Mi možemo da izvršimo i uvid u stenografske beleške. Ja sam izašao, prigovorio zašto počinjemo sa tačkom dnevnog reda, zašto otvaramo pretres kada još nismo dobili sve amandmane koje su podneli narodni poslanici. Vi ste rekli da  treba da imam strpljenja, da ćemo mi otvoriti pretres i  odmah posle toga dati pauzu da amandmani budu podeljeni poslanicima. To što traje jednu ili dve sekunde, je pretres, on je otpočeo i taj rad odbora ili neka vrsta pretresa po tačkama dnevnog reda, gospodine predsedniče, znači da  vreme za raspravu po ovoj tački dnevnog reda, po jedinoj tački dnevnog reda, ne može da bude ograničeno, ukoliko poštujemo Poslovnik. Ukoliko glasate za predlog da može da bude ograničeno, onda sve može da bude u ovoj skupštini, ali onda nemojte  da pišete ni izmene ni dopune Poslovnika, nemojte tu knjigu da nam delite kada je verifikovan mandat i kada uđemo u Narodnu skupštinu. Recite - poslanike će čekati odluka Narodne skupštine na sednici Narodne skupštine i te odluke će regulisati rad narodnih poslanika. Zaista je besprimerno da mi ovde pokušavamo da svaki član Poslovnika Narodne skupštine znamo napamet da bismo mogli da vam ukažemo na povrede, a kada izađemo, vi jednostavno pokažete da ti članovi nisu bitni i da sve zavisi od toga šta ćete vi reći i kako će poslanička većina da glasa. Ima nečega o čemu se uopšte ne glasa. Tako jasno piše da više ne dolazi u obzir nikakva sumnja.
Pretres po ovoj tački dnevnog reda je otpočeo pre skoro dva sata, a sada u toku pretresa, vreme ne može da se ograniči. Ja tražim da se o tome glasa.

Povredili ste član 100. Poslovnika, pa sam morao da se pozovem na član 99, zato što mi niste dali pravo na repliku, a imam ga po stavu prvom, zato što ste se uvredljivo izrazili o drugim narodnim poslanicima. Prepoznao sam se tu, gospodine predsedniče, jeste, dame i gospodo, ja ne čitam novine za vreme sednice Narodne skupštine, ja aktivno učestvujem u radu Narodne skupštine.
Predsednik me zbog toga optužuje, da sam ja jedna neodgovorna grupacija. Ja pišem amandmane na predloge koje dostavite, diskutujem po tim amandmanima, a za predsednika Skupštine, ja sam jedan neodgovorni poslanik, koji pripada neodgovornoj grupaciji poslanika u ovoj skupštini. Šta treba da radim, gospodine predsedniče, da prećutim sednicu, kao svi Vaši poslanici, i da onda za Vas budem pravi narodni poslanik, koga je narod zbog toga poslao u Skupštinu.
Mislim da Vi treba da se manete toga da nas razdvajate, gospodine predsedniče, to radite kada imate sastanke sa svojom poslaničkom grupom ili sa predstavnicima ostalih poslaničkih grupa, koji u ovoj Vašoj igrariji žele da učestvuju.
Devet godina sam narodni poslanik.

Pa valjda ste slušali šta sam rekao.

