Javljam se da intervenišem po članu 27. Poslovnika. Ovaj put se ne odnosi na vas, gospođo predsednice, već na potpredsednicu Narodne skupštine Gordanu Čomić koja prosto ne može da odoli a da ne izaziva narodne poslanike svojim nedoličnim komentarima i načinom na koji vodi Narodnu skupštinu, što svakako ne doprinosi ugledu ovog doma, a ponajmanje mesta na kome vi sedite.
Ona verovatno ima mišljenje da samim tim što sedi na tom mestu ima neke intelektualne sposobnosti ili neke natprirodne moći koje nijedan drugi narodni poslanik ne može da ima. Na primer, u slučaju gospođe Marine Raguš, ona je na pola njene rečenice znala u startu kako će ta rečenica da se završi i u kom smeru ide njeno izlaganje, pa je onda izvolela prekinuti i održati kratku vakelu od jedno šezdesetak sekundi.
Kad se sve zajedno sabere, sva njena izlaganja od kada je počela da predsedava do momenta dok je vi niste zamenili, kao što je Vladan Batić rekao, to iznosi najmanje 50% ukupnog vremena koje je ovde potrošeno. To verovatno vama kao vladajućoj koaliciji odgovara, ne znam o čemu se radi; da sam u vlasti, meni to ne bi odgovaralo. Vi to radite, imate neki cilj, pretpostavljam. Dobro, radite vi šta god hoćete, ali svakako ne može to da se radi na taj način da se vređaju odredbe Poslovnika, da se vređaju narodni poslanici.
Pod jedan, prvo ste, ne vi, nego onaj ko je predsedavao, povredili mene, jer ja zaista sa velikim interesovanjem, bilo da sam u sali ili to pratim preko monitora, pratim šta narodni poslanici izlažu, te sam u tom konkretnom slučaju želeo da čujem šta je narodna poslanica htela da kaže. Bio sam ometen. Srećom, narodni poslanik koji je bio za govornicom se vrlo brzo koncentrisao, prešao je preko te jednominutne upadice i nastavio dalje svoje izlaganje.
Konkretno, član 106. vrlo jasno predviđa da se ne može prekidati govornik u izlaganju, niti dobacivati, odnosno ometati govornik i na drugi način ugrožavati sloboda govora. Dame i gospodo, to se ne odnosi samo na nas koji sedimo sa ove strane, nego se odnosi i na one koji sede na mestu predsedavajućeg. Gospođa Gordana Čomić svih ovih dana ima neverovatan običaj da vodi polemiku sa narodnim poslanicima koji sede u sali. Na taj način oni koji gledaju televizijski prenos mogu da čuju samo njene reči, a pri tom nijedna reč narodnog poslanika s kojim ona vodi otvorenu polemiku ne može da se čuje.
Zašto onda ona ne da reč tim narodnim poslanicima da oni lepo stanu za govornicu pa da onda otvore jedan dijalog pred svima nama?
Hoću da kažem da zaista to nije korektan način vođenja sednice. Ako imate, makar u ovom delu, makar ovo što se nije vas ticalo, što sam se javio za reč, a biće onoga što će se i vas ticati, verovatno na to ni vi niste imuni... Makar probajte da utičete na svoju saradnicu da ako hoće da odugovlači vreme, ako hoće da vrši opstrukciju Narodne skupštine i da beskrajno dugo govori, neka to radi, ali neka pronađe neku pristojnu formu koja makar ne bi vređala interese narodnih poslanika i građana Srbije. Hvala.

Nemoguće je ne reagovati na ono što se čulo od gospođe ministra. Za neke stvari zaista stoji to što je rečeno, kada je reč o neutralnosti i kada je reč o nekim drugim stvarima. Međutim, kada odgovarate na pitanja poslanika zaista bi bilo dobro da ste mogli da smognete snage da u trenutku kada su pitanja postavljena, a direktno su vezana za tačku dnevnog reda, na ta pitanja odgovorite odmah ili makar nakon izlaganja nekoliko narodnih poslanika, prvo, zbog konzistencije rada u parlamentu i drugo, da bi se moglo lakše čuti kakve veze ima odgovor koji ste dali sa pitanjem koje je postavljeno.
Konkretno sam vam postavio jedno pitanje, postavio sam ga celoj Vladi, ali vi ste predstavnik Vlade u ovom trenutku, i moje pitanje je bilo vrlo prosto - kako je moguće da Vlada pre 15 dana ili pojedini predstavnici Vlade ili vladajuće strukture u Srbiji kažu za predlog zakona, koji je podnela Demokratska stranka Srbije, za obezbeđenje depozita podizanjem osiguranog iznosa sa 3.000 na 20.000 evra da je demagogija i da je način na koji se narod plaši i tera iz poslovnih banaka ili se uteruje strah u kosti građanima, a da 15 dana nakon toga Vlada izađe sa predlogom o osiguranoj sumi od 50.000 evra, sa obrazloženjem koje je javnosti dato, gde je rečeno da je to iznos koji primenjuje EU? Pri tom, zakon koji smo mi predložili vi niste ni razmatrali na Vladi, niti ste dali bilo kakav odgovor na predlog zakona koji je podnet sa naše strane, a za to imate obavezu, pre nego što ste predložili vaš predlog zakona o povećanju osigurane sume, osiguranog iznosa depozita.
Vi za to vreme tvrdite kako je to iznos koji priznaje EU, to je ono što je Mirko Cvetković rekao, pri čemu ne treba da pominjemo da Nemačka, recimo, ima neograničeno pokriće depozita. Pri tom, u Predlogu zakona, odnosno u obrazloženju koje ste dostavili Narodnoj skupštini, koji će se naći na dnevnom redu narednih dana, tvrdite kako za sprovođenje tog zakona nisu potrebna dodatna budžetska sredstva.
