Nije, nego to je ono što je malo čas gospodin Senić rekao i na kraju to  definisao prema LDP i išlo, a išlo je i prema prethodnim govornicima.
Vi kad pričate o tome, kao nemate interes. Kako nemate interes? Znači, vi imate neposredan i jasan interes da se ovakav zakon usvoji zato što je deo kampanje koja treba da pokaže građanima kako se vi ekskluzivno brinete o njihovim lokalnim sudbinama, sudbinama građana na lokalnom nivou kroz decentralizaciju i to, pre svega, sa fiskalnom decentralizacijom. To je vaša kampanja i vaš interes.
Ta priča ima drugu stranu medalje. To je greh DS i ovih njihovih drugih satelita. To je njihov greh, zato što dopuštaju da se kampanja svodi u zakonodavnoj inicijativi pred ovim parlamentom od strane jedne parlamentarne grupe, sa propisom koji je nerazrađen i ne utemeljen, koji je samo delić onoga što treba da bude u priči o decentralizaciji, koji vi niste ni izmislili, ni pokrenuli, koja je suštinski deo programa ove stranke kojoj ja pripadam i koja nije mogla da se godinama realizuje na adekvatan način upravo zbog naših političkih partnera u Vladi sa kojima smo bili, svojevremeno.
Da, to je tako. Zato što nismo mogli to da realizujemo. Vi decentralizaciju vidite isključivo kao transfer novca. Da, bez toga nema decentralizacije. Jeste li jednu reč progovorili o obavezama? Malo čas sam vas to pitao na primeru Boška Nimčića, kako će ljudi da žive? Vi ste predvideli da ih obradujete novcem koji će dobiti od nečega što se zove zarada koja je sve manja iz dana u dan. Vi hoćete da kažete da ćete kompenzovati to poštenim transferom. Kojim poštenim transferom? To obećavate vi isti koji ste kršili sadašnji zakon. Koji zakon za vas važi? Šta, onaj vam nije bio lep, nisu bile lepe korice tog zakona? Šta, nije bio lep naslov, pa vam se nije poštovao, ili boja papira nije bila u redu? Ovaj sada koji donosite, taj će biti super, pa ćete ga poštovati i time dokazujete vaš vrednosni sud o tome da ste za decentralizaciju i to je tačno.

 To što u Ustavu nema, po gospodinu Jugoviću, regionalizacije, nemam ništa protiv toga. Naime, regionalizacija kakvu očigledno URS priželjkuje, kakvu politički protagonisti s manjinskom podrškom od strane građana realizuju uz pomoć vladajuće većine ovde u Vojvodini ili ono što oni misle, a to je praktično federalizacija Srbije, to je nešto protiv čega smo svim svojim bićem. Dakle, nema šanse da bi dopustili da regionalni moćnici, centralizujući svoju regionalnu strukturu, ponovo šikaniraju one kojima određena prava, po našem dubokom uverenju, treba da pripadaju, to su obični građani koji žive u svojim lokalnim sredinama.
Da, mi smo za punu i pravu decentralizaciju. Svi koji su i malo pratili program DSS-a, naši bivši koalicioni partneri, ljudi koji su nam sada oponenti, ljudi u drugim političkim strankama vrlo dobro znaju taj element našeg programa. Mi smo za punu decentralizaciju, u materijalnom i finansijskom smislu. Ovde materijalno je u drugom smislu upotrebljeno, ne u smislu novca, negu u smislu nadležnosti.
Dakle, mi smo za to. Dajte da se oko toga organizujemo, da pravimo oko toga konsenzus, taj isti Ustav daje te osnove, a mi te osnove ne koristimo, nego pričamo sve i svašta. Dakle, to nije razlog da se ne primeni puna decentralizacija, ali je razlog da se ustane u ovoj Skupštini protiv predloga koji sa sobom ne nose ništa kvalitetno, dobro i novo, koji sa sobom nose isključivo i samo propagandu koja će se realizovati u stvarnom životu kroz slom finansija i balansa finansijskog sistema u Srbiji. To je ono što je očito. Da li će neke druge ideje koje je predlagač u svom izlaganju izneo kasnije naći svoje mesto za ovom Skupštinom kroz neke druge predloge zakona, to je neuhvatljiva činjenica. Mi to ne znamo. Mi samo znamo da ono što će danas biti na dnevnom redu, za šta će se Skupština izjasniti, da to lomi državu.

U pogledu te informacije, koja je maločas došla, da su neki predsednici opštine iz redova DSS potpisali peticiju, naravno, kad ste to već izgovorili da sam dužan da vam kažem sledeće. Da sam ja slučajno na mestu predsednika opštine Crna Trava i da mi neko ponudi peticiju sa predlogom da se donese pet zakona koji su tamo navedeni, ne da bi to potpisao, nego bi čak i kao magarac njakao ne bi li dobio one pare koje ste mi uskratili za tri godine. Znate? O tome se radi.

Druga stvar, koja je ovde u pitanju je sledeće. Mi nemamo ovde nikakav problem, niti rat vodimo sa pojedinim političkim strankama, niti to činimo kad je reč o G 17 plus. Mi čak za ove tri godine, koliko sedimo u ovom sazivu parlamenta, mi smo ime G 17 plus, Mlađana Dinkića ili nekog sad iz URS, naročito pominjali, ne sećam se da li smo to dva puta učinili. Ne zbog toga što niste zaslužili da budete pomenuti, nego zbog toga što je za nas personifikacija vlasti u Srbiji DS i Boris Tadić. Vi ste njihovi pomagači, a onda ste od jednom iz pozicije pomagača kojima je trokirao motor rešili da dodate ubrzanje i napravili ste, to je suština ove priče danas, jedan zakon koji ima svoju političku prirodu, prirodu političke kampanje, a nema nikakvu suštinsku sadržinu.

Onda ste vi počeli građanima da pričate o tome i ovde u parlamentu kako ste vi za decentralizaciju kao fol, a drugi nisu. To je suština cele priče. Pa, ne možete da istrpite argumente diskusije koju čujete. Trpite malo. Kad se smislili da budete takvi heroji, da sebe proglasite carevima decentralizacije nizašta na ovakvu glupost koju ste podneli, a koju ovi moraju zbog vaših ucena da podrže, koji su glavni krivci za sve ovo, niste čak ni vi, vi imate svoje potrebe a oni imaju svoje hirove, to je velika razlika, onda izvolite, istrpite sve.

