…završavam, samo su dve opcije u pitanju.

 Povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine. Dvoumeći se pre toga da li da tražim repliku kao šef poslaničke grupe u odnosu na prethodno izlaganje, međutim, mislim da je povređen član 107. i povređeno je dostojanstvo parlamenta. Kada se izgovara nešto ružno o parlamentu i kolegama nije čak važno ni da li je u pitanju ovaj saziv ili prethodni, tvrdnja da komunikacija između poslaničkih grupa, pogotovu na relaciji vlast – opozicija, što je sasvim normalno u parlamentu, ima elemente korupcije u sebi, jer bez obzira na koji se saziv odnosi, vrlo je ružna stvar.
Ono što pospešuje korupciju u sistemu ili u parlamentu, i završavam izlaganje koje neće biti duže od ovoga, jeste upravo ovo što se dešava u ovom sazivu, ali ne u komunikaciji između poslaničkih grupa, nego omogućavanjem političkih transfera koji se ovde dešavaju i zalaganjem bez ikakvog daljeg pokrića i priče za ukidanje određenog mehanizma zaštite koji u Ustavu postoji i kršenjem samog Ustava kada je reč, recimo, o tim čuvenim ''blanko ostavkama''. Dakle, to je mogući element za razgovor o korupciji, a pominjati korupciju u kontekstu dijaloga radi funkcionisanja parlamenta koji se ostvarivao u jednom periodu u koji, kamo sreće, da se i danas ostvaruje potpuno je naopako i pogrešno. Mislim da takve reči u ovom domu za tu vrstu aktivnosti ne bi smele da se upotrebljavaju.

Evo da se nastavim na moje kolege. Ima tu jedno pitanje interesantno. Taj prigovor  koji ste vi napravili u postupku preispitivanja reizbora sudija, ta međufaza do pravosnažne odluke Visokog saveta sudstva, pazite, ubacili ste tu međufazu. U Ustavu, istini za volju, ne piše da je to zabranjeno. Kako će izgledati postupak do donošenja pravosnažne odluke po razrešenju sudija ili imenovanju sudija, to nije stvar koju Ustav zanima. To je pitanje zakona. S te strane ste u pravu. Kad ste ovo uradili u cilju razrešenja problema sa reizborom sudija koji je iza nas, da imamo problem visokog saveta sudstva, ovo nije prelazna metodologija koju možete rešiti za taj problem.

Tu ste pogrešili. Napravili ste tu grešku. Da ste napravili zakon po kome za sve buduće situacije ili novi sastav Visokog saveta sudstva pro futuro važi pravilo interne igre pred Visokim savetom sudstva da se radi u dva stepena u tzv. dva stepena, a to je jedan stepen, da se donese odluka, pa kandidat izjavi prigovor, pa tek posle toga odluka postane pravosnažna i da se tek onda aktiviraju ustavne odredbe o pravu na ustavnu žalbu, onda biste bili u pravu. Bolje bi bilo da me slušate, a ne da se domunđavate tamo. Onda biste bili u pravu.

Zašto sada niste u pravu? Iz prostog razloga, što ovim prelaznim rešenjem koji pravite, da biste se upleli u postupak izbora sudija, odnosno razrešenja sudija ili ga popravili, prigovorom ga nećete popraviti. Nema načina da to uradite. Ima drugih rešenja koje Društvo sudija traže, a to je da se ceo postupak ponovi, a to je razumno rešenje. Možda vama nije, ali svakom normalnom je razumno.

Drugo rešenje je da se uvede obavezan princip saslušanja kandidata, onda je kod vas uveden kao dobrovoljan princip aspekta kandidata. Ako kandidat hoće da se čuje šta on misli o onom što stoji u papirima, može da traži da se sa njim razgovara. Šta ako ne traži? Nikom ništa. Nije tako. To mora da bude obavezno, znači, mora da postoji poziv. Drugo je ako on neće da se odazove. Nemojte vi njemu inicijativu da stavljamo ili kandidatu inicijativu da stavljate za tako nešto. Inicijativa je na Visokom savetu sudstva, tu ste pogrešili.

Ako mislite da nešto drugo piše od ovog što sam ja rekao, onda ste u problemu i ne znate da pročitate šta ste napisali. Uopšte ceo problem sa vama u komunikaciji ovde je što vi očigledno jedno kažete, slušajući vas u načelnoj raspravi, a drugo je ono što piše. Kako da vam objasnimo da ono što su vam napisali i

što ste vi potpisali i predali Vladi i nama ovde u Skupštini nije ono što vi tvrdite da jeste. To je problem. To je neverovatan komunikacijoni problem između nas. Prigovor, dakle, u ovom slupaju kao što su moje prethodne kolege rekle, prave ozbiljan problem.

13/1 MO/MĆ 12,15 - 12,25

U istom tom trenutku u tom postupku, koji ja shvatam kao jednu celinu, jer samo tako se može i doživeti iz ovih odredaba, stavlja odmah nekoliko različitih kandidata u različite pravne položaje. To je ozbiljni problem. A šta je protivustavno, direktno? To je ono što očigledno ne možete da shvatite. To je što Ustav garantuje pravo na ustavnu žalbu. Ne može se zakonom, osim Ustavom, samo Ustav to može da uradi, ili Ustavni zakon, a nikako ovaj zakon ne može suspendovati ustavne žalbe koje su u toku i proceduru pred Ustavnim sudom koji je u toku, da bi se one pretvorile u nekakav prigovor u postupku donošenja odluke. To ne može biti. To je apsolutno nemoguće. Da li ste vi to nekad čuli, da je tako nešto nemoguće? Da li ste vi završili isti fakultet kao ja? To nije moguće. Sve je moguće, samo to nije moguće što ste uradili. Ne možete zakonom suspendovati postupak koji je u toku pred Ustavnim sudom. Za tako nešto nikada u životu nisam čuo. Da li shvatate to?

