Dame i gospodo, na član 19. smo podneli amandman i ukazali na nekoliko krupnijih grešaka predlagača. Prvo, neshvatljivo je kako je iz subjekata regionalnog razvoja izostavljena Narodna skupština Republike Srbije. I u samom predlogu zakona jasno piše da Nacionalni plan regionalnog razvoja donosi Narodna skupština Republike Srbije, a iz tog nacionalnog plana proističu strategije i sve ostalo, što je prirodno. Ako Narodna skupština Repbulike Srbije donosi Nacionalni plan, prema vašem predlogu, mi smo čak bili predložili da donosi politiku regionalnog razvoja, koja je drugačiji i bolji termin, kako onda Narodna skupštine Republike Srbije nije subjekat ovog regionalnog razvoja, a ovo sve drugo jeste?
Na kraju krajeva, kada pogledate 13 subjekata regionalnog razvoja koji su navedeni, svakome je jasno da se radi o složenoj i skupoj konstrukciji, koja ničemu drugom ne bi služila nego da zadovolji partikularne interese jedne političke stranke koja već sada gospodari određenim državnim institucionalnim resursima, da bi pomogla sopstvenoj infrastrukturi i, preko sebe i svojih interesa, vezivala određene privredne subjekte u tzv. oblastima.
To je ono što pokušavate da uradite ovim zakonom i to je ono što vam DS dopušta, a građani Srbije ne bi trebalo to da vam dopuste. Jedina prirodna, normalna stvar za teritoriju Srbije, koliko i za broj stanovnika koliko u Srbiji ima, jeste da se ukine ova glomazna i veoma loša struktura koju ste ovde naveli.
Zbog toga tražimo brisanje ostalih tačaka kada je reč o ovim regionalnim agencijama itd.
Što se tiče AP Vojvodina, ona ne može da se izjednači s regionom u ovom smislu i ne može biti sama po sebi subjekat regionalnog razvoja.

Jasno je da ovde postoji centralizacija i ove akreditacije su tako napravljene da ih centralna vlast vrši. Međutim, mi smo u članu 42. brisali ovu igrariju koju ste napravili s regionalnim agencijama i tu podelu posla gde će prvu akreditaciju privrednih društava da obavi Nacionalna agencija, a ako se ta akreditacija obnovi, onda će obnovu te akreditacije da vrši regionalna agencija.
Ma nemojte! Napravili ste jednu strukturu koja je komplikovana. Napravili ste jednu administraciju koja je komplikovana i koja će, očigledno, služiti jednoj jedinoj političkoj stranci u Srbiji, a to je G17 plus, koji će praviti svoju regionalnu stranku, gde čak i kada se promeni, sutradan, na izborima ministar, i kada se promeni sastav Nacionalne agencije, a znamo kako se bira po ovom zakonu, nikad u životu nećemo promeniti sastav regionalnih agencija, što znači da će lokalne samouprave i privredna društva biti večiti taoci igranke s akreditacijom od strane ovih regionalnih agencija. To je vrlo podla namera. Prvo je skupo, zatim, neracionalno, komplikovano i podlo.
Znam da ministar neće prihvatiti ovaj amandman, jer kad bi prihvatila ovaj amandman, time bi sekla granu na koju je rešila da zasedne, zajedno sa svojim kolegama iz G17 plus, uključujući i predsednika i idejnog tvorca ove zavrzlame, Mlađana Dinkića.
Prema tome, ovaj amandman, kao i drugi pre toga koje smo podneli, govore o tome kakvu ste ujdurmu napravili s ovim zakonom.