Kad ste me pitali, odgovoriću.
Što se tiče regionalizacije, princip regionalizacije je bio zanimljiv 90-tih godina, dok je još nije došlo do ove propasti državne u koju nas je uvukla pre svega DS poslednjih godina i dok se nije dogodilo samo proglašenje tzv. nezavisnog Kosova i dok nisu određene države priznale to tzv. nezavisno Kosovo. Od tada, naravno, da dolazi do potpuno drugačije situacije.
Ustav iz 2006. godine plod je kompromisa i na osnovu tog kompromisa, koji je veliki državni kompromis, koji je bio pozitivna mera, nastalo je ovo što imamo danas. Mi ne možemo da se zalažemo za nešto, za razliku od vas, što je protivno Ustavu Republike Srbije. To je osnova svega.
Drugo, veliko je pitanje u ovim novim okolnostima koliko model regionalizacije za koji smo se nekada zalagali može da popravi ono što je već davno pokvareno.
Što se tiče decentralizacije, to sa tim nema nikakve veze, to vrlo dobro znate. Decentralizacija je prenos nadležnosti sa Republike na lokalnu samoupravu. Moram da vas učim tome, jer očigledno to ne znate, a ne znate zbog toga što ne biste podneli ovo što danas imamo u Narodnoj skupštini da išta o tome znate. U tome jeste čitav štos.
Govorite o transferu sredstava, govorite o tome da ćete povećati stopu učešća opština i gradova u porezu na plate. O tome govorite. O kojim crnim platama govorite? Koja je to predvidiva stopa prihoda koju će opštine da ubiraju od toga i gde su njihove obaveze naspram toga gde ćete vi one poreske obveznike odnosno korisnike namenskih sredstava na koje imate obavezu, gde ćete sa njima i šta će sa njima biti? Da li će Boško Nikčić da im da ono što im nedostaje? Kako ćete tu rupu da popunite?

Hvala.
Bilo je reči o tome da su neki predsednici poslaničkih grupa, a to verovatno ja, jel tako, su rekli da su deklarativno za decentralizaciju ali da dokaza za to nema ukoliko nemaju neki kvalitetan predlog, valjda nalik onome koji je predlagač nama danas dostavio.
S tim u vezi reći ću vam sledeće, a što možda niste znali. Naime, poslanička grupa DSS je još juče podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, kao jedini direktni i mogući odgovor na vaš predlog zakona. Predlog je da se doda novi član 27j. koji glasi: "Zakonom o budžetu mogu se usklađivati i ostvarivati samo oni prihodi, primanja odnosno rashodi i izdaci čija je namena prethodno utvrđena posebnim zakonom.". Ako niste razumeli šta smo hteli da vam kažemo, to je upravo ono što ste vi malo čas govorili.
Ne mogu da tvrdim da ste vi lično odgovorni zato što nisu sredstva transferisana tri godine opštinama, ali ste bili, kao što ste i sami rekli, član te vlade. Znači, ta odgovornost tu postoji. Ne možete se zaklanjati iza toga i to je prosta stvar. Najmanje što možemo to je da insistiramo da se Ustav i zakon poštuje.
Druga stvar za koju smo prozvani direktno to je da ako jesmo za decentralizaciju, da je najbolji način da to dokažemo ako glasamo za vaš predlog zakona. I to bi bilo u redu kad bi vaš predlog zakona bio super, ali nije. Valjda mi imamo pravo, kao narodni predstavnici, da vam kažemo da ste pogrešili u vašem predlogu zakona i da način na koji ste to izneli što ste izneli nije dobar.
Ako me konkretno pitate da li mi se sviđa ideja da porez na zarade bude uvećan u delu koji pripada opštinama i gradovima – da. Da li mi se sviđa ideja da opštine imaju više sredstava – da. Da li je to dovoljan razlog da glasam za vaš zakon – ne. Zato što taj zakon koji ste vi predložili nije zaštićen drugim merama u sistemu i drugim pratećim zakonima koji su neophodni da bi ta stvar funkcionisala. To je problem. A imam puno razloga kao predstavnik opozicione stranke da vam ne verujem da je ovaj projekat održiv. To ćemo i dokazivati u raspravi. Hvala.

Pa da, mislim da pogrešno vodite ovu sednicu. Ja ću vas upozoriti i zamoliti da to ubuduće ne radite, ceneći pre svega i vaše iskustvo do sada i vašu dobru nameru u koju ne sumnjam.
Naime, prepodnevni deo sednice i jedan deo oko podneva protekao je u jednom vrlo čudnom nahođenju potpredsednice Skupštine, gospođe Čomić, u pogledu prava na repliku. Taj trend se održao i kasnije i to je jedno mnogo šire pravo, nego što je bilo ranije dato i potpuno odudara od onoga što smo navikli u Skupštini Srbije. međutim, utoliko je manje bilo i isticanja povreda Poslovnika, što je logično. Meni nije zaista stalo da branim bilo koga iz neke druge poslaničke grupe, pogotovo ne nekoga ko pripada političkoj stranci koja je dijametralno suprotna političkim stavovima DSS.
Malopređašnji govornik koji se javio za reč, insistirao je da obrazloži povredu člana 27. Minimum koji ste imali kao obavezu da uradite jeste da ga pustite da završi sa obrazloženjem. Najlepše vas molim, ako Gordana Čomić to radi i seče ljude pre isteka ukupnog vremena, dok se ne donese zaključak o vrednosti onoga što je neko rekao, nemojte to i vi činiti.

