Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7134">Mladen Grujić</a>

Mladen Grujić

Srpska napredna stranka

Govori

Upravo smo čuli u prethodnom izlaganju, nazovimo ga, problem člana 11. Trenutno imamo 28 poslanika iz različitih stranaka, koji su predložili amandmane na član 11. Nemoguće je da 28 ljudi u ovoj sali je ludo ili dokono ili ne znaju šta rade. Mi imamo član 11. u kome se definišu uslovi za stečaj.
Postoje uslovi za stečaj koji su jasni bilo kome u ovoj sali, ko gleda ovo kući, koga god da zaustavimo na ulici. To se zna kada preduzeće ne može da izvršava svoje obaveze.
Imamo problem što je dodata još jedna reč – prezaduženost, kao uslov za stečaj i način na koji je ministar Dinkić objasnio to prošli put nije loše. Mogu da se složim sa time ali, nažalost, u zakonu je ostavljeno toliko prostora da se tumači na sto različitih načina. Verujem da je gospodi ministar to u najboljoj nameri rekao, da je prezaduženost nešto što može da se koristi samo kada preduzeće odluči da se proglasi prezaduženim. Nažalost, to u zakonu ne piše ili nisam umeo to da pročitam ili 28 poslanika u ovoj skupštini to nije razumelo da razume.
Bojim se da ćemo imati situaciju da pojam „prezaduženost“ sudije koriste po svim drugim osnovama koji se ne nalaze u zakonu, a imamo mnogo takvih iskustava u zemlji.
Poštovani kolega je naveo primer trgovačkih lanaca. Mislim da je mnogo veći problem građevinskih firmi. Svaka građevinska firma u ovoj zemlji spada, po novom zakon o stečaju, u grupu firmi za koje treba raspisati stečaj jer su prezadužene. Znači, sve njihove zgrade, sve njihove lokacije koje su skupo plaćene proteklih godina, danas mnogo manje vrede, ne možda zbog toga što su te firme loše radile, nego zato što je takva situacija u svetu i kod nas. Znači, sve su one danas prezadužene i ako bi neko želeo i imao zlu nameru, ne daj bože, bi mogao da proglasi stečaj u tim preduzećima.
Želim da skrenem pažnju da u ovom trenutku govorimo o problemu koji se tiče 60 ili 62.000 preduzeća u ovoj zemlji koja ako u proseku imaju po tri zaposlena, a imaju više. Govorim o problemu koji se tiče 200.000 ljudi.
U ovom trenutku imamo 11 poslanika, uključujući i vas, gospodine predsedavajući, iz vladajuće koalicije koji žele da diskutuju o tom problemu. Nije moguće da ih valjda taj problem ne interesuje.
Da se vratim i da kažem još jedanput, za 11. član 28 poslanika je predlagalo, molilo, zahtevalo od Vlade da se nešto uradi sa njim. Vi ste se oglušili. Zar vam nije to malo čudno?
Moj kolega Srđan Spasojević je podneo amandman sa željom da rešimo problem velikog broja preduzeća koja stoje u nekakvom polustanju blokade, ništa se ne dešava jer niko nema da uplati troškove za pokretanje stečaja i mi smo predložili da Uprava prihoda bude ta koja je obavezna da to uradi i dobili smo odgovor da za to para nema. To nije dovoljno dobar odgovor. Svakako da je to problem, ali ovaj novi zakon o stečaju treba da reši probleme koje imamo i na ovaj način ih nećemo rešiti.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege, gospodine ministre, dozvolite mi da se na početku izlaganja složim sa vama u jednoj stvari, a to je da je situacija što se tiče stečaja u Srbiji katastrofalna. Tu, nažalost, prestaje svaka sličnost u mojim i vašim stavovima.
Mi trenutno u Srbiji imamo, ako se ne varam, 60.000 preduzeća koja ispunjavaju uslove za stečaj, po današnjem zakonu. Ima tu dosta firmi koje imaju po jednog zaposlenog, ali ima i preduzeća sa sto ili više zaposlenih. Sa sigurnošću mogu da tvrdim da sudbina barem 200.000 ljudi, 200.000 zaposlenih zavisi od promena o kojima mi danas diskutujemo; 200.000 zaposlenih sa oko 400.000 članova familija, ako računamo da svako ima muža, ženu ili dete. Znači, sudbina 600.000 ljudi je više nego dobar razlog da svi sedimo ovde i probamo da nađemo najbolje rešenje za njih, zajedno.