Iz ovog člana 46. vidi se koliko ste nedosledni, kako umete loše da pišete zakone i koliko je ovo sve bezveze. Vi kažete ko su korisnici podsticaja, pa kažete da su to jedinice lokalne samouprave, pa, pazite ovo, regionalne agencije i oblasne asocijacije.
Radi podsećanja, oblasne asocijacije su privredna društva, to ste vi napisali. Da oni budu neki korisnici podsticaja, imajući u vidu ko osniva, pretežno, ta privredna društva, jer se pretežno radi o vlasništvu države, tj. lokalnih samouprava, to mogu još donekle da razumem, ali da budu korisnici podsticaja regionalne agencije, vaša stranačka ispostava, to ne može niko normalan da razume.
Pri tom ste nedosledni. Na jednom mestu se to u zakonu zove regionalna razvojna agencija, a ovde su samo regionalne agencije. Ili se radi o nekom novom institutu koji na mala vrata ovde uvodite, pa niko ne zna o čemu se radi? Čitajte šta ste napisali.
Kada je reč o oblasnom nivou, oblasnim agencijama, način na koji ste primenili ovaj član zakona na njih je u potpunom dosluhu s čitavom nomenklaturom institucije koju spominjete u ovom zakonu. Zar nije dovoljno da podstičete lokalnu samoupravu i privredna društva kao takva? Zbog čega ih uopšte nazivati oblastima asocijacije? U čemu je tu smisao?
Čak i kad je reč o udruženjima, mi ne negiramo potrebu za postojanjem privrednih društava koja će obaviti posao za regionalni razvoj, ni udruženjima koja bi to radila, ali vi izmišljate kategorije i pojmove da biste usložili ionako komplikovanu strukturu, koja služi samo vama, isključivo vama, jednoj političkoj stranci, da se razmašete ovde po Srbiji i da možete da činite čuda koja vam DS dozvoljava.

Mislim, gospođo predsedavajuća, da vi vređate Poslovnik time kada zloupotrebljavate i vaša prava i interpretaciju obaveze iz ovog poslovnika. Vaša obaveza iz ovog Poslovnika je da date objašnjenje nakon isticanja primedbe za povredu Poslovnika, da li je Poslovnik prekršen ili nije, a vi, umesto toga, držite tirade, koje traju često duže nego vreme koje je predviđeno za poslanike da istaknu povredu Poslovnika. To vam nije prvi put.
Ako neko istakne povredu Poslovnika, valjda možete da odgovorite da li je bilo ili nije bilo povrede u nekih 15-20 sekundi, a ne da to činite 45 sekundi, minut, minut i 15 sekundi, kao što to radite u slučaju isticanja povrede Poslovnika.
Molim vas, ako možete, da se koncentrišete da to tako uradite ubuduće; bio bih vam veoma zahvalan kao narodni poslanik koji učestvuje u ovoj diskusiji, u ovoj raspravi, i želi da ona protekne u najboljem mogućem redu.
Druga stvar je više sugestija, nije primedba na povredu Poslovnika, ako ćete to da istrpite. Nisam čuo da li ste vi nama ovde, makar iz kolegijalnih razloga, skrenuli pažnju do kada mislite večeras da radite i koji su uslovi za obavljanje televizijskog prenosa?

 Vi ste povredili i član 27. i član 100, ali morate saslušati obrazloženje, da biste znali na koju vrstu povrede ukazujem.

Smatram da ste povredili član 104, jer u stavu 2. tog člana stoji – narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem.
Vi se, gospođo Čomić, kao predsedavajuća, meni ne obraćate s uvažavanjem.
Kada sam maločas tražio reč, hteo sam da vam kažem sledeće. Želeo sam da objasnim da nema veze što se neko pozove formalno na isti član Poslovnika ako su njegovi osnovi javljanja za reč drugačiji i drugačije tumači povredu određenog člana Poslovnika. Onda morate saslušati argumentaciju, jer ako ne želim da dam isto objašnjenje, zbog čega mislim da ste povredili Poslovnik, to nije ista povreda. Povreda je drugačija.
U članu 100. stavu 4. piše da je narodni poslanik dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta. Ako vi mehanički tumačite ovu odredbu, time što kažete da neko mora da izgovori broj tog člana, verujte mi da grešite. Svako ko je pravni fakultet završio u ovoj zemlji, složiće se sa mnom.
Ako nedvosmisleno iz mog izlaganja proističe na koju odredbu se pozivam prilikom svog izlaganja, vi ne možete da se uhvatite za formalnu začkoljicu, time što ste tvrdili meni i drugim narodnim poslanicima da nismo naveli član. Da je iz mog izlaganja nejasno na koji se član moja povreda, odnosno pozivanje na povredu odnosi, imali biste pravo to da kažete.
Jedan jedini član u ovom zakonu koji se tiče postupanja predsedavajućeg kod povrede Poslovnika je član 100. Ako vi to ne znate, sada ću vas tome naučiti.
To je član 100, gospođo Čomić, pa kada budete to naučili i shvatili da i drugi to razumeju, koji znaju pravila postupanja u ovom domu, onda se nećete javljati s takvim primedbama i takvim odgovorima narodnim poslanicima, koji vređaju narodne poslanike i koji znače neuvažavanje sagovornika.

