Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se ne nalazi tehnički zakon. Nije tačno da je zakon bio potreban za letnju sezonu. Da je bio potreban, ne bi stigao u Skupštinu 24. jula, krajem leta, nego bi došao negde u martu, februaru, računajući skupštinsku proceduru, da stigne za leto u kome dolazi do problema koje ovaj zakon pokušava da otkloni.
Šta je svrha donošenja ovog zakona - mislim da je ovim predlogom zakona Vlada Srbije reagovala na ponašanje svojih prijatelja iz Vlade Republike Crne Gore i da je počeo "utuk na utuk", iako iz Crne Gore samo dva prevoznika obavljaju saobraćaj na teritoriji Republike Srbije. Nekome je palo na pamet da treba da se još više razdvojimo, da nije dovoljno što se svađamo preko medija i da nije dovoljno što i jedni i drugi dovode iste evropske komisije, koje jednima kažu - otcepite se, a drugima kažu - nećemo dozvoliti otcepljenje, nego da krenemo i zakonskom regulativom, da dovedemo građane u situaciju da nam oni iz Crne Gore budu već sada neka druga država, kao što smo mi iz Srbije njima u Crnoj Gori.
I to je jasno iz člana 1. Predloga zakona, na koji sam podneo amandman, u kome se u član 2. postojećeg zakona dodaje tačka 13. i definiše međurepublički prevoz, pa kaže: "To je prevoz pri čijem se obavljanju prelazi granica između Republike Srbije i Republike Crne Gore".
Ovo je prvo zakonsko uvođenje termina granica između dve republike SRJ. Onaj ko piše Predlog zakona, vrlo dobro treba da zna šta je granica i šta podrazumeva granicu, i nije mi čudno što je to zakonodavac napisao, zato što je Vlada DOS-a mesec i po dana posle konstituisanja uvela granicu u Brodarevu, između Republike Srbije i Republike Crne Gore, rigoroznu, klasičnu - obezbeđenje granice, carinski organi, policija, kontrola prevoza putnika i robe.
Nemojte da prejudicirate odluke, ne sme niko da nazove mesto gde se iz Srbije prelazi u Crnu Goru granicom. Može da nazove administrativnom granicom, može na neki drugi način da definiše to mesto, jer istina je da republičko zakonodavstvo sve više razdvaja dve republike, ali da baš mi prvi krenemo, a ovaj zakon (pokušaću to i da vam dokažem) kreće, pokazuje da Srbija treba da bude ili bez Crne Gore ili sa Crnom Gorom, u onom odnosu u kome je i sa Mađarskom (Glas iz sale: I sa Irakom.) Kamo sreće da je sa Irakom, ali to samo može da dobacuje neko ko je totalno glup.
Kamo sreće da niste predvideli zabranu kabotaže članom 11 - znači kada autobus krene iz Budimpešte do Beograda, zabranjeno mu je od Subotice do Beograda da prima putnike; kada autobus krene iz Herceg Novog do Beograda, zabranjeno mu je od Brodareva da prima putnike na teritoriji Republike Srbije; kada autobus krene iz Pirota, njemu je dozvoljeno, i u Beloj Palanci, i u Nišu, i u Jagodini (gde god ima autobusku stanicu, jer ste predvideli da to može da bude samo na stanicama), njemu je dozvoljeno da prima putnike koji putuju na relacijama u okviru teritorije Republike Srbije.
U čemu je razlika, dame i gospodo narodni poslanici, kako to autobus iz Pirota ne ometa prevoznika iz Niša, ne ometa prevoznika iz Paraćina, ne ometa prevoznika iz Ćuprije, iz Jagodine, a ometa ga autobus "Tare" sa Cetinja? Zar nismo jedna država? Da nije te granice, ovakvo pitanje sebi ne biste postavljali uopšte, za vas bi bilo potpuno jednako da li je autobus krenuo iz Pirota, ili je krenuo sa Cetinja, a dobićemo verovatno od Skupštine Vojvodine predlog zakona u kome će kabotaža biti zabranjena i na teritoriji Vojvodine za autobuse koji iz Srbije krenu do Subotice, a možda ćete vi pre njih da kažete - autobus koji ide iz Subotice za Niš ne može da vrši kabotažu od Beograda do Niša.
To su te podele, to se tako razvija i raste, i to ne može da se spreči, ne može da se zaustavi. Ovom predlogu zakona to je osnovna svrha, sve drugo je stvar tehnike, stvar principa o kojima bismo mogli da raspravljamo. Ali, o ovom principu ne želimo sa vama da raspravljamo. A ko je taj ko može da podrži Predlog zakona, u kome ustanovljavamo granicu između Crne Gore i Srbije, mi prvi, da im pokažemo šta da rade na referendumu.