Vidite, naš iznos od 20.000 evra je za domaće prilike i ukupnu visinu pojedinih štednih uloga u proseku više nego dovoljan; pri tom, garantuje sigurnost za građane da će u periodu u kome država ima obavezu da reaguje, npr. u periodu od 90 dana, u slučaju da se mora reagovati pokrićem potraživanja njihov iznos sigurno biti naplaćen.
Kada pogledate one izvore koji treba da pokriju taj deficit, vi te izvore niste prikazali. Vama fali petsto miliona u tom pokazatelju. Mi treba da imamo oko tri milijarde, vi imate dve milijarde i petsto miliona. Na osnovu onih realnih izvora koji se mogu prikazati u ovom trenutku, vama fali petsto miliona. Ja sam vas to pitao. Vi ne dajete odgovor na to pitanje, zato što ga nemate. Ono što je najgore u čitavoj ovoj priči jeste upravo to što sprovodite demagogiju nad demagogijom.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala. Završavam. Umesto da odgovorite na pitanje i umesto da reagujete promptno na one nadražaje koji dolaze iz sveta i koji će ugroziti domaću štednju, vi čekate 20 dana nakon što su vam opozicione stranke ukazale na to da treba reagovati i dale jedan od primera kako treba reagovati, da biste kasnije reagovali na način koji je potpuno neadekvatan. To je ono što je bila primedba. Vi na tu primedbu nemate odgovor. Hvala vam.

Hvala, predsednice. Na osnovu člana 100. stav 1, a u vezi sa čl. 225. stav 1. i 226.
Vrlo uskoro krećem na KiM da bih se susreo u svojstvu potpredsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope sa članovima porodica nestalih lica, u okviru parlamentarne istrage koju Savet Evrope upravo sprovodi i povodom navoda u knjizi Karle del Ponte.
U vezi sa tim, pošto ću uskoro morati da odem, a član 225. stav 1. kaže da narodni poslanici moraju da budu obavešteni, imaju pravo da budu obavešteni o svemu što je od značaja za njihov rad, ovu priliku koristim da ih obavestim o svom stavu o zakonu koji je na dnevnom redu, a povodom amandmana koji se danas raspravljaju, što garantuje da ću biti jako kratak u okviru vremena koje mi je na raspolaganju.
Osnovni tekst zakona kada je donet, a donet je za vreme prve vlade Vojislava Koštunice, bio je posledica konsenzusa zainteresovanih grupa, počev od univerzitetskih radnika do studentskih organizacija. Na kraju krajeva, više ljudi u Ministarstvu prosvete je bukvalno danonoćno radilo na tekstu tog zakona dok on nije usvojen.
Tada je bio postignut jedan dogovor, što mora javno da se kaže, između univerziteta s jedne strane, Studentske organizacije s druge strane i Ministarstva prosvete, da taj zakon, takav kakav je donet, u obliku u kojem je bio iznedren, može kasnije i treba kasnije da trpi određene izmene u zavisnosti od toga šta praksa pokaže od deficita tog zakona u njegovoj praktičnoj primeni.
Taj dogovor ne treba da se zaboravi. On je bio sastavni deo jednog konsenzusa kada je reč o zakonodavnoj inicijativi. Jer, iako je Ministarstvo, Vlada, zapravo inicijator tog zakona, Skupština ga je donela. Očigledno je da se i određeni drugi faktori u ovom društvu, drugi segmenti društva, moraju pitati kada je reč i o samom tekstu zakona, i o samoj primeni tog zakona i o eventualnim promenama.
Pošto je ovo što je sad učinjeno, amandman Jagode Jorge i prihvatanje tog amandmana od strane Vlade Republike Srbije, zapravo pokvarilo taj konsenzus i razočaralo jednu veoma značajnu zainteresovanu grupu kada je reč o primeni ovog zakona, to znači da DSS svakako za ovaj zakon sada neće glasati, bez obzira na pozitivne namere koje su postojale u samom početku, kada je predlog teksta izmena zakona došao pred nas, jer tada smo imali drugačiju nameru.
Ali, moram ponoviti ono što je prof. Šami pre mene rekao, da će DSS, išavši za tragom ovoga o čemu sam maločas govorio, čim ovaj zakon stupi na snagu, a verujem da će biti većinom glasova donet, jer vladajuća većina uvek tako radi, svakako podneti novi predlog zakona o izmenama i dopunama ovog istog zakona, ali polazeći pre svega od komunikacije, za koju se nadamo da ćemo je imati i sa studentskim organizacijama i sa nadležnima iz univerziteta kako bi se došlo do nečega što je konsenzus u primeni ovog propisa.
Jedino na taj način možemo da funkcionišemo, a ovo što je vladajuća većina proizvela (da li namerno ili slučajno) ovom prilikom svakako je nešto što našem društvu i univerzitetu uopšte ne treba. Hvala.

Član 101. stav 1. je osnov po kome sam se javio za reč i želim da govorim o povredi člana 27. Poslovnika, u delu u kome se kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Vi ste ovde u ulozi potpredsednika Narodne skupštine, zamenjujete predsednika Narodne skupštine, pri čemu kršite odredbe ovog poslovnika. Kršite ih, prvo, tako što na nepriličan način komunicirate i vodite dijalog sa narodnim poslanicima koji se nalaze na mestu i nakon što su istakli povredu Poslovnika, komentarišući samu povredu duže nego što je to prilično. S druge strane, tako što nastavljate dalje dijalog s narodnim poslanikom, konkretno, u pitanju je Dragan Todorović, koji nema priliku da izađe za govornicu i da odgovori na vaše primedbe. Treće, tako što večito tumačite da sve što vi iznesete, kao predsedavajuća u ovom trenutku, ne podleže pravu na repliku, zato što, Bože moj, vi vodite sednicu, a takve odredbe u Poslovniku Narodne skupštine nema nigde.