Evo dokaza da se radi o protivustavnoj odredbi. Vi ste tamo napisali da je ta odluka VSS u ovom postupku ponovnog preispitivanja odluka, da ona nakon prigovora ili nakon iscrpljivanja roka za prigovor, ako se on propusti, postaje pravosnažna. Kako je to moguće? Po meni to apsolutno nije moguće, bar ne ako se izričito poštuje odredba člana 148. Ustava, kada je reč o razrešenju sudija. Nema šanse da bude pravosnažna.

Jedan pravni akt, kao što je Ustav, koji je najviši pravni akt ove države, konstituiše pravo žalbe na takvu odluku. Nema pravosnažnosti. Ne može da postoji pravosnažnost dok se ne iscrpi pravo žalbe. Kako može prigovor da konstituiše pravosnažnu odluku kod VSS? Gde ste to čuli? Gde ste tako nešto naučili i gde su vaši saradnici, koji su vam to pisali, naučili? To nema šanse da bude. U stvari, to je upravno pravo, to uopšte nije pravosuđe, ali vi ne znate elemente upravnog prava.

Dakle, ili zakon ili Ustav mogu predvideti pravo žalbe na određenu odluku. U ovom konkretnom slučaju to pravo je predviđeno i zakonom i Ustavom RS. Odluka pred kojom stoji pravo žalbe ne može, dok se pravo žalbe ne iscrpi, da bude pravosnažna, da se na glavu popenjete. Nema šanse to da napišete.

Ponavljam, vi ste mogli da predvidite i prigovor, mogli smo i ranije u zakonu da predvidimo taj prigovor, niste se setili, okej, niko nema niša protiv toga da u samom postupku pred VSS postoji neka faza prigovora itd. Nije to problem. Problem je kako vi upotrebljavate taj prigovor i kakvo mu značenje dajete. Vi, s jedne strane, njime suspendujete žalbe pred Ustavnim sudom, koje su u toku, što je takođe pravno nemoguće i, s druge strane, vi upotrebljavate taj prigovor da pomoću njega dođete do konstrukcije pravosnažne odluke pred VSS. Toga nema, to ne može da bude.

Zato smo tražili da se izbriše reč:"pravosnažno", to što ste napisali, jer je to apsolutno nemoguće. Mene čudi da moje kolege iz Zakonodavnog odbora nisu sve složne bile u oceni da su ti vaši predlozi apsolutno pravno nemogući. Ne može da se napiše to što ste vi uradili. Vi pokušavate da rešite jedan problem u društvu predlaganjem propisa Narodnoj skupštini koji je neustavan, nakaradan i teško izvodljiv u praksi, sa stavljanjem u neravnopravan položaj subjekata, pa ćete se onda naći u čudu kada za neko vreme budete morali ovaj propis da menjate, zato što će taj isti Ustavni sud da kaže da je ovo neustavno. To je ono sa čime ćete se vi suočiti. Nema načina da se izvrši pritisak na Ustavni sud kod ovako očigledne neustavnosti. Vi vrlo dobro znate da će za šest meseci ili godinu dana, od danas, Ustavni sud suspendovati ove odredbe. Šta ćete onda da radite?

Da nastavim na ovo. Iz ovoga ste jasno mogli videti koji su pravi razlozi zbog čega treba čitavu stvar resetovati, vratiti na početak, zbog toga što su manjkavosti u proceduri i načinu na koji je cela stvar izvedene u Visokom savetu sudstva do te mere loša da se moraju vratiti na početak. To se može izvesti zakonskim rešenjem, to je ono što smo vam prvi dan rekli, kroz neki lex specialis, koji bi praktično suspendovao čitav postupak, tako nešto u slučaju početka postupka pred Ustavnim sudom, preko ustavnih žalbi, bi bio moguć razlog prestanka tog postupka pred Ustavnim sudom.

Znači, jedno je ako se sve resetuje, pa zbog toga nema više razloga da se postupak pred Ustavnim sudom vodi, a drugo je ako vi ne idete tom logikom, nego govorite o nekakvom preispitivanju odluka, što je jedan krajnje neuhvatljiv termin, a onda uvedete prigovor – koji suspenduje ustavnu žalbu. Šta ste vi uradili? Umesto da rešite problem, kada ste već imali volju, tako što ćete ga rešiti u korenu, iz početka, krenuli ste da pipkate problem, da pokušate da taj problem rešavate uvođenjem institucija u zakonske predloge koji su krajnje sumnjivi ili apsolutno neustavni, neki od njih, kao što je bio valjda član 3. oko pravosnažnosti i došli ste u ćorsokak.

Naš vam je predlog ili da povučete Predlog zakona dok se ne izglasa, dok imamo vremena za tako nešto ili da zakažemo svi zajedno sednicu Odbora za pravosuđe i da pogledamo šta ovde promeniti, kako potpuno drugačije napisati ove predloge zakona kroz amandmane, što mislim da više nije moguće, jer je već započeta rasprava o amandmanima. Najbolje je da ih povučete. To je to.