Hvala. Prava sreća i zadovoljstvo se moglo čuti u prethodnu diskusiju poslanika DS Ljiljane Vučić. Zašto počinjem od toga? Na kraj pameti mi to nije palo, dok nisam naravno čuo njeno izlaganje. Znam da njeno izlaganje ne znači da će DS biti protiv predloga koji je danas na dnevnom redu. Znam i najavljeno je sad smo čuli da su podneti određeni amandmani i treba da pomognu kako smo čuli malo čas da ovaj predlog bude prihvatljiviji. Iz toga proističe da jasno priznao prethodni govornik i neko ko predvodi grupu ZES da se ovde radi o jednom političkom kompromisu. Zbog čega mi imamo političke kompromise u ovakvim stvarima? Zbog toga što nemamo konsenzus i uopšte ushićenje donošenja ovakvog propisa. Mi smo od predstavnika predlagača i pojedinih članova te grupe URS ovde u Skupštini Srbije čuli jednu neverovatnu tezu da ko nije za ovaj zakon, da je protiv decentralizacije, da ko ne podržava konkretna rešenja koja su ovde data da je taj licemeran ako tvrdi da je za decentralizaciju u ovoj državi.
Naravno, takva teza je politički nekorektna. To bi praktično značilo da svako ko ima neki predlog ovde ga iznese i koji deklarativno ide za nekim ciljem, da svi koji su protiv takvog konkretnog predloga su svi automatski protiv tog cilja. To nije tačno. Znači, to je jedna potpuno naopaka teza. Moram da vam kažem odmah u startu zašto bi mi rado bili, šta lepo zvuči u ovom predlogu, možda ćete biti i pleonazam što ću ja reći, a onda moram da kažem i zbog čega bismo bili protiv toga da glasamo za ovaj zakon. Dakle, šta je to lepo, šta tu lepo zvuči?
Naravno da lepo zvuči da postoji neki prihod koje će opštine po određenom utvrđenom mehanizmu i gradovi ubirati kao što je ovaj rečen u ovom zakonu kada je reč o porezu na zarade, koji će biti u većem iznosu nego do sada, koji će se spustiti iz centralne kase u opštine tako što će opštine dobiti taj prihod po tom vrlo prostom i jednostavnom kriterijumu koji isključuje partijsku ili centralističko partijsku distribuciju po nahođenju. Dakle, tu nema nikakvih nahođenja. Ako neko dobije 80% poreza na zaradu po glavi stanovnika koji prebira na teritoriji tog grada i opštine, to je jedini kriterijum. Niko ne može reći - dobićete manje ili više zato što je to nečije nahođenje. Da li je to lepa ideja, da li to lepo zvuči? Da, zaista. Znači, protiv toga ne može niko razuman imati nešto protiv, znači, nije to poenta priče. Da li imamo nešto protiv toga da se transferišu sredstva, kao nenamenska? Po ključu koji je zakonom utvrđen pa čak možda i po ovom modelu koji je ovde predložen gradovima i opštinama zbog potrebe da gradovi i opštine mogu neometano da obavljaju svoje poslove bilo izvorne bilo poverene, ne. Sama ta ideja nije problematična. Ona je korisna. Pa šta je onda ovde problem, zbog čega poslanička grupa DSS ne želi da glasa za ovakav predlog zakona? Zbog toga što takve lepe ideje moraju da se nađu u predlogu zakona, ne jednog nego u sistemskom napadu na ovu Skupštinu, da se tako izrazim, predlozima zakona koji čine ukupan sistemski paket, koji moraju da omoguće pre svega fiskalu državnoj kasi, da opstane neokrnjena, da bi mogla da izmiri obaveze prema budžetskim korisnicima.
Da li treba da objašnjavam kolegama poslanicima možda zbog građana koji gledaju prenos šta su sve budžetski korisnici? Budžetski korisnici su između ostalog i ona lica koja gase požar kada se negde upali, vatrogasci. To su policajci, to je hitna pomoć, to su ljudi u bolnicama, državnim institucijama, vojsci, učitelje odnosno nastavnici u srednjim školama, namerno to pominjem, pa i učitelji u osnovnim školama, to su određena lica, penzioneri ljudi koji su zaslužili da rade, svojim radnim vekom i svojim poslom su zaslužili određena primanja do svoje smrti na osnovu osiguranja i to se takođe nadoknađuje iz budžetske kase, jer je kod nas sve naopako postavljeno.
Dakle, ako mi napravimo sistem u kome ćemo olako reći ili jednostavno reći jednim zakonskim propisom da nešto od sredstava iz budžeta prestaje da služi određenoj nameni prelazi u drugu namenu, onda moramo dati odgovor na pitanje kako će onda taj deficit, ovde se ne, definitivno radi o deficitu biti kasnije nadoknađen. Mi smo u uvodnom izlaganju predlagača čuli nešto o toj maštovitosti o tome kako se to rešava. Čuli smo čak i ideju da bi lokalne samouprave opštini, gradovi mogli da bi trebalo svoje lokalne puteve da rešavaju sami, da treba centralna kasa da prestane da stara o tome i da bi način finansiranja lokalne samouprave trebalo urediti tako da gradovi i opštine budu moćni da to učine. Danas se s tim slažem, to je u redu, problem je u tome što konkretnim predlog zakona bez obzira na pojedine delove vašeg obrazloženja koji bih rado potpisao i to da kažem 80-90% onoga što ste vi rekli. Zapravo to nekorespondira sa ovim što ste predložili, to je suština priče. Hajde da budemo tu vrlo pošteni i da to priznamo. Vi imate određenu potrebu o tome se i ranije govorilo, doduše, dosta histerično uz replike i tu nemamo prilike da obrazlažemo suštinu onoga o čemu govorimo. Dakle, vi pokušavate da donesete propis koji vama ide u određenu političku korist, inkasirate sebi oreo decentralizatora kako to neko reče iz naše poslaničke grupe, ubeđujući sve okolo da je suština decentralizacije u fiskalnoj decentralizaciji. Dajte pare, odlično i kada skupljate peticiju, potpise za peticiju i svakog kog pitate – hoćete pare, ovi će svi reći hoćemo.
Problem je samo u tome što vi ste sada u nekom kako bi se to reklo "limbu" u nekom međustanju, niti stativni učesnik kao stranka bez obzira što formalno imate ministra na vlasti niti ste od ove vlasti tj. od DS dobili određenu satisfakciju za vaš položaj došlo je do svega onoga do čega je došlo, što javnost zna i vi sada imate potrebu da se na neki način izvučete iz te priče i date sebi novu startnu osnovu. To su lepe teme, znate, zadate sebi lepu temu, napišete školski rad i kažete – okej, mi ćemo sada da se predstavimo građanima kao veliki decentralizatori, ljudi koji žele da pomognu lokalnoj samoupravi. Izvinite, molim vas, ono što je skoro uvredljivo u toj priči, to je da ispadne iz toga da niko drugi u ovoj državi, niko, ni jedna druga politička stranka o tom problemu ne misli, što je vanredno neverovatno sa vaše strane. Na početku sam vam rekao jesu to lepe ideje, hajde šta ćemo da radimo sa ovim, kada vi napravite taj otklon iz centralne kase tih dodatnih 40% poreza na zarade.
Vratimo se na naš primer Zaječara, kada Zaječar privredi taj novac, pa mislite li vi da će Boško Ničić da se bavi time ko je na koji način i kako uskraćen od budžetskih korisnika za taj isti iznos sredstava koji je povučen iz centralne kase? Neće. Čoveku to na pamet ne pada. On je paradigma te priče, znači nikome ne pada na pamet.
Neće pasti na pamet ni predsedniku opštine koji iz DSS, ko će da ga natera na to? Evo, da budemo pošteni da kažemo da je to u prirodi ljudi koji vode lokalnu samoupravu. Uopšte nije važno. To neće moći, to tako ne funkcioniše. Šta još ne valja u tom obećanju, to lepo zvuči a šta tu nije zapravo korektno do kraja izvedeno? Ako istina da je ovo neki herojski pomak, da je ovo korak napred u decentralizaciji, pa budimo spremni da prihvatimo jednu prostu činjenicu a to je da je decentralizacija došla realno do one mere do koje je to pozitivno zakonodavstvo Srbije i materijalni propisi koji su do sada omogućili sam Ustav.
Ustav ne postavlja ograničenja, ali naši zakoni su doneti do mere do koje su doneti, dalje nisu išli. Mi nemamo ni jednu novu nadležnost opština. Sami ste priznali kao predlagač da je i transfer sredstava zamišljen i da je ova nova ideja o jednom novom izvodnom prihodu zamišljena da bi opštine mogle one svoje nadležnosti koje već imaju da lakše izvedu i sprovedu u život.
Vi nemate tu priču o decentralizaciji. Vi imate jednu interesantnu ideju o fiskalnoj dekoncentraciji koja je vrlo zanimljiva i zaslužuje pažnju i bila bi zanimljiva za javnu raspravu i bila bi zanimljiva za podršku do one more koju sam vam dao u ovom izlaganju, ali ne za usvajanje u ovom obliku u Narodnoj skupštini.
To što DS mora to da uradi pod pritiskom koji trpi, pa će tu da podnosi neke amandmane, vadi kestenje iz vatre, to je druga stvar. Nemojte nas poistovećivati sa njima. Mi imamo pravo da vam kažemo šta mislimo, jer ne delimo odgovornost za ovo što vi sada činite. Šta je suština priče? U vašim izlaganjima je bilo danas tokom replika i stavova tipa - vi niste ništa ponudili. Čekajte, izvinite, ovde se raspravlja o vašem predlogu. Nismo mi, istini za volju, izneli neki predlog, ali odgovornost vladajućih stranaka koje čine većinu u ovoj skupštini jeste da idu agresivno sa novim predlozima.
Istina jeste, da u vreme kada je Mlađan Dinkić bio ministar finansija, da on nije ostavio nikakav deficit u budžetu ili suficit. Ali, izvinite molim vas, to je bila jedna Vlada u kojoj se dogovaralo o tome, to je bila jedna Vlada u kojoj je moglo da se dogodi tako nešto, zato što je postojao organizovan sistem.
Šta to dokazuje? To dokazuje da niko od nas kao pojedinac sam za sebe ne radi ceo posao, nego se radi na drugačiji način. Ako ovde u ovoj današnjoj Vladi ne postoje uslovi za takvu vrstu sinhronog rada, a očigledno da ne postoje, jer ne postoji ni ekonomska politika u državi, to ne znači da ćemo mi sad moći tako lako da pristanemo na međusobno prepucavanje i ispoljavanje potrebe da se iznose neki programi i kampanje i da se oni realizuju kroz određene odluke ili zakone o Narodnoj skupštini. Mi na to ne pristajemo, vi to slobodno činite, ali to ne znači da je to dobro. Šta ćemo reći građanima Srbije? Da li je DSS protiv toga da dobije novac? Naravno da nismo. Dobićete ga vi građani u lokalnim sredinama u onoj meri u kojoj ovaj zakon koji će većina u skupštini usvojiti, to omogućava. Da li će to biti više ili manje od onoga što ste imali do sada, to ćete tek da vidite.
Šta je istina? Nije istina da je finansijska decentralizacija u tome da se doznačuju sredstva, pa makar to bilo po jednostavnom ključu koji ne trpi tako lako politički pritisak, kao što je ovaj porez na zarade. Tačno je to, što smo malopre čuli od predstavnika DS, da se prava decentralizacija finansijska događa u onom momentu kada opština i grad budu u stanju da propišu svoje poreze i takse, a moći će onda, za one delatnosti i one poslove koji budu bili povereni u nadležnosti. I stvarno treba konačno da razlikujemo dekoncentraciju i decentralizaciju države, to su dve različite stvari.
Dakle, da rezimiramo i da završimo - nemamo mi ništa protiv decentralizacije. Naprotiv, sve smo za i ne samo deklaratorno, nego čim budemo bili u prilici sami ili verovatnije, sa nekom drugom političkom strankom da utičemo na realnu vlast u ovoj državi, preko izvršne vlasti pre svega i većinom u ovoj skupštini, to ćemo pokazati na delu, tako što ćemo sistematično odvajati nadležnosti koje treba i moraju lokalne samouprave da uvećaju na konto svojih potreba.
To će sigurno pratiti istovremeno i simultano finansijska decentralizacija i u izvesnoj meri dekoncentracija, ali ovo što vi predlažete to je neizvodljivo, na to vam je već ukazano. Kako će se iz tog izlaziti vremenom, iz ovoga što će se zapetljati ovim zakonom, to ćemo tek da vidimo. O tom potom, ali to je razlog zbog čega mi nemamo poverenja i nećemo da glasamo za ovo, zato što verujemo da jedno parcijalno rešenje, koje bombastično zvuči, ne proizvodi realan efekat u stvarnosti koji bi doveo do zaista realnog poboljšanja i realnih efekata za pojedine stanovnike.
Ideja o tome da se na jedan nepristrasan način transferišu sredstva putem povećanja poreza na zarade, zavisno od prebivališta tih ljudi, dovodi do nove neravnopravnosti za koju niste pronašli rešenje da otklonite. To nije stimulativna mera razvoja opština. Kako će u opštini, gde ima vrlo malo zaposlenih, vrlo malo stanovnika i gde su veoma niske plate, taj isti procenat od poreza na zarade doprineti razvoju te opštine?
Ljudi moji, nemojte da se ljutite, ali to je besmislica. Da ste vi hteli da napravite prave mere koje se tiču finansijske dekoncentracije i decentralizacije, o tome je moglo da se priča. Vi da imate dobre saradnike u Vladi, kao što nemate, kao što ni vi njima niste dobar saradnik bili, mogli ste tu priču da razvijete do kraja. Ovako na pola, to je marketinški trik. Izvinite, molim vas, ni jedan marketinški trik nije lako pisati, ne možemo. Pa, nek neko i ne razume ovo što smo rekli, ali na žalost, kao što to uvek biva kod ovakvih stvari, shvatiće kad bude kasno, kad sve ovo bude prošlo.

