okruga ispred i iznad svojih političkih karijera i glasaju po svojoj savesti, protiv izmena i dopuna Zakona o regionalnom razvoju.
Nova Srbija je izričito protiv ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju i svi narodni poslanici Nove Srbije će glasati protiv.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Nova Srbija podnela je amandman kojim se član 1. stavovi 1, 2. i 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona brišu.
Izostavljanjem oblasti iz postojećeg zakona jasno se vidi da se Zakon o regionalizaciji pretvara u Zakon o centralizaciji, a ne o decentralizaciji i samim tim, faktički, u svoju suprotnost.
Moram naglasiti da predlaganje zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju od iste Vlade na čiji predlog je polovinom prošle godine skupštinskom većinom usvojen zakon koji se sada menja, najbolje govori o kredibilitetu Vlade Republike Srbije, kao i tada kada je vladajuća koalicija usvajala taj zakon, tako i sada menjanjem istog, brzopotezno se nameću rešenja koja se uopšte, generalno, ne bave suštinom problema, odnosno ravnomernim razvojem i decentralizacijom Srbije.
U članu 3. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju navode se načela podsticanja regionalnog razvoja i u stavu 1. tačka 5) navodi se načelo planiranja, koje podrazumeva planiranje regionalnog razvoja na osnovu razvojnih dokumenata na republičkom, regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou. I, zašto sada smeta oblasni nivo i predlaže njegovo brisanje?
Takođe, u članu 3. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju u stavu 1. tačka 6) navodi se načelo supsidijarnosti, koje se odnosi na decentralizaciju u obavljanju poslova pripreme, izvođenja i nadzora programa za podsticanje regionalnog razvoja na regionalnom, oblasnom i lokalnom nivou, uz prethodno obezbeđenje institucionalnih i kadrovskih kapaciteta, odnosno ljudskih resursa. Zašto sada smeta oblasni nivo i predlaže se njegovo brisanje?
Isto tako, u članu 3. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju u stavu 1. tačka 11) navodi se načelo ravnomernosti regionalnog razvoja, koje se odnosi na podsticanje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih regiona, oblasti i jedinica lokalne samouprave. Zašto sada smeta podsticanje nedovoljno razvijenih područja na nivou oblasti i predlaže njegovo brisanje.
Iako je u postojećem Zakonu o regionalnom razvoju ''oblast'' statistička funkcionalna teritorijalna celina, uspostavljena za potrebe planiranja i sprovođenje politike regionalnog razvoja, zašto se u ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju ona briše i pored nepromenjenosti kriterijuma koji su postojali prilikom donošenja zakona koji se sada menja, nakon nepunih godinu dana? Očigledno je da se učešće i uticaj oblasti na donošenje bitnih odluka potpuno eliminiše i gde je ovde decentralizacija o kojoj se toliko govori kao neophodnoj u daljem razvoju sistema? Zbog toga se predlaže ovaj amandman kojim je predloženo brisanje u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju.

Članom 3. stav 1. Predloga zakona o izmeni i dopunama Zakona o regionalnom razvoju menja se član 5. stav 1. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju. Umesto sedam regiona: Region Vojvodine, Beogradski region, Zapadni region, Istočni region, Centralni region, Južni region i Region Kosovo i Metohija, predviđa se pet regiona: Region Vojvodine, Beogradski region, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočne Srbije, Region Kosovo i Metohija.
Amandmanom sam predložila brisanje navedenog člana 3. stava 1. iz podnetog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju. Ovim predlogom zakona, smanjenjem broja regiona zanemaruju se svi relevantni kriterijumi isključivo jednom političkom odlukom bez pokrića. Udovoljava se zahtevima određenih stranaka i etničkih grupa, čiji je isključivo cilj grupisanje i formiranje teritorijalnih celina na čistom etničkom principu, u kojima će biti dominantne.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, na čelu sa ministrom Mlađanom Dinkićem, iako se na decembarskoj mapi statističkih regiona još mastilo nije osušilo, predložilo je da se menja Zakon o regionalnom razvoju i broj statističkih regiona sa sedam smanji na pet.
