Pozvaću se na član 226. u vezi sa članom 225. i pokušaću da objasnim zbog čega mislim da su narušena prava narodnih poslanika.
Dana 8. oktobra ove godine, poslanička grupa DSS podnela je Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, kojim je tražila da se osigurani iznos depozita od dosadašnjih 3.000 evra podigne na 20.000 evra. U prevodu, to znači sledeće: da oni građani koji imaju depozite u bankama mogu biti do ovog iznosa sigurni da će im u roku koji zakon to predviđa, a to je 90 dana, to biti vraćeno, jer država, preko zakona koji je usvojen u Narodnoj skupštini, garantuje za taj njihov ulog.
Neke države, u situaciji krize, kao što je Nemačka, taj iznos su podigle neograničeno i za to moraju imati određeno pokriće. Ovde smo govorili i o nekim od izvora tih pokrića, to je moj zamenik Rade Obradović govorio i u samom uvodnom izlaganju, koji ti izvori mogu biti.
Iznos koji je predložen od strane DSS od 20.000 evra bio je takav da smo uzeli u obzir sve moguće izvore, kako se ne bi mogao staviti nijedan prigovor na visinu osiguranog iznosa depozita. Nije nemoguće da on bude i veći.
Dana 24. oktobra dobili smo od Vlade Republike Srbije, ovde smo obavešteni o tome, zapravo, na ovom papiru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, koji se razliku od našeg predloga samo u visini osiguranog iznosa. Piše da je 50.000 evra. Nemamo ništa protiv, pod uslovom da je taj iznos održiv, o čemu možemo posebno u toku dana raspravljati i javljaćemo se tim povodom.
Kada je reč o ovome, gde su povređena naša prava? Pošto smo mi dana 8.10. podneli naš predlog zakona Narodnoj skupštini, a Vlada bi trebalo da je u obavezi da naš predlog zakona razmotri i da kaže svoje mišljenje o tom predlogu zakona, Vlada je to učinila na sledeći način: prvo je razmotrila sopstveni predlog zakona i prosledila ga Narodnoj skupštini, a onda je zaključila, i šalje nam obaveštenje, da se ne prihvata naš predlog zakona.
Kaže ovako: "Na sednici od 23. oktobra Vlada utvrđuje Predlog o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, 24. ga upućuje Narodnoj skupštini" i kaže da se ne prihvata naš predlog zato što se osigurani iznos povećava na 50.000 evra, što će predstavljati još veći stepen zaštite deponenata.
Znate kako, gospođo ministar, ako ste imali problem, a zakon je u osnovi u svemu identičan, sa osiguranim iznosom, mogli ste reagovati na sledeći način: prihvatajući zakon u načelu i podnoseći amandman povećanjem iznosa sa 20.000 evra na 50.000 evra. To bi bilo u skladu sa procedurom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. U čemu je vaša greška? Vaša greška je u tome što ste ostavili državu Srbiju tri i po ili četiri nedelje bez donošenja ovog zakona, koji bi trebalo da bude paket nekih mera, za koje nismo ni sigurni da ih uopšte imate u celini, da se zaštite interesi građana i deponenata u Srbiji.
To ste učinili namerno, zato što ste kao vlast sujetni i ne dozvoljavate da niko drugi bude pametniji i pre vas da se seti nečega što je važno za građane Srbije. Taj zakon bi već odavno bio u proceduri i izglasan da niste ovo učinili. Time su povređena ne samo naša prava nego i prava građana ove države.

Članovi 225. i 226. Juče je Demokratska stranka izdala saopštenje u kome je politički stav Demokratske stranke Srbije povodom Euleksa nazvala lažnim patriotizmom. Mora da se kaže nešto u vezi sa tim.
Dakle, tu bih se manuo reči, kada bih bio na vašem mestu, uopšte patriotizma i nepatriotizma, lažnog, ovakvog ili onakvog. Ovde se radi o poštovanju Ustava ove države, radi se o poštovanju odluka ovog doma. Tri rezolucije je ova skupština donela, a poslednja (za koju ste i vi, gospodo iz Demokratske stranke, glasali) vrlo jasno definiše odnos prema misiji Euleks na Kosovu i Metohiji.
Od tog trenutka do danas, bez ikakve odluke Narodne skupštine, dobar deo stranaka u ovom parlamentu, koji sada čini vladajuću većinu, odustao je od te državne politike koja je zacrtana u ovom domu. Vama je sada prihvatljiv Euleks.
Boris Tadić u ime Vlade Republike Srbije, kao da je premijer, pošto onaj koji jeste, što nosi onu kapicu iza njega kada se slika, to očigledno nije, zagovara tezu da je Euleks prihvatljiv pod nekakvim uslovima. Jedan od tih uslova je da je Euleks statusno neutralan.
Znate šta, država Republika Srbija i ovaj dom državnom politikom koja je vođena do proleća ove godine zalagali su se za teritorijalni integritet države u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer se i Ustav zalaže za teritorijalni integritet naše države.
Od ovog trenutka pa nadalje očigledno je da se Vlada Republike Srbije i Boris Tadić zalažu za nešto drugo. Zalažu se za statusnu neutralnost dela teritorije svoje države. Kako drugačije to da se protumači?
Kaže se, jedna međunarodna misija, koja treba da sprovodi zakon i ustav republike Kosovo, mora biti statusno neutralna. To znači najmanje dve stvari. Prvo, znači da pristajemo olako, pod bilo kakvom firmom, kako god se to zvalo, da neka međunarodna organizacija sprovodi zakone i propise samoproklamovane nezavisne države Kosovo. To je pod jedan, jer niko ni u kakvim pregovorima, ili mi makar nismo o tome obavešteni, nije doveo u pitanje nijednog trenutka. Pod dva, ako to čak i nije slučaj, onda znači da je ova država spustila svoj nivo reakcije u odnosu na problem koji ima sa Kosovom i Metohijom, sa zaštite teritorijalnog suvereniteta i integriteta države na pojam statusne neutralnosti. To je ono čime se vi bavite. Onda optužujete DSS za lažni patriotizam. Kako se zove ovo što vi radite? Sami recite, da ja ne bih izgovarao te reči. Hvala.

