Hvala predsedavajućem na primedbi. Istina je, dobacivao sam sa mesta.
Šta sam to dobacivao sa mesta? Dakle, reagovao sam kada je bilo reči o tome da li narodni poslanik ima pravo na traženje podataka od Vlade Republike Srbije, pa je gospodin Tomislav Nikolić pomenuo član 39. Nije on govorio da je to član 39, ali se na član 39. Predloga zakona odnosi, pa je rekao da podatke Skupština može da traži isključivo preko anketnog odbora u budućnosti.
Međutim, to nije tačno, jer stav 1. vrlo jasno kaže, pa ga sad čitam (svako čita ono što mu odgovara, ali treba pročitati oba stava): "Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana." Prema tome, podaci su jedno, a u drugom stavu se govori o konkretnim spisima i dokumentima Vlade.
Ministarstva neki put vode upravni postupak i konkretni spisi se mogu odnositi na pojedinačne slučajeve. Zamislite kada bi 250 narodnih poslanika moglo da traži uvid u kompletne spise pojedinih dokumenata, pojedine dokumentacije koja se tiče određeni ljudi. Ne, to se jednostavno ne može dogoditi, to ni u jednoj ozbiljnoj državi nema.
Anketni odbor može da raspravlja određena sporna pitanja, da zalazi u detalje, mogli bi i resorni odbori, ali mogućnost za resorne odbore već je ostavljeno u prvom stavu ovog člana. Toliko o tome.
Kada je reč o drugim primedbama, koje su ovde date na pojedina druga rešenja u zakonu, takođe se radi o nepotpunom sagledavanju odredaba koje su ovde date. Uveravam vas da ovaj predlog zakona, koji je ovde pred nama, jeste onakav predlog zakona i tako izgleda da kada bi sutra SRS bila na vlasti, mogla bi da se koristi ovim zakonom ako bude usvojen i da joj potpuno odgovara. To vi znate da bi moglo, ali nema veze. Protiv čega ćete biti ako nećete protiv zakona o Vladi kada ste opoziciona stranka.
Što se tiče puta u Berlin, bio sam kao šef poslaničke grupe u Berlinu, kao predvodnik svoje stranačke delegacije, tamo smo obavili razgovore sa nizom državnih zvaničnika Nemačke i najveći deo razgovora je bio posvećen Kosovu i Metohiji.
A ono što je bio naš stav, to je bio stav koji je zajednički stav državnog vrha Srbije, on je usaglašen i njegova krajnja konotacija je da nema nezavisnog Kosova.

Ovde je pomenuta državna politika prema Kosovu i Metohiji, stav Vojislava Koštunice i, na kraju krajeva, stav Demokratske stranke Srbije. Molim vas da ovo zapamtimo jednom zasvagda: Demokratska stranka Srbije nikada neće pristati na nezavisnost Kosova i Metohije, Vojislav Koštunica nikada neće pristati na nezavisnost Kosova i Metohije i ova vladajuća koalicija koja danas predstavlja Vladu Republike Srbije ima  vrlo jasnu i decidno određenu politiku prema Kosovu i Metohiji i svi to znamo.

Ako treba zbog toga, da bi se to redefinisalo, da otvaramo ponovo raspravu u ovoj Narodnoj skupštini, za tako nešto nema potrebe. Ako je reč o onima koji sebi daju za pravo u ovoj državi da daju izjave kojima stavljaju do znanja međunarodnom faktoru da bi neko ovde pristao na nezavisno Kosovo i Metohiju, nekog takvog treba da bude sramota od onoga što priča i njega neka pogodi sve ono što ga može pogoditi po zakonu i Ustavu ove države.