Dalje, kršite Poslovnik time što komentarišete na izuzetno ''kreativan'' način. Prihvatam da smo svi mi u tom delu kreativni i, kada je reč o čl. 225. i 226, mogu delimično da se složim s vama, ali kada je do takve kreativnosti već došlo i kada je ona ustoličena kao praksa godinama u ovom parlamentu, onda nemojte vi biti kreativni nad tom kreativnošću, tako što ćete narodnom poslaniku, konkretno je u pitanju narodni poslanik Željko Tomić, nakon jedne jedine rečenice koju je izgovorio, tumačiti šta su njegove namere.
Vaša dužnost je da saslušate narodnog poslanika, barem nekoliko rečenica da se poveže u smisao onoga što želi da kaže, da biste izveli zaključak o onome što govori.
Konkretno, narodni poslanik Željko Tomić je rekao: "Naime, ne želim da govorim o povredi Poslovnika", nakon čega je bio isključen. Možda je hteo da kaže: "ali moram da govorim". Otkud vi znate šta je on hteo da kaže dalje? Time vršite izvesnu vrstu nasilja nad narodnim poslanicima.
Kada je reč o povredi Poslovnika, član 100. stav 1. govori da se dobija reč odmah po povredi Poslovnika. Nigde se u Poslovniku ne govori o tome kada počinje procedura nakon koje se može govoriti o povredi Poslovnika. Mi, možda, za vreme glasanja, ili pre samog glasanja, smatramo da ste povredili proceduru. Moguće je da ste proceduru povredili prilikom samog otvaranja sednice, pre nego što je formalno otvorena. Na to mora da se ukaže.
Odakle vam ideja da postoji neka vremenska linija, neko vremensko ograničenje, ili razgraničenje od kada i do kada se može ili ne može govoriti o povredi Poslovnika?
Dalje, u članu 225. stavu 1. stoji: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika". Kada god se javimo po članu 225, mi smatramo, zapravo, da to obaveštenje blagovremeno nismo imali i da upravo zbog toga ističemo povredu člana 225. stav 1, u vezi s članom 226. To je javljanje po tom osnovu i time se ispunjava sva forma koja je tražena u stavu 1. člana 100.
Hvala vam što ste me saslušali.

Primedba se odnosi na član 27. tačku 3). Juče, u toku dana, vas je zamenjivala, gospođo predsednice, potpredsednica Skupštine Gordana Čomić, koja je, inače, kada god su se narodni poslanici javljali da intervenišu povodom povrede Poslovnika ili da istaknu neko od svojih prava, naročito iz člana 226, izvolela držati traktate o tome kako treba da se ponašamo.
Njena tumačenja su, obično, bila dvostruko duža od izlaganja samih narodnih poslanika, pri čemu je narodne poslanike, DSS-a, pre svega, u jednom trenutku grubo prekinula, kada su pokušali da ukažu na aktuelni događaj, na obustavljanje saobraćaja ispred zgrade Narodne skupštine od strane studenata, koji su se s pravom bunili, zato što je nešto što je, očigledno, bio dogovor između Studentske organizacije i Univerziteta, pretočeno u izmenu i dopunu Zakona o visokom školstvu, derogirano jednim amandmanom, koji je, očigledno, dogovoren sa Ministarstvom prosvete, a koji treba da ponizi i stavi u neravnopravan položaj veliki broj studenata. Oni, prema posledici koju taj amandman izaziva, ne bi nikada mogli, koliko god da su dobri studenti, makar sve desetke dobijali, da pređu iz statusa samofinansirajućih studenata u status studenata koji zaslužuju budžetsko finansiranje.
To je bila aktuelna tema, aktuelni događaj. Imali smo protest na ulici. Prosto je nemoguće na taj način se striktno pridržavati Poslovnika i ne dozvoliti narodnom poslaniku Nikoli Laziću iz DSS-a da govori o tome. Šta se tu štiti, koji se interes tu štiti? Vladajuće većine koja podržava Vladu, kojoj je prošlo sto dana u kojima ništa nije uradila?!
Imamo premijera koji govori da je super, a sve svoje nadležnosti prebacuje Borisu Tadiću, koji nalazi za shodno, juče, da tvrdi kako je Euleks za Srbiju prihvatljiv pod neka tri uslova, između ostalog, jedan od tih uslova je da Euleks ne podržava Ahtisarijev plan.
Pa, Euleks je napravljen da bi sprovodio Ahtisarijev plan. Svi zvaničnici Euleksa do sada su izjavljivali, portparolka Euleksa je izjavljivala da je osnovni cilj te organizacije da podrži ustav republike Kosovo i 40 pratećih zakona koji su, sve u skladu s Ahtisarijevim planom, doneti, a to znači, dame i gospodo, nezavisnost Kosova.
Kako može nešto što je napravljeno u jednom cilju, da se voljom Borisa Tadića, ili njegovom zamisli, pretvori u nešto drugo, ili on folira građane Srbije? Bojim se da je ovo drugo u pitanju.
Šta se tu brani, čiji se interes brani striktnom primenom Poslovnika? Vlade Republike Srbije, koja je uspela da bude ekstremno socijalno neodgovorna Vlada ovih poslednjih dana, koja je uspela da poveća cenu gasa, najavljuje povećanje cene PTT usluga, koja pokušava da nam objasni kako treba, što je opet Boris Tadić najavio, umesto Mirka Cvetkovića, koji je super, ali ništa ne radi...