Gospođo ministar, vi ste ovim zakonom rešili da sve građane u Srbiji zbunite. Verovatno je bila želja da zbunite narodne poslanike, pošto pratimo ono što se radi u Narodnoj skupštini, čitamo pažljivo predloge zakona. Ono što ste nam podneli, nije baš tako delovalo na nas.
Koncept ovog zakona, o kojem se večito govori u prvom članu, na koji smo podneli amandman, hoće da kaže sledeće – ne određuje Vlada statističke regione, nego su statistički regioni određeni ovim zakonom i daju im se imena.
To nije tačno, suštinski. To je u kontradikciji s onim što ste napisali u drugim članovima zakona. Statistički regioni, kao što ste ispravno rekli, nisu teritorijalne jedinice, niti su administrativne jedinice, niti imaju pravni subjektivitet. Šta je bila vaša želja? Vaša želja je bila da određujete nazive utvrđenih regiona ovim zakonom, jer članom 5. ih utvrđujete bez ikakvih razloga, a prethodno se utvrđuju kriterijumi kako se oni formiraju.
Vi ste sve kriterijume sveli na utvrđivanje nekih oblasti iz kojih se formiraju statistički regioni, a regione utvrđujete ovim zakonom. Nemate razloga za to. Jedini razlog za to što ste to uradili jeste da nas navedete na pomisao, što verovatno i želite, to vam je i namera, da će ovi regioni statistički predstavljati, njihova mapa, kulturu administrativne podele Srbije, sa čime se ne možemo složiti. Šta je vaša igra? Vaša igra je da nas navedete da pričamo ovde o administrativnoj podeli, iako predmet ovog zakona ne može nikako biti administrativna podela.
Ovaj zakon za predmet ima, i trebalo bi da ima, isključivo odnos centralne izvršne vlasti prema jednoj svojoj obavezi, a to je da obezbedi ravnomerni regionalni razvoj u Srbiji.
Vi to činite delimično, a onda od teksta pravite politički pamflet, jer navodite sedam regiona, za šta nema potrebe. Mi se ovde konceptualno razlikujemo. Da ste pažljivo pročitali naše amandmane, sve biste ih prihvatili i lišili Srbiju i građane Srbije ove muke i ove potpuno besmislene rasprave o tome da li se tu otvaraju administrativni regioni ili se radi samo o statističkoj ekonomskoj činjenici.
Krivi ste za to vi koji ste predlagač. Zato smo rešili da član 1. promenimo i da kažemo šta bi trebalo da bude predmet ovog zakona.
Treba da bude predmet – način određivanja regiona, stepena nerazvijenosti itd., u odnosu na jedinice lokalne samouprave, pa da dalje zakon razrađuje način na koji se sprovodi politika regionalnog razvoja. Vi to ne radite. Vaš ceo zakon je loš. O tome ćemo kasnije govoriti, za sada ovoliko.
Mislim da biste morali da prihvatite ovaj amandman. Ako ga ne prihvatite, koncept na kome ostajete se pretvara u goli politički pamflet, koji je potpuno besmislen, a ne pričate o onome što vam je obaveza po Ustavu ove države, a to je da regionalno razvijate Srbiju. To nema nikakve veze ni sa Eurostatom, ni sa svim ostalim pravilima koje EU postavlja za buduće članice, nego ima veze s tim što želite da se s nama igrate.