Prvo, podsećanja radi, 15. aprila 2008. godine gospodin Konstantin Kosačov i moja malenkost smo sa nekim drugim parlamentarcima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope pokrenuli inicijativu da se istraži pitanje trgovine ljudskim organima na Kosovu. To je bila stara priča koja se neprekidno ponavljala. Unmikovi istražitelji su se zadržavali po šest meseci na slučaju. Kako jedni odu, drugi dođu, postupak kreće iz početka, tako da se godinama ništa od te cele priče nije raspetljavalo.
Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je prihvatio da se taj izveštaj raspravi i dodelio ga Diku Martiju.
Dik Marti je skoro dve godine na tom izveštaju radio, izašao je sa preliminarnim izveštajem u javnost, a zatim je njegov izveštaj usvojio ovaj komitet jednoglasno, pre nekoliko dana. Javnost o tome već sve zna.
Ono što mene čudi i iz toga će proisteći neka pitanja, to je neverovatna reakcija našeg državnog vrha na vest o sadržini tog izveštaja.
Dakle, imamo reakciju od tužilaštva, ne znam ko njima određuje šta da pričaju i ko portparolu stavlja one reči u usta, ali da doživimo da izvestilac Dik Marti, koji je napravio izveštaj ekstrapovoljan za našu zemlju i ekstrakorektan u odnosu na činjenice koje su njen sadržaj, dođe u situaciju da polemiše sa našim državnim organima preko medija, napadajući naše državne organe zbog neodmerenih loših izjava, to je zaista skandalozno.
Čuli smo na samom početku da je u pitanju pobeda tužilaštva i pobeda Srbije u ovom slučaju. To je, po meni, dvostruko naopako, prvo sa aspekta samih žrtava. Kako možemo pompezno govoriti o pobedi u slučaju postojanja preko 500 žrtava koje su na ovaj čudovištan način okončale svoj život i čiji su organi uzeti, oteti i preprodavani.
S druge strane, kako neko može govoriti o pobedi kada skoro ničem nije doprineo saznanju ovih činjenica i pod tri, kako neko može na taj način da izađe u javnost i da pritom u međunarodnoj javnosti dovede Dika Martija u vezu sa nečim što Albanci vole da zovu prosrpski lobi i tome slično.
Čovek nije nikakav prosrpski lobista, on je lobista za pravdu i za istinu i bilo koje javljanje, bilo naših poslanika, ministara, predsednika države ili predstavnika tužilaštva koji na taj način dovode u vezu Dika Martija sa nekim navodnim kompletom koji on ima sa Srbijom protiv Albanaca, to je nešto što direktno šteti interesima ove države, pre svega i zbog toga što to nije istina.
Ako neko misli da po nečijem nalogu na taj način vodi državnu politiku ili vodi nečiju stranačku politiku ne bi li se na taj način neko promovisao, to je naopaka stvar.
Zahvaljujući naopakim reakcijama naših zvaničnika, koji se prvi i pre svih dočepaju mikrofona da bi reagovali o ovom pitanju, javnost je čak bila i dezinformisana o nekim suštinskim aspektima ovog slučaja. Po nekima, ovu inicijativu je započeo Dik Marti, a ne Srbija. Po drugima, ova odluka nije doneta jednoglasno na Komitetu za pravna pitanja i ljudska prava, što nije tačno. Odluka je doneta jednoglasno.
Dakle, ovo su sve neverovatne stvari. Moje pitanje se odnosi na tužilaštvo – šta oni misle da preduzmu konkretno u ovom slučaju dalje s obzirom na ove okolnosti i da li misle da prestanu da daju izjave za javnost izigravajući medijske pajace ili će se prihvatiti svog posla ozbiljno.
Šta misli Ministarstvo spoljnih poslova sada da čini, imajući u vidu da je u ovom trenutku otvorena jedna mogućnost za izvesnu promenu javnog mnjenja u zapadnoevropskim državama kada je reč o Kosovu i Metohiji, ne samo u pogledu lika i dela Hašima Tačija, nego u pogledu legitimne zasnovanosti tzv. proglašene države Kosovo, koja je zapravo bazirana i zasnovana na teškim zločinima.
Oni koji su izveli nezavisnost, podržani od strane Vašingtona i drugih država, zapravo su oni koji su podržali upravo te ličnosti koji su protagonisti te nezavisnosti. Hvala.

Hvala lepo.
Vodi se rasprava o budžetu, vodi se rasprava onako kako može da se vodi o Zakonu o PIO, slažem se sa većinom u toj konstataciji, tu osujećeni na jedan perfidan način, ali zamolio bih narodne poslanike, ne želim da izazivam dodatne replike, da se malo oko nekih sporednih tema prozivanja kolega iz drugih poslaničkih klubova, vatajući se teme kao što su privatizacije, stvarajući utisak u govoru da je DSS vezana, verovatno je to rečeno za nekakve silne privatizacije kao ovo da nisu to ni privatizovali, ali jesu svašta, pustite to. DSS je vodila barem jednu uspešnu Vladu u kojoj nije bilo DS i za to vreme smo imali u suštinskom smislu najuspešnije privatizacije, a kakve su bile pre toga, za vreme Vlade gospodina Živkovića i Zorana Đinđića, to je posebna tema za posebni semestar.
Prema tome, nemojte o tome da razgovaramo. Bez ikakve potrebe da izazivam neku dalju polemiku, hteo sam da uradim ono što svaki šef poslaničkog kluba u ovakvom trenutku mora da uradi, to jeste da odbrani svoj poslanički klub od tih duhovitih napada sa strane. Hvala.

Zbog tog generičnog pominjanja opozicije, a stvar se odnosila na KiM i podnošenje amandmana za vodovod, vrlo kratko korektnosti radi. U ovoj godini je za milion evra smanjeno to u budžetu RS.
Što se tiče 2008. godine tada je amandman podneo i poslanik DSS, Vlada Milentijević. Čudo je bilo ovako – vaš amandman je bio prihvaćen, a amandman DSS nije sa potpuno istom sadržinom. To je pitanje osionosti na koje stalno ukazujemo a neda se raspravi u parlamentu javnosti.
Što se tiče sadašnjeg stanja stvari, poslanik Vlada Milentijević iz DSS je podneo amandman da to ne budu tako mala sredstva, a ja ne znam šta su poslanici iz vladajuće koalicije uradili.
Što se vas lično tiče, verujem u vašu dobronamernost i da sve što ste ovde rekli stoji kao činjenica na koju se pozivate i da svaka vaša izgovorena reč je reč izgovorena u krajnjoj dobroj nameri i interesu stanovništva i građana koji žive tamo odakle ste vi. Duboko verujem i ne želim u tom smislu da pravim bilo kakvu vrstu polemike.
Ovo sam izneo radi korektnosti da ne ispadne da oni koji su u opoziciji ne daju predloge da se stanje popravi i promeni i da to nisu činili i ranije, a da je ovo tačno konsultujte se sa vašim kolegama iz političke stranke pa vidite da li sam u pravu ili nisam u pravu što se ovoga tiče.
Inače, generalna primedba da mi dajemo primedbe a ne dajemo rešenja ne stoji, jer sve primedbe koje je ovlašćeni predstavnik grupe Nenad Popović izneo, uključujući i Radeta Obradovića potpredsednika Skupštine, na budžet su automatski i istovremeno bili i konkretni predlozi kako da se postavi budžet.