 Ono što mislite da Republika ne može da učini zato što se to dokazalo u ove tri godine, gospodine Dinkiću, ne možete napraviti kompenzaciju time što ćete to prebaciti u lokalnu samoupravu, odnosno možete, ali pod uslovom da se zna šta je prebačeno od tih poslova. Dakle, jedno je pitanje da li lokalna samouprava može da izdrži svoje sadašnje nadležnosti sa novcem kojim se transferiše ili koji će da privrede, a drugo je pitanje nadležnosti, drugo je pitanje obaveza i ko će te obaveze da izvrši i za koji novac. To je pitanje na koje ne dajete odgovor uopšte. Ni sada, u ovom obrazlaganju maločas, nismo konkretno čuli, a vrlo dobro znate šta smo vas pitali.
Što se tiče zamerke prve na koju ste se osvrnuli, a to je da ne postoji celovit predlog, da, podneli ste pet zakona, problem je u tome što ni tih pet zakona ne daje odgovor na određena pitanja. Znate da, primera radi, ako neko ubira određeni prihod pa želite da to stvarno bude prihod lokalne samouprave od ovih zarada, da bi priča bila kompletna, da se laički izrazim, neophodno je da taj isti nivo lokalne vlasti ili lokalne samouprave, bolje rečeno, prati i ostvarenje i realizaciju tog prihoda. To znači da mu je potrebna inspekcija. Oni tu inspekciju nemaju. Nemamo taj predlog.
Takođe nemamo predlog šta se dešava sa onim korisnicima koji će sigurno u slučaju povećanja deficita koji se realno ne može pokriti iz realnih izvora u narednom periodu, koji će patiti zbog toga. Hoćete da kažete – baš me briga šta će Republika raditi sa svojim obavezama u odnosu na budžetske korisnike koji po sadašnjim zakonima spadaju u obavezu Republike, važno je da ovaj posao završimo zato što je to politički korisno. To nije moguće jer ti korisnici žive kao građani, rođaci i prijatelji tih istih ljudi na teritorijama tih istih opština o kojima govorite. Pa, nisu jedni na Marsu a drugi na Veneri. To su naši građani.