U naslovu stoji – načela podsticanja regionalnog razvoja. Ne mogu to biti načela podsticanja regionalnog razvoja. Mogu postojati načela politike regionalnog razvoja, a podsticanje ravnomernosti regionalnog razvoja može biti jedno od načela, to je jedino logično. Ne vidim kako mogu postojati načela podsticanja regionalnog razvoja. Podsticanje je, samo po sebi, metodološki pristup. Kada kažete – podstičemo nešto, vi ste time uokvirili skup postupaka da bi se došlo do određenog cilja; to je metodologija, to svako zna.
Ako govorimo o politici regionalnog razvoja, ona je sveobuhvatan pojam, politiku bi trebalo da utvrdi Narodna skupština. To je ono što je bilo u našem predlogu koji vi niste prihvatili, a ako znate da objasnite zbog čega, svaka vam čast.
Onda, kada se utvrdi politika, ona se zasniva na određenim načelima, ali jedno od tih načela je načelo podsticanja ravnomernosti, odnosno ravnomernog regionalnog razvoja. To je ono što bi trebalo da bude cilj, a ne ovo, kako ste vi ovde, ovim predlogom zakona, predstavili. Ali, kod vas je u ovom predlogu zakona sve naopako, pa nije čudo da je i ovo naopako, jer ne razumete uopšte način na koji se pojmovi razvrstavaju, etimološki, a kamoli šta drugo.
Jedan prethodni predlog jednog drugog zakona je drugačije ove pojmove razvrstao, pa razlikuje šta je strateški dokument, šta je plan, itd. Vi ovde, očigledno, to ne razlikujete.

Da se nastavim na ovu priču.
Dakle, zbog toga smo predložili da ovaj koncept bude drugačiji, da ovaj zakon napravi odredive smernice za određivanje statističkih regiona, a ne da nas zamajavate određivanjem regiona u članu 5. zakona. Zato smo u članu 4. rekli kako se formira region, da bi Vlada Republike Srbije mogla na osnovu odredivih kategorija, a već postojećih u pravnom sistemu, da utvrdi region kao osnovnu jedinicu, do koje će doći na osnovu pokazatelja koje ovaj zakon predviđa, uključujući i statistiku i ona pravila iz NUTS 2, NUTS 3 itd.
Zato smo rekli da je region statistička teritorijalna celina koja se sastoji od jednog ili više okruga, u smislu Uredbe o okruzima, odnosno jedna ili više jedinica samouprave, pa je to osnovna baza na kojoj gradite priču. Ako ne utvrdite svih sedam unapred, kako ste ovde predvideli, nego ih ostavite odredivim, to je za standarde o kojima pričamo sasvim dovoljno, jer nas niko ne tera da idemo korak dalje.
Ne unosite konfuziju među građane, ne unosite konfuziju u ovaj parlament da bi se raspravljalo o teritorijalnoj organizaciji, umesto o ekonomskim kategorijama. Na taj način pomažete sebi samima, tj. Vladi, koja daje ovakav predlog, da na jedan valjan način uredi ovu oblast. Onda ne bismo došli u situaciju da postavljamo ova pitanja koja je gospodin Radojko Obradović maločas postavio, jer bi ta stvar mogla biti fleksibilnije i drugačije rešena. Dajte da idemo varijantom odredivih regiona, a ne da ih određujemo u zakonu.