 Član 27. i član 104. Poslovnika. Na samom početku moram da vam kažem, gospođo predsednice, da ako ste prethodnom govorniku dali skoro pet minuta da govori o povredi Poslovnika, očekujem da barem približno budete prema meni tolerantni.
Juče se čula izjava, a danas se i u novinama može pročitati, evo objavljena je na primer u Presu izjava predsednika poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nade Kolundžije, čija suština se svodi na sledeće, i to ću pokušati da citiram; ona je upitala, između ostalog, kako su se Demokratska stranka Srbije i Koštunica našli na istoj strani sa Tačijem i šta to zapravo govori o napadima DSS-a da će Srbija priznati nezavisno Kosovo ako prihvati Euleks.
Ovakvom izjavom, izjednačavanjem u jednom vrlo jeftinom političkom kontekstu bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije i dva puta premijera ove države Vojislava Koštunice, koji je jednom predsednik države, jednom premijer, uvek to za građane Srbije, ako poštujemo sopstvenu državu, ne radi se samo o ličnosti, kao što je za mene i pokojni Zoran Đinđić uvek premijer Republike Srbije, bez obzira šta sam politički tada o njemu mislio i šta dan-danas politički mislim o njegovoj ulozi, ali ostaje činjenica da je on bio premijer ove države, što mora da služi kao osnov za poštovanje te činjenice svakom građaninu Srbije, a kamoli šefovima poslaničkih grupa, kao najeksponentnijim ličnostima političkog života u ovom parlamentu.
Mislim da je ta izjava sramota i da ta sramota jedino može da se spere, nije dovoljno, ali jedino može, da bi mogli da nastavimo sa normalnim radom u ovom parlamentu, izvinjenjem šefa poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju ostalim narodnim poslanicima, a pre svega građanima Srbije zbog ovakve izjave.
Šta dalje šef poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju, Nada Kolundžija, kaže u svojoj izjavi od juče?
Između ostalog kaže, ukoliko bi Srbija postigla da Ahtisarijev plan ne bude sprovođen a Kosovu, da misija Euleksa bude statusno neutralna i da dobije mandat Saveta bezbednosti, to bi bila nova diplomatska pobeda itd.
Time je htela da pokaže valjda kako je nastojanje Demokratske stranke Srbije i Vojislava Koštunice za očuvanje teritorijalnog integriteta isto što i razbijanje države od strane Hašima Tačija. Htela je verovatno da kaže da je njena izjava o statusnoj neutralnosti, izjava Borisa Tadića i Vuka Jeremića o statusnoj neutralnosti, na liniji očuvanja teritorijalnog integriteta. Pa kako to može biti?
Rezolucija 1244 je rezolucija Saveta bezbednosti se zalaže za teritorijalni integritet države i ne može se država i njeni organi zalagati da neka, bilo kakva, međunarodna misija na Kosovu bude statusno neutralna. UNMIK nije bio statusno neutralna misija. UNMIK je bio misija i još uvek je misija na Kosovu i Metohiji koja nije statusno neutralna. Ta misija na Kosovu i Metohiji treba i trebalo bi prema Rezoluciji 1244 da garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije. Vi ste to, dame i gospodo zaboravili, pa kada šef poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju želi da se nadmeće sa drugim poslanicima i politički nadmudruje o cilju i smislu...
(Predsednik: Vreme. Privedite kraju, gospodine Aligrudiću.)
... hvala vam. Pet minuta je govorio moj prethodnik, niste ga nijednom opomenuli, ovo je vrlo važna stvar.

Hvala na omogućenom nastavku. Dakle, ako gospođo predsednice želite da se pridržavate Poslovnika, budimo onda striktni za ova tri minuta. Nemojte to da radimo jednom ovako, drugom onako, onda svakome prekinite u tri minuta i 10 sekundi vreme, oduzmite mu reč i isključite mikrofon.
Dakle, Ahtisarijev plan na Kosovu se sprovodi putem Misije Euleksa. To je jedini način da se Ahtisarijev plan sprovede i jedini način na koji je Evropska unija smislila za sprovođenje tog plana. Aneks 10 tog plana predviđa nezavisnost Kosova i Metohije.
Ta takozvana nezavisna tvorevina do sada je donela ustav Kosova i Metohije i prateće zakone koji treba da služe u sprovođenju tog ustava. Taj ustav nema ništa drugo za cilj nego da dokaže da postoji nezavisna država Kosovo i Metohija. Ako Euleks, a to mu je suštinski cilj, treba da sprovede taj ustav Republike Kosovo i prateće zakone, Euleks ništa drugo ne čini nego podržava i sprovodi Ahtisarijev plan, Aneks 10 i nezavisnost Kosova i Metohije. Vi možete da tvrdite da ste se sporazumeli s kim god hoćete, da se to zove statusno neutralna misija. Ona u svojoj suštini i svojoj osnovi, prema ciljevima dokumenata na osnovu kojih je osnovana, ona ništa drugo nije nego - podrška nezavisnosti.
Ponavljam još jednom, ne postoji terminologija - statusna neutralnost. Misija UNMIK nije statusno neutralna. Misija UNMIK, važeća misija prema Rezoluciji 1244, služi da obezbedi teritorijalni integritet Srbije.
Onog trenutka kada Boris Tadić i Vuk Jeremić kažu da se zalažu za dolazak međunarodne misije, bilo koje, makar je usvojio Savet bezbednosti UN, koja je statusno neutralna - to je odmah odricanje od dela sopstvene teritorije. Kako vam ljudi to nije jasno?
Kada polemišemo o toj stvari i kažemo da pokušavate zamenom teza da prevarite građane Srbije i da pričate o nekoj predstojećoj tzv. diplomatskoj pobudi - vi građane Srbije lažete. Kada vam se kaže da lažete građane Srbije, vi onda smislite neverovatnu smicalicu, da jednom izjavom, a Nada Kolundžija očigledno je to ili smislila sama ili neko to treba da kaže, kažete - kako se eto time pokazuje da je u odbijanju Euleksa velika sličnost između Tačija i Vojislava Koštunice i DSS. Treba da vas bude sramota zbog toga.
Najlepše vas molim da se izvinite građanima Srbije koji nisu dužni da trpe takve smicalice, niti takva poređenja, ili makar da razjasnite vašu izjavu koju ste juče dali, a koju su danas novine objavile.