Mi iz Nove Srbije ne bežimo od toga da zajedno sa vama dođemo do zajedničkog, dobrog zakona o stečaju. Pre godinu i po dana, kada smo prešli u opoziciju, rekli smo da nećemo sedeti u ovim klupama i biti apriori protiv svega što predloži Vlada, naprotiv, kada vidimo da ste dali neki predlog koji je smislen i da je interes naroda i interes države očigledan, mi ćemo ga podržati. Lično se ne slažem sa vama da je bilo neophodno donositi novi zakon o stečaju. Mislim da je bilo potrebno da se Zakon o stečaju primenjuje, što se do sada baš nije najčešće dešavalo, ali o tome ne odlučuje Skupština
U ovom predlogu zakona ima stvari koje su na mestu, mada mislim da smo to mogli da postignemo izmenama postojećeg zakona, ali hajde da kažemo da je to samo forma. Zakoni su živa stvar i u zavisnosti od razvoja društva treba da se menjaju i zakoni. Mi to prihvatamo. Nažalost, u ovom zakonu, u ovom predlogu zakona postoje dve promene u odnosu na postojeći zakon, koje su izuzetno bitne. Vi ste nabrojali više, ali smatram da su neke tehničke, neke su i u redu. Postoje dve izmene na kojima insistirate koje nisu ni tehničke, niti su izazvane prirodnim društvenim razvojem.
Te dve stvari o kojima želim da govorim danas su klasičan primer načina na koji ova vlada, vaša vlada funkcioniše, a to su male, sitne modifikacije koje ubacujete u zakone i koje nemaju drugu funkciju osim da se koriste u momentima kada se razračunavate sa političkim neprijateljima ili nagrađujete političke istomišljenike. To je problem ovog društva. Dajte nam jednom da donesemo svi zajedno jedan zakon koji je jasan, koji je precizan i koji ne ostavlja prostora za manipulacije.
Prvi pojam koji ste uveli u ovom zakonu, koji meni smeta, jeste pojam prezaduženosti kao jedan od razloga za stečaj. Dakle, razlog za stečaj nije samo kada je firma blokirana ili ne može da ispunjava svoje obaveze, već i kada neko proceni da preduzeće neće moći da ispunjava svoje obaveze u budućnosti. Za tu procenu ne postoji nikakav egzaktan metod, neka ekonomska definicija, već isključivo osećaj sudije. To sa osećajem u srpskom zakonodavstvu i u srpskoj ekonomiji se uvek svede na neku političku naredbu odozgo. Nažalost, govorim iz iskustva.
Nije dobro što ovo predlažete, jer danas, koristeći ovu odrednicu zakona, možete da oterate u stečaj bilo koju firmu u Srbiji koja se bavi nekretninama, na primer.
Vrednosti nekretnina su prepolovljene zbog svetske krize, zbog naše krize, zbog takve situacije na tržištu i danas možete slobodno da uđete, govorim o Beogradu jer sam beogradski poslanik, u bilo koju građevinsku firmu u Beogradu i da procenite da je prezadužena. U Beogradu ima više takvih firmi, i baš da vidimo hoće li sud proglasiti stečaj u svima njima ili samo u onoj u kojoj je vlasnik davao najviše izjava protiv vlasti u poslednje vreme.
Druga baš loša stvar u ovom predlogu zakona je izvlačenje stečajnog upravnik iz bubnja, metodom slučajnog uzorka. Dozvolite mi da pročitam obrazloženje predlagača zakona: „Imajući u vidu veliki broj stečajnih upravnika i činjenicu da nekima od njih nikada nije dodeljen nijedan stečajni predmet, zakon propisuje da se stečajni upravnik po pravilu bira metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika“, verovatno da bi sticali što veće iskustvo. Nema logike. Da li hoćete da dovedete nekog stečajnog upravnika koji nikada nije radio, koji nikada nije imao nijedan slučaj da vežba malo tako što ćete mu dati stečaj neke od beogradskih banaka, a bojim se da ćemo uskoro imati stečajeve beogradskih banaka?