Završavam.
...koji najavljuje jednostranu primenu SSP-a, a ta jednostrana primena će da dodatno ugrozi ekonomiju Srbije i da stavi u vrlo nezavidan položaj sve građane Srbije, pre svega, njihov ekonomski i socijalni položaj.
Ako je to ono za šta se Vlada zalaže i ako je to pravi razlog zbog čega potpredsednica Narodne skupštine zavodi disciplinu na način koji je juče zavodila, svaka vam čast.

Član 226, u vezi sa 225.
Čovek ne može a da ne postavi pitanje – kako je moguće da izaberemo Vladu po proceduri koja je predviđena Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine i da premijer te vlade u sastavu Vlade ima 70% ministara za koje niko nikad živ nije čuo?
Videli ste u novinama neku anketu u kojoj niko od građana ne prepoznaje naše ministre. Nakon 100 dana Vlade, mi smo suočeni s činjenicom da ogroman broj građana, 99% anketiranih, nema pojma ko su ljudi čije se slike nalaze u novinama, koje su im pokazane da bi ih identifikovali kao ministre koji vode određene resore. To vam je najbolji pokazatelj šta je vredela Vlada za ovih 100 dana i šta je uradila.
Ono što je uradila u ovih 100 dana, a čime se hvali Cvetković, koji za sebe kaže da je super, to su, uglavnom, zaostaci nekog posla koji je činjen u prethodnom sazivu Vlade, uključujući i to nesrećno ratifikovanje SSP-a, koje je učinjeno, kako smo to do sada naglašavali, u okolnostima pod kojima to nije bilo dobro uraditi, o čemu smo već pričali, pa neću trošiti reči.
Kada je reč o drugim stvarima, koje su deo svakodnevnog života i obaveze Vlade da prati našu svakodnevicu, pre svega, ekonomsku, tj. onaj deo svakodnevnice koji treba da zaštiti i socijalne interese građana, to ne da je podbačaj, to je prava katastrofa – povećanje cene PTT usluga, povećanje cene gasa, bez ijednog razumnog obrazloženja zbog čega je do toga došlo.
Premda znamo da Vlada ne donosi neposredno tu odluku, to ne može da se učini ako se ne korespondira s Vladom i ako ne postoji prećutno odobrenje onih koji su ovlašćeni da se takva politika vodi.
Da ne govorim o tome da se nijedno od izbornih obećanja neće do kraja ispuniti, a bude li se jedno ispunilo do kraja, barem u obimu u kojem je to obećano, kao što je slučaj s penzijama, budite uvereni da će dobar deo drugog stanovništva, koji nisu penzioneri, naročito oni koji imaju socijalne potrebe, prilično patiti zbog svega toga, jer ne postoji nijedan mehanizam da budu zaštićeni.
U svim tim okolnostima, ta nesposobna Vlada dozvoljava da predsednik države vodi spoljnu politiku, na koju po Ustavu nema pravo. Vodeći spoljnu politiku, predsednik države sebi dozvoljava za pravo da tetoši Euleks misiju na Kosovu i Metohiji, koja jednu jedinu instrukciju ima, a to je da sprovede Aneks 10 neprihvaćenog Ahtisarijevog plana, u delu u kome se podržava nezavisnost Kosova i Metohije.
Zamislite kako folirantski zvuče reči predsednika države kad kaže da je Euleks prihvatljiv pod uslovom da ne sprovodi Ahtisarijev plan. To je neverovatno.
Dakle, takve stvari, takvu jeftinu demagogiju, koju smo prinuđeni da slušamo ceo dan, zaista je veoma teško podneti. Nesrećna je okolnost što sve to trpimo i u kom smeru ova država ide, i u ekonomskom i u socijalnom pogledu, a naročito u pogledu zaštite bazičnih državnih interesa. Ali, u svakom zlu može da ima i nečega dobrog. Na ovaj način će se vrlo jasno pokazati da ono što radi Boris Tadić nije ništa manje strašno nego ono što je uradila Podgorica ili Makedonija, zbog čega su njihovi ambasadori najureni. Najbolje bi bilo Borisu Tadiću da uhvati i da najuri sam sebe posle svega ovoga. Onda bi, makar, stvar bila jednaka.

 Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Uvek sam rad da saslušam vaše komentare i uvek u njima čujemo nešto kreativno i novo, nešto što može, kao i sada, izazvati potrebu za replikom i razgovorom o članu 27, koji govori o rukovođenju Narodnom skupštinom i staranju o primeni Poslovnika, koji se, u svakom slučaju, odnosi na svakog predsedavajućeg, a ne samo na predsednika Narodne skupštine, kako to ovde stoji.
Interesantno je da kada vam narodni poslanik zatraži repliku na vaše izlaganje, kažete da se u tom smislu odredba člana 101. ne može tumačiti kao da je u pitanju reakcija na izlaganje prethodnog govornika, jer vi predsedavate Narodnom skupštinom. Kada se zatraži pravo na reč po Poslovniku u trenutku kada sednica započinje, pre nego što započne debata, onda predsednica Narodne skupštine ili vi, ko god da je na tom mestu, tvrdite da se reč ne može dobiti zbog toga što još uvek nije završio izlaganje prethodni govornik, pri čemu sami sebe smatrate prethodnim govornikom.
Dakle, to je neverovatno. Upotrebljavate različita rešenja u situacijama kada vam šta odgovara. To je vrlo zanimljivo.
Potpuno sam uveren da ste vi, svakako, bili prethodni govornik i da imam pravo na repliku nakon vašeg izlaganja.