Izmene i dopune Zakona se pravdaju između ostalog i razlozima, citiram – ''ujednačavanje regiona po broju stanovnika'', ali nam novi krojači statističkih regiona ne objasniše kako sve to njihovi stručnjaci i eksperti, kao i članovi Vlade, nisu znali u decembru prošle godine kada su usvojili mapu od sedam regiona Srbije.
Vlada, a posebno Ministarstvo ekonomije sve vreme je isticalo da je cilj Zakona o regionalnom razvoju da se građani Srbije ne dele i ne grupišu po nacionalnoj osnovi, već da se formiraju statistički regioni u funkciji regionalnog razvoja i što efikasnijeg korišćenja pretpristupnih fondova EU.
Može se sa punim pravom postavi pitanje definisanja statističkih regiona, ako se pogleda Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, u kome u poglavlju regionalni i lokalni razvoj piše (citiram) – ''Svaka država sama određuje svoju regionalnu organizaciju, ali će EU pružiti finansijsku pomoć samo onim regionima koji imaju politička tela koja su izabrana na direktnim izborima, koja imaju ovlašćenje za donošenje bitnih odluka za dati region.'' (Završen citat)
Dakle, na jednoj strani statistički region koji nema pravni subjektivitet koji stoji u zakonu, a ne u Ustavu, a u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju je to region sa definisanom teritorijom, direktnim izborima, svojim telima, odnosno izvršnom vlasti.
Rok za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je kraj 2012. godine. Postavlja se pitanje – kada ćemo početi koristiti pretpristupne fondove EU? U ovom momentu, očigledno, sa ovakvim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o regionalnoj organizaciji, ne ispunjavamo te uslove. Očigledno je da nas očekuju novi uslovi koje ćemo morati bezuslovno da ispunimo.
Iako je već usvojen Zakon o regionalnom razvoju Srbije, 8. jula 2009. godine, kojim je Srbija podeljena na sedam statističkih regiona, sa kriterijumima na osnovu kojih će se odrediti koji regioni spadaju u razvijene, a koji u nerazvijene, kao i formiranje oblasti koje čine tih sedam regiona, a sve u skladu sa standardima EU, uz utvrđene mere za podsticanje regionalnog razvoja u vezi sa unapređenjem privrede, razvojem gradova i opština, unapređenjem zaštite životne sredine i razvojem nedovoljno razvijenih područja, čemu vode ove izmene i šta tek treba da nas očekuje?
Istina je jedino to da se ovim naknadim izmenama i dopunama isključivo udovoljava bošnjačkim strankama i njihovim liderima i da sve ovo apsolutno nema nikakve veze sa ekonomskim razlozima, kako se to bezuspešno objašnjava. Ovde se radi o čisto političkoj odluci, bez razmišljanja kakve posledice mogu da nastanu takvom odlukom i to ovom narodu mora da bude jasno. Ne smeju više da se čekaju posledice nerazumnih odluka i da se tek tada reaguje, kada reakcija više nema efekta. Tada, jedino, može da se konstatuje još jedan od naših promašaja i krajnje je pitanje do kada sve to mogu da trpe građani ove zemlje?
Treba se pogledati u oči i pokušati postići razuman dogovor i sporazum koji je isključivo u interesu svih građana i same države u kojoj žive ti građani. Bošnjaci žele autonomiju po svojoj meri i ovo je put u ostvarivanju tog cilja, ne vodeći računa šta žele Srbi. A i jedni i drugi i eventualno treći moraju na prvom mestu da shvate realnost i posebno državni interes. Da li ovu vlast u ovom pitanju interesuje mišljenje Srba Zlatiborskog okruga? Oni se oštro protive ovim izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, Ministarstvo ekonomije, kao predlagač zakona, ni jednog trenutka nije konsultovao predstavnike lokalnih samouprava, niti načelnika okruga, niti je to našlo za shodno. Nikoga od vlasti nije interesovalo stanje na terenu i kakve su reakcije građana na ovaj predlog izmene Zakona, a stanje na terenu je zabrinjavajuće, a još je više zabrinjavajuće to što ovu vlast to ne interesuje.
