Znam, ali vi treba da procenite da li se on oseća uvređenim ili ne. On prvo treba da pita okolo šta mu to znači, da li mu je to uvredljivo ili nije, da nije to nešto iz radnog odnosa, da nije to nešto iz sindikalne borbe, ali samo da vam kažem još samo jednu stvar gospodine ministre - kada sam se prvi put u životu zaposlio, a to je bilo 1971. godine, i otišao u Priboj... (komentari iz sale se ne čuju, negodovanje)
A, jesi ti ministar? Jer moraš u svaki lonac da sipaš malo soli? Jel( te čovek zato poslao u ovu skupštinu?

Što bre moraš? Znam da si oduševljena i Božinom pojavom i mojom pojavom za ovom govornicom. Sakrij to oduševljenje do pauze, a onda ćemo tamo na pauzi sve da raščistimo. Imao političkih suparnika u ovoj skupštini, dama, koje su me zvale da to nasamo raščistimo pa sam išao, pa smo raščišćavali.
Toga se još uvek ne bojim a zalazim u godine kada bi možda mogao da se bojim. Ali, evo, da vam smanjim muke. Nemoj niko da me ovde, za ovom govornicom, posebno ne oni koji ne znaju šta je rad, koji ne znaju ni šta je fabrička kapija, šta je gradilište, šta je tunel, šta je most, šta je soliter, nemoj niko da me ovde ubeđuje šta je radni odnos i šta su prava iz radnog odnosa.

Posebno ne oni koji nemaju ni dana radnog staža kojim bi bili ponosni. A ja sam od svojih 29 godina, sa 27 godina ponosan, a o dve još uvek razmišljam.

Dame i gospodo narodni poslanici, "Novosti", 4. maj 2001. godine - Portparol UNMIK-a Suzan Manuel saopštila je juče da je jedan pedesetogodišnji Srbin  pronađen zadavljen u sredu u blizini Kosovske Vitine. Telo čoveka poreklom iz Srbije nađeno je na devet kilometra od Vitine, na jugoistoku Kosmeta, rekla je Manuel. Dan ranije, u utorak, sedamnaestogodišnji Srbin Saša Dodić preminuo je od povreda zadobijenih takođe u Kosovskoj Vitini, gde su u njega pucala dva Albanca iz automobila u pokretu."
Dan za danom od kako je KFOR došao na teritoriju Kosova i Metohije možete da čitate ili da slušate ovakve vesti. DOS je u predizbornoj kampanji, svi vi koji ste bili kandidati DOS-a za poslanike potpisali ste izjavu - mi dole potpisani poslanički kandidati, koji ćemo činiti parlamentarnu većinu, obavezujemo se da ćemo već prvog dana prvog zasedanja novoizabrane Skupštine obavezati buduću vladu da odmah podnesu program konkretnih mera Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojim bi se omogućila dosledna primena Rezolucije 1244 o Kosovu, očuvao teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, garantovala prava na miran i siguran život svim stanovnicima Kosova i podstakla njegova integracija u nove demokratske institucije zemlje. Posebno ćemo insistirati da se hitno reši pitanje otetih i ubijenih lica nakon dolaska KFOR-a.
Poslaniku DOS-a, koji je u drugom krugu govorio, upućujem ove reči. Dva puta mu DOS pominje Kosovo bez Metohije, a to znači da ne govore samo Šiptari da se radi o Kosovu, nego i DOS govori da se radi o teritoriji koja se zove Kosovo. Mi danas govorimo o Kosovu i Metohiji, o vazduhu, zemlji, vodi i o srpstvu. Makar koliko da ste izbegavali za ovih 100 dana ove vlade i još nekih 60 prethodne da govorimo o srpstvu, došli smo na tu temu. Znam da to vama teško pada iz više razloga, iz onih koji u vama gore i kažu vam da ste Srbi i iz onih koje spolja pokazujete, koji će nas, ako ostanete na vlasti, odvesti u građane Evrope neke druge, treće ili četvrte kategorije. Ako ne budemo imali Kosovo i Metohiju nećemo imati ni Srbiju. To je valjda apsolutno jasno svima i mi nismo bili takvi avanturisti da uđemo u rat protiv šiptarskih terorista, onih koje jedan od potpredsednika današnje vlade naziva nestašnim građanima Srbije, znajući da će možda čitav zapadni svet da krene na nas, ali drugog izbora nije bilo.
Danas, u minut do dvanaest, imamo na dnevnom redu jednu blagu rezoluciju. Garantujem vam da ni ona neće doneti nikakvog efekta, ma kako da je blaga, rezoluciju koja konstatuje stanje, a ne nudi rešenje. Rezoluciju nam nudi Vlada Srbije, koja je uvela Srbiju i Jugoslaviju u svet, u svetsku zajednicu. Nude nam ministri, predsednici i potpredsednici koji svakog dana negde putuju u inostranstvo. Predsednik Vlade više ne ide preko Debelog brega krišom u Nemačku, nego ide malim avionom. Šta smo to obezbedili za tri meseca vladavine DOS-a? Na koji način smo ovu državu uspeli da uvedemo u svet? Koja je cena? Hoćemo li ovde imati jednom ozbiljnu raspravu na kojoj ćete nam tačno reći šta to dogovarate sa strancima, izuzev prodaje srpske privrede? Hoćete li nam tačno reći ako ova rezolucija ne bude uopšte razmatrana do sutra, ako se Hans Hakerup, kako se zove - onaj koga sada DOS napada više nego Kušnera, Kušnera nije smeo jer vam je pomagao dok ste bili u opoziciji - ako se o to ogluši i sutra donese ustav u čijoj ste izradi učestvovali, to sada saznajemo preko nekih svojih predstavnika, šta će onda preduzeti Vlada Republike Srbije, šta ćemo onda reći građanima Srbije. Nismo mogli više, Skupština je usvojila rezoluciju.
