Dame i gospodo narodni poslanici, ima ovde ljudi s kojima ne želim da polemišem pošto će mi trebati kada uskoro povedemo Srbiju napred. Ali, moj mandat je u mom džepu, a vi kako god to hoćete da tumačite, tumačite.
Ti Gordana više nećeš imati na čijem ramenu da plačeš kada te pritisnu izneverene ljubavnice ili one koje to nisu ni postale.
(Nataša Jovanović sa mesta: Sram te bilo, žena udovica, đubre jedno.)
Nisam mislio da Gordana ima ljubavnice, nego - nečije ljubavnice.
Dakle, teško je ljudima koji su odrasli u patrijarhatu da prihvate matrijarhat. Tu razumem jednog od poslanika koji je malopre izašao da mi govori o tome - kako postoji demokratija u SRS, pa ste čak svi vi potpuno slobodni da obučete šta god želite, što je naravno sasvim tačno, ali kako onda da vam padne istog dana na pamet da obučete majice sa Šešeljevim likom?
Kakva li je to koincidencija da nas 78 obučemo jednog dana svi iste majice? Zar je moguće da nam niko nije rekao šta ćemo jednog dana da obučemo - jeste bogami, govorio i mi smo to ispunjavali, zato što i to smatramo delom obaveza prema svojoj poslaničkoj grupi.
Što se tiče Administrativnog odbora, dame i gospodo narodni poslanici, situacija je bila takva da je SRS rekla - ako predsedava Tomislav Nikolić nećemo učestvovati u skidanju imuniteta sudiji i nećemo vam dati da nastavite sednicu skidanjem imuniteta. Onda sam prihvatio da ne predsedavam tom sednicom da bi taj imunitet sudije bio skinut. Nisam predsednik na konopac i na dugme.
Ako se sada dogovorimo da nikada više ne ustupim ...
Znam kako vam je, gospodine Todoroviću. Jedino mi je vas ovde žao. Pogledajte koliko cenite one ljude kojima ste okruženi - vrlo dobro znam da ih ne cenite uopšte.
Dakle, ako se sada dogovorimo da više nikada ne odustanem od predsedavanja - neću više nikada da odustanem. Ako ponovo postavite uslov da neka pravda bude sprovedena, a da ja ne predsedavam - ponovo ću da odustanem da predsedavam. Znam da vas drži još uvek nekakva imaginarna veza, imaginarni strah.
Mnogi ste počeli da me mrzite za noć. Ja vas ne mrzim. Tebe Gordana nikada ne bih gledao sa toliko mržnje kao ti mene.
(Gordana Pop-Lazić, sa mesta: Ti si nas izdao.)
Ja tebe nisam izdao, Gordana. Ti si izdala sebe.
(Predsedavajući: Tri minuta. Molim vas, držite se odredbi Poslovnika.)
Ti si se žalila da ti predsednik stranke proverava svaki ugovor u opštini. Ko laže - nemoj da ruča, eto. Dakle, nemam uopšte problema sa onim što sam uradio. Vi imate problema sa onim što niste uradili, sa onim što sada radite, a ne vodi vas nigde. Lepo vam kažem, ostavite nas tamo, obratite se institucijama da reše sudbinu mandata.
Nemojte se obraćati Borisu Tadiću, nije on taj. Ne daj bože ako Boris Tadić treba da reši sudbinu ovih mandata, onda ovo nije država, onda vi svesno prihvatate da budete najbolji saradnici Borisa Tadića. Možda ćete mu reći - uzmi im te mandate pa ćemo prekinuti opstrukciju. Možda se vi tako bavite politikom.
(Predsedavajući: Vreme je četiri minuta.)
Završavam, izvinjavam se. Šta sam sve pretrpeo, evo više neću ni da se javljam danas. Ali samo da znate, imate ovde poslaničku grupu Napred, Srbijo, imate Srpsku narodnu stranku, prihvatajte tu činjenicu. Prihvatite tu činjenicu. Mi ćemo i posle sledećih izbora biti ovde, za vas nisam siguran.

Da jednu stvar raščistimo. Vi ste veoma školovana žena, gospođo Pop-Lazić. Nisam uopšte rekao to na šta ste vi reagovali. Molim vas, pazite vi šta slušate.
