ALEKSANDRA JANKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je u Kragujevcu 1959. godine, gde je živela do 1969. godine, kada se sa roditeljima vratila u Beograd. Završila je Jedanaestu beogradsku gimnaziju (prirodno-matematički smer) 1977. godine. Počela je da studira arhitekturu, ali se nakon dve godine prebacila na grupu za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je diplomirala 1986. godine. Upisala je postdiplomske studije na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu kod mentora Vladete Jerotića.

Radila je kao novinar na Televiziji Beograd gde je uređivala emisiju „Sabornik“, kao i u novinama „Srpska reč“ i „Sabor“.

Svoju političku karijeru započela je kao članica Srpskog pokreta obnove 1990. godine. U Narodnu skupštinu je ušla kao poslanica u prvom sazivu 1991. godine kada su iz nje izašli nestranački poslanici DEPOS. Bila je poslanica Srpskog pokreta obnove u dva saziva Narodne skupštine, od juna do oktobra 1993. i od 24. januara 1994. do 3. juna 1998. godine. Izbačena je iz Glavnog odbora Srpskog pokreta obnove početkom oktobra 1997. godine, nakon čega je privremeno prestala da se bavi politikom.

Posle nekog vremena prešla je u Novu Srbiju. Kao poslanica te stranke ušla je u osmi saziv Skupštine 2008. godine.

Govori engleski i italijanski jezik. Živi u Beogradu.
Poslednji put ažurirano: 20.02.2022, 11:01

Osnovne informacije

  • Nova Srbija
  • Kragujevac
  • 05.03.1959.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 29.09.2011.

Moje pitanje je pre svega upućeno premijeru. Znači, zašto na današnjoj sednici nisu prisutni oni ministri koji bi morali da odgovore na pitanja vezana za situaciju na KiM? Pre svega, mislim na ministra odbrane i ministra policije.
Drugo pitanje, zašto Vlada, s obzirom na okolnosti, nije u stalnom zasedanju? Treće pitanje je, da li ste u međuvremenu uspeli da saznate kojih je to šest tačaka na osnovu kojih je, praktično, Euleks ušao na Kosovo, zahvaljujući Srbiji? Ko je potpisnik tog sporazuma koji nema karakter pravnog dokumenta? Ko će snositi odgovornost i posledice za prihvatanje Euleksa, svih ostalih implementatora nezavisnosti, i nadasve, gospodine Cvetkoviću, a nemojte da date da mi odgovara bilo koje tehničko lice iz Vlade i gospodine pregovarač, pitam vas – da li Vlada smatra da bi Euleks trebalo da napusti Kosovo?
Ono što smo videli je da je gruba neistina, kako su i NATO i Euelsk statusno neutralni, jer oni koriste sva sredstva i svu silu da praktično uspostave nezavisnu državu Kosovo. Da li ste spremni, konačno, da donesete odluku da Euleks napusti Kosovo?
Imam još pitanja za vas, a vezana su za izlaganje gospodina bivšeg ministra za KiM, narodnog poslanika DSS, Slobodana Samardžića, jer ste vi upravo u tom trenutku izašli, on vas je pitao – da li se to KFOR pretvorio u NATO? Zašto KFOR radi pod mandatom Atlantskog saveta? Umesto odgovora, došlo je do grupe povrede Poslovnika i poslanici DSS su izašli, jer navodno, nije postavljeno pitanje Vladi. Ja sada kao narodni poslanik koristim da vam to pitanje ponovim i da mi vi lično odgovorite.
Osim toga, što se ministra odbrane tiče, javna je tajna da se on ovih dana krije. Krije se zbog toga što je dan pre rušenja barikada i oružanog napada na Srbe na Jarinju, dao sledeću izjavu – međunarodnim snagama treba omogućiti kretanje čitavom pokrajinom. To je praktično bio uvod u aktivnosti koje su NATO snage prisutne na Kosovu radile. Odmah posle oružanog ataka na Srbe, EU saopštava da barikade ograničavaju slobodu kretanja i moraju biti uklonjene.
Da li će nakon ovakvih rečenica i evidentne sličnosti okupacionih snaga i vrlo važnog ministra, ministra odbrane u vašoj vladi, podneti ostavku i da li ćete vi to od njega tražiti?

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 29.09.2011.

Koliko sam uspela vas da shvatim, gospodine predsedniče Vlade, vi u jednom slučaju ne vodite Vladu, svi dobiju  poziv, a vi nemate nikakve veze sa tim da li će se oni odazvati tom pozivu. U drugom slučaju, opet, oni moraju da vam pripreme tekst dokumenta koji vi ne znate da odgovorite i priličan je blam, iskreno rečeno, žargonski, da u Skupštini Srbije premijer Vlade ne zna šta je Vlada i kojih šest tačaka prihvatila i na taj način negde prećutno pustila da Euleks uđe na teritoriju KiM.
Ali, nije to jedino vaše neznanje. Vi kažete da je Rezolucijom 1244 regulisano prisustvo KFOR-a. Da, ali taj KFOR je onda pod okriljem UN, a ne Atlantskog saveta. Znači, ni to ne znate.
Sada, pošto niste znali ovo, imam sledeće pitanje, za vas, a naravno i za ministra zdravlja, zato što je stvarno pitanje mentalnog zdravlja u Srbiji da to sada kažem. Da li je normalno i da li spada u nešto što je srpska tradicija, da li je uopšte u kodeksu nekih građanskih, ljudskih prava da se nekakve "parade ponosa" prave u trenutku dok Kosovo gori? Šta ćete vi kao premijer Vlade uraditi da dođe, ne do zabrane, nego do neodržavanja ovakve parade u situaciji kada naša južna pokrajina gori?
Da li je normalno da kada vam je jedan član porodice bolestan vi pravite svadbu? To niko normalan ne bi uradio.
Gospodine Cvetkoviću, Vlada m ora da donese nekakvu odluku i da ima nekakav stav, a ne da se stalno prepucava sa MUP. Inače, ministar unutrašnjih poslova nije tu, ali verovatno i do njega dolaze glasovi od policijskog sindikata, koji kaže da tu situaciju treba sprečiti, da u trenutku dok imamo Kosovo, dok nam ljudi krvare dole, samo nam fali još jedan srpsko-srpski sukob ovde. Zašto? Da li vam je više stalo do belosvetskih pedera, Bože oprosti, jer to je prava reč? Da li ste možda mogli da razmislite da napravite tu "pedersku paradu" u Prištini sa Tačijem na čelu?

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 29.09.2011.

Hvala, gospodine Stankoviću.
Koliko sam uspela da razumem premijera, mi Ustav poštujemo delimično. Sloboda kretanja obezbeđena je u Srbiji pederima, ali ne i našim sunarodnicima u našoj južnoj pokrajini, koliko sam uspela da shvatim.
Ovog trenutka se ovde prvi put osećam kao što se osećala njegova ekselencija ambasadora Rusije na onom beogradskom bezbednosnom forumu, samo što se vama nisam obratila sa – gospodine Vejvoda, nego – gospodine Cvetkoviću. Zaista, za vas imam pitanje – ima li ovde Srba, ima li u toj vladi Srba među vama?