Stvar se valja, gomila, postaje sve ozbiljnija i preteća. Malo ste pažnje posvetili Kosovu i Metohiji, nikakvu pažnju. Koliko toga radite u tri opštine na jugu Srbije, zaboravljate čitavu teritoriju Kosova i Metohije. Šta radite na jugu Srbije? Svakog dana 200 šlepera sa Kosova i Metohije pređe u Srbiju, promene tablice i stave vranjanske tablice, vraćaju se ponovo na Kosovo i Metihiju natovareni robom, 200 maraka plaćaju taksu po šleperu i odlaze, menjaju ponovo tablice, vraćaju se na Kosovo i Metohiju, 60.000 maraka krvavih para ova država ili neki pojedinac ubira od robe koja odlazi na Kosovo i Metohiju Šiptarima koji od toga finansiraju terorizam.
Je li to rešenje? Da li ste se obavezali da ćete ukinuti sve barijere prema Crnoj Gori. Sada čujemo, morala je da se postavi carina zbog šverca koji ide u Crnu Goru. Hteli ste da otkidate glave bivšoj vlasti koja je to isto, samo u mnogo blažem obliku, radila. Sada nam pričate da postoji neki tekst sa kojim nije saglasna Vlada Srbije. Sada je i Skupština stavljena u pogon, kao u vreme prethodnih vlasti, da vam pomogne da protestujete protiv tog teksta, ali nemamo taj tekst. Ne znamo šta se to sprema sutra? Predsednik Vlade, Zoran Đinđić je obećao međunarodnoj zajednici pre nekoliko meseci da će Srbija izaći na izbore na Kosovu i Metohiji. Pa, pobuniše se Srbi sa Kosova i Metohije, pa se onda ućutao oko toga. Ali, ako međunarodna zajednica ima obećanje predsednika Vlade da će Srbi na Kosovo i Metohiju izaći na izbore, ako ima neke svoje članove, predstavnike Srba koji pišu amandmane na budući ustav, recite nam šta to radite? Valjda u ovoj Srbiji može da bude samo jedan ustav. Sve ostalo moraju da budu niži akti, ustava ili brana, i to je baš sprečavanje nekih drugih akata koji će potirati najviše državne akte. Čujem ovde i poslanika koji sebe naziva inicijatorom. Jeste, poslušala je Vlada baš jednog inicijatora. Ne kaže nam šta je radio dve godine u Privremenom veću Kosova, šta je postigao za to vreme, izuzev što je primao naređenja. Koliko je para zaradio radeći za okupatore? Sve ovde treba da se iznese na tapet. Zašto hvali KFOR? Zato što ga vozaju po Kosovu i Metohiji. Koji bi drugi razlog bio, ne možete sa jedne strane da kažete da KFOR ne čini ništa na zaštiti Srba, ali čini na zaštiti jednog čoveka, pa kakav je takav je, ipak ga štiti. Sve mora ovde da se kaže otvoreno. Jesu li Srbi ugroženi ili nisu? Ako je većina ugrožena, svi su ugroženi. Nema pojedinaca koji mogu slobodno da se kreću po Kosovu i Metohiji. Ako jedan Srbin bude zadavljen na putu, nijedan ne sme da kaže da je siguran. To ova država treba da radi, o tome ova država treba da rešava.
Da podržimo ovu rezoluciju, nemamo ništa, nikakav drugi papir od Vlade Srbije mi nemamo.
Pitam vas šta će biti u ponedeljak, šta će biti u nedelju ako Hakerup sutra donese ustav Kosova i Metohije, kakva će biti reakcija Vlade Republike Srbije? Nemojte da me pitate šta o tome mislim, mene, mog sina, potpredsednik Vlade je nazvao "psima rata". Predsednik Vlade danas..... samo vi pričajte..., predsednik Vlade danas je ponovo pominjao "pse", osećate se kao šinteri, samo ne trpate iza rešetaka pse, nego Srbe. Ispunjavate nečije naloge, i o tome vodite računa. Ako je privredna situacija sve lošija, ako je narod sve nezadovoljniji, ako je situacija na Kosovu i Metohiji sve lošija, ako je situacija na jugu Srbije sve lošija, ako je situacija u Vojvodini sve lošija, šta valja?
Prekini, džaftaro jedna.
(Tomislav Nikolić, sa govornice, obraća se Milki Marinković.)
Lako je vršiti vlast u jednoj dobroj, bogatoj zemlji, u mirnoj i stabilnoj zemlji, na izborima smo svi znali, ko pobedi, preuzeće vlast u jednoj jako nestabilonoj zemlji, u jednoj jako siromašnoj zemlji, opljačkanoj. Vidim, puni su zatvori kriminalaca i pljačkaša.