Dakle, veoma sam jasno rekao - da vam je veoma teško što će vam sad komandovati nečije ljubavnice, ili ostvarene ili neostvarene, i nisam uopšte mislio na pokojnog Slobodana. Nemojte, molim vas, i njega, i njegovu decu, i vas poštujem. Evo, nije mi lako, nije mi prijatno, nije ... Žao mi je što ste to tako shvatili, uopšte nisam mislio tako. Ko je pratio video je da nisam to mislio. Pomogla vam je koleginica da pogrešno shvatite.
Zaista nisam želeo nijednog sekunda da uvredim, ne samo vašu, ničiju porodicu. Ničiju, ni ovih koji me sada gledaju kao da bi me ubili, svima vama želim sve najlepše u životu. Videćete i sami koliko ste pogrešili.
Ali vas molim, nemojte, strahovit pijetet imam prema Slobodanu, strahovitu ljubav prema svemu, ne, neću više...

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto poslanik ima pravo po članu 225. da bude uvek obaveštavan da bi mogao bolje da obavlja svoju funkciju, obaveštavam vas da su diskusije poslanika SRS direktno uticale da poslanička grupa Napred, Srbijo sada broji 20 članova. Eto, da ne govorite više da je 19, a mladi kolega koji je rekao da sam ovejani kriminalac, njemu preporučujem da se pravom bavi kao naukom, ne kao sredstvom da neke babe postižu cilj.
Dakle, molim vas, ako ste nešto naučili za ovih 18 godina, podignite nivo svoje poslaničke grupe, počnite da govorite tako da ljudi prepoznaju da ste vi oni pravi srpski radikali, jer ako ovako nastavite moraću svaki dan da vas izveštavam o promeni brojnog stanja poslaničke grupe Napred, Srbijo.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi, srpski naprednjaci, učestvovali smo na mitingu SRS-a, bili, takođe, meta napada policije i moram da izrazim svoje nezadovoljstvo izveštajem MUP-a Republike Srbije.
Moram da kažem da jedva čekam da oni koji sada baštine SRS otvore pravu raspravu o tome. Mi ćemo sačekati da ta tačka bude na dnevnom redu i želimo da vam kažemo odmah da ova situacija ne može da ostane, da ovo stanje ne može da ostane, da Srbija ne sme da se pokriva pepelom, da je policija brutalno napala građane Srbije i da odgovornost ne može da padne na nekoliko neidentifikovanih policajaca. To je sramota. Već sada se izvinjavam porodicama tih policajaca koji će, možda, ostati bez hleba, zato što država čuva najodgovornije za ovo što se desilo.
Pozivam ministra unutrašnjih poslova da dostavi novi izveštaj, koji bi zaista bio izveštaj koji ne potcenjuje Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ovo je potcenjivanje Skupštine Republike Srbije. Da sam ovlašćeni predlagač za tu tačku i ova sednica bi imala, verovatno, drugačiji tok.
Evo, unapred vam kažem, spremite se dobro da branite ono što je neodbranjivo, ponašanje policije onog dana i izveštaj kojim policija opravdava svoje ponašanje. Sačekaćemo tu sednicu samo zbog građana Srbije, zbog buduće situacije u Srbiji.
Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, mislim da to mora odmah i što pre, hitno da se nađe na dnevnom redu. Ako vi mislite da ovo vanredno zasedanje treba da se završi, neka se završi, ističe za nekoliko dana. Prva sednica Drugog redovnog zasedanja mora da bude posvećena ovome, zato što je otvoren nov način ponašanja prema građanima Srbije koji su u opoziciji.
Ne bih voleo da sada MUP pomisli kako je ovim izveštajem dobio ''kart blanš'' za svako buduće ponašanje prema građanima Srbije. Ne zaboravite, gospodo iz DS-a, vas uskoro čeka da organizujete proteste protiv vlasti. Sigurno ne želite da se vlast sa vama obračunava kao što ste se vi obračunavali sa nama onoga dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, Bog vrlo često pokaže svoju pravičnost i pravednost, pa kad stvori ljudsko biće velikog tela, obično mu smanji mozak, uplašen da se taj ne otrgne i ne počne da vlada svetom.