Naravno, kao i uvek, zakonodavac ostavlja mogućnost da u komplikovanim slučajevima, bez definicije komplikovanog slučaja, sudija može da postavlja stečajnog upravnika po svom nahođenju.
Ovde pravite dve greške. Prvo, suludo biranje metodom slučajnog uzorka stečajnih upravnika, a onda ostavljate prostor da ako vam je baš stalo do tog predmeta postavljate svog čoveka.
Gospodine ministre, šta vam je sledeći korak? Isto tako možete da propišete da, na primer, u građanskim parnicama stranke ne mogu da biraju svog advokata nego da ga izvlače iz bubnja, jer ima toliko advokata u Srbiji koji nemaju dovoljno posla a ni prakse, a s druge strane, ima nekih koji imaju previše. Dajte, molim vas, da se uozbiljimo.
Ovde smo zajedno, ovde smo da probamo da nađemo neka rešenja. Nova Srbija je podnela desetak amandmana na ovaj zakon i ako ih prihvatite mogu da kažem da ćemo mi vama podržati zakon, jer smo svesni koliko je potrebno da ovaj zakon bude što lakše primenljiv. Spisak naših predloga amandmana je kod vas, pročitajte, razmislite.
Nama je najvažnije da prestanemo sa praksom... Rekli ste da prosečni stečaj traje godinu ili dve, a ja ću sada da vam nabrojim desetogodišnje stečajeve, i to je ono što nas boli. Ti desetogodišnji stečajevi nisu desetogodišnji zbog toga što su komplikovani, nego zato što služe da se pune džepovi stečajnim upravnicima, grupi povlašćenih poverilaca i sudijama.
Mogu da vam navedem samo neke od primera iz beogradskog okruga: građevinsko preduzeće „Rad“, „Beko“, to su najbolji primeri skandaloznih stečajeva. Ta forma ne postoji u zakonodavstvu, ali postoji u praksi.
Do sada je, ako se ne varam, ispravite me, bilo pet stečajnih upravnika građevinskog preduzeća „Rad“ koji su završili ili u zatvoru ili u bekstvu, a stečaj se ne privodi kraju. Očigledno je svima slatko da se bave tim stečajem i nadaju se da neće baš oni da stradaju.
Praksa je u Srbiji da se brzo okončaju stečajevi samo u onim firmama gde je sve već pokradeno, pa ni sudiji ni stečajnom upravniku nije interesantno da razvlače predmet.
Da li ima boljeg primera od „Beka“? Svi smo u nekoj fazi svog života kupili nešto kod njih. To je bila čuvena konfekcija. Rasprodajom imovine namireni su svi poverioci, ali, nažalost, ostalo je još imovine i to baš, igrom slučaja, u Knez Mihailovoj ulici i u drugim pešačkim ulicama u Srbiji.
Da vas podsetim, 60% firme „Beko“ pripada malim akcionarima, a 40% Akcijskom fondu. Nikome se u ovom trenutku ne mili da vrati preduzeće njegovim vlasnicima sada kada su svi poverioci namireni. Zavlače se radnici, zavlače se akcionari, zavlači se i Akcijski fond kojeg vi kao ministar zastupate. Izmišljaju se novi razlozi za odugovlačenje stečaja i samo se traže načini da se imovina istopi. Verujte mi da će se istopiti, jer nema boljeg načina u Srbiji da nešto nestane ili ispari, nego što je to stečaj.
Novi zakon o stečaju ne čini ništa da se stečaj pojednostavi ili ubrza, nažalost.
Dobar zakon o stečaju služi za to da unese pravnu sigurnost u privredu, tj. da svako preduzeće može da proda robu ili da pruži usluge drugom preduzeću, a da bude sigurno da će tu fakturu naplatiti. Za to služi stečaj.
Ovo je samo još jedan primer, od mnogih, da ovoj vladi savršeno nije stalo da se u poslovanje u Srbiji unese sigurnost, jer onda se gubi moć ministara, zamenika ministara i cele armije državnih moćnika. Onog trenutka kada imamo stabilnu i sigurnu privredu, vi gospodine ministre, radite svoj posao, zamenici rade svoj posao, ali ne možete direktno da utičete na privredu. U tome je suština problema. Hvala.