(Poslanici DOS-a, svi u glas: Nisu svi.)
Svi su već osuđeni. Šta čekate pobogu? Šta čekate, zašto sada ovde ne stavite po četiri ili pet policajaca i kako ko izlazi od radikala, vodite u zatvor.

Najlakše je da vređate, savest vam nije čista, boli vas i srce i duša. Komšiluk već počinje da vas pita šta to radite, koga služite, kome služite? Neka bude da će ova rezolucija biti usvojena danas. Molim vas gospodine predsedniče da ovoj bandi koja mi dobacuje skrenete pažnju na to da se za govornicom nalazi narodni poslanik kome je i bio cilj da izazove pojedine izdajnike ovde, da mu dobacuju. Neka bude da će ova rezolucija biti izglasana i jednoglasno, ali znam, to što mi srcem hoćemo da pomognemo da se reši sudbina Kosova i Metohije nije vama dovoljan podstrek da tu sudbinu Kosova i Metohije zaista rešite. Vi ćete čekati neka druga naređenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro nezapaženo prođe izlaganje gospodina ministra koji brine o pravima zaposlenih, nezaposlenih lica, lica koja će ići u penziju, lica koja će ostati bez posla. Kako da ne prođe nezapaženo, kada je on pokušao da obrazlažući ovaj predlog zakona, pronađe samo ono što je po njemu, što je bolje, od dosadašnjeg sistema po kome je bila regulisana ova materija.
Ovaj zakon je jedan od onih koji nas pripremaju za, ukoliko do toga uopšte i dođe kakva je situacija u zemlji, za period posle leta kada će nas po glavi lupati mnogo ozbiljniji, mnogo opasniji zakoni, koji će imati mnogo teže posledice po sve građane Republike Srbije.
Ovo je jedan od zakona koji ćemo pokušati da kritikujemo tako da pokažemo koliko je za radnike lošiji od dosadašnjih zakona i koliko je za poslodavce lošiji od dosadašnjih zakona. Vlada Republike Srbije uspeva ono što nikome do sada nije uspevalo, da napiše predlog zakona kojim ne mogu da budu zadovoljni ni radnici, ni poslodavci.
Sećam se pre više godine dok je današnji premijer bio u opoziciji, jedne godine pokušavajući da dobije izbore dovodio je i Kasandru u Beograd. Izgleda da bi ona bolje neke odnose regulisala u zemlji od ministara koje je nakupio na različite načine premijer Vlade Republike Srbije. Šta ne valja? Šta će biti lošije? Na šta treba da upozorimo građane? Vidite, i kada su donošeni zakoni o porezima i akcizama i kada smo govorili da nas očekuje udar, da će biti poskupljenja, Vlada je to pravdala analizom u dve - tri trgovinske orgnaizacije i govorila da nema nikakvih poskupljenja, a evo mi iz dana u dan saznajemo da su naši poslanici bili u pravu kada su ukazivali na to šta nas čeka ako usvojite ove zakone.
Evo, danas se čak i novine bune protiv Zakona o porezu na promet, koji ste doneli svojom većinom, novine koje vas i dan danas podržavaju, ali sada teret podrške prebacuju na čitaoce, pa kažu - izvinite, do danas smo mogli sa 10 dinara, cenom dnevnih novina da se izdržavamo, a sada je stupio novi zakon i po novom zakonu ono što moramo da platimo na ime poreza je naš fond zarada mesečni. Po novom zakonu više nema remitende i od danas dragi čitaoci plaćate 15 dinara dnevne novine.
Ovaj zakon, koji imamo pred sobom ponovo pokazuje jednu vrstu nehumanosti prema ljudina koji zalaze u godine. Ja znam da je to surovi kapitalizam i ponovo upozoravam da ne može tek tako lako da bude primenjen na naše društvo, tim pre što u vladajućoj koaliciji ima više stranaka koje u svom nazivu imaju odrednicu socijal, socijalno, socijalističko, kako se već zovu i koje bi trebalo da brinu malo i o onom ljudskom liku svakog građanina na koga će biti primenjen ovaj zakon.
Već u prvom članu ovaj zakon kaže da ljudi koji imaju 30 godina staža i više, više ne treba da imaju neka prava koja su imali do sada pod diktatorskom vlašću. Ne mogu više da dočekaju mirno ili starosnu penziju, ili penziju po drugom osnovu, nego se stepenica spušta na 25 godina i oni praktično kada sa 31, 32, 33 godine staža ostanu bez posla upućuje ih ministar da traže novi posao. Kaže - odredbama člana 1. ovog zakona upućujemo one koji do sada nisu bili mnogo zainteresovani da nađu posao, (da posao nađu), da nađu posao u ovoj našoj Srbiji u kojoj je privreda u haosu od kako ste vi došli na vlast, u kojoj će privreda tek biti u haosu posle leta, da nađu posao ljudi koji imaju 33 godine staža, a naša deca nisu zaposlena. Sada zamislite surovog poslodavca, strateškog partnera koji dođe iz Francuske, pa kaže - neću ja da zapošljavam decu od 25 godina, ja hoću ove koji imaju 33 godine staža.