Što se tiče tumačenja čl. 225. i 226, da li je moje izlaganje bilo postavljanje pitanja ili politička konstatacija, verujte mi da u svakoj političkoj konstataciji koja se ovde izrekne postoji duboko postavljeno pitanje. Samo je pitanje ugla gledanja na stvar, kako vi to posmatrate, pitanje vaše volje i vašeg tumačenja. Nemam ništa protiv.
Kada ovde izreknem stanovište da Boris Tadić vrši funkciju koja mu po Ustavu nije data, da tumači spoljnu politiku i da pokušava da je vodi mimo Ustava ove države, postavljam, samim tim, pitanje Mirku Cvetkoviću – kako to dozvoljava? To čujem u sredstvima informisanja, u javnosti.
Kada kažem da Boris Tadić priznaje neovlašćeno Misiju Euleks, pod nemogućim uslovom, ne nemogućim u smislu da ga ne može ispuniti Euleks, nego pod nemogućim uslovom u smislu neprihvatljivosti za Srbiju, onda je to, zapravo, pitanje ministru spoljnih poslova – kako može to da dopusti, bez ijedne reči komentara u javnosti ili potrebe da dođe za ovu skupštinsku govornicu i pred ovim poslanicima kaže kako je moguće da dođe do takve vrste otimačine ovlašćenja od strane nekoga ko je za to neovlašćen?
To je bio cilj onoga mog izlaganja. Naravno da u sebi sadrži određeno pitanje. Naravno da ću vas uvek poslušati, to sam već jednom rekao, da ako ovo nije dovoljna forma, ili je, možda, po vama suvišna, zadovoljiću onu drugu, koja govori o potrebi da poslanička grupa zatraži dan u kome želi da sasluša i premijera i resornog ministra i postavi im ova pitanja neposredno.
Hvala vam što ste me saslušali.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Javljam se po članu 226. zato što želim da preko vas uputim pitanje premijeru i ministru spoljnih poslova.
Ovih dana smo bili svedoci da je Vlada Republike Srbije preduzela određene mere protiv Crne Gore i Makedonije nakon njihovog priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Konkretna mera koju smo svi videli bila je proterivanje ambasadora Crne Gore i Makedonije iz Srbije. Moje pitanje je zašto je to urađeno. Objašnjenja koja smo čuli u medijima svakako nisu dovoljna, a ono što smo čuli čak zvuči uvredljivo.
Kako je moguće ustanoviti razliku između sledeće dve situacije: dakle, vraćaju se ambasadori u zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo, a između ostalog (da se manemo zemalja EU, pošto smo o tome već razgovarali), u pitanju su Albanija, Hrvatska itd. i sada odjednom, kada Makedonija i Crna Gora priznaju nezavisno Kosovo, proteruju se njihovi ambasadori iz Beograda, što ni u jednom slučaju drugih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo nije primenjeno.
Ako tu ima ikakve elementarne logike voleo bih da mi neko to objasni, ali bih voleo da mi se to ne objašnjava preko medija, nego da premijer i ministar spoljnih poslova dođu na sednicu Odbora za inostrane poslove, pa ovde... Pošto je prisutan predsednik Odbora za inostrane poslove Dragoljub Mićunović, ja ga molim da zakaže sednicu Odbora i da na nju pozove premijera i ministra spoljnih poslova, jer bismo jako voleli da čujemo koje je racionalno objašnjenje za to.
Dakle, u sredstvima informisanja smo čuli sledeće; mislim da sam to čuo od ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića koji nam je rekao da je to zbog toga što su ove druge države priznale nezavisno Kosovo pre odluke Generalne skupštine UN, a da je ova mera primenjena protiv ovih država zato što su priznale nezavisno Kosovo posle te odluke. Kakve to veze ima i koliko značaja ima, koliko je ubedljiva ta argumentacija ostaje svima da procene. Ja mislim da je ta argumentacija nedovoljna, da je neubedljiva i da je čak i uvredljiva.
Da li to znači da će se prema svakoj sledećoj državi koja prizna nezavisno Kosovo primeniti ista mera? Da li to znači da će svaka sledeća država koja prizna nezavisno Kosovo "popiti" od Vlade Republike Srbije meru proterivanja ambasadora iz Beograda? Ili to znači da su ove dve države koje su navedene, Makedonija i Crna Gora, najmanja šteta za iživljavanje, pa kada se nije moglo reagovati na adekvatan način prema drugim državama, a jedini adekvatan i pravni način je tužba Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv država koje su priznale nezavisno Kosovo, onda se iz marketinških razloga primenjuju određene mere prema državama za koje Vlada Republike Srbije procenjuje da ne može od toga imati nikakvu štetu? To je zaista sramota.
Ja vas najlepše molim da premijer i ministar spoljnih poslova što pre dođu u Narodnu skupštinu na sednicu Odbora za inostrane poslove, jer mislim da je to forma u kojoj to treba da se učini...
(Predsedavajuća: Vreme je 3 minuta i 30 sekundi.)
Hvala, završavam... i da se tamo o ovome raspravi, dobrano, o čitavoj situaciji. Hvala.

Hvala. Ističem povredu člana 104. Reći ću vam u čemu se sastoji, samo prethodno moram da vam kažem da, uprkos tome što su vaša objašnjenja nakon javljanja narodnih poslanika da bi istakli povredu Poslovnika duža od samog isticanja povrede Poslovnika, ipak moram da vam priznam da neprekidnim ponavljanjem jednog istog objašnjenja ipak dovodite do određenog cilja.