Hvala vam, gospodine Šaroviću. Dakle, slično je bilo tome kao što ste maločas opisali, ali ne baš isto.
Javio sam se po Poslovniku i hteo sam da ukažem da se vređa Poslovnik tako što se zloupotrebljavaju određena poslovnička prava poslanika. Vi imate i u pravosuđu i u sudskim procesima jedan izraz koji se zove zloupotreba procesnih prava. Ona su zadata kao takva, nisu sporna, ali se mogu zloupotrebljavati.
Kada je reč o javljanju po amandmanima koji su podneti, koji imaju svi istu formu i sastoje se u tome da se član briše, reč je o istom broju amandmana koliko ima i članova zakona, to služi samo jednoj svrsi, a to je da se produži rasprava u delu koji se odnosi na raspravu u pojedinostima. To je moj stav, to je moje pravo da kažem i tu nije nikakav problem.
Naravno, u kontekstu te priče o pitanju zloupotrebe procesnih prava u ovoj skupštini, jesam izneo određene podatke iz jednog časopisa koji se zove "Pogledi", a ne "Velika Srbija" iz 1991. godine. To je intervju dr Vojislava Šešelja, u kome je nešto govorio o pitanju povraćaja imovine ili dužnosti države da nadoknadi otetu imovinu od strane komunističkog režima. I to nije sporno, kao što nije sporno da bilo ko od vas može na svaka dva dana da menja mišljenje koliko god hoće, ali to je vaše političko pravo. Ja vas zbog toga ne kritikujem. To je vaše pravo i vi sebe na taj način reklamirate.

Član 100. Poslovnika. Gospodine Nikoliću, ako ste vi bili starmali, pa vama oblačili gaće nakon rođenja, meni su pelene.

Upozoravam da se pravilno primenjuje član 28. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji govori o tome šta je predsednik, u ovom slučaju predsedavajući, dužan da radi.
Dakle, između ostalog, mora da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
U članu 97. regulisano je pravo na repliku. Maločas je gospodin Zoran Krasić koristio svoje pravo na repliku na izlaganje gospodina Marka Krstina, koji je bio prethodni govornik. Mislim, ubeđen sam u to da se nisu stekli uslovi za tu repliku ni po kom osnovu.
(Zoran Krasić, sa mesta: To je bio moj amandman.)
Bez obzira. Vi nemate pravo na repliku, imate pravo na izlaganje od pet minuta, koje je regulisano Poslovnikom, i bilo ko od nas može da se javi i da diskutuje tih pet minuta. Javio sam se za diskusiju i očigledno danas neću stići na red, ali mislim da se na ovaj način zloupotrebljava jedno pravo u postupku pred Narodnom skupštinom da bi se govorilo u načelu o zakonu i da se ponavljaju, suvišno, jedni te isti stavovi.
Ako se tako radi, onda je to zloupotreba postupka pred Narodnom skupštinom. To radi gospodin Zoran Krasić. Da ne govorim o tome da smisao amandmana kojim se traži da se briše član 1. sam po sebi nema smisla, jer se time gubi kompletan smisao samog zakona.
Kada se govorilo za ovom govornicom o motivaciji donošenja ovog zakona, brkale su se dve stvari sve vreme. Pod jedan, govorilo se o smislu samog zakona koji je pred nama, koji može imati određene mane i koji može biti popravljen određenim amandmanima, i koji u načelu može biti izglasan, jer je tehničke prirode.
Onda se govorilo o motivaciji, a onda su članovi SRS, što verovatno misle i dalje, ovakvom zloupotrebom procesnog prava pred ovom skupštinom, nastavili da i dalje na tome insistiraju, da govore o tome da su protiv denacionalizacije, da im je žao što nije donet zakon o denacionalizaciji. Mi uopšte ne znamo, na kraju krajeva, šta je njihov stav, ali očigledno misle da nas kinje time do šest sati, i u utorak kada se nastavi ovo zasedanje, i dalje.
Prema tome, imate koliko članova zakona, 11 ili 12, i imate 12 amandmana, i svaki od njih glasi da se Predlog zakona briše.
Inače, kada je reč o motivaciji ili političkim stavovima, nemam običaj da bilo šta citiram, ali imate u časopisu "Pogledi" intervju gospodina Vojislava Šešelja, a to je bilo davno, još 1991. godine, u kome kaže ovako: "Što se tiče povratka Karađorđevića, smatram da im što pre treba stvoriti uslove za povratak. Bez obzira da li će se vratiti na presto ili neće, njima se mora vratiti oduzeta imovina, kao što se svima mora vratiti imovina koju su komunisti oteli."
Vidite, tu se radi o motivaciji i kada je reč o motivima onda treba voditi računa o političkoj konzistentnosti. Istini za volju, ovo je govorio u svojstvu predsednika Srpskog četničkog pokreta, ali dopuštam da postoji i politička evolucija u SRS-u. Izvolite nastaviti i dalje da nas kinjite na način na koji ste započeli, nemam ništa protiv, tvrdim da je načinom kojim se vodi rasprava u pojedinostima povređen Poslovnik, i to član 97.