Nova Srbija je upozoravala i dalje upozorava da nije opravdano prihvatanje zahteva koji su uslovili ovo novo prekrajanje regiona, jer zakon o statističkim regionima treba da vodi ravnomernom regionalnom razvoju sa već utvrđenim zakonskim kriterijumima, a ne etničkom spajanju i grupisanju. Evropski standardi ne prepoznaju kriterijum nacionalne pripadnosti pri formiranju statističkih regiona, jer je njihova svrha decentralizacija i ekonomski razvoj. Ovim novim stavovima unosi se nepotrebna i nedopustiva klica razdora u opštinama Zlatiborskog okruga, gde decenijama postoje dobri međunacionalni i dobrosusedski odnosi.
Upozoravamo da izglasavanje ovog pogubnog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju može izazvati velike proteste, građansku neposlušnost, referendume i nedopustivu destabilizaciju ovog dela države. Ovakve reakcije već su i najavljene u skupštinskim odlukama, zaključcima i deklaracijama. Skupštine opština Priboj, Nova Varoš i Čajetina usvojile su zaključke kojima su artikulisale zahteve građana Zlatiborskog okruga, odnosno sa Zapadne Srbije, protiv najavljene izmene i dopune, odnosno člana 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, po kome se član 5. stav 1. menja i dva regiona spaja u Region Šumadije i Zapadne Srbije. Pored ovoga, u Prijepolju je pet hiljada građana svojim potpisima iskazalo neslaganje sa predloženim zakonom. U Užicu već uveliko traju protesti i akcije političkih stranaka, Nove Srbije, kojoj su se priključile i SNS i DSS.
Istovremeno, građani Užica svojim potpisima izražavaju najoštriju osudu vladinih predloga za izmene Zakona o regionalnom razvoju. Radi se o građanskoj inicijativi bez partijskih obeležja, akcija pod nazivom "Pokažimo Vladi Srbije da se i mi pitamo". Treba da pokaže šta građani zaista žele i da građani očekuju od svoje Vlade da radi u korist građana. Do sada je u Zlatiborskom okrugu prikupljeno više od 20 hiljada potpisa.
Zašto naknadno ovakva regionalizacija, bez javne rasprave, bez ikakvih konsultacija sa lokalnim samoupravama, ostaje predlagaču da odgovor i objašnjenje da. Zašto po hitnom postupku hoćete da progurate ovakva rešenja? Kako ćete objasniti građanima Zapadne Srbije da Vlada bolje prepoznaje njihove interese od njih samih? Jasno je svima da su ovakvu mapu regiona skrojile ucene onih od kojih Vlada zavisi, samo je pitanje do koje cene će vladajuća većina takve ucene prihvatiti. Da je tako, vidi se i po članu 34. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, gde za region Šumadija – Zapadna Srbija predlažete četiri regionalne razvojne agencije, najviše od svih ostalih regiona. Ovim se jasno nagoveštava da jedna regionalna razvojna agencija treba da bude u Novom Pazaru, ako i to bude dovoljno, za početak.
Pored iznetog, mora se istaći i nesporna činjenica da je ustavna obaveza Srbije da se stara o ravnomernom regionalnom razvoju. Tako država uređuje i obezbeđuje ''razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja…'' (citiram član 97. tačka 12. Ustava Republike Srbije). Gde je ovde pomenut statistički region?! U Ustavu ga nema.
Postavlja se i pitanje – gde se u Ustavu pominje regionalne razvojne agencije? Preko tih agencija trošiće se novac poreskih obveznika, građana Srbije, ali i sredstva iz pretpristupnih sredstava EU. Ko će da kandiduje projekte da ih odobrava, pa onda i da ih sprovodi, jasno je svim građanima Srbije. Zahvaljujem. (Aplauz)

A propo činjenici i zloupotrebe činjenica, imamo i neopozivu ostavku načelnika Zlatiborskog i Upravnog okruga, koji se ovim činom deklarisao protiv izmene i dopune Zakona o regionalnom razvoju, zbog svih nedoslednosti u Zakonu, za koje smatra da je štetan po grad Užice i Zlatiborski okrug.