Prihvatamo da tražimo sednicu Odbora za inostrane poslove povodom, po meni, prekomerne i neshvatljive odluke Vlade Republike Srbije da protera ambasadore Crne Gore i Makedonije u ovakvoj situaciji, a u odnosu na sve ono drugo što nije primenjeno, a možda je moglo biti primenjeno u drugim slučajevima. Pored toga, svakako ćemo vas poslušati i poslanička grupa DSS će zatražiti sednicu Narodne skupštine na kojoj bismo želeli da čujemo premijera, ministra spoljnih poslova i druge članove Vlade, da nam odgovore na ova i brojna druga pitanja. Svakako ćemo to učiniti. Hvala vam na toj sugestiji.
Povreda člana 104. se sastoji u sledećem. Loše je ako koristite mesto predsedavajućeg da ukazujete narodnim poslanicima na povredu člana 104. a da pri tom to isto sami činite. Ne mislim da je u skladu sa članom 104. Poslovnika da narodne poslanike prozivate po nadimcima. Kada to činite, to činite na nekom drugom mestu, ipak nije dobro da to činite sa pozicije predsedavajućeg. To je moja mala primedba vama. Nadam se da ćete vi nju uvažiti, kao što sam ja uvažio ova vaša objašnjenja koja su bila duža od samog isticanja povrede Poslovnika. Hvala.

Javljam se po članu 226, to je sasvim dovoljno.
Ima jedan jedini stav koji glasi: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja ili objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika."
U članu 225. stoji: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika."
Želim da ukažem na dve stvari. Prva je da smo pre nekoliko dana, poslanici DSS-a, podneli predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita.
To smo učinili, predlažući da se osigurani iznos poveća sa 3.000 evra na 20.000 evra kada je reč o depozitima građana, kako bismo pokazali da Vlada Republike Srbije ne radi ništa po tom pitanju, da se suočavamo sa globalnom ekonomskom krizom, da ona kuca na vrata svih zemalja koje su regionalno ili geografski vezane za glavne finansijske tokove koji spajaju Evropu i EU i SAD, jer da nije tako i da su te reakcije nepotrebne, Vlada Republike Hrvatske pre neki dan ne bi donela odluku da poveća osigurani iznos depozita na 50.000 evra.
Prvo me interesuje, a nismo videli premijera Cvetkovića i ministra finansija na Odboru za finansije, osim guvernera Narodne banke, što je korektno, da li je Vlada raspravljala i kad misli da raspravlja o predlogu zakona koji je ovde podnet, da bismo makar na taj posredan način dobili odgovor na pitanje da li Vlada Republike Srbije uopšte ima unutrašnji kapacitet da se na bilo koji način uhvati u koštac sa problemima o kojima ovde govorimo. To je prva stvar.
Druga stvar, interesuje me, pošto je danas u toku sednica Skupštine AP Vojvodine, a ono o čemu oni danas raspravljaju je Nacrt statuta AP Vojvodine, koji će svakako, prema članu 185. Ustava, doći na prethodnu saglasnost u Narodnu skupštinu, a imajući u vidu razne priče koje su se ovih dana u javnosti mogle čuti oko tumačenja moguće procedure, imajući u vidu da je sam Nacrt statuta, koji smo svi imali prilike da vidimo, duboko protivustavan i da je vladajuća većina u Vojvodini, a samim tim i u Skupštini Srbije, odlučila da kao paravan za tu protivustavnost izbaci u prve borbene redove stranku LSV Nenada Čanka, koji navodno tvrde da taj predlog statuta nije dobar zbog toga što nije dovoljno protivustavan, to je glavna odbrana njihove teze, pa valjda treba da se stvori utisak kako vladajuća većina radi nešto što je u skladu sa Ustavom, što naravno nije tačno, ali to na stranu...
Dakle, u članu 185. Ustava Republike Srbije piše: "Statut autonomne pokrajine donosi njena skupština, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine." Dakle, koje su bile priče? Da će tamo doći do nekakvog proglašenja statuta Autonomne pokrajine Vojvodine, da će se nama dostaviti usvojen predlog statuta, o kome se danas raspravlja, o Autonomnoj pokrajini Vojvodini itd.
Da bismo tu stvar raščistili, mislim da možemo danas u toku dana, još dok radimo, da preko vas dobijemo vrlo konkretnu informaciju da li većina i predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine imaju nameru da se ispoštuje član 185. Ustava Republike Srbije stav 2, barem to, ako nemaju nameru da poštuju i druge odredbe Ustava Republike Srbije. Hvala.

Hvala vam. Ovaj put član 27. Poslovnika Narodne skupštine, koji se odnosi na rukovođenje sednicom. U rukovođenje sednicom svakako spada i vaše pravo da, prema jednom drugom članu Poslovnika, date odgovor na pitanje koje se ovde postavi prilikom ekspliciranja zbog čega mislimo da je povređen Poslovnik kada se javljamo po povredi Poslovnika.
Svakako, to vaše pravo uvažavam i uvažavam i ono što ste izrekli. Dakle, zaista u članu 199. piše da se "poslanička pitanja postavljaju, po pravilu, pošto Narodna skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda.
Narodna skupština, pored toga, može, bez pretresa, odrediti drugo vreme za postavljanje poslaničkih pitanja", i tako dalje. Postoji drugi stav koji kaže da će predsednik Narodne skupštine, na predlog poslaničke grupe, najmanje jedanput u toku meseca odrediti dan kada će pojedini ministri u Vladi Republike Srbije odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom.
Slažem se, to zaista piše. Međutim, ne možemo prenebregnuti činjenicu da u članu 226. piše nešto o pravima narodnih poslanika, pri čemu nijednom drugom odredbom, odredba člana 226, koji sam već citirao ranije pa nemam nameru sada, da bismo skratili ovo vreme oko procedure, u kome piše nešto što nije drukčije nego samo komplementarno onome što piše u članu 199. i jedno drugo ne isključuje... Prema tome, ako piše ovo u članu 226. što piše, mi imamo pravo da odreagujemo na način na koji reagujemo.