Replika na izlaganje gospodina Krasića, pomenuo je moje ime u diskusiji i mislim da je to učinio tako što me je pogrešno razumeo. Dakle, ja jesam reagovao sa mesta zbog toga što je gospodin Krasić strašno urlikao, vikao sa ove govornice. Na kraju krajeva, nije mu bilo dobro, počele su graške znoja da ga oblivaju. Nisam to uradio zbog toga da bih ga omalovažio, nego zbog toga što sam izrazio zaista brigu za njegovo zdravstveno stanje.
Znate, gospodine Krasiću, kada govorite o pravnim argumentima, vi i ja smo pravnici, nema potrebe za vikom, jer podizanje tona neće doprineti tome da budete u pravu, nego samo snaga argumenata koje iznosite.
Potpuno se slažem sa vama da vi imate pravo na stav da denacionalizacija nije potrebna. Mi imamo pravo na drugi stav i imamo minimum 131 poslanika da se usvoji zakon o povraćaju imovine kada za to dođe čas. Propis o kojem ste maločas govorili praktično je predvorje za donošenje takvog zakona, upravo zbog toga što smo svesni da donošenjem zakona o povraćaju imovine u ovoj zemlji ne može da se jednim ispravljanjem nepravde, koja je učinjena na žestok i grub način 1944, 1945. i 1946. godine i nekih kasnijih godina, učini još niz drugih nepravdi.
Upravo zbog toga tom problemu pristupamo izuzetno oprezno i ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu može da posluži kao jedan od elemenata tog opreza da bi Vlada Republike Srbije, Narodna skupština kasnije mogle da pripreme jedan valjan akt o denacionalizaciji.
Prema tome, nisam reagovao zbog toga što se sa vama ne slažem, nego zbog toga što me brine način na koji vi govorite. Vama na kraju nije bilo dobro, onda su počele graške znoja da izlaze sa lica.

Sve vreme se pominje vladajuća koalicija, i u kontekstu toga Demokratska stranka Srbije i ministar koji pripada Demokratskoj stranci Srbije, a u kontekstu cele priče koju ste imali.
Prvo da krenemo od kraja. Dakle, vi ste sjajan dijagnostičar kada tvrdite da građani Srbije hoće da žive bolje. To je fenomenalno. Kako ste to otkrili? Mi kao drugi to ne znamo? Mi imamo drugačije informacije, da žele da žive gore i verovatno po vama se trudimo na svaki mogući način da im to priuštimo. Nemojte, to je nekorektno.
Sa druge strane, kada je reč o ovome o čemu ste govorili, pominjući mafiju, kriminal i sve ostalo, što je naravno i naš cilj da rešimo, ono što je problematično u vašem iskazu, to je što se vi trudite da sublimirate sve tri grane vlasti u sebi, a da pri tom sedite u opozicionim klupama, tako da ste ovde imali jedan fenomenalan igrokaz, koji može da služi za zabavu narodu, ali je fakat red da se malo i tim vašim iskazom pozabavimo.
Dakle, vi ste ovde bili istovremeno i tužilac, i sudija, porotnik, i onaj koji izvodi dokaze, čita ih. Ovde ste na usmeni zahtev narodnih poslanika pročitali odgovarajuća dokumenta i na kraju krajeva prevideli ste samo jednu stvar, da državni organi ove države u sistemu podele vlasti treba da urade svoj posao do kraja.
I kada je reč o Studiji izvodljivosti, koju vi očito danas i ovim vašim govorom nipodaštavate do kraja, i uopšte vas ne interesuje jer time izražavate vaš stav prema evropskom pridruživanju, što je vaše pravo, ona ne znači nikakav ugovor sa Evropskom unijom, niti nekakav politički momenat, nego predstavlja dokaz o tome da je ova država u određenom trenutku uspela da stekne određene uslove koji govore o tome da smo spremni da se suočimo sa svim problemima u ovoj državi, a ti problemi su ekonomske prirode, ti problemi su institucionalne prirode.
Prema tome, oni se gledaju u svojoj sveukupnosti i ta studija izvodljivosti, iako služi jednoj svrsi, procesu pridruživanja, ona sama po sebi predstavlja dokaz, jer se nikome u tom smislu nije gledalo kroz prste ko je prolazio taj proces, ona predstavlja dokaz da smo zaslužili određeni rejting u tom pogledu. Vi to možete da negirate. Rezultat svega toga vrlo brzo će se osetiti.
DSS će se truditi na svaki mogući način, jer je to naš zadatak, da ovim građanima bude bolje, i to treba da bude zadatak svakog od nas, i ne sporim da je to zadatak SRS, ali molim vas kada sutradan budete došli na vlast, ako budete došli na vlast, moraćete da baštinite, i bićete u prilici, ako budete ikada došli na vlast, samostalno nikada najverovatnije, bićete u prilici da baštinite ove rezultate, a te rezultate niste očigledno ostvarili vi nego neko drugi i to ne treba da zaboravite.