Takođe, zbog svega ovoga, napustio je stranku G17 plus. Kako je sam isticao u medijima (citiram) – ''…jer se ne slažem sa odlukama vrha stranke i ustupcima koji se prave iz raznoraznih političkih interesa.'' Objavljeno je u listu "Danas", 26. marta 2010. godine, pod naslovom "Protiv predloga Vlade za pet statističkih regiona". U samom tekstu, pored slike, između ostalog, citirana je i njegova izjava – ''Glavni razlog moje ostavke su izmene i dopune Zakona o regionalizaciji, koje je predložilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u kome su moje stranačke kolege.'' Zahvaljujem. (Aplauz)

Hvala. Poslanička grupa ''Nova Srbija'' je podnela amandman na član 49. Predloga zakona o učeničkom i studentskom standardu, koji glasi: ''U članu 49. stav 4. reči "reprezentativni sindikati ustanove" zamenjuju se rečima: "zaposleni u ustanovi većinom glasova od ukupnog broja zaposlenih", a stav 5. navedenog člana se briše.
Član 49. se odnosi na upravni odbor ustanova učeničkog standarda i predviđa broj članova odbora i njihov sastav. Pored predstavnika osnivača i roditelja, u sastavu upravnog odbora su i predstavnici zaposlenih u ustanovi. U članu 49. stav 4. je navedeno da predstavnike zaposlenih u ustanovi predlažu reprezentativni sindikati ustanove, dok se u stavu 5. navodi da u ustanovi u kojoj nije organizovan reprezentativni sindikat, predstavnike zaposlenih predlažu zaposleni većinom glasova ukupnog broja zaposlenih.
Smatramo da nije opravdano na ovaj način vršiti pritisak na zaposlene da se sindikalno organizuju, i to u reprezentativni sindikat. To je isključivo njihovo pravo, koje ni na koji način ne sme biti narušeno, a nema potrebe da se uslovljava u stavu 4. da predstavnika zaposlenih u ustanovi predlažu reprezentativni sindikati u ustanovi, i to posebno reprezentativni, što je bespotrebno uslovljavanje, ako je u stavu 5. navedeno da ustanovi u kojoj nije organizovan reprezentativni sindikat, predstavnike zaposlenih predlažu zaposleni većinom glasova ukupnog broja zaposlenih, što je apsolutno pravo rešenje.
Predlaganje ili donošenje odluke od strane svih zaposlenih većinom glasova je sigurno veća garancija ispravnosti i pravog odabira svojih predstavnika nego suženo predstavničko telo u vidu reprezentativnog sindikata i nema razloga da se u stavu 5. svim zaposlenima da alternativno pravo odlučivanja u nedostatku reprezentativnog sindikata. Svim zaposlenima, prvenstveno kao najispravnije, treba dati isključivo pravo odlučivanja i mogućnost svakom zaposlenom da iznese svoje mišljenje o svakom kandidatu. Zbog toga smatramo da je navedena zamena reči u stavu 4. rečima iz stava 5. opravdana, a samim tim i opravdano brisanje stava 5.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ispred Poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman na Predlog carinskog zakona da se u članu 7. između drugog i trećeg stava ubaci novi stav, koji glasi: „Za posredno zastupanje u carinskom postupku posredni zastupnik je dužan da pored ovlašćenja za zastupanje ima i zaključen ugovor sa licem koje zastupa u kome će biti definisana odgovornost kod eventualnog carinskog prekršaja“.
U članu 7. Predloga carinskog zakona je navedeno pod kojim uslovima pravno lice može da obavlja posredno zastupanje u carinskom postupku i obaveza pohađanja obuke i polaganja posebnog stručnog ispita u Upravi carine, što znači da mora biti stručno osposobljeno i kvalifikovano za obavljanje posrednog zastupanja u carinskom postupku.