Povreda Poslovnika, član 27. Najlepše vas molim, tražite reč, dajte potpredsednici Skupštine da predsedava, zatražite reč, ne znam da li ste se prijavili za diskusiju ispred SPS i diskutujte. Ako se osećate prozvanom, tražite repliku od koleginice i diskutujte. Molim vas, ne ulazite u sadržaj diskusije i ne polemišite o sadržaju diskusije koju poslanici iznose. To je naša stvar. Nemojte zloupotrebljavati mesto predsedavajuće, najlepše vas molim. Znam da to niste namerno uradili, znam da vam se to često ne dešava, ali verujte mi da u ovakvim situacijama moram da reagujem. Hvala.

Molim vas da mi ne računate ovo vreme zato što se ovde pravi neviđeni nered i ne mogu da se saslušaju predlozi.
Dakle, pošto je vladajuća većina već odlučila da spoji sve pravosudne zakone, odnosno zakone koje je predložilo Ministarstvo pravde u jedan načelni pretres, a tu je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazni zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, sa sve ovim paketom od pet zakona izmena i dopuna koji su nam sinoć u 21.00 čas dostavljeni u kancelarije poslaničke grupe. Verovatno i druge poslaničke grupe nisu bolje prošle.
Dakle, imali smo manje od 24 sata vremena da se s njima uopšte upoznamo, a kamoli da napišemo amandmane ili nešto slično. Valjda bi bio red da vladajuća većina i prisutni u ovoj sali, koliko ih je ostalo, ako imamo kvorum za to, izglasaju predlog da se udvostruči vreme trajanja rasprave za ove zakone, kako bi se makar moglo na valjan način sve ovo raspraviti.
Dakle, predlažem da vreme rasprave bude dvostruko od vremena predviđenog u stavu 1. člana 97. Poslovnika. Hvala vam.

Nema potrebe da mi pretite kažnjavanjem, niti imam nameru da pravim bilo kakvu opstrukciju, da se odmah razumemo. Ovo je moje javljanje i više se ovim povodom neću javljati.
Mislim, imam pravo to da mislim, da ste povredili član 27. Poslovnika i one članove koji govore o načinu glasanja u Narodnoj skupštini. Mislim, to je moje mišljenje, da se vi arbitrarno ponašate kada na osnovu jednog zahteva za glasanje, bilo da je u pitanju zahtev Vlade ili glasanja o predlozima dnevnog reda, pravite pauzu, redovno to činite, kada nemate dovoljan kvorum da se nešto odluči, a kada predlog ne ide u korist vladajućoj većini, pa zbog toga nema potrebnog kvoruma za glasanje, onda se normalno nastavlja sa radom.
Po mom mišljenju, mora da postoji jedan kriterijum jednak za sve situacije za glasanje. Naterajte vladajuću većinu da ubaci kartice, da odbije naš predlog i da idemo normalno dalje. Ako vi mislite da se stvar može završiti time što se prosto samo propusti glasanje i utvrdite da nema dovoljno onih koji su prisutni, to nije u redu.
Drugo, kartice i dalje stoje za poslanike koji nisu prisutni. Bolje bi bilo da se traži prozivka ovog glasanja. Mi tražimo da se ovo glasanje obavi i prozivkom. To imate obavezu da uradite kada to zatražim, da stavite to na glasanje.

Povreda člana 107, povreda dostojanstva narodnog poslanika. Priznajem vam pravo da reagujete u odbranu vašeg viđenja Poslovnika na svaki način, sem na način koji vređa sagovornika. Nemate pravo da u diskusiji kažete: "vi najbolje znate kako je to raditi sa neubačenom karticom". Na šta mislite, gospođo Đukuć Dejanović?
Opozicija ima legitimno pravo da izrazi svoj politički stav ubacivanjem ili neubacivanjem kartice. Kada mi tražimo glasanje o nečemu, mi karticu ubacimo. Ima li vladajuća koalicija to isto pravo? Ali, vi nemate pravo, kao predsedavajući koji vodite sednicu, da upravljate procesom na taj način što ćete vi da odredite da u jednom trenutku to neubacivanje kartice jeste razlog da se nastavi dalje sa radom, a u drugoj situaciji razlog da se sednica prekine i čeka neki kvorum. Tu je problem.
Znači, nije problem ni u čemu drugom i vi vređate moje dostojanstvo vašom izjavom kada kažete – vi znate najbolje šta znači raditi neubacivanjem kartice. To definitivno nije u redu.