Pošto rasprava već ide ovim tokom, bio bih slobodan da predložim da večeras donesemo odluku o produžetku rada do okončanja ove tačke danas i glasanja o istoj.

 Dve replike, replika gospodinu Nikolića, replika gospodinu Petroviću, zato što sam pomenut poimence kao predsednik Zakonodavnog odbora.
Dakle, potvrdiću navode da se Zakonodavni odbor povukao tom prilikom da se izjasni o eventualnoj kontradiktornosti dva amandmana na član 119. i na član 94. Tom prilikom smo utvrdili, kao što je ovde i rečeno od strane nekih govornika, da je jedan amandman na član 119. širi u svom kontekstu i da je drugi amandman, koji je uži, praktično, sadržan u tekstu amandmana koji je širi.
Šta to znači? To znači, a kada čitate stenogram treba da ga čitate do kraja, da očekujemo od stručne službe da izvrši usaglašavanje tog teksta i da tekst primeni na zakon. Ako govorimo o formi, a ne o sadržaju, onda bi i to bila povreda Poslovnika koju vi danas ističete, jer je onda valjalo i o tome da se Skupština izjasni tog dana.
Tada i prilikom tog glasanja, nakon mojih reči koje su ušle u stenogram, niko nije primetio da postoji povreda Poslovnika, nego su to prihvatili kao nešto sasvim uobičajeno i normalno.
Kasnije, nakon toga, ono o čemu se Zakonodavni odbor nije izjašnjavao, to je pitanje člana 118, koji je očigledno primenjen na tekst zakona, i to je ono što mogu ovde da izreknem kao svoje mišljenje, i da je primenjen na takav način na predlog teksta zakona da se nije ugrozila suština tog teksta amandmana.
Prema tome, ponavljam, o tome se nije izjašnjavao Zakonodavni odbor. To je moje mišljenje. Iz toga proističe sledeća stvar, ovde zamenjujemo formu za suštinu, a suština je u nečemu sasvim drugom.
Suština je u tome da su se poslaničke grupe opozicije utrkivale koje će kojoj da pomogne u izglasavanju pojedinih tekstova amandmana za koje su unapred znale da menjaju suštinu teksta zakona na takav način da ga čine neprimenjivim, a što je potpuno suprotno interesima onih građana koji očekuju od ove Narodne skupštine da donosi primenjive zakone, i one koji mogu doprineti poboljšanju njihovog ukupnog položaja.
To je ono čime su se bavile poslaničke grupe opozicije, pa su čekale motiv i razlog formalne prirode da izvrše napad na predsednika Skupštine i na poslaničku većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. To je ono čime ste se vi bavili, to je ono čime danas nastojite da se bavite, kada je na "Beti" puštena vest o tome da je kosovski premijer Ramuš Haradinaj podneo ostavku na svoju dužnost, jer je primljena optužnica Haškog tribunala, na 10 ili 15 dana pred pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti, jer obe poslaničke grupe o kojima je ovde reč, i SRS i DS, žarko žele da se ta studija izvodljivosti ne prođe, zato što je to u vašem političkom interesu, a nije u vašem političkom interesu da ova država ima napredak. Ovo kako se vi danas ponašate, to je elementarno suprotno interesima građana Srbije. Sram vas bilo.