Pošto imam loših iskustava sa kumstvom u SRS-u, ja vas ne mogu da prihvatim za kuma, ali vam dugujem jednu košulju, pa mi samo recite je li broj 46 ili 47, drage volje ću da vam je kupim za ove izmene mog imena.
Smatram da na to imate pravo, ovo je Narodna skupština. Mogu ja vama da se sviđam ili ne. Ima kom se sviđam, ima kome sam se sviđao do juče, pa mu se sad nešto ne sviđam.
Dakle, nisam ni došao ovde da se nekome sviđam ili da se ne sviđam, došao sam ovde da radim ozbiljno. Dok je moglo s vama, radio sam s vama, kad ne može s vama, radim kao naprednjak i kakve to ima veze sad sa vama. Borite se za svoje mandate, predajte neki zahtev da vam ti mandati budu vraćeni. Mandati se ne vraćaju za skupštinskom govornicom, nego odlukama nadležnih organa, tako se to radi. Ja mislim da sam svoj mandat zaslužio i da sam bar petoro vas uveo u Skupštinu. Ne verujem da bi neko od vas bio poslanik da nismo Dragan Todorović i ja obišli celu Srbiju i govorili o SRS-u.
Mi smo se sad razdvojili. Ja sa vama ne želim nikakve sukobe. Probajte da me ne vređate, a ako baš morate, vređajte me, jer sam na to navikao. Jednu stvar morate da znate. Srpsku radikalnu stranku nisam razbio ja i nisam je upropastio ja, nego vi, i vi to jako dobro znate. Da ste samo malo podigli glavu da se malo setite šta smo sve uradili u poslednjih šest godina, zbog čega ja sad u stranci ispaštam, vi biste prihvatili da stranka mora da pobeđuje. Pošto ste prihvatili moto da stranka ne mora da pobeđuje, ostali ste gde jeste.
Nas je tamo malo i mi vama ne smetamo, čak i sedimo daleko od vas. Probajte sad da podignete ugled SRS-a, ali ne preko naprednjaka. Mi ćemo se ovde boriti idejama, a ne prošlošću. Mi ćemo ovde da se bavimo budućnošću, a ne prošlošću. Mi vama nećemo da se bavimo.
Ako se već bavite imenom Tomislava Nikolića, dajte nekog radikala koga Srbija poznaje i neka taj ovde govori o meni, nemojte ove izvesne, neke da puštate za govornicu, srozavate mi nivo. Voleo bih da ljudi sa kojima sam 18 godina trpeo teror i vlasti i policije, svašta uradio za SRS, ovde govore o meni. Vi koje smo mi uveli u Skupštinu, vi treba, prvo, da dokažete da nešto znate, da nešto umete da radite i da uradite, osim da napadate Tomislava Nikolića.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću, naravno, da odgovaram na svaku prozivku koja dođe od naših političkih suparnika. Ponekad moram samo da vas upozorim da mi ovo nismo uradili da bismo oslabili neku stranku, nego da bismo ojačali Srbiju i da nam je isključiva želja da Srbija napreduje i da mi u tome učestvujemo. Više nismo mogli da posmatramo sa strane i brojimo kolika nam je plata i koliki su nam putni troškovi. Zaista smo želeli da Srbiju povedemo napred i, videćete, vrlo brzo ćemo doći u poziciju da posle izbora o tome i odlučujemo.
Jednu drugu stvar zaboravljate. Ove žalopojke o tome koliko je odbornika prešlo, samo govore o tome kolika je snaga Srpske napredne stranke. Možda će sudovi uzeti njihove mandate, ali to su ljudi koji se uopšte nisu bojali da kažu – idemo tamo gde je bolje, pa makar nam i uzeli mandate. O tome razmišljajte.
Nije mandat SRS-a, nije mandat DS-a, mandat je nekog čoveka. Ustav poznaje narodnog poslanika, zakon poznaje odbornika, to su ljudi. Sva ta imena su bila na izbornim listama. Narod je gledao ko je na tim listama, tako da ne treba da vređate onoga ko više nije s vama i ko, možda, neće biti ni poslanik, ni odbornik. Borite se za to da, kao ni mi, nemate blanko ostavke. To je najbolje, da ne budete ničiji robovi, da ne odlučuju drugi o tome hoćete li biti poslanici ili odbornici, ako ste se za to već izborili. To je jedno.