Gospodine ministre, meni je žao što se nas dvojica ne slažemo, ne zbog našeg ličnog odnosa, nego zato što ja ostajem da živim u ovoj zemlji i kada vi više ne budete bili na vlasti i ostajem da živim sa ovim zakonima, ovakvim kakvi jesu i kakvi će se, bojim se, doneti.
Iz vašeg izlaganja vidim da ste odmah isključili mogućnost da prihvatite sve naše amandmane. Polako, pročitajte, pogledajte, deset ili dvanaest smo podneli; jedan ste odbili, možda ćete ostale prihvatiti.
Dozvolite mi da kažem za ovu drugu stvar, što se tiče stečajnih upravnika – vi, bojim se, minimizirate nekompetentnost do koje može da dođe, a to je vrlo opasno jer nekompetentnost je i unesrećila ovu zemlju, što su pogrešni ljudi na pogrešnim mestima.
Što se tiče mog pogrešnog shvatanja i toga što ste rekli da iznosim neistine, bojim se da već sada, i pre nego što je donesen zakon, imamo situaciju gde jedan član nije dovoljno jasan: ja ga tumačim ovako, a vi ga tumačite onako. Znači, još nije ni donesen, a već može da se tumači na dva različita načina. Dobro.
Takođe, želim da iskreno verujem da ste vi zabrinuti koliko i ja povodom ovih suludih stečajeva koji traju toliko godina, gde se pljačka što državna, što društvena, što privatna imovina, i nadam se samo da će se nešto uraditi u budućnosti. Do sada se nije dešavalo. Hvala vam.
Gospođo predsedavajuća, poštovane kolege, gospodine ministre, molio bih vas da povučete ovaj predlog izmena Zakona iz tri razloga: prvo, zato što je nezakonit; drugo, zato što je loš po državu i treće, zato što je loš po vas lično.
Dozvolite mi da to argumentujem. Prvo, nezakonit. Vaš predlog je direktno u koliziji sa Zakonom o državnim službenicima. Možete sada da tumačite, ili predsednik Odbora za zakonodavstvo, da ste našli neku rupu u zakonu i da može da se tumači ovako i onako, ali vaš predlog se jednostavno ne slaže sa duhom Zakona o državnim službenicima. Ovo što predlažete je kao neka vrsta leks specijalisa u odnosu na Zakon o državnim službenicima. Toliko o nezakonitosti vašeg predloga.
Loš po državu. Diplomatija je zanat. U svakom zanatu postoje neka pravila, a to je da tokom karijere u nekom zanatu čovek može da bude šegrt, kalfa i zanatlija. Ovo što tražite je izmena vekovnog pravila. Ovo je kao da ministar zdravlja sutra ujutru dođe ovde da traži od nas da mu damo mogućnost da, recimo, postavlja do 5% apsolvenata medicine u operacione sale, jer su talentovani ili su nam potrebni, pa da ne gube vreme na specijalizaciju.
Gospodine ministre, u protekle dve godine ste dosta uradili na popravljanju imidža Srbije i srpske diplomatije. To poštujem. Doduše, neko će reći da vam nije bilo teško, jer je srpska diplomatija na najnižem mogućem nivou u istoriji, još od vremena Miloša Obrenovića, pa nije bilo teško unaprediti je. Svejedno, cenim svaki pomak.
Ovo što vi predlažete sada prethodni ministar je radio bez zakonskog osnova koji vi tražite.
Nemojte da upadate u takve greške. Neću da govorim o radu bivšeg ministra; bilo, ne ponovilo se.
Potpuno sam svestan da u svim zemljama na svetu postoji određen broj ambasadora koji su politički postavljeni na ta mesta, ali nigde nisam čuo za politička postavljenja zamenika konzula, savetnika za bezbednost ili onoga koji šifrira poruke (ne znam kako mu se zove zanimanje), ili na neko drugo profesionalno mesto, jer ta mesta zahtevaju neko prethodno obrazovanje i iskustvo koje se ne stiče u školi, na ulici ili u porodici, što vi sada predlažete.
Ovaj vaš predlog je loš i po vas lično. Vama će život biti mnogo teži sa ovom promenom zakona. Gospodin Jovanović, koji je govorio pre mene, sumnja da ćete vi ovaj član iskoristiti da postavljate specijaliste za bezbednost.