Ukoliko to danas ne čujemo... (Predsednik: Vreme. Hoćete da privedete kraju diskusiju, molim vas?)... završavam... bojim se da ćemo biti prinuđeni da na ovaj način razgovaramo sve dok takvu izjavu s vaše strane ne čujemo.

Pa dobro, i replike su po Poslovniku. Mislim da imam pravo da odgovorim gospođi Nadi Kolundžiji na ovo što je rekla.
Naime, upravo smo to celo jutro od vas tražili, da čujemo razjašnjenje vaše izjave. Ono što je objavljeno u medijima, što je agencija "Beta" objavila, koja je jedna od vodećih medijskih agencija u Srbiji, i ono što su novine objavile, kao i reakcija DSS, portparola DSS danas na vašu izjavu, to je sve ono što je javnost do sada mogla da zna. U svakom slučaju, zahvaljujem se na vašoj interpretaciji.
Mi se oko ključnih stvari ovde nećemo složiti. Kada je reč o političkoj interpretaciji onoga što ste rekli, tu se ne možemo složiti uopšte. Naime, smatram da misija Euleksa, kao što dobar deo građana Srbije to smatra, ima za suštinski cilj implementaciju Ustava Kosova i pratećih zakona, što je zapravo sprovođenje Aneksa 10 Ahtisarijevog plana, što na kraju dovodi do materijalne nezavisnosti Kosova, suštinske nezavisnosti Kosova, šta god bilo ko u tajnosti, ili javno pregovarao, i kakav god naslov nad misijom Euleksa stavio.
Sam status neutralnosti u ovom kontekstu se duboko protivi Rezoluciji 1244, ona nije statusno neutralna. To znate. Ona predviđa rešenje statusa po određenom mehanizmu, ali sama po sebi nije statusno neutralna i odricanje od integriteta države, navođenjem okolnosti da se Srbiji zalaže u svojim uslovima za statusno neutralnu misiju samo po sebi je pogubno. To je ono na šta smo ukazivali.
Kada je data izjava kakva je data, znam šta ste hteli da kažete, to smo razumeli. Hteli ste da kažete, navodeći činjenicu da su i jedna politička stranka u Srbiji i njen lider protiv misije Euleks i protiv uslova koje je Srbija dala. Dao sam to objašnjenje, o tome možemo polemisati.
Da je neko drugi koji se zalaže za separatizam u Srbiji, ko je separatista, takođe protiv toga, to su činjenice, ali ono što pogađa u vašoj izjavi, i nećemo više o tome danas, ovim praktično završavam ovu diskusiju, da li je to bilo na pitanje novinara, da li ste prosto bili isprovocirani jednim pitanjem pa ste tako govorili, ali kada se objavi i stavi u kontekst ta priča i prosto se kaže da postoje dva subjekta koja odbijaju nešto što je genijalno smišljeno od strane Borisa Tadića i Vlade Republike Srbije, onda je osećaj onih koji gledaju to, čuju ili pročitaju, upravo stavljanje u isti koš.
Pošto mi je sada jasno iz vaše izjave da vi to niste želeli da uradite, onda mi to prihvatamo kao vaše objašnjenje u ovom trenutku, ali verujte da se od takvih stvari svi zajedno moramo čuvati. Možemo da se razlikujemo u pogledu politike, u pogledu onoga što je suština, što je materija onoga o čemu raspravljamo, ali kada su ovakve razlike u pitanju povodom ovako važne stvari, te vrste duhovitosti, namerne ili nenamerne, svakako ne mogu ići u korist razvoja demokratskih institucija u Srbiji, u korist razvoja duha tolerancije i atmosfere u ovom domu.
Ono što je činjenica i što će ostati kao teška i teskobna činjenica za građane Srbije, to je da je od marta ili aprila ove godine razbijena jedinstvena državna pozicija u Srbiji povodom KiM i sve nevolje koje ćemo videti, koje upravo gledamo u ovom trenutku, proističu iz te činjenice.
Upravo zbog te činjenice i zbog očigledno jedne hipoteke, zbog opterećenja nove vladajuće koalicije da sprovede nešto što je jako teško i za njih same i da im je jako teško da objasne građanima Srbije zbog čega odjednom nešto što je po Rezoluciji Narodnoj skupštini bilo neprihvatljivo sada postaje prihvatljivo, da je to inhibitorni faktor za sve vas u vladajućoj koaliciji, za samu Vladu da sprovede politiku Vlade i na onom ostatku države od 85% teritorije, kada je reč o sprovođenju elementarnih stvari vezanih i za ekonomsku politiku, socijalnu, položaj građana Srbije, za privredne reforme i sve ostalo, da ne govorim o samom putu ka EU, koji očigledno je blokiran.

        Hvala vam. Javljam se povodom povrede Poslovnika, član 27, u kome stoji da – predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine i vrši druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Kada je predata inicijativa za pitanje poverenja Vladi vi ste bili dužni da tu inicijativu stavite na dnevni red prve naredne sednice, kako stoji u propisima. Vi to niste učinili, nego ste izmislili da to ne možete tada da učinite, da bude ona prva naredna sednica, zapravo, ona sledeća nakon ove sednice. Time ste, svakako, prekršili Ustav i zakon.
Cela ideja da se raspravlja o tom pitanju nastala je zbog vrlo neobične situacije u kojoj se država nalazi, da neko, a ko, to još uvek ne znamo, jer vidimo da Vlada, sa jedne strane, ne postoji na način na koji to naš ustavni sistem predviđa, jer u ime Vlade za sve projekte, za sve stvari u ovoj državi govori isključivo jedan glasnogovornik, a to je Boris Tadić.
Mogli ste sinoć da vidite na televiziji, televizijske priloge, u TV ''dnevniku'', kako na B92 tako i na RTS i na ostalim televizijskim stanicama, gde Boris Tadić govori o svemu što je najvažnije, a što su poslovi Vlade Republike Srbije, uključujući i spoljne poslove. Naravno, imali smo prilike da vidimo i Vuka Jeremića ovih dana. Oni su govorili, a Vuk Jeremić naročito, o tome – kako se ne vode nikakvi tajni pregovori između EU i Srbije o implementaciji Euleksa, nego da se, navodno, isključivo vode razgovori sa UN. To prosto nije tačno, jer sve vesti koje čujemo u međuvremenu i sve što možemo čitati između redova upućuje na to da se zapravo, vode tajni pregovori sa određenim predstavnicima EU, koji očigledno ovde nisu identifikovani kao zvanični sagovornici.