Gospođo ministre, za nešto moram ovde da vas pohvalim, na samom početku rasprave. Pre nešto više od dve nedelje smo imali raspravu koju je jedna poslanička grupa inicirala o stanju u pravosuđu. Tom prilikom, raspravljajući s nama poslanicima, rekli ste da će se u najskorije vreme pred ovom Narodnom skupštinom naći paket zakona iz oblasti pravosuđa, koji će rešavati ona goruća pitanja, ključna pitanja na koja se najčešće ukazivalo u izveštajima Evropske komisije i Venecijanske komisije, koja se uglavnom, u izveštajima monitoringa Saveta Evrope stavljaju na teret Srbiji kao oblasti u kojima nismo postigli značajan napredak.
Pre svega tu se mislilo na taj čuveni reizbor sudija koji se ovde, pre svega, od strane Visokog saveta sudstva, pa često i sa vaše strane, prikazuje u formalnom smislu kao opšti izbor, ali u suštinskom smislu, ono što u praksi zapravo biva, to jeste jedna vrsta čudne lustracije.
Kažem čudne, zato što ona nije imala jasne kriterijume. Oni nisu bili javnosti poznati na duži rok sa opštim poznatim ciljevima, utvrđenom politikom koju će određeni organi koji su po Ustavu i zakonu dobili nadležnost da sprovode to i učine.
Ono što je Venecijanska komisija zamerala, između ostalog, to su dve grupe pitanja. Prva grupa pitanja se odnosi na legitimnost i sastav organa koji odlučuju u tom postupku. Druga grupa pitanja se odnosila na sam tok postupka i načine kako je taj postupak reizbora išao. Vi ste probali u jednom paketu zakona da date odgovor na oba pitanja, da odgovorite na pitanje legitimnosti sastava organa. Ovde se, pre svega, u moj diskusiji ovo odnosi na sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji odlučuju o izboru, odnosno reizboru i prestanku funkcija tužilaca, zamenika tužilaca, odnosno sudija.
Drugi aspekt je bio pokušaj da se popravi postupak koji je bio u toku, odnosno koji je iza nas. To je postupak samog reizbora sudija, odnosno prestanka vršenja dužnosti i izbora sudija. To je drugi pokušaj. Ovaj prvi je rešen tako što su se novelirale odredbe o sastavu ovih organa. Drugi se rešavao, koliko vidim ovde, tako što se taj postupak rešavanja tog pitanja izbora sudija na neki drugačiji način regulisao, uz određene elemente. Ne kažem da je to retroaktivna norma, to što ste vi doneli, ali uz određene elemente retroaktivnosti, čime ću se pozabaviti u daljoj diskusiji.
Postavlja se sada ključno pitanje – da li ste vi ovim izmenama zakona uspeli da rešite problem?
Prema vašim rečima, vi ste to radili u dogovoru sa Venecijanskom i Evropskom komisijom, bilo je kontakata, neke radne verzije ovih tekstova su bile dostavljene na analizu i, koliko čujem od vas, a piše u obrazloženju, vi ste dobili neko pozitivno mišljenje za tako nešto.
Ključno pitanje je ovde sledeće – nije nama cilj ove diskusije o reformi pravosuđa i pojedinim postupcima, u cilju realizacije te reforme, da usaglašavamo naše poteze sa stavom Evropske komisije, Venecijanske komisije. Naše je da ih poslušamo. Naše je da obratimo pažnju na njihove primedbe i da vodimo računa da ono što mi ovde činimo ne bude u nekoj velikoj suprotnosti sa njihovim stavovima jer će to praviti veliki problem Srbiji u skoroj budućnosti.
Međutim, naše je da vodimo jako računa i o pitanju unutrašnje celishodnosti sistema i o ustavnosti. Ako ne vodimo o ta dva momenta dovoljno brige, verujte mi da ni Venecijanska komisija ni Evropska komisija neće mnogo voditi brigu o tome. Oni znaju šta su bili prigovori.
Ljudi iz Društva sudija su skočili zbog načina na koji je izvršen ovaj reizbor. Stručna javnost se bunila, stvorena je jedna atmosfera iz koje se videlo, a na kraju krajeva, kada se i začeprkalo po samom postupku, videlo se da postoje određeni nedostaci i pokušaj Vlade Srbije da odreaguje tako što će nedostatke otkloniti i davanje materijala Venecijanskoj komisiji i Evropskoj komisiji u kojima se vidi da postoji ozbiljan pokušaj za otklanjanje nepravilnosti će svakako naići na dobar prijem.
Ali, hajde da mi danas u ovoj skupštini pričamo oko toga da li su ponuđena rešenja koja ste vi nama dali na usvajanje kvalitetne ili nisu. Znači, po našem dubokom uverenju, rešenja koja ste nam vi dali na usvajanje ni u jednom svom delu dobrom nisu kvalitetna rešenja i neće na duži rok zaista u ozbiljnom smislu popraviti situaciju u kojoj se nalazimo, već će doprineti stvaranju izvesne konfuzije u tumačenju i čitanju normi našeg pravnog sistema.
Otkad god sam ovde govorio nešto u pogledu svoje struke u odnosu na zakonodavstvo, u odnosu na način pisanja pravnih propisa, uvek sam vodio računa o tome da preporučujem, da predlažem takvo pisanje normi koje će biti jednostavno kako za studente Pravnog fakulteta, kada ih budu izučavali sutra, tako i za one koji pravo primenjuju.
Ako mi pokušavamo da otklonimo nedostatke tako što ćemo pisati džumbus propise, gde čovek mora četvore oči da otvori, da se češe po glavi i da satima čita četiri rečenice da bi razumeo šta je pesnik hteo da kaže, verujte mi, pokušaj je uzaludan, onda nešto nije u redu.
Biću vrlo konkretan kada je reč o primedbama koje mi imamo. Prva primedba je krajnje formalne prirode. Ne možemo ovu raspravu voditi, niti možemo ukazivati uspešno na nedostatke, kako ih mi vidimo, ovih predloga zakona, ako za to nemamo elementarno vremena. Rasprava u Skupštini je jedno, ovaj tok rasprave koji sad gledaju građani, to je jedna strana priče.
Ne radite vi, gospođo ministar, u Skupštini ovde, nije vam ovo samo posao da sedite tu i da nas slušate i da odgovarate na naša pitanja, niti je nama samo posao da dođemo ovde ovog dana kada je prenos i da sa vama o ovome razgovaramo. Mi imamo posla i pre ovog dana. Mi smo imali i posla danas prepodne, juče i prekjuče.
Mi smo imali jednu obavezu da između sebe komuniciramo i na najgrublji način, pa i pisana ne samo nepisana obaveza prekršena je time što se nama konkretan predlog za usvajanje dostavlja juče uveče, koji je bio moguć da se podeli poslanicima tek jutros kada su došli na posao, o čemu mi danas popodne raspravljamo.
Rok za amandmane, dakle, ako nam se nešto ne sviđa u ovom tekstu, rok da podnesemo amandmane je istakao pre početka ove rasprave. Sad možete da zamislite u koliko nezgodan položaj je to stavilo poslanike, kada se zna da je jedan drugi veliki zakon u ovoj Skupštini, a to je budžet za 2011. godinu, takođe dospeo sa velikim zakašnjenjem i ostavio obavezu onim poslanicima, koji žele da reaguju podnoseći amandmane na taj budžet, da te amandmane pišu u izuzetno kratkom roku.
To je jedna vrsta kampanjskog rada koja je poslanicima nametnuta, a koja je prouzrokovana od strane predlagača, koja je u jednom ozbiljnom normalnom društvu u kojem treba da se podstiče dijalog o ključnim problemima, kao i o problemima u pravosuđu, apsolutno nedopustivo. To je jedna vrsta prigovora.
Druga vrsta prigovora je suštinska, sada idemo na suštinu stvari. Dakle, što se tiče načina konstituisanja organa o kojima je ovde reč, koji treba da obave svoj posao, tu nemamo većih primedbi. Ono što ste napisali, to je otprilike na tragu onoga što su bili osnovni prigovori. Nije se odgovorilo na sva pitanja i sve probleme koji su s tim u vezi, ali hajde da to kao manji problem sada ostavimo po strani. Nije to najveći problem u ovom trenutku. Problem je druge prirode.
Ako hoćemo da popravimo nešto za šta se tvrdi, sa osnovom, jer da nema tog osnova ne biste imali ove predloge zakona sada pred nama, nego biste rekli – izvinite, mi ne znamo o čemu pričate, nije bilo nikakvih problema, vi to sanjate. Zašto da bilo šta menjamo? Ne, vi ste došli sa ovom izmenom zato što ste svesni da je bilo problema. Onda ste rešili da ih ispravljate na neki način koji se vama ili nekome ko vam je to pisao u ministarstvu, a vi ste to pogledali, odobrili i pustili na Vladu, učinilo kao najjednostavnije.
Za razliku od mojih prethodnih govornika, koji očigledno nisu primetili ili su primetili, ali smatraju da su nebitne te greške, ja ih smatram izuzetno bitnim. Prvo, to je polazna osnova šta nije valjalo u ranijem procesu reizbora. Ako proces reizbora nije valjao, ostavio je sumnju kako je obavljen.
Ostavlja i dalje sumnju Venecijanske komisije da li je reč o klasičnoj lustraciji ili političkoj nameštaljci, kada je reč o izborima sudija itd. To su pitanja koja lebde. Zar vi stvarno mislite da će se ta pitanja otkloniti tako što će se promeniti postupak, ubaciti prigovor neizabranog sudije ili sudije kome je prestao mandat u postupku izbora pred organom kao što je Visoki savet sudstva, da se time praktično produži jedan rok rasprave preko tog prigovora na samom tom organu, pa da se posle ide na Ustavni sud sa žalbom.