Drugo, ne zaboravite još jednu odredbu Zakona, o kojoj mnogo ne govorite. Niko ne može da vas natera da potpišete blanko ostavku na mandat koji još niste dobili. Svi ste vi potpisivali blanko ostavke kao uslov da se pred Izbornom komisijom pojavi vaše ime.
Zakon kaže da samo odbornik može da podnese ostavku, a ne kandidat za odbornika, i vi to zaboravljate. Vi ste potpisivali ostavke kao kandidati za odbornike, kao kandidati za poslanike.
Što se nas tiče, izražavajte svoje nezadovoljstvo, nije lako, ja to razumem. Neću da vas hrabrim time da će biti još poslanika u našim redovima od vas i da bar za još 10 žalim što nisu sa nama i vi vrlo dobro znate koji su to.
Mi ćemo da nastavimo ovim putem. Ovako dalje nije išlo, a pogledajte malo efekte ovoga što radite ovih dana.
Naš glavni suparnik biće Boris Tadić. Smenjivaćemo se na vlasti mi i oni, a vi gledajte gde ćete da budete.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je gospodin Jovanović potpuno u pravu.
Kada ste u kampanji potpisivali ovaj ugovor nije vam bilo teško da tamo ode predsednik Republike, predsednik Vlade i cela Vlada, da se slikate i da pet dana emitujete snimke o tome kako konačno uspostavljamo prave odnose sa Ruskom Federacijom. Kada je to sada na potvrdi ovde, na jedinom mestu gde to može da se potvrdi, sada to više nije bitno, nisu izbori.
Sada nema ovde ni predsednika Republike, ni predsednika Vlade, sada je došao Božidar Đelić, kome ta saradnja sa Rusijom pretpostavljam nije nebitna, ima tu para da se zaradi, zarađivao je on tu i pre Srbije, ali nije mu toliko bitna kao evropske integracije.
Naravno, učestvovaćemo u radu ove sednice, dočekasmo i mi da morate o Rusima da govorite kao o državi od koje će Srbija uskoro da zavisi, ali zbog značaja koji Ruska Federacija ima ne samo za Srbiju, nego za čitav svet, pridružujem se protestu zbog toga što Vlada ovde nije predstavljena predsednikom.
Ne kažem da nije adekvatno predstavljena kada su tu ministri i potpredsednik, ali zaista smatram kada se ovako istorijski sporazumi prave sa Ruskom Federacijom da bi ovde trebalo aplauze da doživi i predsednik Vlade.

Nisam zadovoljan vašim odgovorom, gospođo Đukić, zato što je ovde bilo poželjno da sedi celokupna Vlada Republike Srbije. Da ste vi imali sluha i razumevanja, trebalo je da pozovete i predsednika DSS i predsednike ostalih parlamentarnih političkih stranaka, da prisustvuju ovoj sednici mnogo je važnije nego šef kabineta nekog ministra.
Ne znam da li shvatate istorijski značaj današnje sednice. Da li znate koliko Srbija otvara svoja pluća ukoliko ratifikujemo ovaj sporazum i koliko je to važno nama narodnim poslanicima, posebno nama iz SRS. Zašto to nije važno vama ostalima? Zašto nije važno predsedniku Republike, kakva on preča posla ima od prisustvovanja ratifikaciji ovog sporazuma? Što nije izašao da nas ubedi još jednom da je to istorijski događaj?
Što se bojite da se vidi koliko smo mi vezani za Rusiju? Kakav vas to strah hvata? Rusija ne zamera Srbiji što Srbija želi u EU. EU sarađuje sa Rusijom. Kako bi mogla da zameri Srbiji što želi da sarađuje sa Ruskom federacijom.
Moramo da otvaramo dve kapije, i na Istok i na Zapad. Sada kad otvaramo na Istok i na Zapad, pokažite da su nam podjednako važni, pokažite da nam je jedan evro važan odakle god stigne. Pokažite da nam je svaki posao važan odakle god stigne.
Pokažite da i vi razumete koliko je energija budućnost celog sveta i koliko je sve to skopčano za Rusku federaciju. Nemojte da nam dajete pismo sekretara Vlade, pošto je to jedan običan činovnik, bezmalo kao i mnogi drugi.