Vi ste povredili Poslovnik, član 27, i to unakrsno na više načina. Prvo, govorim vam to hiljadu puta, odakle vam ideja da vi polemišete sa narodnim poslanicima, oni ne smeju da dobacuju iz klupe, to je tačno, i možete da ih za to upozorite, ali niste dužni da prevodite šta ko govori iz klupa na sav glas, na mikrofon, da čuju predstavnici medija. To nije vaša obaveza, nigde to ne piše u članu 27.
Druga stvar, ako je tačno sve što kažete, kao što ste maločas rekli, odgovarajući i vodeći sednicu na način kako vi to vidite, navodno poštujući član 27, pa kada ste rekli gospodinu Jovanoviću maločas u odgovoru, polemišući i sa drugim narodnim poslanicima, pa ste rekli – evo, poslanici tvrde da nisu dobili mišljenje.
Gospođo Čomić, vi ste narodni poslanik. Imam samo jedno pitanje za vas – da li ste vi dobili mišljenje? Mi smo ovde bili u obavezi da sednemo zajedno s vama na ovu sednicu, bili smo u obavezi da dođemo, da učestvujemo u radu, kao što to Poslovnik kaže.
Ako vi lično niste dobili materijal sa tim mišljenjem u ruke u momentu kada ste ušli u salu ili pre ulaska u salu, kako onda očekujete da je neko drugi dobio, a vi niste dobili? Ili ćete mi reći da jeste dobili? Da li imate to u vašem materijalu i da li ste to lepo pročitali pre nego što ste seli na vaše mesto? Nemojte, molim vas.

Član 107. Kada govorimo o vređanju dostojanstva Narodne skupštine, a upućujemo na povredu Poslovnika, postoje samo dve mogućnosti ili smatramo da je neko drugi od prisutnih mimo predsedavajućeg povredio dostojanstvo Narodne skupštine i narodnih poslanika, na šta ste vi bili u obavezi…

Dva člana ste povredili, član 27. i član 107.
Član 27. ste povredili kada je reč o načinu vođenja sednice, što ću u dva minuta obrazložiti, a član 107. zbog toga što vređate mene kao narodnog poslanika svojim odnosom prema meni u načinu na koji komunicirate sa mnom. To je direktna povreda člana 107. s vaše strane, koja se oličava u tome da sebi uzimate više prava nego što vam po Poslovniku pripada, da prekidate govornika koji nije završio rečenicu da bi došao do poente i obrazloženja povrede Poslovnika kako biste vi zaključili da poslanik zloupotrebljava svoje pravo.
Da biste znali da li poslanik zloupotrebljava svoje pravo, morate sa saslušate poslanika. Vi me vređate kad to radite. Vi to radite pred milionskim auditorijumom. Vi vređate narodnog poslanika koji je izabran jednako kao i vi. Vi to činite na takav način koji je sračunat da naruši dostojanstvo ovog Doma, moje lično i onih građana koji su me birali.
To vi radite namerno i to radite iz zle namere, jer ne mogu da verujem da to činite iz gluposti. U to ne verujem, ne verujem da ste glupi. Ako to ne činite iz zle namere, onda činite, Boga mi, iz ovog drugog, a to bi me zaprepastilo.