Vidite, ti naši stariji građani koji su još uvek po zakonu sposobni za rad, a polovina ih koristi lekove, ne zato što su bolesni nego zato što biološki organizam dolazi u situaciju da srce, pluća, mišići ne mogu više da funkcionišu kao kod mladog čoveka i neki lekovi su im potrebni, a mogu da rade. Kada jutros ode u prodavnicu (apoteku) da kupi prilazid trebaće mu 780 dinara za kutiju, koja je koštala 120 dinara. Kada ode da kupi andol sada mu već treba 80 dinara za tablu. Vas to ne interesuje. Vi pričate šta je bilo, vi se neprekidno čudite kako je bilo loše. Ja mislim da ste vi u pravu kada kažete da je bilo loše, ali valjda nas ubediste za ovih šest meseci od kako ste na vlasti da je zaista bilo loše i vreme je da nas ubedite da može da bude bolje, ali nijednim predlogom zakona koji je do sada bio u proceduri ili koji je u proceduri ne ubediste nas da postoje bolja rešenja, već samo lošija.
Sada poslodavac plaća po potpuno novim osnovicama doprinose. Šta to znači kada ste vi sa prosvetnim radnicima dogovorili negde oko 4.000 dinara prosečnu platu, da ćete im namiriti do jeseni, a na 7.000 dinara će njegov poslodavac plaćati poreze i doprinose. Sada već 12.000 postoji kao osnovica za uplatu doprinosa po ovom zakonu. Ko će imati takvu platu, osim narodnih poslanika i još po nekog direktora. Ja sam mislio da samo socijalisti imaju poslanike direktore i kada smo ovde, kada je konstituisana Skupština, u vladajućoj većini nijedan poslanik nije bio direktor. Evo sada nekoliko meseci posle konstituisanja već se raspoznaju direktori među poslanicima vladajuće većine i sve vode neka preduzeća u kojima nema odgovornosti za organizaciju posla, u kojima se posao sam po sebi pravi. Javna preduzeća, monopoliste. Ajde da vidimo gde je direktor koji će da ode u fabriku automobila, gde je direktor koji će da ode u "Sartid" i da bude narodni poslanik ovde, pa posle dva meseca da dođe i da izdrži ovakvu torturu vlasti, koji uopšte ne zna šta je proizvodnja.
Ne valja ovaj predlog zakona. Ti da imaš pameti ti to ne bi pominjao, a da predsednik ima malo razumevanja za narodne poslanike ne bi sačekao kada će mene da opomene što ja reagujem na upadicu, nego bi rekao tamo ovome gore - nemojte da ometate govornika koji se nalazi za govornicom. Međutim, predsednik ima zadatak da oduzima reč, da izbacuje radikale i zato vi bez mozga koji o ovom zakonu ništa ne znate umete samo da dobacujete. Za razliku od vas ja umem i da dobacujem, a čitam i zakone, tako da je prednost uvek na mojoj strani.
Ne treba prihvatiti ovaj zakon. Nije nas ubedio ni onaj koji je pisao ovo pisano obrazloženje, ni onaj koji je pisao ministru obrazloženje, nije nas ubedio da je ovaj zakon dobar, odnosno voleo bih da ovaj ministar koji brani sve ove zakone, da samo po jednom predlogu zakona izađe bez papira, da izađe ministar i da mi poslanici shvatimo da ovaj čovek ovu materiju potpuno poznaje. Evo ja gospodinu Milovanoviću izjavljujem, ima vremena do iduće tačke dnevnog reda, a mislim da je isto njegov zakon, ako se spremi da govori bez papira i da obrazloži taj zakon, evo ja ću da podnesem ostavku na mesto poslanika da neko drugi bude poslanik. Ali, kada takav čovek obrazlaže predlog zakona, koji mu je drugi napisao, koji mu drugi objašnjava, čovek koji je trebao da razmišlja kao sindikalni rukovodilac kada je čitao ovaj predlog zakona, kada se time više ne bavi, onda je pitanje čime više uopšte u životu može da se bavi.
Gospodo iz sindikata, vi koji se još uvek bavite sindikalnom borbom, ne vi koji ste poslanici i ministri, čitajte ovaj zakon kao sindikalci. Da li vašem članstvu ovaj zakon donosi dobro ili loše. Mislim da donosi loše i da je mnogo nehuman zakon.
To ćemo dokazati amandmanima bez obzira na to što ste pojmom bruto zarade nas naterali da matematički proračunavamo ono što će radnici od sada primati i na šta će biti dužni da izdvajaju poslodavci. Mislim da je ovaj zakon jedan u nizu onih koji donose loše i radnicima i poslodavcima, ali će doneti dobro strateškim partnerima. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš mladi kolega izgleda ne vidi da šefovi DOS-a odavno više ne pominju optužnice. Ta strategija na tome da ćemo optužiti, pohapsiti, pobiti, povešati, proterati očigledno da nije urodila plodom i nije više dominantna i preovlađujuća strategija koju ova vlast sme da vrši. Najlakše je izaći i reći sami pišite optužnice, međutim, ja vidim protiv vašeg političkog suparnika broj jedan Slobodana Miloševića, vi niste uspeli da sročite optužnicu koja bi meni, koji sam ratovao sa njim kada je bio najjači, koja bi meni dokazala da ga vi opravdano držite u zatvoru. Kada smo izašli iz zatvora u Gnjilanu ja sam na javnom skupu kod Kalemegdana poručio Slobodanu Miloševuću da u odnosu na muke koje je naneo srpskom narodu mojih dva meseca ne znače ništa, ali da će jednog dana i ta dva meseca da odleži, da odrobija. Znači, mogao bih da se radujem što evo drugi mesec teče, da kažem da to opravdavam i da smo sada jedan - jedan, ali ne radujem se zato što vi nemate osnov za takvu vrstu optužnice.