Za sve radnje koje posredni zastupnik preduzima u ime i za račun lica koje zastupa mora i da snosi odgovornost za propuste i za greške učinjene na štetu lica koje zastupa u carinskom postupku. Zbog toga mora postojati pisani ugovor o zastupanju, u kome će biti definisana odgovornost kod eventualno učinjenog carinskog prekršaja, što je razlog podnošenja ovog amandmana.
Ako posredni zastupnik prilikom carinjenja robe pogrešno istarifira istu, i zbog toga dođe do primene niže stope pri carinjenju, dolazi do carinskog prekršaja i kazne, koju definisanom odgovornošću u ugovoru treba da snosi isključivo i jedino posredni zastupnik, a ne i lice koje se zastupa. Posredni zastupnik se i angažuje i plaća zbog nesumnjive stručnosti u poznavanju carinskih propisa. Ovo je samo jedna od primera u velikom broju situacija u kojima može da dođe do carinskog prekršaja. Hvala.

Hvala. Poslanička grupa Nova Srbija je podnela amandman na član 34. stav 3. Predloga zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, koji glasi: U članu 34. stav 3. reč „dva“ zamenjuje se rečju „jednog“.
Član 34. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju se odnosi na decu sa smetnjama u razvoju i njihovo ostvarivanje prava na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, u vaspitnoj grupi uz dodatnu podršku i individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana, u skladu sa zakonom.
Kao što se vidi, za decu sa smetnjama u razvoju predviđene su posebne vaspitne i razvojne grupe. Izuzetno, u vaspitnoj grupi bez navedenih posebnosti može biti i dete sa smetnjama u razvoju, što je predviđeno u stavu 3. u kojem se navodi da u jednoj vaspitnoj grupi ne može biti više od dva deteta sa smetnjama u razvoju.
Stručna iskustva pokazuju da je jedno dete sa posebnim potrebama u grupi ovog uzrasta maksimum sa kojim može kvalitetno da se radi i da se u grupi ostvari vidljiv napredak. Svaki veći broj, pa i dva deteta sa posebnim potrebama, istinski u praksi pokazuje da rad ne može biti kvalitetan i da su napori koji se ulažu vanredno uvećani.
Sam kriterijum da se broj dece u vaspitnoj grupi u koju je upisano jedno dete sa smetnjama u razvoju umanjuje za tri deteta u odnosu na broj dece utvrđen ovim zakonom, kako je propisano u stavu 4. istog člana, ukazuje na opravdanost ovog amandmana. Po Predlogu zakona, ukoliko bi bilo upisano dvoje dece sa smetnjama u razvoju, u toj vaspitnoj grupi bi došlo do umanjenja za šestoro dece u odnosu na broj dece utvrđen ovim zakonom, što govori o izuzetnoj potrebi angažovanja prema toj deci.
U ovom slučaju, ili dvoje dece sa smetnjama u razvoju ne bi imalo neophodne uslove za razvoj, ili bi ostala deca bila uskraćena u sprovođenju programa neophodnog za njihov razvoj.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i jedan i drugi zakon koji treba da se donesu nisu loši. To su sistemski zakoni koji treba da na duže vreme urede oblasti prosvete i obrazovanja. Suštinska zamerka je što se svi prosvetni zakoni ne donose u jednom paketu, jer bi javnost i ovaj visoki dom imali celokupan uvid kad je u pitanju prosveta.
Ono što u mojim očima ovaj zakon čini neprihvatljivim jeste to što se osniva poseban republički fond za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, kao jedan vrlo skup administrativni aparat, koji svojim koštanjem i utroškom na plate novozaposlenih lica i plaćenih članova upravnog odbora utiče na to da se sredstva iz budžeta, koja su i do sada bila mala, a namenjena za nadarenu decu, još više smanje.