Za razliku od ranije politike, ranije dogovorene državne politike, sada se očigledno vodi tajna, a ne državna politika. Ona ima cilj da se implementira nešto što za svoj osnovni i krajnji cilj ima, što god se formalno o tome reklo, nezavisnost KiM. To je nešto što mi nećemo nikako ovde da priznamo, ili što vladajuća većina ne želi da prizna da je njihov isključivi cilj, upravo, implementacija Sporazuma o Euleksu. To je Sporazum EU same sa sobom, jer sa Srbijom nikada taj sporazum nije napravila.
Ali, očigledno je da je na pomolu pravljenje jednog scenarija, odnosno taj scenario je napravljen, samo je njegova realizacija u pitanju, da bi neki tzv. sporazum u UN, sa šest tačaka, koje navodno albanska strana, evo čujemo, neće da prihvati, a i to će biti verovatno gotovo za dan ili dva, stupio na snagu, sa idejom da bi taj sporazum trebalo da bude statusno neutralan.
To su gluposti. To bi bilo isto kao kada bismo rekli da može biti nezavisno Kosovo, pod uslovom da ono bude statusno neutralno. To je otprilike ta vrsta logike.
Mislim da vam ovo, dame i gospodo, neće tako lako proći, a slavlje koje budete pripremili, nakon eventualnog stupanja na snagu takvog sporazuma ili usvajanje u UN, zadržaćete za sebe, jer građani Srbije za to nemaju ni pravo, ni obavezu da trpe. (Aplauz.)

Član 27, koji se odnosi na vas.
Vi i dalje nastavljate da tumačite Poslovnik na taj način da dajete reč povodom povrede Poslovnika samo onda kad otvorite tačku dnevnog reda, premda je sesija Parlamenta započeta onog trenutka kada utvrdite radni kvorum.
Od tog trenutka, valjda, postoji mogućnost kršenja procedure, pa se neko može pozvati na kršenje procedure. Da li treba da čekamo da počne tačka dnevnog reda da bismo onda primetili da li ste, ili niste, ili neko drugi, prekršili Poslovnik? O tome toliko.
Drugi osnov je član 104. i odnosi se na šefa Poslaničke grupe DS-a, odnosno na Nadu Kolundžiju. Gospođi Nadi Kolundžiji bi bilo bolje da komunicira s nama preko govornice i pozivam je da to redovno čini kada se ne slaže s onim što je ovde izneto i kada misli da treba da brani interese određene grupacije u Parlamentu, o čemu će još biti reči, nego da vija novinare po hodnicima i da tamo daje izjave, kao što je u jednom dnevnom listu, da je, recimo, jedna grupa ...

Hvala. Juri novinare po hodnicima.
Dakle, kada je reč o tome, ona kaže da je jedna grupa poslanika govorila tako da je izrekla uvredljive reči na račun poslanika i poslaničkih grupa, kao i na račun čitavih kategorija građana, pri čemu je mislila na kategoriju građana penzionera, a poslanici o kojima je govorila, u stvari, to su moje kolege i ja.
Da li je moguće da Jovan Krkobabić predstavlja 1,7 miliona penzionera u Srbiji? Da li je moguće da će, kada se kaže bilo šta što jeste istina, koliko god bila uvredljiva za one kojima se kaže, to potresti ili naterati 1,7 miliona penzionera u Srbiji da se identifikuju s tom malom grupom koja ovde sedi, i to sa šefom te grupe, koji je sada u ministarskoj fotelji, koji je decenijama vodio penzioni fond, za koji znamo kako je završio i pre Miloševića, a kamoli za vreme Miloševića? Ista grupa ljudi koja je još 2000. godine organizovala razne izlete na Kadinjači i slično, pokušala da organizuje penzionere da glasaju za Slobodana Miloševića, ista grupa ljudi koji je tvrdokorno bila vezana za sistem koji je vodio Slobodan Milošević devedesetih godina, ista grupa ljudi koja je uspela da uništi penzioni sistem i penzione fondove?!
Onda se predsednik najveće vladajuće stranke, Boris Tadić, s njima dogovorio da naprave vlast, pristajući na ucenu od 70% povećanja penzija, koje je neostvarivo, da bi na kraju, juče smo čuli samog predsednika države i predsednika DS-a Borisa Tadića, rekao da je to nerealno, da je tih 70% nerealno i da toga nema nigde u svetu, ali da ćemo, pošto smo obećali to, možda, jednog dana to i uraditi. Naravno, pretekao ga je sam Krkobabić, koji je odložio čitavu stvar do 2010. godine.
Ovo je pitanje poverenja. I, kada je reč o vređanju, kada je reč o tome ko je ovde povređen, povređeni su, pre svega, oni koji su lagani, a ne možemo da vređamo mi one kojima kažemo da su druge lagali. Kako može biti to uvreda? To ne mogu da shvatim.
Ne mogu da shvatim kako možemo transponovati tu tzv. uvredu na 1,7 miliona građana. Ti ljudi nas sad gledaju. Verujte mi, penzioneri u 10,25 sve nas ovde gledaju. Mogu sad sve otvoreno da ih pitam. Da li je, kad kažemo da je Jovan Krkobabić, zajedno sa Borisom Tadićem, lažov, to nešto što njih vređa? Čisto sumnjam.

Hvala, predsedavajuća.
Ovaj amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Vlada ga je odbila, jer je rekla da obrazloženje koje je dato uz ovaj amandman, da je neophodno prestati sa daljim zaduživanjem, s obzirom na to da nisu poznati uslovi pod kojima se zadužuju budžetski korisnici, nije prihvatljivo, jer aranžmani sa pojedinim institucijama sa kojima treba sklopiti ove kreditne linije nisu do kraja poznati.