Očekujem da na oba pitanja koja sam preko vas postavio dobijem odgovor. Kako će to biti, u kojoj formi, to ćete vi da vidite, s obzirom na vaše mogućnosti, na koji način ćete doći do predsednika Skupštine AP Vojvodina. Objasnio sam da to ima veze sa članom 225. stav 1, jer se radi o pitanju od interesa za naš rad, mi moramo dati prethodnu saglasnost za statut AP Vojvodine.
Kada je reč o postupanju Vlade Srbije u vezi sa jednim zaista aktuelnim i tekućim događajem, ta sednica na kojoj bismo postavljali ta pitanja može biti zakazana i mi ćemo, svakako, vaš savet poslušati i predložićemo održavanje takve sednice narednih dana.
Ovde se radi o jednoj urgentnoj stvari zbog čega sam mislio da je veoma važno da ljudi koje sam pomenuo, a to su pre svega, po funkcijama gledano, premijer i ministar finansija, dođu na Odbor za finansije (dakle, čak ne tražim da dođu pre sednice Skupštine Srbije) i da tamo razgovaramo o merama koje Vlada Republike Srbije misli da preduzme u cilju odbrane finansijskog sistema Republike Srbije i sistema poslovnih banaka u Republici Srbiji, zato što se one potencijalno nalaze pred opasnošću, za koju se može veoma lako utvrditi da postoji.
Dakle, to su bila pitanja. Zaista vam se zahvaljujem na iscrpnom odgovoru koji ste mi dali i ne tražim ga sada ponovo, sve sam dobro razumeo, ali morate i vi razumeti nas da ona pitanja koja imamo pravo da postavimo možemo postaviti na ovaj način, u skladu sa članom 226. Poslovnika. Molim vas da to imate u vidu. Hvala.

Pošto se mnogo ljudi javlja povodom povrede Poslovnika, onda čovek kasno reaguje. Gospođo predsedavajuća, vi ste povredili član 27. tačku 3. Poslovnika, u kojoj se kaže da se predsedavajući stara o primeni Poslovnika. Starajući se o primeni tog poslovnika vi ste uspeli da u malopređašnjoj razmeni diskusija jednom narodnom poslaniku, nije bitno kojoj političkoj grupi pripada, kažete kako on ne sme da se obraća drugim narodnim poslanicima sa ove govornice. Istina, piše to na jednom mestu u statutu.
Kako vi mislite da se realizuje odredba člana 101. stavovi 1. i 2. Poslovnika, koja kaže: "Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku". Stav 2: "Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe". Znači, u oba slučaja se radi o replici.
Kada se iznosi replika ona mora, u najmanju ruku, izražavati aluziju na govor prethodnog govornika i nemoguće je ne spomenuti ga, tako da ne mogu da vidim kako vi zamišljate da se uopšte odvija rasprava o povredi Poslovnika ili da se koristi pravo na repliku u smislu člana 101, bilo da je u pitanju stav 1. ili stav 2, a da se na bilo koji način neka referenca na prethodnog izlagača, koji je izazvao to pravo na repliku, ne da. To je prosto nemoguće.
Hoćete da govorimo u šiframa; kad nas neko izazove na repliku, mi onda da kažemo - osoba iks, ipsilon; ili - neko je jednom rekao, pa da se obraćamo onda apstraktno nekome van ove sale ili da se obraćamo vama? Znate, nismo u sudnici, niti naš poslovnik reguliše pravila ponašanja u sudnici kada se pitanja isključivo postavljaju preko sudije. Ovo je živa rasprava i nemate pravo da ljudima oduzmete pravo na živu raspravu. To je nešto što je ovim poslovnikom garantovano.
Dakle, najlepše vas molim, pošto ste se danas, zamenjujući predsednicu Narodne skupštine, strahovito uživeli u ulogu predsednice Narodne skupštine, što vi niste, srećom, vi ste prešli granicu i počeli ste da nam svima držite lekcije iz lepog ponašanja i tumačili ste Poslovnik na različite načine, kako vam je palo na pamet.
Do sada sam se trudio da u svim svojim izlaganjima i komunikaciji sa vama budem maksimalno pristojan. Zaista sam svaki put eksplicitno uvažio sve vaše razloge za koje nalazim da su opravdani i čak sam doživeo sa vaše strane da ste to učinili prema meni. Ali, ja sam deo ljudi u ovoj sali i imam pravo da reagujem na povredu Poslovnika, kao što imaju pravo i svi drugi, radi zaštite interesa građana koji su birali narodne poslanike. Ovaj put to ne činim sebe radi, nego drugoga radi i mislim da sam pri tom u pravu.

Član 226. Moje pitanje premijeru, koga ovde ne vidim, vidim jednog od ministara, ali vidim predsednicu Narodne skupštine, a na osnovu svega ovog što smo do sada čuli, bi bilo: kada će se zakazati Odbor za finansije?
Jako nam je važno da on bude zakazan, jako nam je važno da vidimo ljude na koje je ovde ukazano, na Odboru za finansije, jer se mi suočavamo sa svetskom ekonomskom recesijom koja ne može da nema uticaja na našu državu.
Sve se to dešava u okolnostima kada Vlada vodi samo politiku, a ne i ekonomsku politiku, jer ekonomska politika Vlade ne postoji. Ne samo to, postoji narušavanje osnovnih postulata ekonomske politike u ovoj državi.