U članu 18. se kaže da republički inspektor za drumski saobraćaj ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora pregleda vozila kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju. Ja to ne razumem. Drugi deo rečenice razumem - kontroliše dokumentaciju, ali kako republički inspektor za saobraćaj pregleda vozilo? Imamo li mi MUP? Ako neko treba da izvrši pregled vozila, samo MUP može da ga pošalje na vanredni tehnički pregled. Šta inspektor gleda - da li je čisto vozilo, da li je nekome u vozilu bilo muka, da li je pio alkohol u vozilu, da li puše duvan? Na šta se odnosi ovaj pregled vozila? Zna se ko vrši pregled vozila.
Tačka 6. - utvrđuje identitet putnika i lica - pa ne može, ljudi (pričamo o Predlogu zakona, a šta će biti sa amandmanima, videćemo), opštinski inspektor da uđe u autobus i da kaže - vadite lične karte, dobiće po nosu. To mora da radi MUP.
Član 44a, tačka 5. kaže: - opštinski inspektor ima pravo da isključi vozilo kojim se vrši javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe protivno odredbama zakona.
Molim vas, to je strašna, to je rigorozna odluka, da vi isključite prevoznika iz saobraćaja, tim pre što mu članom 44v nalažete da mora i da čuva vozilo koje je isključeno iz saobraćaja, pa sada on mora, recimo, iz Subotice da pošalje u Paraćin makar trojicu ljudi koji će danonoćno da čuvaju vozilo, jer je obavezan po zakonu. Ali, vi nigde ovde, u odredbi ovog člana zakona, ne kažete kojom odredbom zakona, kada prevoznik prekrši, može da bude vozilo isključeno iz saobraćaja, nego samo ako postupa protivno odredbama zakona.
Odredbama zakona predviđeno je da u tačno određeno vreme stigne na autobusku stanicu, da sa nje krene, a znate koliko je blokada bilo kada lokalni prevoznici samo postave dva autobusa na izlaz iz stanice, i onaj ko je stigao sa strane ne može da izađe. Prođe pet minuta, dođe opštinski inspektor, koji to čeka (kao što su inspektori iz Narodne banke čekali da zatvore Astra banku, a vi to samo tako i radite) i odmah isključuje autobus iz saobraćaja. Da li će taj čovek da propadne, da ide u stečaj, da likvidira, vas to dalje ne interesuje.
Od člana 21. pa nadalje, predviđeno je rigorozno povećanje novčanih s tim što nisam video kaznu za kršenje člana 6, gde se posle tačke 3. dodaje tačka 4, koja glasi: "Međurepublički prevoz - između naseljenih mesta na teritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gore korišćenjem autobuskih stanica, bez mogućnosti korišćenja autobuskih stajališta".
Pošto je to odredba koja zabranjuje, gde je sada kaznena odredba za tu tačku 4, kako će biti kažnjen prevoznik koji stane na autobusko stajalište? S druge strane, a zašto da ne stane na autobusko stajalište, pošto je ono bezbedno, jer da nije bezbedno, ne bi bilo stajalište, mora da bude izvan kolovozne trake, mora da bude posebno obeleženo, da se autobus bezbedno isključi i bezbedno uključi.
Zašto to ne bi mogao da bude i prevoz? Zato što, recimo, na teritoriji grada Beograda vi imate mnogo stajališta i vi sami znate da mnogi autobusi, zavisno iz kog pravca dolaze, bar na dva mesta u Beogradu na stajalištima dozvole putnicima kojima je to mnogo bliže da izađu - idu, recimo, na VMA, pa izađu na Autokomandi, ili već kako to biva.
U Beogradu se teško završava posao ako niste stigli na vreme. Zašto da svi idu na autobusku stanicu? Sa autobuske stanice nemate polaske za sve delove grada. Neko će da ide u Gradski zavod za zaštitu zdravlja, neko će na Karaburmu, neko će ko zna gde, nema prevoza za sve te delove, još ako je u špicu, a jeste, pošto je to oko šest ujutru, taj ne može da obavi posao. Autobus prolazi pored bolnice, ima stajalište, zašto ne bi stao ako je u pitanju čovek od 70 godina, težak bolesnik, zašto kazniti onoga ko stane na autobusko stajalište? Kome on to smeta?
I sada, evo završavam, član 29: "Privredna komora Srbije utvrdiće opšte uslove prevoza za međurepublički prevoz u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona." Šta je zakon, ako nisu opšti uslovi prevoza? Da li to komora sada piše nove zakone? Zakonom se definišu opšti uslovi prevoza, a komora to može posle da razrađuje i to neobavezno. Otkud nama pravo da mi dajemo javno ovlašćenje komori da praktično napiše novi zakon. Šta god bude uradila komora, dato je u ovlašćenju ovim članom da napiše jedan opšti akt. Molim vas, opšte akte koji se tiču prevoza možemo i mi da donesemo zakonom, i onim zakonom koji nam nedostaje u putničkom saobraćaju. Zbog toga ćemo biti protiv Predloga ovog zakona.