Vi sada ovde nama govorite o tome da je Vlada u poslednjih 10 godina upropastila, uništila, a sve to ima ime, ima odgovornost, sve ima svoj uzrok i posledice i ako kažete da je neko za 10 godina upropastio Srbiju, taj mora da bude u zatvoru i taj mora da bude u zatvoru sa optužnicom da je upropastio Srbiju i da ima dovoljno dokaza jasnih da je upropastio Srbiju.
Istovremeno kažete da ovaj zakon mora da bude donet. Tako vi o njemu razmišljate. Zato što je pre njega donet jedan osnovni loš zakon, Zakon o budžetu za 2001. godinu. Vi ste usvojili jedan izuzetno loš Zakon o budžetu koji mora da donese 140 milijardi dinara ove godine i sada vam je on opravdanje za sve novije, novije i novije namete i kada vam dokažemo uporno, sistematski se trudeći za ovom govornicom da vas ubedimo da zakon ne valja, a ostavljamo vam na savest da glasate, kada vas ubedimo da to nije dobro, vi kažete - jeste, ali nekim novim zakonom smanjićemo poreske stope. To liči na onog čiča Boru što je imao onu "INOS" banku. Ne pominje je niko, a i on je nakrao grdne pare. On je govorio - pare ću vi vrnem kad ih obrnem. Tako i vi, jeste to je sve tačno, ali zato ćemo da smanjujemo poreske stope.
Tačno je da treba ja sam o tome govorio, tačno je da treba ovde pronaći meru između radnika i poslodavca, ali vi uništavate i jednog i drugog. Vi uništavate ovog poslodavca današnjeg, da li je to državna, društvena svojina, potpuno mi je sada, ovog časa svejedno. Uništavate ga da bi došao onaj na čisto, na ledinu, na fabriku, na proizvodni program u kome možda uopšte neće imati opterećenje, možda neće imati nijednog zaposlenog. To je ono što nas boli, na šta upozoravamo. Čovek koji neisplati dva meseca plate zatvorite mu posao na tri meseca, on će da otpusti radnike, dolazi strateški partner i nema više 25.000 radnika u fabrici automobila o kojima mora da brine ako hoće fabriku, nego ima 4.000 radnika. To je ono na šta vas upozoravamo i nema u nama ostrašćenosti, nego u nama ima mnogo velikog iskustva koje vama nedostaje. Zato vas upozoravam. Došli ste na vlast mnogo lakše nego što ćete da odete. Videćete vi, kaže poslovica - nije opasna visina na koju se neko popne, nego je opasan pad sa te visine. Vas čeka taj pad.

Evo, imam tu sreću ili nesreću, rekao bih nesreću, da predsednik uvek izađe kada se ja javim za reč i ostavi me vama na milost i nemilost, ne znam samo da li je to bila vaša želja ili... ali očekujem da počne zvrckanje.
Dakle, ova baksuzna 13. tačka dnevnog reda, ovaj zakon ni manji zakon, ni više štete, iako ima samo 18 članova od čega je bar 5 ili 6 članova, odnosno možemo da ih računamo u tehničke, i ima 6 članova za koje možemo direktno da kažemo da su upereni, ili protiv radnika, ili protiv poslodavca. Tu ni jedan predstavnik Vlade, ni jedan predstavnik DOS-ove većine, ne može da pronađe argumentaciju kojom bi pobio ono što danas poslanici Srpske radikalne stranke neprekidno pokušavaju da dokažu. Članom 1. Predloga zakona oštećeni su radnici. Oštećena su lica za čijim radom prestaje potreba i tu mislim samo na jednu kategoriju lica, na radnike koji imaju više od 30 godina staža, na one koji su do sada, ukoliko bi se neko drznuo da čoveku sa 30 godina staža i minimum 50 godina života da otkaz zato što je tehnološki višak, zato što je prestala potreba za njegovim radom, koji je bio siguran da će ostvariti pravo na penziju. Sada, ja upućujem te radnike da pogledaju poneki američki film, u kome poslodavac bezdušno, starijem čoveku, koji možda još samo godinu dana ima do penzije, kaže - otpušten si. On odlazi kući, bez ikakvih primanja na koje može u budućnosti da računa. To je član 1. Predloga zakona, a da nije tako ne biste menjali do sada postojeću odredbu. Kako to da ne promeniste ni za 10 godina, ni za 20, ni za 25, nego samo za ljude koji imaju više od 30 godina staža. Zato što su vam rekli da na tu radnu snagu onaj ko ima kapital, pa će da ga ovde ulaže da nam bude bolje, ne računa.
Član 2. nepovoljan po radnike, ima nešto na šta do sada niko nije ukazivao, a to je da mu više ne isplaćuje zaradu iz prethodnog meseca kako je bilo do sada, nego iz prethodna tri meseca. Zašto? Zašto to predlagač zakona uvodi? Dva posto je oduvek postojalo, i tamo i sada, i zato što je to uvek manje nego zarada iz prethodnog meseca. Nije više ni 70% minimum, nego 60%, i nije više po stavu 2. 50% minimum, nego 40% i nije puna zarada maksimum, nego 80% od te zarade.