S jedne strane bi se to obrazloženje moglo prihvatiti, jer to načelno može biti tačno, a, s druge strane, ne možemo dati nekoliko primedaba na rad Vlade i, uopšte, na način na koji se ovaj rebalans podneo, koje, na kraju krajeva, uskaču u trbuh onome što je od strane Vlade, kada je reč o obrazloženju zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, dato.
Prvo, kada se pogledaju ovi razdeli, s kim i po kom osnovu treba sklopiti projekte zajmove u iznosu, kako se ovde kaže, od 67 milijardi 367 miliona i 872 hiljade dinara, onda vidimo da su, uglavnom, ove budžetske stavke navedene krajnje paušalno. Ne postoji nikakav detalj oko svega toga, niti se ovde može govoriti, niti je ikada bilo reči za ovom skupštinskom govornicom, kada je reč o pojedinim ovim stavkama, zbog čega su tu upravo ti iznosi.
Zašto je to bitno? To je bitno upravo zbog ovoga što kada god vučete neke zajmove, ili povlačite neke kreditne linije, ili pravite kreditne projekte, kao što su ovi, morate voditi računa u kakvim okolnostima se to radi. Dakle, mi ovde nemamo sliku budžeta, nego rebalansa budžeta, koji se pravi sada, u novembru, do kraja ove godine, a suočićemo se sa budžetom za 2009. godinu.
Moje pitanje je vrlo prosto, da li ovaj iznos od 67 milijardi 367 miliona i 872 hiljade dinara, da li je Vlada do tog iznosa došla juče, prekjuče ili pre sedam-osam dana? Ili je do tog iznosa došla ranije? To je jako važno, jer vidimo da je Vlada reagovala na elemente svetske finansijske krize, koja je, očigledno, zahvatila našu državu tek u proteklih nekoliko dana.
Da li su ovi iznosi koji su dati u rebalansu u korespondenciji, da li korespondiraju s onim izazovima o kojima mi ovde pričamo, ili ćemo na ovaj način srljati u unapred utvrđene iznose, u zajmove za kredite koji su sada, ili će biti u narednom periodu, skuplji nego ikada?
Ne kažem, neću da tvrdim, svako ima pravo da obrazloži svoj amandman i da govori o njemu na način kako on hoće, ali ovaj amandman me je povukao da o njemu pričam iz ovih razloga. Da li je moguće da je ovaj iznos koji je nama dat, realno, onaj iznos koji država Srbija može da izdrži u periodu za koji se planira ovaj rebalans budžeta?
Ne verujem u to. Ne verujem vam iz razloga, vi ste sada govorili, evo i Šami je, pre neki dan, o tome da se banke mogu štititi povećanjem kamatnih stopa, zar ne. To će, s jedne strane, biti u redu, a sa druge strane ćemo biti suočeni s onim sa čime već jesmo, s padom cena nekretnina na domaćem tržištu, i onda će se stvoriti jedan cirkus seriozus od koga nećemo moći da pobegnemo. S druge strane, danas ovde imam izveštaj o akcijama s najvećim dnevnim promenama za preduzeća u Srbiji. To je datum 30.10.2008. godine, gde vidimo najmanje sedam banaka koje beleže drastičan pad u ovoj situaciji.
Prema tome, u tim okolnostima, kako možemo da vam verujemo da su iznosi koje ste ovde naveli ispravni i kako možemo da vam verujemo da je ovo zaduživanje, koje ste ovde predvideli, zaduživanje koje je bezbedno za budžet Republike Srbije i bezbedno za građane Srbije, bezbedno čak i za ove projekte koje ste ovde naveli?
Za razliku od koleginice koja je maločas govorila, uopšte neću da ulazim u pitanje opravdanosti tih projekata, nego ću krajnje benevolentno da pođem od toga da su oni, svi odreda, kako su ovde navedeni, neophodni.
U tom smislu, mislim da je bilo mnogo pametnije da Vlada Republike Srbije u ovom međuperiodu izađe sama, a nije izašla, s amandmanom na ove iznose, da kaže kako se oni odnose prema aktuelnoj situaciji, prema porastu kamatnih stopa, prema ukupnoj ceni kredita koja se da očekivati, jer se ovde ovi krediti ne vuku od domaćih banaka, koje su, nažalost, počele da doživljavaju ovo što na ovom papiru piše, nego se ovi krediti vuku iz inostranstva, sve po stavkama kako su ovde navedene.
Dakle, da se odmah razumemo, mi nismo protiv kredita, jer krediti ovoj zemlji mogu pomoći za razvoj, kako je ovde predviđeno, ali smo protiv toga da se krajnje paušalno tome prilazi i da mi nijednog trenutka više nismo sigurni u to da li ova vlada ijednog trenutka misli da radi ozbiljno.
Imali ste obećanje da će se penzije podići do nivoa od 70% do kraja ove godine, tj. do 1. januara 2009. godine. Vidimo da se to odlaže za 2010, odnosno nikad, pošto je Boris Tadić rekao juče da je to nešto što je sasvim nerealno. Zašto ste to uradili?
Stvar je vrlo prosta. Morao je da se smisli neki razlog zbog čega se ne bi napravila jedna politička konstelacija u Srbiji, da bi se za nečiji tuđi interes, pre svega, zbog secesije dela teritorije, napravila jedna druga politička konstelacija, jedna izmišljotina od nekog obećanja, jer u Srbiji je ''obećanje ludom radovanje'' za sve živo, što se kaže. Kada smo suočeni s nemogućnošću da se to sprovede, što smo mi od starta znali, nego samo nesrećni ljudi koji u to veruju nisu bili u prilici to da znaju, jedan dobar deo ljudi u Srbiji, onda smo suočeni s tim da se to obećanje ne može ispuniti. Ista stvar je i kada je reč o besplatnim akcijama u javnim preduzećima i svemu ostalom što je ova vlada obećala.
U odnosu na to, postavlja se vrlo logično pitanje. Ne znam da li treba ili ne treba prihvatiti amandman Vjerice Radete. Možda je brisanje ovog dela pod B drastična mera kada je reč o reakciji na Predlog ovog rebalansa budžeta, ali ovo što je ovde predloženo ne uliva ni minimum poverenja.