Kao što sam i ranije rekao, za nas je važno da regioni, kao statističke jedinice, budu odredivi. Nema nikakve potrebe da u ovom zakonu određujemo regione, pogotovo ako za to nemamo kompaktne kriterijume.
Vi ćete videti da su u članu 5. određeni nazivi sedam regiona, od kojih su tri automatski teritorijalno određena, a ostalih četiri nisu; oni su odredivi i njihovo određivanje zavisi od prethodnog određivanja oblasti koje čine te regione.
I ta neka mapa, kada bi se crtala, opet ponavljam, i zbog javnosti, ovde se ne radi ni o kakvoj teritorijalnoj organizaciji države, niti bilo kakvom teritorijalnom uređenju, niti pravnom subjektivitetu tih regiona.
Jedina nevolja je u tome što se ovde oni pamfletski navode, kako bi se građani naveli na taj put razmišljanja kako će to možda jednog dana postati teritorijalne jedinice, što je verovatno i vaša namera, ali ostavimo to po strani.
Te teritorijalne celine su u četiri slučaja odredive, a u tri slučaja su određene. To je argument u korist moje teze da ste ovo odradili pamfletski i s namerom da pošaljete političku poruku.
Nije predmet ovog zakona slanje političke poruke. Predmet ovog zakona je da se vidi kako država, centralna država, može da pomogne u ravnomernom regionalnom razvoju sopstvene države. O tome smo maločas govorili. Rekli smo da je najbolje da se to učini na taj način što će Vlada, polazeći od kriterijuma iz člana 4, koji su veoma jasni, da odredi regione, polazeći…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… ulazim u vreme Poslaničke grupe, vodeći računa o predlozima jedinica lokalnih samouprava, a u saradnji s organom nadležnim za poslove statistike.
Vidim da je kritika ovog amandmana bila u tom smislu što jedinice lokalne samouprave ne mogu da učestvuju u kreiranju i određivanju regiona. Vi ste potpuno u pravu, one ne mogu da učestvuju na nivou donošenja odluke o tome, nemaju taj kapacitet, niti je cilj ovog zakona da se to čini. Ali, ako vidite iz strukture teksta koji smo podneli, mi smo rekli samo – vodeći računa o predlozima lokalne jedinice samouprave, jer nigde dalje u zakonu, kako ste razrađivali ovaj zakon, nemate, sem preko tih vaših, koje smo mi tražili, ukidanja oblasti, nijedan drugi način da lokalna samouprava bitno utiče na ovaj ceo proces. Jedini način da ih nekako uvedemo u priču je ovaj, ali nigde ne stoji da je Vlada u obavezi da posluša taj predlog, nigde to ne stoji.
Prema tome, nema nikakvog razloga da se ovakav amandman ne prihvati, ili da se, ako ovaj nije do kraja odgovarajući, na nadležnom odboru neki drugačije definisan amandman prihvati i da se na taj način utvrdi drugačiji koncept, drugačiji pristup u pisanju ovog zakona, koji ne bi unosio političku konfuziju među građane Srbije, dovodio do nesporazuma koji nam uopšte nisu potrebni, a da se posao koji država ima obavezu da uradi, izvršni organi vlasti koji tu obavezu imaju da urade, obavi na adekvatan način.