Član 3. negativan za dosadašnje poslodavce, bez obzira na to kolike su plate, a čudi me da niste rekli da poslodavac mora da isplaćuje ovolike zarade na koje će se plaćati doprinosi. Otkud to da vi odrediste koliko je normalno za poslodavca, neka osnovica po kojoj će da isplaćuje doprinose, a ne rekoste mu da toliku mora i platu da da. Znači, poslodavac mora da isplati ono što je ovde zapisano i čeka ga posle onaj drugi negativni član, član 13. po kome ćete mu zatvoriti firmu do 90 dana, ukoliko ne može da isplati.
Naravno, član 27j-1, evo prvi put za ovih devet godina koliko sam poslanik, pročitao sam sve predloge zakona koji su stizali bilo od koga, prvi put nailazim na član 27j-1. Ako je i od Evrope mnogo je. Postoje brojevi od jedan do plus beskonačno, od minus beskonačno do nule, ali broj 27j-1 izuzev u jednačinama sa jednom nepoznatom ja do sada nisam sretao. Kakav ministar takav i član 27j-1.
Član 7. je čisto režimski član. Vlada se osigurala za svaki slučaj da tamo gde ima najviše novaca, da tamo sama određuje sve članove upravnog, nadzornog odbora, da im se slučajno ne bi ko umešao. Socijalisti su imali svoj samostalni sindikat, a nova DOS-ova Vlada ima svoj sindikat Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, pa onako da se Vlasi ne bi dosetili kaže - sindikati koji imaju više od 10.000 članova. Takvih je verovatno preko 50, a Vlada će odlučiti koji je sindikat onaj sa kojim će da pregovara. Obavezao se DOS u kampanji, da će odmah ukinuti državne privredne komore. Vlada ovde kaže da će dva člana odrediti Asocijacija poslodavaca, kako ga nazvaste, a to je ova privredna komora. Mislim da je jedan vaš poslanik ovde i predsednik te državne privredne komore. I to baš predsednik Komore Republike Srbije.
Najzanimljiviji član na koji treba ovde ukazati je član 14. Nisam video da ima amandmana na taj član. Istina, ima jedan pogrešan amandman poslanika Socijalističke partije Srbije na član 14. Predloga zakona, ali ja govorim o članu 14. Predloga zakona. On dovodi u neravnopravni položaj radnike koji sada ostaju bez posla sa onima koji su ostali bez posla za vreme diktatorske, nedemokratske i svakakve vlasti. Šta biva? Radnik koji je ostao bez posla do dana stupanja na snagu ovog zakona, a ima 31 godinu radnog staža čekaće i primaće nadoknadu sve dok ne namiri godine za penziju. Radnik koji ostane bez posla posle 1. juna nema prava, nego ima pravo samo na 24 naknade mesečne zarade.
Da li vi to sada govorite radnicima požurite svi da dobijete otkaz? Pazite, ako čovek sada sedne pa se preračuna da li mu je bolje ovog časa da mu prestane radni odnos i ako ima 32 godine staža i da mu osam godina država isplaćuje nadoknadu dok ne dostigne godine za penziju ili da ostane do avgusta, septembra na radnom mestu i da ga onda najure, pa da prima samo dve godine nadoknadu, pitanje je kada se sedne i to matematika lako pokaže šta mu se više isplati. Da li je to u stvari taj mig da se što pre oslobodite radne snage na taj način, a to će novine sigurno objavljivati, što će pojedinci potražiti spas u tome da im što pre prestane radni odnos računajući na to da ćete vi još 8, 7, 5 godina da im isplaćujete zaradu iz budžeta.
Prvo, molio bih te radnike da budu obazrivi. Vi uopšte ne možete da ostanete toliko dugo na vlasti, a drugo za vas kao ljude koji predlažu i donose zakone u ovoj skupštini ne postoji svetinja, ne postoji pravna sigurnost, ne postoje zakoni koji su doneti nekada da ih vi nećete sada retroaktivno promeniti. Ne postoji posao obavljen u skladu sa Zakonom za koji vi ne možete da kažete da nije zakonit. Posebno ako je zakon donet u vreme kada ste vi biti u opoziciji, taj zakon za vas uopšte ne postoji, samo je pitanje kada ćete se setiti koji da menjate retroaktivno. Zbog toga ljudima koji rade, kojih se ovaj zakon tiče preporučujem da dobro razmisle. Zaista imaju dve varijante.