Za ovih devet godina može svako da mi kaže da nisam bio dovoljno pismen, da sam bio grub, da sam bio glup, ali ne može niko da mi kaže da nisam radio u ovoj  Narodnoj skupštini i ne može niko da kaže da sam bio rigorozan prema bilo kome u ovoj Narodnoj skupštini. I da se sada nađe neko, ko je prespavao devet godina borbe protiv Miloševića, sada, na krilima revolucije, da sedne ovde (smeh u sali) - a što se vi, koji se tada niste ni ispilili, što se vi smejete, pa vama ni krila nisu izrasla, tek paperje imate, dragi moji poslanici, gde su vam ožiljci od sukoba sa socijalistima, gde su vam zatvorski dani, dame i gospodo narodni poslanici, gde vam je proganjanje, gde je gubljenje posla članova porodice? Šta vi o tome znate?
Bilo bi dobro da o tome malo više razmišljate. Ali Vas molim, gospodine predsedniče, preuzmite jednu dostojanstvenu ulogu vođenja ove Narodne skupštine, ne razdvajajte poslanike na dobre i na loše. U javnosti i Vi, i Vaši poslanici, govorite da mi vršimo opstrukciju rada Narodne skupštine. Kada počne sednica, niko od vas nije u stanju da dokaže, najpre, da mi vršimo opstrukciju, a onda da je ta opstrukcija nešto negativno po državu.
Efikasnost rada - rešite probleme u proizvodnji, rešite u poljoprivredi, rešite probleme na jugu Srbije. Baš ćete ovde da rešite efikasnost rada time što ćete zabraniti poslanicima opozicije da diskutuju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, o ovom poslovniku ću mnogo više govoriti kada bude rasprava u pojedinostima, zato što sam se noćas založio da detaljno proučim vaše predloge i da najpre odgonetnem ono što je bilo lako za odgonetanje, to šta je svrha ovim izmenama, a onda i da napišem nešto što bi bilo prihvatljivo za razumne i normalne ljude u Narodnoj skupštini. Ali u načelu, mada su na medijima ove promene Poslovnika pompezno najavljivane, predstavljane kao revolucija, okršaj sa onima koji ne shvataju šta je posao Narodne skupštine, okršaj sa opstrukcijom, mi danas imamo samo delimične izmene Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Jedan od razloga zašto niste podneli predlog novog poslovnika, a trebalo je, i mislim da svaki novi saziv Narodne skupštine treba da usvoji Poslovnik o radu Narodne skupštine, jedan od razloga, ponavljam, je taj što bismo mi onda imali pravo da uložimo amandmane na sve one članove koji sa naše tačke gledišta nisu prihvatljivi, sa tačke gledišta opozicionih narodnih poslanika.
Drugi razlog je što vi možete da koristite i postojeći Poslovnik, naravno, ako ga nagrdite. Ovaj poslovnik, na kome sada intervenišete, je već jednom nagrđivan, ovaj poslovnik je izvorno usvojen 1993. godine u Narodnoj skupštini Srbije, na moj predlog. Godine 1994. poslanička većina, koju su sačinjavali SPS i Nova demokratija, već je jedan deo prava narodnih poslanika uskratila ovim poslovnikom koji predstavlja izmene i dopune tog poslovnika, a danas se pripremate da taj posao dovršite do kraja.
Razumem liderčiće iz DOS-a, razumem i mlade poslanike iz DOS-a. Oni ne znaju kako to izgleda kada je čovek u opoziciji. Misle da je ovo za večita vremena. I mnogo im je dosadno, mnogo im smeta kada opozicioni poslanici govore, možda čak i kad jednu istu temu okreću na stotine različitih načina, ali me čude stariji poslanici, neki su danas izlazili za govornicu, i čude me lideri DOS-a - čudi me Koštunica, Đinđić, i "alfa i omega" DOS-a, Batić, ili da kažem, JUL DOS-a, Vladan Batić. Oni me čude, zato što vrlo dobro znaju kako izgleda diktatura većine, nosili su je na svojim leđima.
Vrlo dobro znaju koliko su truda ulagali za ovom govornicom da poslaničku većinu ubede da poslanika treba saslušati, da je dobar samo onaj poslanik koji na predlogu zakona radi, a da je jako loš onaj poslanik koga se ne dotiče predlog zakona. Nekada je bilo smešno posmatrati ogroman broj poslanika SPS-a, od kojih se u toku trajanja sednice niko ne javi za reč.
Danas se promenila ta situacija, danas poslanici DOS-a čine upravo ono zašta su optuživali poslanike SPS-a, da ih rasprava ne interesuje, da su došli da sačekaju kada će da podignu ruke, da glasaju, i da bi im mnogo odgovaralo da što pre podignu ruku. Po mogućstvu, u 10,15, da se tu iskupe, popričaju ujutru, rasprava da počne, da se odmah završi i da se odmah glasa. A nije to dobro ni za parlament, ni za državu.
Dobijaćete osakaćene predloge zakona. Ja sam imao prilike u ovoj skupštini da budem poslanik vladajuće većine i manjine. Znao sam kada predlozi zakona nisu dobri. Znao sam kada su opozicioni poslanici potpuno u pravu. Znao sam i kada su opozicioni poslanici, u vreme kad sam ja bio u opoziciji, potpuno u pravu, pa ipak ponekad nisam glasao za njihove predloge, zato što su se prema Srpskoj radikalnoj stranci ponašali kao prema nekome ko je tu u Skupštini slučajno.
Vi ćete tim pre dobijati loše zakone, vi imate lošeg sekretara za zakonodavstvo u Vladi Republike Srbije. To je žena koja je po nepotizmu ušla u Vladu, a ne po stručnosti, a trebalo bi najbolje da poznaje zakonodavnu materiju. Trebalo bi da bude ekspert, a ne pravnik koji je diplomirao, ali nema pojma o tome kako treba da izgledaju predlozi zakona. Pa videli ste zakone sa prošle sednice. Je li to ličilo na predloge koje dostavlja jedna ozbiljna Vlada?
Ja sam se založio da amandmanima utičem na vas, da pokušam da vas sprečim da ovde sprovedete diktaturu većine, a 126 glasova ne znači da baš može da se izglasa. Ubeđen sam da je ovaj poslovnik, da su ove izmene uperene isključivo protiv poslanika SRS. Najviše smo uradili u ovom sazivu, nismo se sa vama ni o čemu dogovarali, što bi bilo neprincipijelno. Neko je rekao da će Srbima da se zaledi osmeh na licu. Mislim da ste se vi dogovarali da sprečite radikale da ovde, koristeći govornicu, oči u oči sa javnošću, iznose svoje stavove. Ovde nema poslušničkih medija, ovde nema prodatih duša, novinara, ovde je samo poslanik, govornica i javnost. Odavde, pri direktnom prenosu, ne može niko da vas interpretira i mi ćemo ovu govornicu koristiti sve dok na njoj bude moguće da narodni poslanik govori.
Neće nas interesovati ni to da li ima TV prenosa. Ja vam savetujem da ih ne ukidate i da parlamentarizam ne isterujete na ulicu. Ali, ako ih ukinete i ako donesete još rigorozniji poslovnik, nećete sprečiti poslanike SRS da o predlozima zakona diskutuju, kako bi time predstavljali i svoj program. O ostalom ću govoriti u pojedinostima. Hvala vam.

