Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, vrlo važan set zakona i upravo posle ovakvog uvodnog izlaganja, posle ovakvog važnog seta zakona, čini mi se da možemo da kažemo nekoliko reči o nedostatku procedure, jer demokratija predstavlja izgradnju procedure. Neki drugi parlamenti imaju mogućnosti u okviru vremena koje je dozvoljeno, a to je za šefove ovlašćenih grupa 20 minuta, izlaganje može da se podeli na više od dva dela kako je dozvoljeno u našem parlamentu. Da li je to potrebno i zašto ukazujem na to, reći ću u daljem toku rasprave.
Moram da priznam da ste odlično obrazložili ovih šest ili sedam tema, koliko je ovde definisano. Moram da priznam da su mi se jako svidela ova objašnjenja, ali ima samo jedan problem.
Vi niste dali odgovor ni na jedno ključno pitanje. Upravo ste, sve ono što nas zanima, trebalo je da to odgovorite i da je procedura takva, ja bih sada seo i sačekao da mi odgovorite na ta važna pitanja, a ovo što ste rekli, to piše u obrazloženju i to se podrazumeva. Koja su to ključna pitanja po mišljenju DSS?
Prvo pitanje, šta je za nas najvažnije u ovom trenutku, šta je za Srbiju najvažnije?
Drugo pitanje, šta je najvažnije za nas i za generacije koje dolaze? Kako ćemo dobiti odgovore i šta će ministar finansija da nam kaže kao odgovor na ta pitanja.
Prvi zakon i zakon koji, kako ste rekli, u skladu sa budžetom omogućava finansiranje budžeta, definiše zaduživanje kod deset banaka, ukupno 250 miliona evra. Samo da vas podsetim, predsednik Vlade, predsednik vaše Vlade, predsednik koji je vas ovde predložio, zalaže se svakim svojim govorom za deevroizaciju Srbije. Zašto se Vlada zadužuje u evrima?
Ovaj kredit nije u dinarima, on je u evrima. Da li to znači da predsednik Vlade priča jedno na televiziji, a onda kada dođe u Skupštinu predloži nešto sasvim drugo? Kako će se građani i privreda zaduživati u dinarima, ako se Vlada zadužuje u evrima? Svi mi gledamo u Vladu kada donosimo nekakve odluke, privreda, strani investitori, svi mi zajedno posmatramo koji su to potezi Vlade da bismo mogli neke svoje lične poteze da pokrenemo. Kako možemo da pričamo o deevroizaciji ako se zadužujemo u dinarima?
Drugo pitanje – zašto menjate način finansiranja? Pre godinu dana, kada je bio taj budžet o kome nam sada govorite, rekli ste da će država emitovati hartije od vrednosti. Ali, očigledno je, i na to smo vam više puta ukazivali, da to nije neiscrpan izvor finansiranja. Ko je kupovao te hartije od vrednosti? Da li je bilo ko od nas mogao da kupi te hartije od vrednosti? Nije. To su kupovale iste ove banke.
Osnovno pitanje na koje treba da date odgovor jeste – zašto banke više neće da kupuju hartije od vrednosti koje emituje država, koje imaju odlične kamatne stope, koje su to radile do pre nekoliko meseci, a sada hoće da daju kredit istoj toj državi, ali u evrima? To je trebalo da nam kažete u vašem uvodnom izlaganju.
Odgovor na to je vrlo prost – niko nema poverenja u ekonomiju ove zemlje. Svi imaju inflatorna očekivanja i svi veruju da kurs evra nije realan. To je odgovor na pitanje zašto banka hoće da da kredit državi u evrima, a neće da kupi hartiju od vrednosti u dinarima, jer nema poverenja u dinar.
Šta se desilo sa ekonomskom politikom ako je taj ključni način finansiranja deficita promenjen, ako mi moramo da uzmemo sad kredit da bi refinansirali one hartije od vrednosti za koje ste nam rekli da će nam omogućiti finansiranje? Kako ćemo to raditi sledeće godine?
Jer, očigledno da taj model više ne funkcioniše. On ne funkcioniše već nekoliko meseci i prilično loše su prošle sve one hartije od vrednosti koje su bile dugoročnije i koje su imale period dospeća duži od tri meseca.