Primičem 30-toj godini staža i kada bih morao da odlučim šta ću da radim morao bih mnogo da razmislim. Ministar me tako intiligentno gleda da od njega savet nikada ne bih tražio, a ima pametnih ljudi kod kojih bih tražio savet, ali oni ne znaju šta će DOS da reši za 5, 10, 15, 20 dana, da li će i ovaj zakon ostati, da li će bar jednog meseca biti primenjivan. Zakon ne valja. Ne znam šta mu je cilj. Ako mu je cilj da prazne hale sačekaju one koji će u njima neku proizvodnju obnavljati postićiće cilj. Ako mu je cilj da se država svirepo umeša između radnika i poslodavca, da ne razmišlja ni o jednom, ni o drugom, nego samo o svojim prihodima, to može da potraje nekiliko meseci, a onda više neće biti ni radnika, ni poslodavca, ali i bogami ni ove vlasti sigurno neće biti.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se bliži kraj današnje sednice, a da smo prihvatili da sutra imamo sednicu, za koju smo sada dobili saziv, moram da ukažem na to da se u ovom sazivu govori, gospodine predsedniče, o nekoj rezoluciji o stanju na Kosovu i Metohiji, koju nismo videli, za koju ne znamo ko je predlagač, koju bi trebalo da dobijemo danas, da bismo eventualno sutra mogli o tome da diskutujemo pripremljeni.
Tema je toliko ozbiljna, da bih vas zamolio da obuzdate niske strasti, makar 5 minuta. Radi se o Kosovu i Metohiji. Ne izlazim da bih bilo kome stao na žulj, nego bih želeo da sutra imamo ozbiljnu raspravu, o jednoj ozbiljnoj temi. Sutra ćemo jedni drugima reći i ko je kriv, i šta treba činiti, ali da bismo bili spremni za sutrašnju sednicu, molim vas gospodine predsedniče, bar da nam kažete - ko nama predlaže ovu rezoluciju, zašto je već nismo dobili, ako je vi imate, kakva je to sednica za koju vi znate da će stići predlog rezolucije?
Ko je taj ovlašćeni predlagač, ko vam se obratio i rekao da ima neki tekst rezolucije (to je bilo još jutros), na osnovu čega ste vi već zakazali sednicu, održali konferenciju za štampu, a još uvek nemamo tu rezoluciju. Ako je Vlada, Vlada je imala dovoljno vremena, čim je juče poslala portparola u javnost, Momčila Trajkovića, da nagoveštava ove sednice, mogla je prvo da napiše predlog rezolucije, saglasan sam da može i Vlada da nam dostavi predlog rezolucije, ali da ovde sutra imamo jednu temeljitu, ozbiljnu raspravu, kao ljudi koji uz sva prepucavanja o zakonima koji se tiču rada, poreza, imaju ozbiljan stav o tome šta se dešava na Kosovu i Metohiji i šta treba da radimo.
Zato vas molim, gospodine predsedniče, da se ne raziđemo, a da nam ne date barem osnovne informacije, da sprečite raspravu o tome sutra pre podne, kada bi trebao narod da stekne utisak da smo ozbiljni ljudi, zabrinuti za sudbinu zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da treba da prihvatite amandman narodnog poslanika Tome  Bušetića, ako ni zbog čega drugog, onda iz jednog sebičnog razloga, zato što će za mnoge od vas nastupiti uslovi iz člana 1. Predloga o izmenama i dopunama zakona. Prestaće potreba za mnogima od vas u ovoj Narodnoj skupštini. Evo, danima, od kako je novi saziv Skupštine, svakog dana bar po jednom predsednik Švajcarske je dolazio u posetu Srbiji i svakog dana bar po jednom nemamo kvorum i pravimo pauze sat do sat i po da bi se sakupio kvorum, da se raskrče putevi, pošto je predsednik Švajcarske došao da obiđe našu lepu i milu zemlju.
Juče, gospodine predsedniče, nismo radili po podne, a Srbija o tome ne zna ništa. Ljudi zovu i pitaju da li je došlo do nekog incidenta, da li je bilo tuče u Skupštini, zašto Skupština nije radila, zašto nije bilo prenosa na trećem kanalu, kako ste vi to obećali poslanicima Narodne skupštine? Mi dugujemo da kažemo da juče po podne nismo radili zato što nije bilo većine u ovoj Narodnoj skupštini, zato što su poslanici otišli da gledaju fudbalsku utakmicu. Zaboravili su na svoje osnovne obaveze i otišli na utakmicu.
Zto smo izgubili, svi baksuzi su bili tamo. Od vremena Tita i Miloševića, nikada nije državno rukovodstvo išlo na utakmice. Juče ste otišli da nam napravite maler, da izmalerište i da izgubimo tako važnu utakmicu. Možda je išao Vojislav Koštunica da vidi gde će štafeta da mu se predaje na stadionu. (Žagor u sali.) Samo vi pričajte, danas Skupština ne može da počne da radi. Pa kada nemamo kvorum danas u 10, kako će biti u 14,00 kada krenete kući...

Govorim o amandmanu gospodine predsedniče, samo vi to treba malo i da razumete. Upozoravam vas, kao što će mnoge fabrike ostati bez posla, kao što će mnogi radnici u fabrikama biti višak, tako će i mnogi od vas posle izbora za koje se nadam da će biti jako brzo, biti višak. Razmišljajte malo o ovim otpremninama. Bilo bi dobro da, ako ne mislite na radnike širom Srbije koji sa strepnjom očekuju donošenje ovog zakona, mislite malo na sebe. Već sada vidim u sali mnogo ljudi koji više nikada neće biti poslanici, iako budu postojale te političke stranke, takve ljude u Skupštinu neće slati.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazlažući prethodni amandman, prethodnik je izgovorio niz neistina. Nije tačno da se otpremnine ne isplaćuju, ali radnik bira, ako se odrekne otpremnine ima prava sa Zavoda za zapošljavanje. I on proračunava šta mu se više isplati, da li da se odrekne otpremnine, pa da vuče prava kao nezaposleno lice ili da uzme otpremninu, pa onda da ne može da koristi prava koja ima kao nezaposleno lice.