Umiriću vas, gospodine Jovanoviću, nemojte se sekirati, neće oni postavljati savetnike za bezbednost, nego će da izađu u susret svastikama, šuracima, komšijama i partijskim drugovima.
Gospodine ministre, olakšajte sebi život, jer, verujte mi, znate li koliko će vam se pojaviti ambicioznih i putovanja željnih političkih drugova, prijatelja, komšija, članova familije, koji će se pozivati na ovaj član zakona koji sada donosite i koji vam potpuno omogućava da im udovoljite?
Zašto to sebi radite? Šta vama to treba? Bez ovog člana život vam je lakši. Kada dobijete molbe i zahteve za nebulozna postavljenja pozovite se na Zakon o državnim službenicima i uputite ih da odmah traže ambasadorsko mesto i za to ih uputite na predsednika Tadića, a on posle neka ispunjava ili ne ispunjava želje.
Pokušao sam da nađem razlog zašto ste tražili ovu izmenu Zakona i nisam ga našao, a vi niste želeli da ga obrazložite. Molio bih vas ipak da probate i baš bih voleo to da čujem, jer mislim da ćete to teško uspeti.
Molim vas da povučete ovaj zakon, jer videćete, ovaj član će vam u budućnosti doneti takve mrlje u karijeri koje vam ništa ne trebaju i za koje vi nećete biti krivi. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovana gospođo ministre, imao sam spremljeno izlaganje povodom zakona o privrednim komorama. U nekim crtama se slažem sa vašim predlogom, jer smatram da privredne komore ovako kako su danas organizovane predstavljaju teret na leđima srpske privrede. Ne znam koliko ovde prisutni znaju, članarinu privrednim komorama ne plaćaju preduzeća nego plaćaju zaposleni. Daću samo par podataka, koji su vrlo interesantni široj javnosti. Na primer, u trgovačkom sektoru zaposleni daju 0,44% od bruto plate. Ako je prosečna bruto plata u trgovini u Srbiji oko 35.000 dinara, to znači da svako daje 150 dinara mesečno.
U Srbiji ima oko milion i 800 hiljada zaposlenih, daj bože da ih ima toliko, ali da pretpostavimo da ima milion i 800 hiljada, a što znači, za funkcionisanje svih privrednih komora u Srbiji, što regionalnih, što Privredne komore Srbije, zaposleni u Srbiji izdvajaju 270 miliona dinara mesečno. To su ogromne pare za koje niko, baš niko, ne zna kako se i za šta troše, osim što znamo da su im plate dobre i da oni lepo žive.
Svi se ovde sećamo najave predsednika Privredne komore Srbije od prošle godine, da je sazreo momenat da se na Novom Beogradu sazida velelepna nova zgrada Privredne komore, koja bi predstavljala uspehe srpske privrede. Da se razumemo, tu zgradu je trebalo da finansiramo svi mi sa tih 270 miliona dinara mesečno, od obaveznih članarina. Slažem se da je u Evropi, u nekim zemljama, Nemačkoj, Italiji, Austriji, članarina u privrednim komorama obavezna, ali pretpostavljam da imaju bolje sisteme kontrole kako se taj novac troši.
Kažem vam, bio sam spreman da u nekoj meri čak i podržim vaš predlog. Mislim da je to potpuno nepotrebno i potpuno nerelevantno, zato što vi, gospođo ministre, nemate podršku za ovaj zakon unutar vaše vlade. Vama ovaj zakon neće proći, ne zbog nas, zbog opozicije. Mi bismo vam možda čak i glasali za neki zakon koji predložite da ima smisla. Vaše kolege iz Vlade neće vam izglasati ovaj zakon. Iz prostog razloga, to je ono o čemu mi već poslednjih meseci uporno govorimo, vaša vlada se sastoji od 16 nekakvih stranaka, strančica, interesnih grupa i vi među sobom ne možete da se uskladite i dogovorite kako da dobijete 127 poslanika.
Mi možemo da diskutujemo da li je dobar Predlog ili ne. Čuli smo neke opozicione stranke koje su apsolutno protiv toga. Mi iz Nove Srbije nikada nismo apriori protiv zakona zato što dolazi od Vlade. Naprotiv, dajem vam svoju reč da ćemo na prvi suvisni zakon reagovati tako što ćemo glasati za njega. Čak je ovaj i relativno blizu toga, ali je glupo da mi kao opozicija podržimo ovaj zakon kada vi niste uspeli da ubedite svoje koalicione partnere u ovaj zakon.