Hvala. Amandman gospođe Judite Popović i njenih kolega iz Poslaničkog kluba LDP-a je povod mom javljanju i to je vrlo zanimljiv povod. Ako pogledate sadržaj tog amandmana i uporedite ga sa sadržajem amandmana koji je podneo DSS, videćete neke sličnosti.
Sličnosti se sastoje u tome da se i u jednom i u drugom slučaju odbacuje vaša političko-pamfletska ideja da Narodnoj skupštini, bez ikakvih argumenata i bilo kakvih dokaza da te argumente posedujete, podnesete predlog da Skupština danas, u kontekstu ovog zakona, utvrđuje nekakvih sedam regiona, od čega su tri određena teritorijalno, četiri odrediva.
Naravno, kažete da je to posao Vlade. Tu sam vas uhvatio u nedoslednosti. Razlog zbog čega odbijate amandman gospođe Judite Popović je, između ostalog, sledeći. Ona i njene kolege su predložili da Narodna skupština Republike Srbije odredi regione nakon javne rasprave, nakon statističkog izveštaja itd., a vi njoj kažete u obrazloženju ovako – u skladu s nomenklaturom statističkih teritorijalnih jedinica i preporukama Zavoda za statistiku EU, određivanje statističkih regiona je u nadležnosti Vlade Republike Srbije, na osnovu stručnog predloga Republičkog zavoda za statistiku.
To je ono što vam pričamo sve vreme, to je u nadležnosti Vlade RS, gospođo Kalanović, prema ovim kriterijumima, a vi u zakonu kažete, u članu 5: " Za potrebe podsticanja regionalnog razvoja određuju se sledeći regioni".
Ko ih ovde određuje? Republika Srbija. Šta vam drugo kaže gospođa Judita Popović? Kaže da treba da ih utvrdi Narodna skupština Republike Srbije. Mi vam to nismo rekli u našem amandmanu. Mi smo rekli da to treba da učini Vlada RS, zato što smo pročitali ovo vaše svašta što piše u različitim obrazloženjima, čak i u obrazloženju vašeg zakona. Rekli smo – ako je već situacija kakva je, ako nas već vučete za nos i ako vučete građane Srbije za nos, praveći konfuziju sa raspravom o navodnoj teritorijalnoj organizaciji, koja uopšte nije na dnevnom redu, nego je vi namećete posebno, ne kroz ovaj zakon, nego kroz političku ujdurmu, onda se opredelite za neko od racionalnih, logičnih rešenja.
Jedno je rešenje, što smo mi predložili, da Vlada odredi regione, a da ovaj zakon da uputstva Vladi kako se to čini, i drugo rešenje je da Narodna skupština odredi regione, ali ne ovako pamfletski, kako ste vi uradili, nego kako su gospoda iz LDP-a predložili.
Vi dobijete i u ostatku izlaganja gospođe Judite Popović, što je bilo jasno, niz primedaba dve poslaničke grupe koje su na dva potpuno suprotna pola politike, gde se u nekim suštinskim stvarima ne možemo ni složiti, ni očima videti. Vi dobijete 75% gradiva koje je identično. Zašto? Zato što se polazi od zdravog razuma i neke stručnosti i racionalnosti.
Ako ništa od toga ne prihvatite, mi se nismo dogovorili šta ćemo da pričamo, znači da nešto nije u redu s vama, a ne sa nama, znači da vi treba da stavite prst na čelo, da se zamislite. Ako ovde postoji neki problem, a očigledno postoji, racionalno postupanje i poslednja nada za vas je bila da pre ove rasprave u pojedinostima, ili u toku rasprave u pojedinostima, zatražite od predsednika Narodne skupštine sazivanje resornog odbora, pa da se sedne i pogleda koje je amandmansko rešenje moguće, ako nije moguće rešenje Judite Popović i Miloša Aligrudića, koje je to amandmansko rešenje moguće da ne biste od ovog zakona pravili nešto u Srbiji što bi bila privatna prćija G17 plus.
Ne, nego ste vi napravili kompromis s vašim kolegama iz DS da vam se dopusti da divljate kako hoćete, da pravite cirkus od ove države, da se postignu oba taktička cilja, da dobije Mlađan Dinkić šta god mu se sviđa, da razgrana jednu čudovišnu administrativnu mrežu kroz ovaj zakon, koji će skupo da košta grbaču građana i onih građana koji žive teško u regionima koji su zaostali, a da, s druge strane, Boris Tadić, kao što je rekla Judita Popović, iz potpuno suprotne političke stranke, zamaže oči javnosti zbog toga što ova skupština, ili DS, nisu u stanju da dostave na razmatranje Skupštini statut Vojvodine. Iako smo mi protiv tog statuta, to ne govori o tome, nego govori o sposobnosti, odnosno nesposobnosti vladajuće koalicije da obavlja elementarne poslove države.
To je ono gde se vi nalazite i što je suštinski problem ovog zakona. Javljaćemo se i dalje, naravno, povodom amandmana, na svoja dva minuta, kako smo ih podneli.

Upravo ste povredili član 27. i član 100. Poslovnika Narodne skupštine. Naime, još jednom vas upozoravam, kao kolega narodni poslanik, zato što sam u mesecima za nama to činio više puta. Kada se neko javi da reklamira povredu Poslovnika, vi imate običaj da ne saslušate narodnog poslanika šta ima da vam kaže, nego ga na pola rečenice prekidate. Dajte, dopustite da čovek kaže nešto, a kada završi rečenicu, ne mora ni 30 sekundi to da traje, kada završi rečenicu, onda ga, ako ste toliko sigurni u to što tvrdite, prekinite i kažite da se nije kretao u dobrom smeru.
Prosto, to nije u redu. To je neverovatno. Znam da je kasno, nema direktnog prenosa i biće odložen, ali će možda to neko gledati. Verujte mi, najdobronamernije vam ovo kažem. Kršite Poslovnik na taj način, zloupotrebljavate vaša prava i obaveze, koji su vam dati Poslovnikom, na mestu predsedavajućeg. Ne možete čitati misli, to nije vaša uloga, vaša uloga je da saslušate ljude. Saslušati, ne znači prekinuti nekoga u pola rečenice, na mestu gde još nije ni zapeta stigla, a kamoli da se misao završila.
Na to reagujem, gospođo Čomić, ne na druge stvari. Ne mogu znati šta su naše kolege htele svojom intervencijom o povredi Poslovnika, ali znam šta sam ja hteo.