Naravno, o ovom amandmanu koji je pozitivna stvar.
Na kraju krajeva, ovde se postavlja pitanje opredeljenja vladajuće većine, odnosno predlagača ovog zakona. To opredeljenje je krajnje neuhvatljivo od samog početka, to je suština priče. Tu se ne može zapravo znati šta predlagač hoće i predlagač meandrira kako rasprava teče.
S jedne strane, to je zanimljivo i zabavno i odgovaralo bi duhu parlamentarne demokratije kada bi argumenti koji se iznesu u diskusiji mogli da doprinesu kristalnijim, boljim rešenjima Predloga zakona.
Ovde se, međutim, radi o nečemu sasvim drugom. Predlagač od same inicijative za donošenje izmena i dopuna zakona do dana današnjeg meandrira ne zbog demokratskog dijaloga, nego zbog pritiska koji se vrši na predlagača, počev od EU do pojedinih krugova u samoj zemlji.
Dakle, ovde se ne radi toliko o nekom konceptu, koliko se radi o spasavanju glave pred pritiskom koji nailazi. Tako ovaj zakon sadrži neverovatna čudna rešenja. Počev od onog rešenja koje govori o tzv. ukidanju blanko ostavki zakonom, koje su stipulisane Ustavom, a mi vrlo dobro znamo šta znače blanko ostavke, jer je to već narodni termin, da ne bi objašnjavali o čemu je tu reč, koje je apsolutno nemoguće, gde predlagač zakona pokušava da nas ubedi kako je to sve u skladu sa Ustavom i sve je divno, pozivajući se još na nekakve odluke Ustavnog suda koje se toga uopšte i ne tiču.
Da bi sada, kada je reč o ovoj jednoj jedinoj promeni u zakonu koja je u samom startu bila čista ideja i protiv koje DSS nije imala ništa kada je reč o zaštiti manjeg zastupljenog pola, došlo do takvog skandala i cirkusa u proteklih deset dana otkako je ovaj zakon ovde u proceduri, da je to neverovatno.
Tom cirkusu nije doprinela Aleksandra Jerkov i gospođa Papuga koje su podnele ovaj amandman, koji je, opet ponavljam pozitivan. Znači, tom amandmanu ništa ne fali, on je dobar amandman. Problem je u tome što je taj amandman prirodna posledica neukosti ljudi koji su se okupili na strani predlagača i koji ne znaju da napišu zakon. To ću vam vrlo objasniti na prost način.
Naime, koleginice koje su podnele ovaj amandman su imale čistu želju s kojom se moja poslanička grupa apsolutno slaže, da bude najmanje jedna trećina manjinskog pola u skupštinskoj sali kada se mandati dodele. Znači, da tu budemo načisto. Međutim, problem je nešto drugo, što kada postoji dezorganizacija na strani predlagača, onda se niti čita važeći propis niti se valjano pišu izmene i dopune tog propisa.
Ovde se brkaju pojmovi jedna trećina, 30%, pošto svako ko je učio osnovnu školu i matematiku tamo zna da je 30% manje od jedne trećine. Jedna trećina je 33,3%, a 30% je manje od jedne trećine. Zaštitna mera u ovoj skupštini može biti ili 30%, ili jedna trećina, ili dve petine, ili šta god hoćete možete da se opredelite, ali ne može biti i jedno i drugo. Ne može biti 30% i jedna trećina.
Ne možete reći da je minimalna zaštitna mera 30% na listi, pazite na listi, a da onda insistirate da u parlamentu imate trećinu. Kako možemo štititi jednu trećinu u parlamentu, a ne štitimo jednu trećinu na listi? Niko nije predložio nikakvu izmenu ovog zakona koji bi zaštitio jednu trećinu na listi. Onda, koleginice podnesu amandman, koji zapravo znači zaštitu jedne trećine na listi kroz obavezu da svaki treći kandidat mora biti predstavnik manje zastupljenog pola, ali onda svejedno u odredbi tog istog člana ostaje brojka od 30% na listi.
Vi imate neverovatnu stvar, smešnu stvar u zakonu, da ćete imati maltene u jednoj istoj rečenici dva različita kriterijuma, da se čovek počeše po glavi, nasmeje ili ne znam šta uradi sa tim papirom ili zakona koji vi budete usvojili.
Vi tehnički nemate amandman, na današnji dan kada imamo raspravu u pojedinostima vi nemate amandman koji bi ovu glupost popravio. Vi tu glupost možete popraviti samo tehničkim izmenama nakon glasanja, provući ih kroz to ako se svi slože. Znate, to prosto ne ide tako.
Ovo je najbolji dokaz da nemate pojma šta pišete, niti znate šta hoćete. To optuživanje drugih da nisu spremni na standarde, to je jedna jalova i puka priča vaša, koja je stara koliko vam je i politička stranka stara i to je način diskvalifikacije protivnika.
To što se neko ne može založiti za kršenje sopstvenog Ustava i donošenje odredbi o tzv. ukidanju blanko ostavki zakonom i gaženju odredbe člana 102. Ustava, to što neko ne može da se založi za to da manir rada ove skupštine bude posledica pritisaka koje trpimo, a na koje smo sami podmetnuli glavu na panj, svojim naopakim ponašanjem i nepoštovanjem tog istog Ustava i odredbe člana 102. u parlamentu, to što neko to misli i s pravom to misli, ne daje vam za pravo da tog nekog diskvalifikujete da je neko ko se protivi normalnim, rezonskim i zdravim standardima koje demokratski svet poznaje.
Niste vi ni rodonačelnik demokratije, niste vi ni glavni čuvar demokratije, niti ste vi čuvar tih principa. Ako iko gazi te principe u ovoj državi, naročito u ove poslednje tri godine na sve strane i na sve moguće načine, to ste upravo vi. To upravo vi činite.
Kako možete biti zaštitnici velikih demokratskih principa kada se zalažete ovom istom izmenom zakona za kršenje sopstvenog Ustava sopstvene države? To je potpuno nemoguće. To je jedna nemoguća pozicija u koju vi sebe dovodite.
Onda, pod firmom zaštite manje zastupljenog pola, nudite nam rešenja koja su surogatna i katastrofalna i koja će se, nažalost, sutradan pojaviti u "Službenom glasniku RS", koji će ovde, po firmama, državnim institucijama i u prodavnicama "Službenog glasnika" biti prodavane i distribuirane, da bi narod koji je nešto pismen pravno mogao da čita gluposti koje ste vi usvojili.
Znate, to nije način da se ovde radi. Od početka ovo nije dobro. Nije način na koji se govori o ovom zakonu i nije dobar način na koji ste ovo predložili i nije dobro ono što ste predložili. To je ovde veliki problem s vama.
Vi ćete sigurno u septembru ili oktobru ići ponovno na izmene i dopune ovog zakona, jer ste se u jednoj čistoj stvari, a to je poštovanje redosleda na listi, zbunili, napravili jedan cirkus iz koga nećete moći da izađete jer imate problema sa sopstvenim koalicionim partnerima. Ne znate kako će rešenje biti primenjeno kada je reč o koalicionim sporazumima.
U članu 15. ste diskvalifikovali sopstveni napisani član 15. kroz prihvatanje amandmana Branka Ružića, koji je čovek hteo da zaštiti one ljude na listi koji su postali članovi Vlade, pa kada prestanu da budu članovi Vlade, da se vrate u parlament. To je bilo bitno.
A to što je iz svog amandmana na član 15. izbacio mogućnost, pročitajte dobro šta ste dobili i šta ste prihvatili, što je izbacio obavezu da, ukoliko mandat prestane pripadniku manjinskog pola, taj pripadnik manjinskog pola bude zamenjen prvim sledećim na listi koji je pripadnik manjinskog pola, to nema veze.
Branko Ružić je praktično svojim amandmanom diskvalifikovao zaštitu manje zastupljenog pola u naknadnom izvlačenju i vi ste to ladno prihvatili. Ladno ste prihvatili to i glasaćete za to u danu za glasanje.
Ovde piše, na ovom papiru lepo piše – amandman se prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju, amandman glasi kako glasi, prvi stav šta se dešava kad mu istekne mandat pre vremena na koji je izabran poslanik, drugi stav sa tri pod tačke govori o tome kako da zaštitimo ministre i članove Vlade koji su prestali da budu članovi Vlade, a voleli bi da budu dalje poslanici. Tu je tačka.
Govori se o tome šta će se dalje desiti sa stavom 3. i 4, da oni postaju 4. i 5. itd. Gde je tu odredba o tome da se, ukoliko prestane mandat poslaniku manje zastupljenog pola, mora obavezno zameniti prvim sledećim na listi manje zastupljenog pola? Nema je jer je izbačena. Čim ste prihvatili ovaj amandman, vi ste diskvalifikovali tu normu. Jeste vi svesni šta radite? Vi nemate pojma šta radite!
Ovo je ogromna sramota i veliki skandal za državu što ovde činite, počev od kršenja Ustava, do ovih brljotina koje radite, a to ćete morati da objasnite građanima. Nešto se čudite ovome što pričam. Ako niste razumeli, uzmite stenogram i pažljivo pročitajte. Uporedite ovo što govorim s onim što imate ispred sebe na papiru, pa ćete videti. Znači, to je činjenica s kojom se mi suočavamo, ne znam kada ćete imati dan za glasanje, sutra, izvolte, svaka čast.
Sad ću da objasnim, da bi se jednom znalo, da uđe u stenogram i da oni koji gledaju prenos znaju šta je stav DSS. Jeste, ovo je dobar amandman, mi bismo ga rado podržali i mi ga i ovako eks katedra podržavamo. Znači, javno ćemo ga podržati kad je reč o njegovoj intenciji, ali izvolte vi izglasajte. Zato što mi sutra ne možemo biti na glasanju, da svojim prisustvom i karticama u trenutku glasanja za ovaj zakon damo kvorum onima koji će, bez obzira na sve i na ovaj amandman, izglasati zakon koji krši Ustav. To ne možemo da uradimo.
Ne možemo svaki čas da vraćamo i stavljamo karticu zbog jednog dobrog amandmana. Ne, izvolte, vi to uradite. Vi to uradite jer ste zaslužili da to uradite i jer ste u obavezi da to uradite, a nemojte prozivati opoziciju, ako je amandman sjajan, pa, izvolte, glasajte za njega. Ne, glasajte vi, ako ste uvereni da je sjajan.