To je samo jedan od onih razloga zbog čega DSS ne želi da glasa za ovaj rebalans budžeta, niti da ima s tim ikakve veze, a vi ćete s tim imati veze i ponosićete se svojim malim nestašlucima koje pravite kada je reč o neorganizovanom vođenju državne i ekonomske politike, pre svega, kada bude došao dan da se to naplati, a to će od vas naplatiti građani Srbije tako što će dati poverenje onima koji su u stanju da vode odgovornu ekonomsku politiku države, odgovornu državnu politiku, a vi ćete, naravno, svoj ceh platiti onako kako dolikuje.

Član 225. stav 1, u vezi člana 226. Dakle, juče smo imali u sredstvima informisanja priliku da čujemo konačno ono što smo danima čekali, izjavu ministra Krkobabića kako se penzije neće povećati do željenog procenta od 70% do 2010. godine, što smo mi znali u samom startu, što smo znali onog trenutka kada ste to obećali, ali posebno iritira kada nakon takve izjave ministra Krkobabića ovde vidimo gospodina Čolakovića, Perića i ostale koji se nešto napinju da objasne što nikom živom nije jasno.
Ne znam šta je vama, ljudi, i kako vas nije sramota. Bez obzira na vaše godine, vi ste isti oni koji ste bili deo onog sistema koji je upropastio penzione fondove i danas nalazite za shodno da ucenjujete vaše koalicione partnere. I danas nalazite za shodno da ucenjujete vaše koalicione partnere sa idiotskim obećanjima koji se ne mogu ispuniti, što i ptice na grani znaju, a i mala deca, da pravite cirkus od ove države. To vas nije sramota da izgovarate, da reagujete na predsedavanje predsednice Parlamenta, na koju mi imamo hiljade primedbi, pa ste vi našli sada razlog da izađete kako biste vi rekli neku vašu poentu.
Reći ćemo mi vama danas šta je poenta u ovom slučaju i kako to izgleda magarčiti građane, što vi radite decenijama, a danas ste se vratili ponovo preko tzv. PUPS-a da biste upropašćavali ovu državu i dalje.
Šta vi mislite, odakle se javljaju ti resursi za vaša obećanja? Hoćete li ih vi stvoriti čarobnim štapićem? Na koji način mislite to da uradite? Jednako tako kao što je i cela ostala Vlada nesposobna, juče smo ministarku čuli da kaže sledeće ( citiram iz stenograma): "Ovo što danas vi radite ovde je borba i isto tako je borba i unutar Vlade. Prema tome, borba je sastavni deo života i nešto što je normalno. Neko u toj borbi prođe lošije, neko bolje, a to je odluka, to je kompromis i konsenzus i mislim da u tome nema ništa sporno".
Dakle, ministarka je juče rekla, na jedan vrlo posredan, ali za mene vrlo otvoren način, da se radi o tome da Vlada nema nikakav koherentan stav o ključnim pitanjima, nego se valjda tamo borite, preglasavate, natežete da biste došli do nekakve ideje o tome šta da radite. Najbolji vam je primer to što 20 dana čekate, nakon inicijative, što je ministarka juče priznala, da se osigura suma depozita i poveća iznos osigurane sume. Trebalo vam je 20 dana da smislite da je to 50.000 evra, pa kada ste smislili da je to 50.000 evra, onda ste se setili da kažete, kao što to i ministarka ovde kaže, da je to nešto što se zove efekat ogledanja.
Znači, vidimo kako je to u EU, pa ćemo mi udariti 50.000 evra, a onda kaže da postoji dvostruko osigurana suma. Ona jeste dvostruko osigurana, to ništa nije sporno, draga gospođo, ali je problem što u vašoj konstrukciji fali 500 miliona evra za pokriće.
Da li s tim izlazite pred građane, jednako onako kao što ste izašli pred građane sa idejom u izbornoj kampanji, koja se nikada neće realizovati, o besplatni akcijama za javna preduzeća, jednako tako kao što ste izašli pred građane sa ovom neverovatnom pričom o 70% penzija, koja se nikada neće realizovati, barem ne dok vi tu sedite. (Aplauz.)

Imam pravo na repliku istovremeno. Gospodine Čolakoviću, vi ste na moje izlaganje reagovali tako što ste tvrdili da ste uvređeni i što ste rekli da je moje izlaganje uvredilo vaše dostojanstvo ili ne znam čije dostojanstvo.
Da li ste vi svesni da ste vi sa Socijalističkom partijom Srbije, čiji ste neraskidivi deo bili, taj PUPS i ta čitava priča je šarena laža, da ste vi upropašćavali ovu Srbiju godinama i da ono što ste vi sa ovom zemljom radili od 1990. godine pa nadalje, zapravo, i jeste pravo vređanje svih nas­?
Za razliku od nekih drugih koji danas sa vama vode ljubav, rukuju se, potpisuju ''deklaracije o pomirenjima'', mi smo sa Socijalističkom partijom Srbije u jednom trenutku napravili politički dogovor o podršci manjinskoj vladi, jer je to bilo potrebno u tom trenutku i nijedan pedalj više od toga.
Produkt vaše ljubavi, produkt onoga što vi radite su samo, i isključivo, laži. Laž je vaše dete, laž je produkt vaše ljubavi, jer sve što ste do sada izgovorili u predizbornoj kampanji i dan-danas nije ništa drugo nego gomila laži. Kakve penzije, kakvo povećanje penzija do nivoa od 70% do kraja godine? Pa, malom detetu je bilo jasno da to nije moguće. A vi onda hoćete da kažete da su drugi nezainteresovani za rešenje vašeg problema.
Pa, gospodine Čolakoviću, moja majka ima 72 godine i jako je zainteresovana za rešenje ovog problema. Samo se pitam šta vas četvorica, petorica, tu radite. Kolike su vaše penzije? Da li vi primate platu u ovoj Narodnoj skupštini?
(Predsednik: Molim vas, omogućite da čujemo gospodina Aligrudića.)
Još nešto što se tiče vređanja.
Ako penzije nisu socijalna kategorija, postoje građani ove države koji su u stanju socijalne potrebe, i to mnogo takvih i onih koji ne mogu da zaštite sami sebe, kao što su deca bez roditeljskog staranja, kao što su punoletna lica koja nemaju sredstava za održavanje, a nisu sposobna za rad. Postoji puno lica koja su u stanju socijalne potrebe u ovoj državi, o kojima vi nijednog trenutka niste razmišljali jer vas je za to baš briga.