Zašto da ih zovemo ovde?

Dobio sam pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde su upotrebljene grube reči upućene SRS-u, neodmerene reči. Znate, ne biram ni ja, zato imate pravo na repliku, ali nemojte da očekujete, da ako ne biram reči, da ću da oćutim tuđe nebirane reči. Postoji razlika između posrnuća i poraza. SRS je doživela poraz na ovim izborima, ali nije posrnula, gospodine Jočiću. Nije se ta stranka uopšte promenila. Pogođena je Srbija na ovim izborima i vreme će pokazati svoje. Posrnuće je kod Vas, gospodine Jočiću. Posrnuće je i kod Vas lično i u vašoj političkoj stranci. Vi ste za ovom govornicom malo pre izrekli nešto čega biste se stideli pre samo tri, četiri meseca. Vi ste rekli, Karlu Del Ponte u Beograd nije doveo Vojislav Koštunica, nego Vojislav Šešelj.
Hoćete da kažete, Vojislav Šešelj i još neki Srbi počinili su ratne zločine, zbog kojih je došla Karla Del Ponte u Beograd. Tako sam vas protumačio, a vi imate pravo da ovde... sram vas bilo, sve vas, gospodo narodni poslanici! Vi izrekoste presude pre Karle Del Ponte. Šta će njoj i dokazi i šta će joj svedoci, ona ima poslanike Narodne skupštine iz DOS-a koji su većina, a već sada spremni da izruče svakoga ko im politički u ovoj Srbiji smeta. Za Karlu Del Ponte kažete, da je doveo Vojislav Šešelj ili još neki loši Srbi, a zašto je onda primio Vojislav Koštunica? Da li je posrnuće za vašu političku stranku, koalicija sa Rasimom Ljajićem, sa Jozefom Kasom? Da li je posrnuće za vašu političku koaliciju? Da li su to pregovori sa albanskim teroristima?
Je li posrnuće za vašu političku stranku potpuno odustajanje od programa po kome ste postali poznati u Srbiji, vas sedmorica, kombi stranka, Šešelj u fraku je bio vaš predsednik. Vi to zaboravljate. Čekali ste tu da mi svi izgovorimo ono što smo spremili, vi zabeležite teze, pa izađete tobož finije, lepše od radikala izgovorite jedan isti nacionalni program.
Gde ste vi danas, gospodine Jočiću? Ja ove reči govorim već devet godina sa ove govornice, a vi ne možete da se prepoznate u ovome što vam citira gospodin Vučić. Sada je za vas Skupština mesto koje nije pričaonica. Sada je za vas sednica Narodne skupštine skupa. Zašto? Šta se promenilo u vama, gospodine Jočiću?
Ne verujem da su se vaši stavovi o demokratiji promenili. Tu ste mi 92. godine poklonili knjigu Vojislava Koštunice. Trebalo bi da poštujete tu knjigu, ako je on ne poštuje. Vi ste se na njoj učili politici. E, to je razlika (predsednik - vreme je) između poraza i posrnuća. Hvala.

Pravo narodnog poslanika na repliku. Gospodine predsedniče, tražio sam da mi date pravo na repliku. Prethodnik je govorio o Skupštini, o radu Skupštine 1999. i 2000. godine. Bio sam narodni poslanik, govorio o Vladi narodnog jedinstva, bio sam u toj vladi potpredsednik. Smatram da neću mnogo vremena da vam oduzmem. Nije mi potrebno mnogo vremena, ali molim vas, prepoznao sam se apsolutno u tome. Vi ćete to novim poslovnikom regulisati, da mora da bude moje ime i prezime pomenuto. Sada, po ovom poslovniku, to nije obaveza. Ja sam se prepoznao, molim Vas da mi date tri minuta.

Dakle...

Pa nemojte da odlučujete, onda ću ja da povučem svoj prigovor, zato što znam kakvu ćete odluku da donesete.

Gospodine predsedniče, Vi sada ogoljujete svoj nastup kao predsednik Skupštine, više se ne krijete uopšte, nikakvu masku ne koristite. Vi sprečavate repliku, iako je sasvim jasno da  imam pravo na repliku. Recite poslanicima šta mogu da koriste, koje reči, šta ne mogu, uputite ih na poslaničkim klubovima kako da ne izazivaju replike, ja se za repliku neću javljati. Ali, ovde su prosute laži, gospodine predsedniče. Vi vrlo dobro znate da su to laži. Šta to znači, da sprečite da govorim?

To ćete staviti na glasanje.

Ja od Vas ništa neću da tražim.

Pa ja imam pravo, kao narodni poslanik, gospodine predsedniče, da govorim za ovom govornicom.