Naglašavam da se sredstva za finansiranje Fonda obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, za finansiranje u oblasti prosvete, nauke i kulture. Bojim se da će ostati jako malo sredstava za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, tj. za izuzetno nadarene učenike i studente i ostale zadatke Fonda, navedene u članu 72, nakon podmirenja svih troškova novoformiranog fonda, koji ima i svoj upravni odbor, čiji će članovi sigurno biti i plaćena lica.
Iz svog ličnog iskustva i iskustva u radu sa svojim učenicima, znam da su mnoga nadarena deca i studenti ostali neostvareni zbog nedostatka materijalnih sredstava neophodnih za stručno usavršavanje i ostvarivanje vrhunskih rezultata. Ulaganjem u njih, stvaramo samo veći broj ambasadora naše zemlje.

Poštovana predsednice, koristiću i vreme svoje poslaničke grupe.
Podneli smo amandman na član 152. stav 1. tačka 3). Reč "osam" menja se rečju "deset". Zapažen i potvrđen rad u struci je veoma važna preporuka prosvetnom savetniku, a radi autoriteta koji mora da ostvari u saradnji sa prosvetnim radnicima, mora pokazati da iza sebe u radu ima izvedene bar više od dve generacije, uzimajući u obzir ciklus od po četiri godine u obrazovanju.
Uloga prosvetnog savetnika je veoma značajna u usmeravanju samog prosvetnog radnika, a samoj praksi na prvi pogled nevidljiva, ali ako je prosvetni savetnik pre svega profesor od autoriteta u samoj učionici, onda će i njegov rad dati dalekosežne rezultate.
Kao prosvetni radnik i član Odbora za prosvetu, na prvom mestu moram da se zapitam gde se nalazi naše obrazovanje u odnosu na druge zemlje sveta, a posebno Evrope.
Ako pogledamo unazad možemo realno konstatovati da se u našoj zemlji polagala izuzetna pažnja i nesebično ulagala sredstva u sistem obrazovanja, koji je pratio svetske rezultate u toj oblasti i može se takođe konstatovati da su naše škole, a posebno pojedini fakulteti bili poznati i priznati u svetu.
Diplome pojedinih fakulteta i specijalizovanih školskih ustanova su bile preporuka za zapošljavanje u bilo kojoj zemlji sveta i neosporna je činjenica da je bila posebna privilegija za studente drugih zemalja studiranje na pojedinim fakultetima u našoj zemlji.
Stiče se utisak da u ovom momentu nismo na tom nivou i smatramo da hitno treba da se preduzmu odgovarajuće mere koje će ubrzati reforme obrazovanja koje su jedan od ključnih faktora za modernizaciju Srbije i što brže priključenje EU.
Razvoj obrazovnog sistema je imperativ za ovo društvo i tu ne sme da bude dileme u prioritetu stepenovanja i društvenog značaja i odlučivanja u neophodnosti izdvajanja i ulaganja sredstava.
Mi smo počeli sa reformom obrazovanja, ali se moramo svaki put zapitati dokle smo stigli i šta dalje treba činiti. Stalno moramo imati na umu da će struktura i kvalitet obrazovanja uticati na budućnost Srbije u privrednom razvoju i kakvo će mesto Srbija zauzimati u svetskom tehnološkom razvoju i modernizaciji, kolike će biti njene mogućnosti i snaga u evropskoj i svetskoj konkurenciji.
Mora se istaći da je u najavljenoj reformi obrazovanja došlo do realizacije nekoliko važnih projekata, kao što su besplatni udžbenici za prvake, uvođenja Interneta u škole i povećanje broja studenata na univerzitetima.
Međutim, ne možemo a da ne konstatujemo i činjenice koje govore o nezadovoljstvu kako profesora, tako i studenata i učenika. Ne možemo olako prelaziti i gurati pod tepih probleme koje dovode do tih nezadovoljstava, a koje se ogledaju obustavama rada, koje utiču na ostvarenje planiranog programa nastave, a samim tim i na kvalitet i bojkot nastave od strane studenata i učenika.
U sklopu reformi moramo prvo uspostaviti normalno stanje u prosveti, a onda krupnim koracima krenuti u neophodne reforme.