Da bi se vodila ozbiljna politika, i socijalna politika i penziona politika države, mora da postoji ozbiljan politički stav i mora da postoji sveobuhvatno shvatanje politike od strane političkih aktera, što vi svakako niste. Vi ste deo onog sistema, vi ste oni koji su povredili sve nas koji smo mlađi od vas i povredili ste nas za decenije koje dolaze.
I vi tvrdite da mi vas ovde nečim vređamo. Pa, ni jednu jedinu uvredljivu reč vam nisam izrekao, sem ovoga što ću vam sada reći, što je i maločas bilo rečeno, sram vas bilo!

Gospođo predsednice, član 27. Poslovnika.
Mislim da vi, predsedavajuća ove skupštine, kršite ovaj član 27, kršite Ustav i sve zakone ove države. Vi radite isto ono što ste radili u maju i u junu, pretežno u junu, zbog čega smo se bunili. Vi jednostavno nastavljate sa svojom bezobzirnom praksom, na koju mora da se reaguje.
Juče je objavljen vaš intervju u "Večernjim novostima" u kojem ste rekli (ako je to tačno, a ako nije onda ćete morati "Večernjim novostima" to isto da demantujete, da bi taj list morao to i da objavi) da je formirana radna grupa za izradu Poslovnika Narodne skupštine.
Onda ste u toku dana, a niste bili ovde prisutni ceo dan, dobro znam da niste, jer sam to proverio, poslali sa tim datumom, jučerašnjim, poslaničkim klubovima i poslaničkom klubu DSS dopis u kome nas upozoravate i dajete nekakav ultimatum da do devet sati ujutru danas dostavimo ime predstavnika za članstvo u toj radnoj grupi za izradu Poslovnika.
Ne znam da li je potrebno da ponovim ovo što sam do sada rekao i da li vi uopšte razumete šta ste uradili. Ako tako nastavite da se ponašate, na taj način da vodite Narodnu skupštinu, ne samo mimo odredaba člana 27. i ovlašćenja koja iz toga proističu, nego izmišljajući za sebe neka ovlašćenja koja se nigde ne mogu pronaći, niti se mogu naći u Poslovniku, niti u Ustavu, nego se svode na arbitrarno i samovoljno ponašanje, čega u vašem slučaju ima prilično i o čemu ćemo kasnije govoriti i narednih dana, jer će se za to, koliko već jutros vidim, stvoriti uslovi, onda prosto ne mogu da verujem da takva osoba posle svega što je bilo u junu i avgustu može i dalje da sedi na mestu predsednika Narodne skupštine.
Svakako, vi ćete tu sedeti, jer je to volja vladajuće većine, ali ne mogu da verujem šta vas je nagnalo na to da nekome dozvolite da stavi vaš faksimil na potpis, da stavi jučerašnji datum, bez vašeg prisustva, i da šaljete dopise poslaničkim grupama za nešto što ste već u novinama objavili da je gotova stvar. Nije prvi put da to radite; kada pravimo sastanke šefova poslaničkih grupa vi prvo objavite novinama i svim medijima da će se taj sastanak desiti, a onda nas zovete formalno na te sastanke. Tada sam vam rekao i sada još jednom javno ponavljam da ni na jedan sastanak šefova poslaničkih grupa neću otići ukoliko za taj sastanak, za termin sastanka i temu koja će biti na sastanku saznam iz novina ili preko medija pre nego što saznam od vas.

Gospođo predsednice, kada odgovarate narodnom poslaniku povodom njegove primedbe vezane za Poslovnik nema potrebe da koristite uvredljive izraze. Vi ste me uvredili kada ste malopre insinuirali moje neprisustvo u Narodnoj skupštini, tvrdeći sledeće - da sam češće, nešto bih znao.
Znate kako, ja sam u ovoj Narodnoj skupštini svakog dana, u svako radno vreme, nijednom nisam izostao ni zbog privatnih poslova, ni zbog bolesti, a kada fizički nisam u ovom parlamentu nisam zbog toga što obavljam parlamentarne poslove na drugom mestu, u skladu sa rešenjem ove Narodne skupštine, koje je ona donela i koje ste vi naknadno potpisali u skladu sa prethodno donetim rešenjima Narodne skupštine, o čemu sve vrlo dobro znate.
Prema tome, ovo kako ste se poneli prema meni maločas, to ne samo da je nekulturno i nepristojno, nego je ultrabezobrazno, zato što ovo gledaju ljudi, ovaj TV prenos, a vi želite da sugerišete da ja ne radim u ovoj Narodnoj skupštini. Je l' tako? Je l' to želite da kažete? Ja bih vas zauzvrat pitao, verovatno imate objašnjenje za to, gde ste vi juče ceo dan? Da li je juče, u ponedeljak, prvog radnog dana u nedelji, ova Narodna skupština vaše radno mesto ili nije? Verovatno imate objašnjenje za to, verovatno ste negde službeno išli, ja bih to voleo da čujem i biće mi veoma drago.
Pretpostavljam da to što fizički niste bili u parlamentu tog dana, jučerašnjeg, znači da ste negde obavljali poslove predsednika Narodne skupštine.
Barem toliko mogu biti ljubazan prema vama da to pretpostavim, a ne da insinuiram da je vaš jučerašnji izostanak iz parlamenta bio zato što ste "uhvatili krivinu".
Nemate pravo da to radite nijednom narodnom poslaniku, pogotovo ne vi kao predsednik Narodne skupštine. To je sramota. Ovim se samo uvećavaju razlozi zbog čega vi ne treba da sedite na tom mestu nikada više, ali, nažalost, na to ćemo izgleda malo sačekati.
Druga stvar, što nisam maločas stigao da vam kažem, vi pravite takođe nepojamne stvari. Zakazujete koktel danas u pola dva, povodom 150 godina od donošenja prvog Zakona o Narodnoj skupštini koji je donet, znate kada - u vreme kada je Srbija bila kneževina, kada je Zakon o Narodnoj skupštini služio jednoj potpuno drugačijoj svrsi, kada je Zakon o Narodnoj skupštini trebalo da zaustavi, kao jedna vrsta ustavne brane, samovolju nekoga ko se nalazi van parlamenta, van narodnih predstavnika. Verovatno razlog za donošenje zakona o Narodnoj skupštini danas ne može biti identičan s tim, ali šta god da je u pitanju, odakle vam ideja da u pola dva, u radno vreme, kada obično nije ni vreme za pauzu, koja se obično određuje između 14 i 15 časova, zakazujete koktel u Narodnoj skupštini ovim povodom.