Da li vi mislite da je samo taj postupak, koji praktično upućuje na pojedinačne slučajeve i prekršaje u tim pojedinačnim slučajevima, dovoljan da se da odgovor na pitanje koje je nama svima postavljeno? Nije. Po našem dubokom uverenju, odgovor je morao da bude opšti, sa jednostavnom kratkom normom koja, po principu leks specijalis, vrši restituciju procesa.
Šta ste vi uradili? Vi ste uradili jednu stvar koja vam se očigledno, vidim, sa čuđenjem me gledate, učinila kao genijalno rešenje da zakrpite problem. Vi ste uradili sledeću stvar, sada ću probati to da predstavim jednostavno, pošto verujem da ovo ljudi kojima je u interesu, od struke ovo posmatraju, neće svi, naravno, razumeti zbog toga što su stručni termini. Ali, šta da radim?
Kada je neko u postupku reizbora i ne bude izabran, pa se donese odluka da mu je prestala sudijska funkcija, toga je bilo dosta, taj neko je imao na raspolaganju žalbu Ustavnom sudu. On je to svoje pravo ostvario i podneo žalbu Ustavnom sudu. Ustavni sud još, na primer, nije stigao da odluči o njegovoj žalbi. Vi ste ovim zakonom predvideli sledeće – da od momenta stupanja na snagu ovog zakona, a to je danom objavljivanja u "Službenom glasniku", ta njegova žalba više nije žalba pred Ustavnim sudom, nego se smatra prigovorom pred Visokim savetom sudstva. Pazite sad to.
Istovremeno s tim vi u stavu 1. člana 5. ovog zakona kažete da će se odluke prvog sastava, a u prevodu to znači – odluke o onom reizboru o kojem se i govori sve vreme i koje je pod lupom javnosti, da će se one preispitati. Ne kažete koliko njih, ne kažete ni po kojem kriterijumu. Jedino mogućno tumačenje te odredbe je sve odluke. Sada gledajte u koju čudnu situaciju dolazimo. Imate nekoga ko nije izjavio prigovor, odnosno žalbu Ustavnom sudu i njegova će odluka biti preispitana. Hoće, tu piše, po sili zakona. Tako ste napisali. Ako niste hteli, napišite drugačije.
Stvarno se izvinjavam, ali lepo piše - u članu 5. stav 1, evo, sada ćemo to da pročitamo, vrlo je jednostavno rečeno ovako. "Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva, o prestanku sudijske dužnosti sudiji iz člana 101. Zakona o sudijama, znači, sve koji se podvode pod taj kriterijum, u skladu sa kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti koje će doneti stalni sastav Visokog saveta sudstva u budućnosti". Znači, kada to budu uradili, onda mogu da preispituju, ali sve, nemate vi nikakvu selekciju.
Kada je reč o članu 6, u članu 6. stoji – stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava o izboru na stalnu sudijsku funkciju sve, znači ne pojedine, nego sve. Pazite, taj neko ko je podneo u međuvremenu žalbu Ustavnom sudu, ta žalba mu se smatra prigovorom.
Šta je posao novog sastava Visokog saveta sudstva? Posao je da razmatra tu žalbu, koja je u stvari sada pretvorena u prigovor i time se postupak prema tom nekom ko je izjavio ustavnu žalbu završava.
Kada se donese odluka po prigovoru, u skladu sa ostalim odredbama člana 5. smatraće se da je odluka Visokog saveta sudstva spram njega pravosnažna. Onaj ko nije izjavio nikakvu žalbu ili prigovor, on će imati, on će dobiti svoju odluku pa će na tu odluku, zbog toga što je sve resetovano, jer kada se odluka preispita, mora se doneti neka odluka o tome, znači, preispitati.
Ako po zakonu kao organ imam obavezu da preispitam odluku, ja ću uzeti predmet i gledaću taj predmet, i, zaključiću, ima ili nema osnova za promenu stava, ali to je takođe, opet po ovom zakonu, čega vi verovatno niste svesni, nova odluka.
Na takve odluku po istom ovom članu 5. kandidat ima pravo prigovora. Znači, jednima će zbog toga što su se žalili Ustavnom sudu biti uskraćene mogućnost da idu sa prigovorom još jednom, a drugi će imati jedno pravo koje drugi nemaju i obrnuto, ili ćete čak onima kojima niste uvažili prigovor, možda će oni dobiti pravo na novi prigovor po vama.
Znači, o čemu se radi? Možda i nije, al to su takve nejasnoće ovde, takve nejasnoće da one ne mogu opstati kao ovakva vrsta teksta.
U gramatičkom smislu vi biste morali da nam u odgovoru na naša pitanja objasnite tačno šta ste hteli jer to nažalost ne vidim iz ovog teksta, pa da onda se dogovorimo, ako smo dobronamerni da zamolite nadležni odbor da izađu sa amandmanom u međuvremenu da poprave ovaj tekst, pa to ako se slažemo svi sa tim što ste vi hteli da to bude kako treba, da se to i napiše ljudski. Šta je mana ovakvog postupka?
Između vas kao ministra, Vlade i nas poslanika, ovog zbrzavanja, jesam vas pohvalio, dobro je da ste što pre došli sa zakonom, ali mana je što se navrat-nanos kroz pitanja skupštinske procedure ovako dostavili, jer gubimo mogućnost da vi dođete u poslanički klub stranaka, čak i stranaka vladajuće koalicije. Nekoliko članova vladajuće koalicije, neću ih imenovati, nije fer, ali su mi ljudi rekli nije im jasno šta ste vi ovo pisali. Zar nije bilo fer da dođete juče i da im objasnite rešenja, da dođete kod nas u poslanički klub i da objasnite rešenja?
Znate, kako možemo na ovaj način da vodimo raspravu? Kada sam ovde govorio i davao primedbe na kršenje Poslovnika, ovi koji predsedavaju misle da to radim da bih ometao raspravu. Ne, to radim da bih dokazao da mi ne možemo suštinski ozbiljno raspraviti važnu stvar ako se na taj način jedni prema drugima ponašamo. To je suština cele priče.
Vi ovde imate u stavu 6 – u postupku po prigovoru stava 3. i 4. ovog člana, sudije iz stava 1. ovog člana ima pravo, taj sudija koji je kandidat, da se upozna sa predmetom, dokumentacijom i tokom postupka, kao i da usmeno i pred stalnim sastavom Visokog saveta sudstva izloži svoje navode.
Dakle, ima pravo i ispravnosti donekle, ako on to hoće, jer niko nikoga ne poziva, mora sam da se prijavi. Kaže, izvinite, molim vas, saslušajte me, ali nije ni to u redu. Morate utvrdite neko pravilo ponašanja, svako dobije poziv, pa ako hoće dođe, ako neće ne mora i kraj priče. Ne možete vi njemu, znate, on ima pravo da vas poseti pa da kaže dve ili tri, ali na šta to liči.
Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva doneta po prigovoru mora biti obrazloženo u skladu sa članom 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva. Sada protiv odluke stalnog Visokog saveta sudstva donete po prigovoru postoji samo žalba Ustavnom sudu u roku od 30 dana.
Moje pitanje za vas, koje je potpuna nejasnoća, jeste vrlo jednostavno, da li ja, ako sam kandidat, ako sam uložio prigovor, odnosno žalbu Ustavnom sudu koja se smatra prigovorom, pa se donese po tom prigovoru odluka, da li imam pravo na novi prigovor? Verovatno ne, nego idem na Ustavni. Pazite sada ovo, sada se meni preispituje odluka kao izabranom sudiji, pa se donese nova odluka da nisam imao na to pravo, prestane mi mandat po prvostepenoj odluci, idem sa prigovorom, uvaži se ili ne uvaži, a ako se ne uvaži idem na Ustavni sud sa 30 dana roka.
Kako vi ne vidite da ste dve kategorije lica u istom postupku, zahvaljujući, delimično, retroaktivnosti, primenom vaše odredbe stavili u neravnopravan položaj?
To u pravnom sistemu nije moguće. Ja vam pričam ovo najdobronamernije. Ne mogu ovako da se izvedu stvari. Šta smo mi predložili? Možda ni to nije najsrećnije rešenje, koliko ste nam vremena dali, toliko smo se i trudili, možda bi trebalo da sednemo da popravimo i to.
Mi smo predložili da resetujete stvar u potpunosti i dozvolite da se kroz izgradnju kriterijuma, slično onome kako je Društvo sudija predložilo, na Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca donesu odluke kroz određene kriterijume, uz poštovanje načela ispravnosti i da se onda donesu odluke čija bi sudbina bila onako kako to predviđa član 148. i član 161. Ustava.
Me ne vidimo da je ovaj prigovor sam po sebi rešio neki problem. Znači, jedna drugi sastav Visokog saveta sudstva, ali to nije drugi sastav, to je samo obogaćen i relativno izmenjen sastav VSS, pa hoćete sada da mi kažete, da će sada biti promenjeno, sada će oni da rešavaju po prigovoru na odluku prethodnog koja će se od ustavne žalbe pretvoriti u prigovor.
Pogledajte šta je tu još jedna protivustavnost, na šta sam ukazao na samom početku, a to je da ljudi imaju pravo na suđenje, imaju pravo na predikciju, jer je pretpostavljen tok suđenja i svoju zaštitu. Ako je nekome počela zaštita pred Ustavnim sudom, nije u redu niti je ustavno, a to se može dokazati, a u kasnijoj raspravi ćemo to uraditi, da se zakonom suspenduje to njihovo pravo na pola postupka i da se učini sa tim prigovorom nešto drugo, bez obzira što vi možete da protumačite, da je time dodat još jedan zglob u njegovom pravu na zaštitu. To je nepotrebno, iritantno i zaista ne može rešiti suštinu ovog problema.