Dakle, povređen je član 100. od strane gospodina Nikolića, jer je povređeno moje lično dostojanstvo, poslanika DSS-a i uopšte vladajuće koalicije. Naravno, ne može se u govoru koji je izrečen aludirati na to da sam želeo da aboliram bilo koga od neke odgovornosti. To nisam činio, niti ću ikad činiti.
Ako se utvrdi da je neko odgovoran za nešto što nije dobro rađeno i u ovom parlamentu, prvi sam za to da se to istraži i da taj neko snosi odgovornost za tako nešto. Postoji nešto drugo. Ukazao sam, maločas ste vrlo jasno čuli, da kada je moglo da se jednom reaguje iz istih tih formalnih razloga na izveštaj Zakonodavnog odbora u odnosu na član 119. i 94, o čemu je jedino i bilo reči na Zakonodavnom odboru, što prihvatam, onda ste se rukovodili jednom logikom, a kasnije kada je trebalo napraviti opštu političku čarlamu sa motivima o kojima sam govorio, onda reagujete na drugi način. To je jedino što sam govorio.

Ne mogu ništa drugo nego da apelujem da razgovaramo o onome što je na dnevnom redu i da prilikom obraćanja jedni drugima svi poštujemo član 100. Poslovnika Narodne skupštine. Kada kažem svi, mislim na sve govornike koji su danas učestvovali u raspravi.
Izašao sam za govornicu i pre nego što sam bio u prilici kao šef poslaničke grupe da govorim o onome što je na dnevnom redu. Naravno, zahvaljujući ovakvoj atmosferi očito to neću ni biti u prilici. Očito da ću propustiti da diskutujem o tome da li nam je ovakva rezolucija u ovom trenutku potrebna ili ne, da diskutujem o njenoj ustavnoj utemeljenosti, sadržaju i da kažem da se ljudi ne mogu osloboditi straha u Srbiji putem rezolucije Skupštine, nego da se mogu isključivo osloboditi straha putem obezbeđenja vladavine prava, putem obezbeđenja tri stuba svake vlasti, koje su odvojene, jer su u takvom sistemu podele vlasti, i to je zakonodavna, sudska i izvršna.
Propustio sam priliku da govorim o tome šta je do sada urađeno u Srbiji tim povodom i šta će biti urađeno u narednom periodu. Svako ko se oseća ugrožen može dobiti zaštitu od ove države. Ako se oseća ugroženim Čedomir Jovanović, pa mu se dopušta da ima policijsku zaštitu jer dokazuje da postoje osnovi da se veruje u to da je ugrožen, svakako da takvu vrstu zaštite u nekom delu sistema može imati i sin Slobodana Miloševića Marko Milošević, jer što je on bolji od Čedomira Jovanovića ili ovaj od njega.
Prema tome, to je nešto o čemu sam hteo da diskutujem i da podrobno obrazložim, a što očigledno u ovakvoj atmosferi neće biti moguće. Veoma mi je žao što se ovakve prilike u kojima zakažemo sednicu, naravno zakaže predsednik Narodne skupštine po zahtevu narodnih poslanika, obično izrode u veoma jeftinu političku tribinu i, naravno, što u svemu tome poslanici DSS nikako ne žele da učestvuju.
Ovim putem vas obaveštavam da mi iz Demokratske stranke Srbije, uz naglasak da smo već određeni prema rezoluciji, svakako nećemo glasati za nju, iz razloga koje sam vrlo kratko, u jednom sižeu, ovde naveo, ali nećemo ni do kraja ove rasprave učestvovati u njoj, jer prosto ne moramo da budemo svedoci ovakvih međusobnih optuživanja, replika i ovakvog vokabulara. Hvala vam.