Mora se raščistiti sa korupcijom profesora i kupovinom ispita i diploma. Mora se vratiti poljuljani ugled profesora. Moraju se izoštriti i pojačati kriterijumi za izbor nastavnog kadra. Moraju se odrediti dani i komisije koje će periodično, na jednom času, bez prisustva nastavnog kadra, kroz informativne razgovore sa učenicima, dolaziti do saznanja o kvalitetu vođenja nastave i ophođenju profesora prema učenicima, da se ne bi posle godinu i više dana saznavalo za razne zloupotrebe, pa čak i za seksualna zlostavljanja.
Moraju se uspostaviti kriterijumi ponašanja i odnosa studenata i učenika prema svojim obavezama u prosvetnim ustanovama, u kojima su stekli status isključivo radi sticanja znanja.
Moram pohvaliti ministra i njegove saradnike koji su pokazali veliku zainteresovanost za ove zakone. To zaista ne viđamo često.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama ZKP predložila sam amandman na član 9. stav 1, tako što se u predloženoj dopuni člana 18. stav 1. iza reči "činjenicama" dodaje zapeta i reči "koje imaju dokaznu snagu" sa zapetom.
Članom 9. stav 1. predložena je izmena člana 18. stav 1. u kojoj se navodi da presuda ili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicama u čiju izvesnost je potpuno uveren. Ovim amandmanom navedena dopuna se dopunjuje tako što se može raditi samo o činjenicama koje imaju dokaznu snagu. Znači, o činjenicama koje imaju takav kvalitet da imaju dokaznu snagu u konkretnom postupku.
Kada činjenica može da ima karakter dokaza obrađeno je u teoriji dokaza, gde se posebno mora praviti razlika između dokaza i indicija, jer činjenica može da bude i indicija, na osnovu koje se često zasnivaju sudske odluke koje se po pravilu ukidaju.
Nije dovoljno navesti da se presuda ili rešenje koje odgovara presudi može od strane suda zasnovati samo na činjenicama, u čiju izvesnost je potpuno uveren. Sud može potpuno uveren u izvesnost jedne činjenice čije postojanje se ne može dovesti u pitanje. Kako bi ta činjenica bila upotrebljiva u postupku na osnovu koje može da se zasnuje odluka, ona mora da bude takvog kvaliteta da ima i dokaznu snagu.
Iz ovih razloga sam i predložila ovaj amandman, smatrajući da će se njegovim prihvatanjem poboljšati zakonski tekst tako što će biti jasan i nedvosmislen.
Imala sam priliku da o ovome razgovaram sa ljudima izuzetne stručnosti u ovoj materiji, sa dugogodišnjom praksom u neposrednom sprovođenju i tumačenju ovog zakonika. Isti smatraju da je formulacija koja je predložena u ovom predlogu zakona nedopustivo neodređena, bez neophodne zakonske preciznosti.
Sve pravno valjane i zakonite odluke sud može samo da donosi na osnovu dokaza, koji ne smeju da imaju ni delić sumnje, jer nepoštovanje ovog stava uvek ide u korist okrivljenog lica. U slučaju sumnje uvek se odluka donosi u korist okrivljenog.

Povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predložila sam amandman na član 15. stav 2, kojim se menja član 71. stav 5. Amandman glasi: Umesto reči ''po azbučnom redu'' stajaće reči ''po redosledu upisa u registar''.
U Predlogu zakona članom 15. stav 2. menja se član 71. stav 5. osnovnog zakona tako da glasi:'' Za branioca će se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora. Advokatska komora dostavlja spisak advokata po azbučnom redu. Prilikom postavljanja branioca po službenoj dužnosti sud je dužan da poštuje redosled sa spiska.''
Ukoliko bi advokatska komora dostavljala spisak advokata po azbučnom redu, po kome će se redosledu od strane predsednika prvostepenog suda postavljati branilac po službenoj dužnosti, morao bi prilikom svakog novog upisa advokata da se pravi novi spisak i dostavlja sudovima, umesto dopune već postojećeg.