Ovo što je prethodnik govorio najrečitije govori o potpunoj konfuziji koja se ovim zakonom uvodi u izborna pravila Srbije.
Naime, kada se nešto radi pod pritiskom, pod strahovitom presijom da se neko umilostivi, a ne zato što smo došli do nekih dobrih rešenja za naše prilike, onda ovako nešto i dobijemo. Pazite koje su tu sve nepomirljive stvari.
Mi imamo izborni zakon u kome se poslanici biraju sa jedne liste, 250 imena za celu Srbiju. Ta lista je zatvorena za građane, građani ne mogu da odaberu poslanike koje žele nego po redosledu koji stranke daju. Kada je tako, onda je logično da se taj redosled poštuje, to je stav DSS. To što se to nekom ne sviđa, ti kojima se to ne sviđa javno i jasno su izneli.
Šta nas zanima ko se kako dogovorio u koalicionim sporazumima na izbornoj listi, to je problem te izborne liste i građana koji glasaju za tu izbornu listu, izvinite molim vas. Opet, s druge strane, ako bi imali potpuno otvoreni sistem, koliko god se trudili da stavimo zaštitu manje zastupljenog pola na tim listama, toliko će građani biti u moći da biraju pojedine predstavnike sa te liste, pa će se tada desiti da onaj drugi princip nemamo zaštićen. Može lako da se dogodi da imamo mnogo ispod 30%, a kamoli jednu trećinu pripadnika manje zastupljenog pola u parlamentu.
Dakle, obrni-okreni leka nema, a mi ulazimo u jalovu raspravu i sukobljavamo dva ili tri principa zbog toga što smo doživeli i dočekali da nas neko iz Brisela tera da menjamo izborni zakon zbog naših međusobica, zađevica i potrebe da blamiramo sopstveni parlament, ne samo pred građanima Srbije nego i pred građanima evropske javnosti i Evropske komisije koja sedi u Beogradu.
Tri godine mi ovde nismo u stanju da napravimo konsenzus oko sprovođenja Ustava RS, člana 102. Pravljenjem cirkusa od te teme u Narodnoj skupštini doživeli smo da nas proganjaju da te odredbe menjamo ne na ovaj način, nego da traže od nas promene odredbe člana 102. Ustava, a onda se neko ovde pametan našao da menja zakon suprotno Ustavu, uz ceo cirkus, prateći folklor koji uz to ide, počevši od ovog pogrešnog načina zaštite manjinskog pola do ove skandaloznije vezane za način realizacije liste i redosleda na listi.
Šta to kog đavola kome smeta? Redosled na listi je nešto što je predočeno građanima. Izvolite građani, glasajte, redosled na listi mora da se poštuje. Imate koalicione sporazume svi koji hoće u koalicije da idu, napravite u tim koalicionim sporazumima redosled kakav hoćete da bude.
Na kraju krajeva, kada se poštuje redosled na listi prilikom dodeljivanja mandata u parlamentu, onda stavite one predstavnike stranke koji mislite da više vredi od onih koji su manje vredni na listi, tako da se ta procedura, ta proporcija zadovolji prilikom predlaganja kandidata. Molim lepo.