Zakonodavni odbor je razmotrio amandman na član 119. Predloga zakona i amandman na član 94. Predloga zakona, zato što se tu pojavila potreba da se odgovori na pitanje postoji li kolizija između normi.

U oba slučaja, dakle, u odnosu na član 94. Predloga zakona, gde su amandmane podneli narodni poslanici Nataša Jovanović, Toma Bušetić i Rajko Baralić, utvrdili smo da ne postoji kolizija. Postoji samo situacija da je jedan deo amandmana narodnih poslanika Tome Bušetića i Rajka Baralića širi i da praktično konzumira deo amandmana Nataše Jovanović, i postoje drugi stavovi koji se razlikuju i koji se dopunjuju, a nisu u međusobnoj koliziji. Ostatak teksta amandmana Nataše Jovanović, koji sadrži enumeraciju, može biti pravno-tehnički redigovan nakon usvajanja.

Isti princip se da primeniti za sva tri amandmana na član 119. Predloga zakona, i to na amandmane narodnih poslanika Žarka Obradovića i Milisava Petronijevića, koji su zajedno podneli amandman, na amandman narodnog poslanika Dušana Mrvoša i na amandman narodnog poslanika Veroljuba Arsića. Narodna skupština može nastaviti dalje rad na usvajanju amandmana na Predlog zakona i zakona u celini.

Ja ću vrlo kratko, da ne bih oduzimao vreme, s obzirom na neke konstatacije koje su ovde bile izrečene, a u pogledu ovog predloga zakona. Dakle, ne treba zaboraviti jednu ključnu stvar. Ovaj predlog zakona ne služi ničemu drugom nego da na sistemski način uredi jednu oblast. To treba isključivo imati na umu. To je ovde bilo rečeno od stranih svih govornika i svih predstavnika poslaničkih grupa koji su do sada govorili. To je ključni okvir. To je ono u kom domenu moramo da se krećemo.
Naravno da ima i nerazumevanja u pogledu karaktera agencije. Tom nerazumevanju doprineo je odnos prema posebnim organizacijama, zavodima, agencijama, kako god to zvali u državi, koji smo imali u prethodnom periodu. Kada jednu oblast nemamo sistemski uređenu i kada se ove posebne organizacije, zavodi i agencije osnivaju na haotičan način, uredbama Vlade, bez jasne vizije o tome kako treba da izgleda i kako treba da bude uređena ova oblast, onda sigurno da imamo i različite prigovore koji su ovde bili izneti u odnosu na to kako takve vrste javnih službi treba da izgledaju.
Problem je u tome što je moderno društvo, moderna država dokazala da postoji niz poslova koji su po svojoj prirodi državni poslovi, a koji se ne mogu zbog racionalizacije poslova države i državne uprave obaviti u telu koje oličava državnu upravu u užem smislu, a to su ministarstva. Jednako tako postoje poslovi koji se ne mogu uspešno obavljati ni u nekom obliku koji možemo danas nazvati javnim preduzećem, jer ona ostvaruju dobit na tržištu i žive svoj privredni život nezavisno.
Prema tome, taj čitav sektor poslova, kao što je gospodin profesor Stamenković maločas pravilno kazao, u cilju depolitizacije jednog veoma važnog sektora društvenog života može i treba da egzistira na jednom posebnom koloseku. Ja ću vas podsetiti da smo to imali u ranijim propisima ove države; ako čitate Zakon o opštem upravnom postupku videćete da se pojedini poslovi državne uprave mogu preneti, poveriti kao upravni poslovi posebnim organizacijama i zavodima. To po svojoj prirodi nije ništa drugo nego ono što danas imamo.
Mi danas pokušavamo samo da na jedan sistemski način uredimo jednu oblast. Prema tome, ovo nije rasprava u kojoj treba pokazivati bilo kakvu žuč, bilo kakvu zlu energiju, zlu volju prema nečemu.
Jednostavno, agencije se osnivaju isključivo zakonom. To je osnovni cilj, da bismo smisao, potrebu i ciljeve svake od tih agencija koje se budu eventualno osnivale sagledavali kroz prizmu određene oblasti za koju se donosi određeni materijalni propis, jedan zakon koji se donosi u Narodnoj skupštini. Na taj način Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ u državi, ima pravo, priliku i obavezu da procenjuje da li za određenu oblast ima potrebe uopšte da se osnuje određena agencija da obavi ovu vrstu državnog posla.
Dakle, u celoj ovoj priči nema nikakve mistifikacije, sve ono što je vezano za pitanje finansiranja agencija, način njihovog rada, sve to može da se reši kroz jedan sistemski propis i kroz materijalni i poseban propis, zakon kojim se agencija osniva. Sve što nije regulisano jednim opštim zakonom, sistemskim propisom, kao što je ovaj, može se posebno regulisati, kako je ostavljena mogućnost, posebnim zakonom.
Prema tome, nema nikakvih razloga da budemo zabrinuti ili da osećamo bilo kakvu opasnost da će nam agencije naneti bilo kakvo zlo. One su pokazale svoje dobre strane u modernim državama, naročito onim koje danas čine srž Evropske unije.