Što se tiče privredne komore, generalno, ovaj način kako trenutno funkcioniše Privredna komora Srbije, nije dobro. Smatram da Privredna komora Srbije trenutno ne radi ono što joj je osnovni posao, da zastupa interese svojih članova. Neke svoje funkcije obavlja uspešno, npr. skupljanje članarine, ali ono što im je osnovna ideja ne rade. Mi stalno pričamo o budžetskim uštedama. Privredna komora nije na budžetu Republike Srbije, ali se finansira iz džepa svakog građanina i svakog zaposlenog. Ne znam kako da definišem to. Sigurno bi za privredu Srbije bila ušteda kada bi se skinula ta obavezna članarina. Ne ulazim u to kako ste, a imam utisak pogrešno, zamislili da koncipirate novi predlog privrednih komora.
Dakle, biću vrlo kratak, govoriću na kraju rasprave najpre da čujemo sve amandmane na ovaj zakona, a pretpostavljam da će ključni amandman biti na član 9, gde se tretira pitanje obaveznog članstva u privrednu komoru i biće vrlo interesantno ko je od vaših koalicionih partnera predložio da se taj član izmeni. Sačekaćemo dan glasanja. Ne bi me iznenadilo da vi ovaj zakon povučete pre glasanja da se ne biste sramotili da nije prošao kroz Skupštinu. Hvala vam. (Aplauz.)
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, poštovana gospođo ministre, u principu o ovom zakonu o privrednim komorama rekao sam šta mislim još jutros. Jedna stvar mi samo nije jasna. Bio sam, nažalost, odsutan posle ručka dva sata i sada sam ušao i samo se nešto desilo što nisam u međuvremenu razumeo.
Kolege iz DS se ne slažu sa Predlogom Vlade. To mi je malo promaklo. Bio sam odsutan dva sata, ne znam da li se u političkom životu Srbije nešto u međuvremenu dogodilo?
Ako je to ono što mislim da jeste, to znači da nas je Vlada ovde okupila, platila dnevnice, platila troškove, da biste se ovde svađali pred nama. Znači, ovaj dan je izgubljen.
Vi ste predložili zakon koji izgleda da neće proći u ovoj formi kroz skupštinu i nas ste ovde skupili.
Osnovni građanski red, ono što me je mama učila, jeste da se ne svađamo pred gostima nego da čekamo da gosti odu. Zar niste mogli da se dogovorite na Vladi kao ljudi i da izađete ovde sa jednim konkretnim stavom, jedni drugima čestitate u Skupštini kako ste se dogovorili, jer suprotno ne shvatam koncept pozicije i opozicije. Toliko o ovom zakonu o privrednim komorama. Hvala.(Aplauz.)
Poštovane kolege, gospodo ministri, gospođo ministre, izdvojio sam mišljenje na Odboru za finansije kada sam shvatio da ovo što ste nam vi prezentirali nije predlog budžeta za 2009. godinu, već koalicioni sporazum 2009. godine. Ovo je koalicioni sporazum 14, zovite ih kako hoćete, stranaka, interesnih grupa, organizovanih grupa, koje su borile za svoj deo kolača, interesa svoje dece, zetova, svastika i kumova.
Pažljivo čitajući Predlog budžeta, može se tačno videti kako je, ko i koliko ucenjivao Vladu i šta je sve tražio za svoju stranku i time, navodno, za svoje glasače. Kada bi sve to što su oni tražili u ime naroda, koji tvrde da predstavljaju, stvarno i stiglo do tih istih glasača, onda bi u 2009. godini u Srbiji najbolje prošla jedna grupa građana, a to su penzioneri Mađari. Jer, izgleda da su te dve stranke, koje opet kažem ''navodno'' predstavljaju penzionere i Mađare, najvažniji predstavnici ove vlade i izgleda mi da su one stub oslonac ove vlasti, sudeći barem po privilegijama za koje su se izborile u 2009. godini.