Da ne pričam o tome, o tome sam već govorio, koliko su u Srbiji više kamatne stope na hartije od vrednosti od svih zemalja u regionu, a mi smo nekakav lider u regionu. Kod nas su te kamatne stope od 11 do 13,5%, u nekim drugim zemljama su 3-4%. Kamatna stopa je odraz ekonomije, odraz perspektive, odraz poverenja koji je neko imao u ekonomiju u određenoj zemlji i u vladu i ekonomsku politiku. Šta se desilo sa tom ekonomskom politikom u ovih godinu dana?
Šta se desilo sa reformama koje ste najavljivali? Zašto nema reforme poreskog sistema? To je jedan od najvažnijih projekata i države i Vlade i vašeg ministarstva. Sve drugo može, sem reforme tog poreskog sistema. Niste nam rekli koliki su troškovi zaduživanja? Da li se nešto menja, pošto je emitovanje državnih zapisa bilo na jedan način, sada idemo na kreditno zaduživanje? Koliki su troškovi zaduživanja na ovakav način?
U Zakonu o budžetu samo na troškove kamata po kreditima koji su uzeti država odvaja oko 350 miliona evra. Koliko je to 350 miliona evra? Vrlo jednostavno. Budžeti 70 opština u Srbiji, kada se krene od onih najnerazvijenijih ka razvijenijim su manji nego što su kamate na kredite koje Srbija plaća za dospela zaduživanja. Znači, budžeti 70 opština, kada se saberu, zbirno, manji su nego 350 miliona evra koliko samo ove godine dajemo za kamatu. O čemu onda pričamo?
Pošto je pre 10-15 dana donet reformski zakon, Zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti, da li ste nam rekli u kakvoj je ovo vezi sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti? Prema podacima koje ste vi objavili, pre nego što se zadužimo za ovih 250 miliona, plus ovi ostali krediti, javni dug je 38,5%. Sad ste nam predložili 300 i nešto miliona evra. Koliko to povećava javni dug?
Neposredno pre nego što sam krenuo u salu, stigao mi je još jedan kredit – 100 miliona evra za železnicu. Kakve to veze ima sa javnim dugom? Ne znam da li ste bili tu, 5. novembar, Vlada Republike Srbije, prvi potpredsednik Ivica Dačić – 100 miliona evra za železnicu.
Kakve veze ima sa javnim dugom ovo što govori ministar Đelić, odnosno potpredsednik Vlade Đelić? Rekao je da ćemo se svim silama boriti za nove kredite. Bio je gost u Svetskoj banci i rekao je da nismo iskoristili još 600 miliona koje su nam ostali, a gospodin Đelić je Svetskoj banci tražio još 900 miliona evra kredita. Kakve to veze ima sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, gde je granica zaduženja 40, odnosno 45%? Šta je to sa deficitom koji će sledeće godine biti ponovo nekoliko procenata? Zašto Vlada sama ruši Zakon o fiskalnoj odgovornosti?
Ja bih voleo da mi odgovorite kakve veze ima ovo što je obećano penzionerima i ovo što je predsednik Vlade obećao da penzije neće biti manje od 60%? Kakve to veze ima sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti? Jer, smisao tog zakona je upravo da penzije budu manje od 50%. Kada bi se to pretvorilo na današnji dan, penzije bi danas po Zakonu o fiskalnoj odgovornosti bile otprilike oko 15 do 15,5 hiljada dinara. O čemu mi onda ovde pričamo? Kakve veze ovaj zakon ima sa Zakonom o fiskalnoj odgovornosti? Zašto smo donosili zakon koji će biti iscrpljen sledećih šest meseci?
Samo ovo što sam nabrojao do sada je više od 45 procenata javnog duga. Kako ćemo onda te kredite da vraćamo? Kako nije, ako je sad 38,5 i ovih 1,5% ovo što ste nam danas dali, ovih 100 miliona za železnicu, ovih milijardu i po Đelićevih, to sve ne da je 45% nego je daleko više od toga. To je prosta matematika. To se uči u prvom razredu osnovne škole, da ne kažem da se to uči u zabavištu, to sabiranje do 45.
Ili ćete nam opet reći da je to sa MMF-om i da se to ne računa? Jeste da je to dug, ali to se ne računa, tako ćete nam reći. Šta se onda računa? Lepo nam recite šta se računa, da bismo znali šta ćemo da sabiramo. Da li se računa Zakon o budžetskom sistemu?