Radi političkih igrarija uništavaju se veliki državni ekonomski projekti. Toga smo svi bili svedoci, od autoputa, do ugrožavanja sporazuma o gasu sa Rusijom. Jednostavno, to su izvori velikih budućih prihoda za Srbiju, koji su, neodgovornom politikom ove vlade i ove političke konstelacije koja je sada na vlasti, odrezani ili pokušavaju da se odrežu.
Dakle, rade se nenormalne stvari u trenutku kada u ovoj državi mogu da nastanu katastrofalne posledice onoga što je trenutno svetski proces.
Nismo primetili, niti smo od bilo koga čuli do sada u javnosti, u novinama, u medijima, bilo gde, da se preduzimaju iole ozbiljne mere odbrane od ove vrste nepogode. Ta vrsta nepogode je pogodila SAD u ovom trenutku i pogledajte šta se tamo dešava. Pogledajte kako ljudi koji su na suprotnim polovima političkog miljea u SAD, kako pokušavaju da izvade državu iz jedne ogromne krize i kako vide tu vrstu opasnosti, taman onako kao što bi se video cunami, zemljotres ili neka druga vrsta elementarne nepogode.
Prosto je neverovatno da neko ovde u Srbiji, ko ima odgovornost vršenja vlasti, ne izađe otvoreno, makar u jednoj TV emisiji da bi sebe reklamirao, sa jednom pričom, koja će koliko-toliko da deluje uverljivo, da se makar nešto na tome radi. Onda nije ni čudo što današnjeg radnog dana (umesto da u 10 sati nastavimo raspravu o tačkama dnevnog reda) imamo sat vremena ili koliko će to trajati, sat i po, polemike na ovu temu.
To je normalno da imamo, dok ne dobijemo mi, kao narodni poslanici, koji u ime građana Srbije imamo pravo da postavimo ova pitanja, kakav-takav odgovor koji može da nas zadovolji.
Prema tome, umesto da čekamo neišček, to jest, onaj skupštinski dan, po Poslovniku, kada bi trebalo da budu ovde ministar i članovi Vlade da ih nešto pitamo, a oni nama nešto da odgovore, mislim da bi zadovoljavajuća mera bila da se makar održi Odbor za finansije kome bi prisustvovao ministar finansija, guverner Narodne banke i premijer, kao što je do sada od strane mnogih narodnih poslanika već predloženo, da dobijemo odgovor na to pitanje u neko dogledno vreme. Da taj odbor uradi svoj posao, da nakon toga uradimo šta je potrebno da i Narodna skupština u celini čuje odgovor koji se dao na tom sastanku i da to čuje javnost. To je jako bitno za sve nas.
Bojim se da je ustezanje od takvog poteza sa vaše strane, ako je reč o vladajućoj većini, u stvari, objašnjivo samo jednim jedinim razlogom, a to je, da nemate odgovor na ovo ključno pitanje. Bojim se da, onda, u tom slučaju, Srbiju čekaju crni dani.

 Član 226. U prepodnevnom delu sednice, koristiću upravo ovaj član Poslovnika, mnogi poslanici, pa i ja lično, postavili su pitanje premijeru, ministru finansija, na kraju krajeva i guverneru NBS, ali preko vas, jer nemamo drugog izbora.
Kako je moguće da do sada Vlada Republike Srbije nije reagovala na ovo što se sada dešava, na globalnu finansijsku krizu, i kako je moguće da se pravimo ludi kao da se to nikada nama neće desiti u postojećim okolnostima? Već ona kuca na vrata i pokazuje svoje prve psihološke negativne efekte, a ostali će se kasnije videti.
Pošto, očigledno, nema nikakvog abera sa druge strane, niti je moguće očekivati bilo kakav smislen posao kada je reč o Vladi, za koju odgovorno tvrdim da je niko ne vodi, jer sam ranije mislio da to čini Ivica Dačić umesto Mirka Cvetkovića, a očigledno da to nije ni on, praktično, nema nikoga ko bi se o tome starao, samo sam hteo da vas obavestim da je poslanička grupa DSS učinila nešto.
Imajući u vidu sve što je jutros rečeno, DSS je učinila nešto da bi pokazala kako se stvari rade, što je trebalo prethodnih dana bilo ko drugi iz Vlade da uradi, ko je odgovoran i nadležan za takvu stvar, a to je Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju depozita, pri čemu smo predložili da se dosadašnji osigurani iznos osiguranog depozita do 3.000 evra podigne na iznos od 20.000 evra, jer je to mera kojom se jedino može u ovom trenutku spasiti od vrlo negativnog psihološkog efekta ono što sledi narednih dana.
Stotine ljudi me je zvalo da me pita da li su njihovi depoziti u bankama, kao građana, sigurni u ovom trenutku. Naravno da sam im rekao da jesu, da nema nikakve potrebe gubiti poverenje u banke u Srbiji, da ne treba gubiti poverenje u finansijski sistem, jer je to sa mukom stečeno prethodnih godina. Naravno da je to priča koju bi trebalo svi da govorimo građanima Srbije.
Postoji sigurno nešto što mora da radi i sama država, tj. izvršna vlast u državi i da reaguje blagovremeno, a ne da čitamo izjave raznih stručnjaka i eksperata po dnevnim novinama, koji nam predlažu takvu meru, da bi je kasnije čuli od Mirka Cvetkovića ili nekog drugog iz Vlade Republike Srbije, nakon pet nedelja.
Dame i gospodo, pred sobom imate danas, 8. oktobra 2008. godine, zaveden Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, koji je sad u skupštinskoj proceduri, a koji je podnela DSS, kojim tražimo da se uradi ono što je neophodno da se spase eventualna erozija poverenja građana u banke i u finansijski sistem u celini u Srbiji.