Pa, tu je preferirano praktično nešto što ima veze sa poslaničkim klubom DSS-a. Dakle, pomenuta je nekakva odluka Administrativnog odbora, slučaj Dragiše Đokovića itd.
Podsetiću vas na nešto što je istina.
A to je, da Administrativni odbor ne donosi nikakve odluke o oduzimanju mandata niti ih je doneo u tom slučaju; da je bilo reči o podnetoj ostavci narodnog poslanika; da je bilo reči o posebnom odnosu poslaničke grupe DSS-a i mehanizmu koji je već javnosti poznat – na koji je način DSS sprečio nešto što je prosta otimačina i kupovina mandata, što se dešavalo u prethodne dve godine u ovoj skupštini i što se u ovom mandatu, sem u ovom pokušaju, nije desilo i nadamo se da se više nikada neće ni desiti u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala.

 Kao što ste čuli i od strane predsednika Skupštine, u prethodnom sazivu parlamenta dejstvom Administrativnog odbora, čiji je predsednik tada bio upravo gospodin Ristić, učinjeno je čudo neviđeno, da se ne zna koliko poslanika u Narodnoj skupštini uopšte ima! Ima li ih 250 ili 280 ili 308?! A to je sve zbog toga što je neko pokušavao da, na silu Boga, suprotno i tada važećim odredbama zakona, bez obzira na "odluku Ustavnog suda", oduzme poslaničke mandate narodnim poslanicima.
Bilo je u pitanju 45 mandata poslanika DSS-a, što je bio neviđeni skandal, zbog čega je i OEBS morao da reaguje i zahvaljujući čijem pritisku i pritisku Evrope je došlo do promena ovog stanja u Skupštini Srbije, jednom "iznuđenom odlukom Ustavnog suda", koja je bila potpuno protivna prirodi samog zakona i proporcionalnog sistema, o čemu smo svi zajedno ovde govorili, odnosno što smo konstatovali.
A, što se tiče toga ko je šta tražio, šta je potpisao?
Pa postoje grafolozi u ovoj državi. Pa, ako je nekom nešto krivo neka se žali sudu, pa nek sud odredi veštačenje, pa nek sud utvrdi ko je šta potpisao i ko je šta tražio!! A pomenuti gospodin, više ni ime ne želim da mu pominjem, ne samo da je tražio i podneo ostavku, nego je i tražio da mu se obezbede ona prava koja poslaniku pripadaju po osnovu prestanka mandata.
Prema tome, to je živa istina u ovom slučaju.
A oni koji su pokušali da "maznu" poslanički mandat drugoj poslaničkoj grupi, što DSS nikada nije činio, i što smo ranije vodili bitku za očuvanje svojih mandata, koje smo na izborima dobili na osnovu koalicionog sporazuma, e, taj treba da se zabrine, jer je čuvena ona narodna: "čega se pametan stidi, toga se...".