Kada govorimo o reformi pravosuđa, očigledno da prema stavu ne samo Venecijanske komisije, nego i Komiteta ministara Saveta Evrope, ova država nije daleko dogurala. U toku su dve vrste monitoringa pred Savetom Evrope. Ne govorim o EU, nego govorim o Savetu Evrope, najstarijoj evropskoj organizaciji čiji je ova država član. Ne govorim o organizacijama čiji član želimo ili ne želimo da budemo, ili ćemo biti ili nećemo, nego čija smo članica.
Najveće primedbe monitoringa Komiteta ministara koje dolaze prema nama su upravo iz oblasti pravosuđa. Primedbe koje dolaze i od strane monotoringa Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, bez koje nema skidanja monitoring procesa ili olakšavanja položaja u monitoring procesu pri Savetu Evrope, dolaze opet, iz oblasti pravosuđa.
Jedna od tema jeste upravo način na koje su birane sudije. Taj problem je kompleksan, jer on za osnovu ima zakonsko rešenje na osnovu koga i dolazi do izbora, a zatim, odgovornost Ministarstvo pravde, bez obzira na to što Visoki savet sudstva radi jedan deo svog posla, upravo zbog toga, ne zato što ima obavezu da koordinira sudije. Nema, naravno, nego snosi odgovornost za sveukupno stanje i za stanje zakonodavstva u toj oblasti, jer ste vi predlagač.
Kao što ste i maločas rekli, istakli ste da dugujete Skupštini Srbije i ovoj državi neke izmene u ovoj oblasti i to čekamo da vidimo.
Moje pitanje vama iz toga i proističe. Kako mislite, u kom roku i na koji način da prilagodite zakonodavstvo Srbije stavovima Venecijanske komisije i Saveta Evrope? To je ono prvo što me zanima. Ti stavovi, koliko znam, nisu inkompatibilni stavovima Evropske komisije, već sasvim suprotno. Kad i u kom roku mislite to da uradite?
Kada je reč o ovom skandalu, vezano za izbor sudija, protiv čega smo mnogo toga imali, jer ne radi se samo o primeni zakona i zakonskom rešenju koje je u pitanju, nego se radi o još jednoj drugoj stvari, i ovim završavam, radi se o tome da prilikom izbora sudija je bio dokazan i pokazan takav i očigledan nepotizam, da to nije zabeleženo u ovoj državi skoro na tako visokom mestu – da se sin predsednice Visokog saveta sudstva bira na sudijsku funkciju i da predsednica Visokog saveta sudstva, makar, ne izuzme svoj glas ili svoje učešće u radu u tom trenutku. To čak više nije stvar zakona.
Druga stvar, kada je reč, i ovim završavam, dobro, u drugom delu.