Dužni ste da se obraćate narodnim poslanicima, i onima koji reklamiraju povredu Poslovnika, s uvažavanjem. O tome govori član 104.
Član 100, zašto sam to rekao sada? Zbog toga što dajete objašnjenja na osnovu primedaba o povredi Poslovnika koje u sebi imaju uvredljivu konataciju. Uvredljiva konotacija se sastoji u tome što pravite one kojima vam se jave za povredu Poslovnika ludim, kao da ne znaju Poslovnik, kao da ne znaju šta je konotacija člana 100.
Kada sam se javio i rekao da mislim da ste povredili član 100, mislio sam na sve stavove člana 100, pa i onaj koji upućuje na vašu potrebu, ili obavezu da prokomentarišete izlaganje narodnog poslanika koji je stavio primedbu na povredu Poslovnika.
U obavezi ste da kažete da li ima povrede ili nema. Na to sam mislio. Znači, kada sam rekao da ste povredili član 100, a u vezi sa članom 27, mislio sam na to, a vi moju primedbu da je povređen Poslovnik interpretirate tako, da to da čuje javnost u prenosu, kako ja, navodno, nemam pojma šta piše u članu 100. i kako to nema veze s povredom člana 100. Naravno da ima. Direktno ima veze s povredom člana 100. s vaše strane, u odnosu na vaše obaveze i prava koji su navedeni u tom članu.

Hvala. Reč je o primeni člana 27. u najširem kontekstu te reči. Kada ste maločas prekinuli narodnog poslanika, gospodina Pejčića, upozorili ste ga da čini nešto što je na ivici incidenta, ili, čak. pod pretnjom nekog prekršaja, da se kazni za neki prekršaj. Pokušavam da vidim odredbe koje vam daju to ovlašćenje i ne nalazim ih u Poslovniku, gospođo Čomić. Ako je reč o članu 104, on vrlo jasno govori o dužnosti da se poslanici jedni drugima obraćaju s uvažavanjem; nigde nema reči o zabrani prebrojavanja ili konstatacije da li ovde ima ili nema nekoga zainteresovanog u političkom smislu.
Kad je reč o članu 101, tu se radi o reakciji samog poslanika, a kad je reč o članu 100, tu se radi o primedbi na povredu Poslovnika od strane poslanika, ali nigde ne vidim uporište, u bilo kojoj odredbi Poslovnika, za takvu reakciju koju ste imali. Zbog toga mislim da ste prekršili član 27, jer ste zloupotrebili sopstvena ovlašćenja koja vam se daju na osnovu ovog poslovnika.

Odmah ćemo preći na stvar.
Predlagač zakona je u prethodnom članu utvrdio dve grupe regiona, u jednu bi spadali oni regioni čiji je stepen razvijenosti takav da je najmanje 75% od proseka BDP-a po glavi stanovnika, ili iznad toga, a u drugu grupu spadaju oni regioni čija je razvijenost ispod 75% tog proseka.
U sledećem članu, na koji se ovaj amandman odnosi, definišu se nedovoljno razvijeni regioni. U prvu grupu, s pravom, spadaju regioni koji su u drugoj grupi u 1. članu; to su regioni koji imaju ispod 75% proseka BDP-a po glavi stanovnika.
Problem nastaje što postoji još jedna grupa regiona koja bi spadala u nedovoljno razvijene po ovom predlogu zakona. To su oni koji su doživeli demografski pad u periodu od popisa 1971. godine, do momenta kada se posmatraju, a to je pad ukupnog broja stanovnika u tom području.
Verujte mi, to nije dovoljan argument. Mi smo podneli amandman, s ispravkom, koji kaže da bi uz taj uslov trebalo dodati još jedan, kumulativni, da to budu oni regioni koji spadaju u prvu grupu od 75% proseka do proseka, ne preko proseka, jer samo ta dva udružena argumenta mogu dati rezultat, ostalo je zaista smešno. Možete zamisliti situaciju u kojoj imate ispod 50% stanovnika a da žive svi jako dobro, ovi koji su ostali. Teoretski je moguće.