To treba znati. Druga stvar - tačno je da je Milošević predao Kosovo i Metohiju u ruke UN. Koji deo teritorije ste vi predali u ruke NATO pakta? Ko krši Ustav Republike Srbije? Juče ste povukli policiju iz Lučana. Ko to napušta našu teritoriju i krši Ustav Republike Srbije.
Svaka vlast gleda da li ima podršku opozicije ili nema, ili je dovoljno jaka da ponekad krši Ustav. Pa, vi ovde svaki dan povređujete Poslovnik, ali imate većinu koja potvrdi da nije povređen. Tako i vi sada, gospodine Jovanoviću, dok je Milošević imao vašu podršku da prihvati plan Ahtisari-Černomirdin, mislio je da to može glatko da prođe.

Zamolio bih vas da bar ponekad to isto kažete i gospodinu Jovanoviću.

Nije bogami.

Voleo bih da ste to rekli, ali niste.
E, sad, i predstavnik vlasti i predstavnik većinske poslaničke grupe ovde, ubeđuju nas u nekoliko stvari, najpre garantuju nam ovu isplatu, čak smo čuli gospodina Jovanovića koji kaže - mi ne možemo više da isplatimo. Gospodine Jovanoviću ovo je obaveza poslodavca.
(Poslanik Jovanović, sa mesta: Nije tačno.)
Ovo je obaveza poslodavca koji ima radnika za čijim je poslom prestala potreba. Ove obaveze o kojima govorite, koje su bile veće do dana današnjeg, do stupanja na snagu ovog zakona, isplaćivane su i kada je bila loša vlast, i kad je bila blokada, i kad preduzeća nisu radila.
Pod ovom novom vlašću očekuje nas procvat privrede, a vi smanjujete otpremnine radnicima koji će ostati bez posla. Ili nije tačno da će privreda procvetati, a očigledno je da nije tačno, zato što smanjujete otpremnine, vi već danas predviđate da će mnogo ljudi ostati bez posla.
Pazite dalje, poslodavcu koji ne isplaćuje platu predvideli ste rigoroznu meru da inspektor dobije nalog da zatvori preduzeće, fabriku, radionicu, do 90 dana, ukoliko plata nije isplaćena. A, šta ćemo sa otpremninom? Ako je taj član tako rigorozan, a potreban da bi zaštitili radnike, što to niste predvideli i za ove odredbe? Što niste za poslodavca, koji ne isplati otpremninu, predvideli da ne može da radi tri meseca dok ne isplati otpremnine, nego ste predvideli kaznu od 2.000 do 200.000 dinara za preduzeće, a mislim do 10.000 dinara za direktora ili drugo odgovorno lice u preduzeću.
Nešto tu ne štima i nemojte da nas sprečavate da vam odgovorimo da je to zato što spremate zakon o privatizaciji. Potpuno je jasno. Zašto je onda ovaj zakon uopšte išao pre zakona o privatizaciji? Zašto nisu radnici mogli da vide kako izgleda zakon o privatizaciji, pa da im onda kažete - jeste tako, ali - evo vam prava na osnovu tog zakona, onaj ko ostane bez posla, evo izvanrednih povoljnosti za njega. Onda će on reći: "Bogati, nemojte da glasate za tu privatizaciju, vi nama ne obezbeđujete ni onoliko prava koliko smo imali do sada". I juče sam rekao da je teško naći meru između poslodavca i radnika. Nekad treba zaštititi poslodavca, a nekad radnika. Ali, kad tim radnicima i tim poslodavcima uzimate za budžet, tu ste nemilosrdni, rigorozni. Tu ne postavljate pitanje hoće li moći da isplati ili neće moći. Budžet mora da se napuni.
E, sad kad dođete do drugih obaveza koje proizvode prava samo za radnike, onda ste već postali blagonakloni prema poslodavcima, a sami kažete da će privatizacija biti jako bolna i da će mnogi ljudi ostati bez posla.
Gospodine predsedniče, evo koristim priliku da mi odgovorite na jedno pitanje. Tiče se isključenja Vojislava Šešelja. Juče ste nam rekli da ćemo dobiti autorizovani stenogram. Juče su svi mediji izvestili da je na predlog jednog poslanika, Budimovića, a ne vaš, isključen Vojislav Šešelj. Ja sam pročitao listing sa glasanja. Ni vi niste glasali za isključenje, gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Zato vas pozivam da grešku ispravite. Još uvek je to moguće. Da sada stavite na glasanje predlog da se ta odluka poništi. Jer je apsolutno bila suprotna Poslovniku Narodne skupštine, onom istom Poslovniku po kome donosimo obaveze za građane, za radnike, za poslodavce, za nezaposlene.
Reći će nam ljudi - kada ste u stanju tako rigorozno da pogazite Poslovnik, pitanje je uopšte na koji način zakone donosite, a ja ću vam reći kako ih donosite. Nemate većinu u ovoj skupštini. Koristite samo prisustvo opozicionih poslanika da bi zakoni prošli sa 176 poslanika.