Kada građani na izborima glasaju za političke stranke, glasaju za njihove programe. To valjda nije sporno. U našem izbornom zakonodavstvu, građani glasaju za liste političkih partija koje imaju na jednom mestu 250 imena. To je zaista jedna šuma ljudi, jedna šuma imena koja se tamo javljaju i nažalost takav sistem imamo. Individualna prezentacija programa, individualna prezentacija ideja nije ono što je prioritet našeg sistema. To mi imamo.
Onog trenutka kada političke stranke budu dobile mandate na osnovu procenta glasova koje na izborima osvoje, na osnovu svoje snage koju imaju na izborima, one žele da predstave te građane koji su za tu partiju glasali u parlamentu i ti predstavnici te političke partije su u obavezi da poštuju taj program.
U Ustavu jedne od najstarijih članica EU, Portugaliji, piše u članu 161. da je poslanik u obavezi da poštuje one ideje i onaj program one političke stranke za čiji se program u toku izborne kampanje zalagao, a ukoliko to ne učini, prešavši u drugu političku stranku, njemu po sili Ustava prestaje mandat.
To znači da novi standardi o tzv. bespartijskoj demokratskoj državi, koje pokušava nova politička misao EU da nametne novopridošlim članicama EU kao nov neoliberalni koncept, jednostavno je glupost.
To je ideološka glupost jednaka onoj koju smo trpeli u vreme komunizma i socijalizma, kada su tada nama govorili veliki mislioci i pisci o tome kako treba da nam se uređuje život, a praktični političari su brže-bolje rešavali da to prevedu u zakonske forme. To je jedna nemoguća situacija.
Da li mi na nju moramo pristati? Moja teza je da ne moramo. Ne moramo na svaki mig koji nam se da da odgovorimo trzanjem tela i pravljenjem gluposti, glupih figura. Znači, to ne moramo da radimo. Zaista to ne moramo činiti.
Imamo obavezu da s onom organizacijom kojoj želimo da pristupimo, ako je to EU, razgovaramo o problemu i izvedemo stvar na čistac do kraja. Naš sistem je takav da mi moramo da zaštitimo pre svega građanina, jer njemu pripada mandat, ne ni političkoj stranci, ne ni samom poslaniku. To je ono što se ovde ne vidi.
Umesto da razgovaramo o načinu kako da rešimo problem, mi činimo neverovatno čudo, dobijamo stav Venecijanske komisije na osnovu naših gluposti koje radimo u parlamentu već tri godine, na osnovu čega smo uzbunili celu evropsku javnost oko problema trgovine mandatima i pitanja blanko ostavki u srpskom parlamentu, pa kada smo ih već probudili i uzbunili onako kako je nama samo svojstveno, onda dobijamo stav Venecijanske komisije o tome da nam nije dobra odredba člana 102. Ustava. To je njihovo mišljenje, jer oni su tu da pomognu.
Mi onda, poštujući pritisak Brisela, umesto da razgovaramo o tome je li moguće, kako je moguće, po kojem osnovu, na osnovu kog političkog konsenzusa izmeniti pravila člana 102. Ustava, vi onda brže-bolje uradite ono što od vas Venecijanska komisija, kunem vam se i vama i građanima, nek pogledaju na Internetu taj stav Venecijanske komisije, to je na samom kraju tog mišljenja, od nas Venecijanska komisija tražila nije.
Oni od nas nisu tražili da prekršimo sopstveni Ustav, nego čak sasvim suprotno u pogledu ovih blanko ostavki su rekli – ne menjajte ništa u izbornom zakonu, ne pipajte.
Ako želite da poslušate savet Venecijanske komisije, promenite član 102. Ustava, to oni nama predlažu, a izborni zakon ne dirajte. Naime, nemojte da sprovodite član 102. Ustava preko izmene izbornog zakona. Šta vi radite? Vi brže-bolje uvatili, pa izmenili izborni zakon tako da se suprotstavite članu 102. Ustava, praveći se jako pametni, tako što ste hteli da zakonom sprečite primenu odredbe člana 102. Ustava. To nije moguće.
Ne postoji nijedna odluka Ustavnog suda u Srbiji koja vam to omogućava, niti je moguće na taj način to tumačiti, niti vam je Venecijanska komisija ikada tražila da prekršite sopstveni Ustav. To je glavna priča ovde, glavna tema.
Nije nam niko to tražio, a tome čak treba i da se suprotstavimo na valjan način zato što imamo dobre argumente. Vas dobri argumenti države, koja treba da stane na noge tek, politički da razvija svoje institucije, ne interesuju. Toliko za sada.
Kasnije ću, ako budem imao vremena, da se javim oko ove skandaloznosti u članu 15. i ovog amandmana Branka Ružića.

Logično je da ovaj amandman treba prihvatiti da se briše član 15, jer ono što ste vi napisali u članu 15. usvajanjem amandmana Branka Ružića, prihvatanjem amandmana Branka Ružića na član 15. ovog zakona, a koji se tiče člana 92, to je skandalozno, to što je urađeno.    
Šta ste vi uradili? Naime, kada prestane mandat nekom od poslanika, po bilo kom osnovu, član 92. zakona reguliše šta se onda dešava, ko zamenjuje tog poslanika kome je prestao mandat. Njega treba da zameni, po važećem zakonu, dok vi ovo još ne izglasate, onaj kandidat za poslanika na listi političke partije čiji je mandat prestao, a za onoga kome mandat još nije dodeljen. To znači neko sa liste. Ako je u pitanju član DS, odnosno kandidat sa liste DS, neko iz DS treba da zameni poslanika kojem je mandat prestao. To je pisalo do sada.
Poboljšanje teksta, u skladu sa stavom DSS, i naravno našim statutom stranke, koje mi otvoreno zagovaramo, jeste da to bude prvi sledeći na listi.
Problem koji se javlja, vezano za zaštitu manjinskog pola, rešen je bio originalnim predlogom zakona, kakav je predlagač podneo, tako što je rečeno da će zameniti predstavnika manjinskog pola kojem je prestao mandat prvi sledeći kandidat tog istog pola sa liste.
Mi protiv takvog rešenja, kako ste vi predložili, nismo imali ništa. U uvodnom izlaganju, koje sam kao šef grupe imao, reč protiv toga nisam rekao, a onda, kao iz vedrog neba, dolazi genijalan predlog Branka Ružića, da se izbriše taj stav o zaštiti manjinskog pola, kroz amandman koji je ovde prihvaćen, pa umesto da se štiti manjinski pol, štite se članovi Vlade kojima je prestao mandat narodnog poslanika jer su izabrani na funkciju u Vladi.
Pa im je onda prestao mandat u Vladi, iz kojeg god razloga, a onda se ovde kaže da će se tom bivšem članu Vlade vratiti njegov mandat, pod neka tri uslova koji se ovde kumulativno navode - da on to želi, da se obratio izbornoj komisiji, da mu je prestala funkcija člana Vlade i da postoji upražnjeno mesto za njega u tom trenutku.
Čekajte ljudi, da li je ovo normalno? Da li ste vi normalni? Znači, vi ste suspendovali pravo manjinskog pola, koje ste jednom etablirali svojim predlogom, na ovakav način, i to na najgrublji mogući, i to predlogom šefa poslaničke grupe stanke koji ni jednu jedinu ženu u svom poslaničkom klubu nema.
Kako vas bre nije sramota? Pri tom još ovaj predlog i krši Ustav na način na koji sam govorio i na koji su to govorili predstavnici SRS.