 Hvala, gospođo Malović, u redu je što ste pročitali, i treba. Tu ima, naravno, argumenata kako se to čita i na jednu i na drugu stranu.
Ali, pošto više nemam vremena, ovo maločas je bilo prilično provokativno, moram, gospođo Mesarović, da kažem da ste vi uputili jedan dopis 18. februara 2010. godine u kome stoji da su se svi članovi izuzimali iz postupka razmatranja i glasali o kandidatu koji je njihov srodnik. To piše u vašem dopisu.
Međutim, u tački 16. to nisu dopisi, Vrhovni savet sudstva tvrdi da je svim sednicama Saveta uvek, i to bez ikakvog izuzetka, prisustvovalo svih deset članova. Ako se ne misli da je to izuzimanje rađeno tako što su ljudi sedeli i prosto rekli – znate šta, u pitanju je moj sin ili moja tetka, ne bih da glasam. Ali, vidite, kolege, šta ćete i kako ćete.
Nemam ništa protiv. Jesmo mi vašeg sina predložili za Beograd i bili smo u pravu kada smo to uradili. Uopšte se o tome ne radi. Vi potpuno zamenjujete teze kada je reč o mom pitanju. Da vas pitam, u redu je što smo mi glasali za njega, nego nije u redu da vi dignete ruku, da budete tu prisutni i da gledate svoje članove i kolege kada to rade. To nije u redu.
Na kraju krajeva, niste morali da pristanete da budete predsednik Visokog saveta sudstva, o tome se radi. Kao što ministar zdravlja nije morao da pristane da bude ministar zdravlja, ako je već morao da ide na operaciju u Nemačku. O tome se radi.
Radi se o odnosu morala prema toj čitavoj priči, a to ko je čiji simpatizer, ko koga podržava, nemojte, molim vas. Cela Srbija zna za vas da ste vi vrlo posredan, ali jak eksponent jedne političke stranke u Srbiji, to je DS. To svi znaju u ovoj državi. Nemojte da pričate takve stvari. Znači, to apsolutno nema veze.
Na kraju, vrlo prosto i jednostavno, kada pričamo o moralu, kolika primanja vi imate? Čega ste vi sve član? Visokog saveta sudstva, kao predsednik, pa ste predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Primate platu tamo. Kakvu naknadu primate kao član Visokog saveta sudstva?