Danas je 9. novembar. Gde je budžet? Rok je bio pre devet dana. Pre devet dana je trebalo da nam dostavite budžet, a njega nema. Da li ste nam dostavili završni račun za prošlu godinu? Rok je bio 15. jul. Ne sećam se da je stigao. Da li ste nam dostavili konsolidovani završni račun za ceo sektor države? Rok je bio 1. novembar.
To je, gospođo Dragutinović, član 78. Zakona o budžetskom sistemu. Gde su ti zakoni? Mi ne poštujemo zakone koje sami donosimo, a onda kažemo – zašto su ovde visoke kamate i zašto ne dođu strani investitori? Neće, zato što se ne poštuju zakoni koji su doneti. Ovaj zakon je donet pre 10 dana a već je prekršeno ko zna koliko članova.
Sada bih se malo vratio na ovaj zakon. Budžet o kome ste nam govorili ograničava deficit na 107 milijardi. Prema poslednjim podacima Ministarstva za finansije, 1. novembra, pre devet dana, onog dana kad je trebalo da nam dostavite budžet, deficit je bio 98,5 milijarde u odnosu na zakon o budžetu.
Je l' vi imate drugu metodologiju u odnosu na MMF? Ali, valjda je za nas obavezujuće ono što je tekst zakona, a ne metodologija MMF-a. Po toj metodologiji računate neke druge prihode pa je taj deficit manji. Prema zakonu o budžetu, 1. novembra je deficit bio 98,5 milijarde.
Znači, deficit do kraja godine, ako nam ne predložite rebalans, može da poraste samo za 8,5 milijarde dinara ili 85 miliona evra, u zemlji u kojoj se borimo za deevroizaciju.
Kakve veze ima ovaj zakon sa Zakonom o budžetu i sa Zakonom o javnom dugu? U ovom zakonu nijednom rečju niste rekli koji će deo otići na deficit, koji će deo otići na refinansiranje duga? Mi ne znamo od ovih para ovde za koje tražite da vam damo saglasnost koliko ide na jedno a koliko ide na drugo. Zakon o javnom dugu jasno definiše deficit, jasno definiše refinansiranje. To su dva različita člana tog zakona.
Obaveza po tom zakonu je bila da nam razdvojite i tačno kažete kakve su projekcije Ministarstva finansija za jednu i drugu stvar. Član 7 kaže – zaduživanje za refinansiranje deficita. Član 8 – zaduživanje za refinansiranje. Mislim da ovaj zakon poznaje dve različite kategorije. Ni jednom jedinom rečju niste rekli kakve su projekcije za jednu i drugu stvar. Da li to znači da ćemo probiti budžetski deficit? Ako se prate ovi trendovi, onda će to biti rizično.
Šta sad imamo? Imamo da se Zakon o budžetskom sistemu ne poštuje. Imamo da se Zakon o fiskalnoj odgovornosti ruši na svakom koraku. Jer, oni koji su glasali za taj zakon, kada kažu da će penzije biti 60%, oni ruše taj zakon.
Oni ruše to zato što neće da sprovedu nikakvu reformu penzionog sistema i potpuno im je jasno da je ta reforma neodrživa. Nije smak sveta 2012. godine, tu su malo pogrešili, potpuno pogrešan prevod o smaku sveta, ali se u Srbiji sve ne završava 2012. jer se ovde sve projekcije prave do izborne godine. Pa, živeće ovaj narod i posle izbora, ili mislite da to ne treba da bude tako?
To su odgovori koje je trebalo da nam date, pa da onda na bazi tih odgovora imamo ovde kvalitetnu raspravu, a ne kažete – bio je Zakon o budžetu, pa podržite, pa ćemo da idemo dalje. Dobro, podržaćemo i šta onda? Šta ćemo onda kad dođe 2012. godine? Nije vam to dobro, gospođo ministarka. Ne, ne zbog vas, nego zbog svih nas i zbog svih onih koji dolaze iza nas. To je ta odgovornost koja je potrebna ovde, a ne lepe priče, pa onda da vidimo, kad dođe to vreme, onda ćemo svi zajedno da čupamo kosu.