Dopunom već postojećeg spiska advokata, kome se dopisuje novoregistrovani advokat po redosledu registracije, lakše i pravilnije će sud pratiti i voditi računa o redosledu određivanja branilaca po službenoj dužnosti.
Pored navedenog, upis novog advokata i ubacivanje istog po azbučnom redu dovodi do situacije da novoupisani advokat zbog azbučnog reda dođe odmah ili vrlo brzo na red za službenu odbranu, što sigurno nije korektno u odnosu na advokate sa već postojećeg spiska koji bi došli na red za službenu odbranu nakon više godina.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, ispred poslaničke grupe Nova Srbija, predložila sam amandman na član 17, koji se dopunjuje tako što se u predloženoj dopuni člana 74. stav 2. posle reči „uviđaju“ briše se zapeta i dodaju reči sa zapetom na kraju „sa uvidom u kriminalističko-tehnički elaborat sa skicom“.
Predlogom zakona, članom 17, predlaže se dopuna člana 74. stav 2. tako što se posle reči „krivičnu prijavu“ stavlja zapeta i dodaju reči „zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka“.
Predloženim amandmanom se dopunjuje predložena dopuna člana 74. stav 2. tako što se posle reči „uviđaju“ briše zapeta i dodaju se reči sa zapetom na kraju „sa uvidom u kriminalističko-tehnički elaborat sa skicom“. Tako će u članu 17. predložena dopuna člana 74. stav 2. glasiti da se posle reči „krivičnu prijavu“ stavlja zapeta i dodaju se reči „i zapisnik o uviđaju sa uvidom u kriminalističko-tehnički elaborat sa skicom, nalaz i mišljenje veštaka“.
Navedenim predlogom dopune člana 74. stav 2. proširuje se pravo branioca da neposredno pre svakog prvog saslušanja osumnjičenog ima pravo da, pored krivične prijave i zahteva za sprovođenje istrage, pročita zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka.
Međutim, davanjem prava braniocu da neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog pročita zapisnik o uviđaju, mora da se da i pravo da izvrši uvid u kriminalističko-tehnički elaborat i skicu, koji dopunjuju zapisnik o uviđaju i omogućavaju kvalitetnije i stručnije razmatranje činjenica iz zapisnika o uviđaju, što je posebno važno kod saobraćajnih delikata.
Smatram da je neophodno da se prihvati ovaj amandman, koji je više tehničke prirode, jer zapisnik o uviđaju je nepotpun bez kriminalističko-tehničkog elaborata i skice.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predložila sam amandman na član 21. stav 1, kojim se menja član 81. stav 1, da iza reči „opasnost“ umesto reči „za ljude i imovinu“ stoje reči „po život i zdravlje ljudi ili imovinu veće vrednosti“.
Član 81. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku stajale su iza reči „opasnost“ reči „po život i zdravlje ljudi i imovinu veće vrednosti“, i ne vidi se razlog zbog čega je u ovom delu došlo do izmene i predloga reči „za ljude i imovinu“.
Ova nova formulacija je mnogo uopštenija, a samim tim i nepreciznija, zbog čega je podložna zloupotrebama. Kada se kaže „opasnost za ljude i imovinu“, ne vidi se stepen ugroženosti koji je ovde bitan. Opasnost za ljude može da bude i stepen ugroženosti, gde se ne radi o većem stepenu opasnosti i o slučaju, u kome ni približno ne može doći do takvog stepena ugroženosti, da bi se moglo zaključiti da postoji uopšte stepen opasnosti po život.
Pored ugroženosti života, može da bude ugroženo i zdravlje ljudi, bez opasnosti po život, ali može da ostavi dugotrajne ili trajne posledice. „Opasnost za imovinu“ je neprecizno i može da se tumači na razne načine ako se ne precizira o kom se stepenu i vrednosti ugroženosti dobra radi. Neuporedivo je precizniji i jasniji stari zakonski tekst koji govori o opasnosti za imovinu veće vrednosti.
Ovo su sve razlozi za podnošenje amandmana čijim prihvatanjem bi se poboljšao zakonski tekst.