Bio sam veoma zabrinut kada sam proučio ovaj budžet i kada sam video koliko je ustupaka i kompromisa napravljeno sa državnim parama, ali moram vam priznati da mi je laknulo kada sam shvatio šta je plan Vlade za ovaj budžet.
Skupštini je dostavljen dokument na koji je do sada uloženo 538 amandmana, a inače je Predlog budžeta toliko nekvalitetan da je moglo da bude i dve hiljade amandmana. Dakle, 538 amandmana je 8.070 minuta diskusije, ili 134 sata. Očigledna je vaša namera da isprovocirate poslanike, izazovete ovakvu lavinu amandmana i da, zbog nemogućnosti da izglasamo budžet, proglasite privremeno finansiranje.
Zato i neću govoriti konkretno o ciframa i članovima budžeta, jer je to gubljenje vremena. Po mojoj proceni, za ovaj predlog budžeta Skupština neće ni glasati. Naravno da nije normalno da Vlada koja ima većinu ne može da izglasa budžet, ali kada se uzmu u obzir svi nemogući zahtevi vaših patuljastih koalicionih partnera, jasno mi je da drugog izbora niste ni imali.
Kao poslanik opozicije, šokiran sam ovom vašom spremnošću da idete na privremeno finansiranje, jer je nezabeleženo da se to radi u normalnim uslovima, dok Vlada tvrdi da je stabilna. Ali, s druge strane, to znači da će se primenjivati budžet koji je izglasala vlada dr Vojislava Koštunice za 2008. godinu i to mi uliva poverenje u sigurnu 2009. godinu. Doduše, u međuvremenu je počela svetska ekonomska kriza, ali lakše ćemo se i sa njom nositi nego sa nezajažljivim apetitima vaših mnogobrojnih koalicionih partnera. Hvala.
Poštovane kolege, ne spadam u one koji smatraju da je u radu odbora potrebno koristiti institut izdvojenog mišljenja, jer ste ili za neki predlog ili ste protiv. Nažalost, u ovom slučaju sam bio primoran da to uradim da bih podelio s vama moj lični stav o poslednjem nonsensu ove vlade.
Predlog o povećanju garantovanog depozita sa tri hiljade evra na 50 hiljada evra je dobar, ali nažalost stigao je prekasno, a još je i nerealan. Ovo je još samo jedan od bezbroj primera da ova vlada sve predloge poslanika deli na predloge koji dolaze sa prave ili sa pogrešne strane ove sale, a ne na dobre ili loše. Šta god mi sa pogrešne strane predložimo smatra se ili za glupost, u najboljem slučaju, ili za veleizdaju, u najgorem slučaju.
Poslanici sa pogrešne strane 9. oktobra su tražili da u Odbor za finansije dođu relevantne osobe iz finansijskog sektora Srbije i da zajedno vidimo šta nam je činiti u trenutku svetske finansijske krize.
Opozicija je dala dva predloga. Kolegi iz LDP-a su predložili da se zagarantovani depozit podigne sa tri hiljade na pet hiljada evra i moj kolega Rade Obradović, potpredsednik ove skupštine, argumentovano je predložio da se podigne na 20 hiljada evra zagarantovani depozit.
I na prvi i na drugi predlog su gospodin Jelašić i ovde prisutni gospodin Ilić, samo odmahnuli rukom, proglasili nas za paničare, a potom nas zamajali beskonačnim prikazivanjem slajdova, kao da smo deca u školi.
Danas je 14. novembar i imamo predlog da se zagarantovani depozit podigne na 50 hiljada evra, a 9. oktobra nije smelo da se podigne ni na pet hiljada.
Voleo bih da znam šta se dogodilo u međuvremenu. Bilo bi mi drago kada bi ovo bio znak da se ova vlada sabrala, dozvala svesti i odlučila da reaguje na opšti gubitak poverenja u bankarski sistem, ali način na koji donosimo ovu meru mi ukazuje da dole u Nemanjinoj niko ne razume ozbiljnost situacije.
Ovaj predlog je stavljen na kraj dnevnog reda sednice, gde se glasanje očekuje početkom decembra. Da ste ovu odluku doneli kada smo je mi iz opozicije predlagali, imali bismo drugačije rezultate u nedelji štednje, koja je najvažnije momenat u godini za odnos bankara i štediša. Da li ste primetili da niko ne govori o rezultatima nedelje štednje ove godine? Proteklih godina su gromoglasno objavljivani rezultati koliko je koja banka skupila depozita, a ove godine kao da je svima laknulo kada se završila akcija i niko ne pominje rezultate.