Umesto da se posvetite radu i da se trudite, svojim ponašanjem pre svega, da ova skupština normalno funkcioniše, da se zakoni usvajaju, a ne da izazivate narodne poslanike na replike, da izazivate potrebu da se javljaju po povredi Poslovnika, da tumače i komentarišu vaše ponašanje, koje je prilično nedostojno ovog doma, vi za sve to vreme još izmišljate i koktele na koje pozivate narodne poslanike u pola dva, ovakvim povodom.
Verujte mi da poslanici Demokratske stranke Srbije neće doći na taj vaš koktel u pola dva zato što smatramo da je to neprilično i zaista suvišno u ovakvom trenutku. Hvala vam.

Nakon vašeg jutrošnjeg objašnjenja da smo dobijali nekakve dopise prošle nedelje koji govore o formiranju radnih grupa, proverio sam kod nas u poslaničkom klubu. Dobili smo jedan jedini dopis 23. oktobra od Veljka Odalovića, generalnog sekretara Narodne skupštine, koji govori o tome da je neophodno u što kraćem roku dostaviti predloge imena za članove RIK-a.
To što smo mi razgovarali ili ste vi razgovarali sa nekim o toj temi, to ne znači da možete u intervjuu za "Večernje novosti" da objavite, da izreknete neistinu kako je formirana radna grupa za izradu Poslovnika, a da ta radna grupa još uvek nije formirana. Ona je formirana jutros na Administrativnom odboru, oko 10.20 je bilo glasanje za tako nešto, u čemu sam i sam učestvovao i glasao "za". O tome se radi.
Sva vaša objašnjenja koja ste mi dali prilikom mog prvog javljanja povodom povrede Poslovnika padaju u vodu. Ako je istina da ste poslali bilo kakav dopis protekle nedelje ili nedelje koja joj je prethodila, mi to nismo dobili, jer naše sekretarice u poslaničkom klubu uredno u internoj dostavnoj knjizi zavode sve dopise koje dobijamo. Takav dopis sa vaše strane nije stigao.
Drugim rečima, ili u prevodu, vi ste izrekli neistinu. Povodom te neistine koju ste izrekli u novinama meni uopšte ovde niste odgovorili, a moja primedba, u smislu poštovanja člana 27, bila je da vi to ne činite, da prelazite okvire svojih ovlašćenja i da radite stvari koje nisu korektne i nisu dostojne ovog doma.

Govorio bih o članu 225. stav 1. zbog toga što narodni poslanici moraju biti obavešteni o svim relevantnim podacima koji su značajni za njihov rad, a problem iskrsava onda kada narodni poslanici i javnost budu pogrešno obavešteni od strane Vlade ili njihovih predstavnika o onome što se dešava i što je aktuelna situacija. Danas je na dnevnom redu rebalans budžeta i s obzirom na to kakve informacije kruže, dužan sam da skrenem pažnju na sledeće.
Mi smo kao poslanička grupa DSS pre petnaestak dana podneli predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita kojim je predloženo da Narodna skupština poveća osigurani iznos depozita sa tri hiljade evra na 20 hiljada evra. Kada smo to predložili imali smo u vidu okolnost da postoji određeni problem koji se zove globalna finansijska kriza, da postoji talas koji može zapljusnuti našu državu i može se vrlo negativno odraziti na ono što se zove odnos štediša prema sopstvenim ulozima i poslovnim bankama u koje su deponovali svoju štednju. Radi te odbrane ili zaštite rekli smo tada, kao i dobar deo opozicije, da je potrebno nizom mera reagovati, a da Vlada to ne čini.
Tada smo optuženi, to je poenta moje priče, da predlažemo zakon koji ima populističke i demagoške dimenzije, koji mora da ima određena pokrića za to što predlažemo, kada je reč o pokrivanju depozita u iznosu od 20.000 evra. Tada smo optuženi za to da se služimo propagandnom koja treba građane Srbije da uplaši kada je reč o sigurnosti njihovih štednih uloga, pa je bio sastanak i sa guvernerom Narodne banke Srbije i ostali zvaničnici su davali izjave u tom smislu, da bi se 15 dana nakon toga pojavio zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije o povećanju osiguranog iznosa na 50.000 evra.
Razlika između ta dva predloga je golema. U prvom slučaju predlog je bio zasnovan i utemeljen na potpunom pokriću kada je reč o onome što se zove fond za osiguranje depozita ili što se zovu deponovana sredstva do 40% od ukupnog iznosa deponovanih sredstava koji iznosi oko šest milijardi u ovom trenutku.
U ovom trenutku predlog koji je dostavljen pokriva najviše 2,5 milijardi od tri milijarde koje su neophodne. Javlja se 500 miliona deficita koji bi morao, u slučaju nužde, da u roku od 90 dana štedišama bude nadoknađen, jer je to garancija Republike Srbije i to je ono što treba da ulije poverenje građanima u njihovu štednju.
Ako je to ono, dame i gospodo, što vi radite, radite vrlo pogrešno jer će onda sudbina tih depozita biti ista kao sudbina besplatnih akcija javnih preduzeća tj. ništa drugo nego gomila laži.
Morate građanima Srbije, ako ste odgovorna vlast, uliti poverenje svojim aktivnostima, a ne unositi nemir ili unositi podozrenje. Naš predlog je bio kvalitativno suprotan od ovoga. Bio je potpuno drugačiji.
Da li je moguće i da li ćete to uraditi makar u budžetu koji predviđate za sledeću godinu, da ćete pokriti taj disbalans, da ćete pokriti taj deficit koji je ovde očigledan, jer u rebalansu budžeta nijedne reči o tome nema? Kako mislite da ozbiljno vodite državu? Kako mislite da ozbiljno učinite šta je potrebno da građani ove države imaju poverenje u institucije sistema? Pitam se, ali ne verujem da ću racionalan odgovor od vas dobiti.