Gospodo iz Vlade, pre 45 dana ste na stolu imali predlog opozicije kako da ulijete malo sigurnosti u poljuljani bankarski sistem. Odbacili ste ga iz uobraženosti, gluposti ili iz pogrešnog verovanja da jedino vi imate rešenje za sve probleme u ovoj zemlji.
Iskreno govoreći, mislim da vi i nemate vremena da se bavite problemima ovog naroda jer ste suviše zauzeti funkcionisanjem Vlade koju čine 14 stranaka i kako podeliti plen među tolikima, kako zaposliti silnu decu, zetove, svastike i šta znam. To sigurno odnosi puno vremena i energije i to razumem.
Baš zato vam kažem da kada ste već toliko zauzeti, nemojte se onda libiti da prihvatite neki predlog opozicije jer tako rešavate probleme, a ne gubite vreme od onoga što vam je najvažnije, od podele novca i funkcija.
Na kraju još jednom, Predlog o povećanju zagarantovanog depozita 9. oktobra je imao nekog smisla, a danas je to samo mera koju neko donosi reda radi i tek da pokaže da nešto radi. Hvala.
Poštovane kolege, stav Nove Srbije je da je predlog Vlade dobar, ali je nažalost stigao prekasno i sad se to ne može ispraviti. Šteta je već napravljena. Hiljade građana su već podigli svoje depozite i trebaće mnogo vremena da se povrati vera u srpske banke. Ali, neću sada samo o tome.
Postoji još jedan bitan momenat u vašem predlogu i to je što tražite izmene Zakona o stečaju. Tu sam već zabrinut. Zakon o stečaju koji imamo je dobar. Nije bitno da li smo ga prepisali od Evropske unije ili smo ga sami napisali, važno je da je dobar. Vi danas hoćete da ga menjate, što takođe razumem. Ono što nije dobro i što brine nas iz Nove Srbije je što se taj zakon ne primenjuje. Džaba nama dobri zakoni kada se ne sprovode.
Stečajevi "Koštane" iz Vranja, Građevinskog preduzeća "Rad" Beograd i Beogradske konfekcije, to je čuveni "Beko", jesu najjasniji primeri za moju tvrdnju. To su stečajevi koji traju godinama, sa stotinama poverioca, u kojima na svakih godinu dana hapse stečajnog upravnika, sud postavlja novog, koji već zna da će i on da završi na robiji, ali prihvata rizik jer zna da će posle par meseci da izađe na slobodu, a suđenje će mu se obustaviti jednog dana zbog zastarevanja predmeta.
Slučaj Beogradske konfekcije "Beka" je najapsurdniji. Deo imovine je prodat, poverioci svi namireni, a stečaj traje li traje. Naravno da je tako, jer koji je sud lud da dozvoli da se onoliki lokali u Knez Mihailovoj vrate u preduzeće i da "Beko" nastavi da radi, kada od zloupotrebe tih lokala svi divno žive.
To je ono što brine nas iz NS i kakvog ima smisla imati dobre zakone, koje još dodatno unapređujemo, kada ih ne primenjujemo. Ovo stanje koje mi imamo sa Zakonom o stečaju podseća me na ustav Ujedinjenih Arapskih Emirata, odličan, logičan, moderan ustav, pisali ga Englezi, koji ne zaostaje za bilo kojom evropskom državom i koji na kraju ima član u kome se ostavlja pravo šeiku - da po potrebi izmeni bilo šta u ustavu.
U našem Zakonu o stečaju fali još samo taj poslednji član, da bi sve ovo što nam se dešava bilo legalno i onda smo sve rešili - svi zadovoljni, i sudovi rade svoj posao, i stečajni upravnici na slobodi.
Dakle, još jednom, NS nema ništa protiv vaših predloga izmena zakona, ali se bojimo da je ovo sve što radite previše sporo i bez ikakve želje da suštinski rešavate probleme koji su pred nama. Imamo utisak da je neko iz Vlade gledao CNN i odlučio da se i oni uključe u svetsku krizu. Ne valja tako da radimo. Hvala.