Nas interesuje prisustvo, pojava, simbol današnje sednice. Simbol današnje sednice je taj da cela Srbija želi ratifikaciju ovog sporazuma. Ako je to tako, onda je mesto onima koje je Srbija birala, na ovaj ili onaj način, za najviše državne funkcije, mesto ime danas bilo u ovim klupama. Ne postavlja se pitanje hoćemo li mi u tome da učestvujemo ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne postavlja se pitanje da li će narodni poslanici SRS-a glasati za ovaj zakon ili ne. Glasaćemo za zakon. Može da se stavi dosta primedbi na način na koji smo došli do ovog ugovora, uostalom čini mi se to je prevagnulo i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. Svako ko na tri dana pred izbore obezbedi sebi snimak susreta sa predsednikom Ruske federacije i potpisivanje ugovora koji je možda s pravom označen ugovorom veka može da računa na pobedu na izborima.
Ovaj ugovor su pravili isti ljudi koji su prodali cementare, i Sartid, i Centralni komitet i šećerane za evro, tako da je princip isti, ne vidim razloga da promena pozicije u Vladi može da predstavlja promenu do te mere da počnete da napadate sebe za ono što ste radili pre nekoliko godina.
Mi nismo učestvovali ni u jednoj privatizaciji. Mi smo od 2000. godine naovamo trpeli strahovite kritike zato što smo vas upozoravali da bez Ruske federacije Srbiji nema opstanka i zbog toga smo proglašavani za ljude iz 19. veka, za nekakve svakakve, za one koji ne znaju značaj evropskih integracija. Evropa, Evropska unija, saradnja sa Evropom je postavljena kao postulat.
Niko više DOS-u nije bio bitan. Ni sa kim saradnja nije bila bitna. Evropa je to postavljala kao uslov, a Evropa se širom otvarala prema Ruskoj federaciji. Osam godina imate u rukama sporazum sa Ruskom federacijom o skoro bescarinskom izvozu skoro svih roba iz Srbije, niste se potrudili prstom da mrdnete da ga realizujete.
Onda je došlo do toga da mi kroz Mađarsku najskuplje plaćamo protok gasa. Onda je došlo do toga da strepimo šta će biti sa nama za 5 ili 10 godina, pošto mi nismo toliko moćni da budemo samo potrošači. Došlo je do toga da Rusija pre neki dan izjavi da joj uopšte nije problem ako ne bude član Svetske trgovinske organizacije, s pravom, da izjavi - više nećemo da dajemo naftu i gas, a da od vas uvozimo televizore, sad ćemo da prodajemo naftu i gas, a da pravimo televizore.
Mi tu treba da se nađemo. Voleo bih da ste, bar neki od vas, ovako studiozno, detaljno analitički pogledali sporazum o pridruživanju. Pa njemu može da se nađe mnogo više zamerki. Tamo može da se nađe mnogo više nepovoljnosti po Srbiju, po našeg siromašnog čoveka, po našeg seljaka, koji će odjednom morati da se ravnopravno nosi sa holandskim seljakom. Da vidim kako li ćemo mi to izdržati.
Ali, ni Vlada se nije potrudila da favorizuje ovaj sporazum. Sve ste nešto bežali od toga da javnost Srbije sazna koliko je bitno da se ovaj sporazum ratifikuje.
Vlada neprekidno veliča sporazume sa Evropskom unijom, po meni glorifikuje, ali eto vi ćete reći, s pravom, nema nam investicija, nema nam opstanka, nema razvoja, nema progresa ako nismo članica Evropske unije.
Zašto niste uložili toliku energiju, gospodo ministri i predsedniče Vlade, predsedniče države, da građanima Srbije približite Rusku federaciju, odnose s njom, posebno ekonomske i finansijske odnose? Zašto nikada niste pustili, do pre nekoliko meseci, nijednu rusku banku na naše tržište?
Zašto vam nikada evro ili dolar iz Ruske federacije nije značio koliko evro iz Evropske unije? Zašto Rusija nije bila nikada ovde partner s kojim se iskreno i ozbiljno razgovara?
Sad kad je postalo jasno da moramo da se oslonimo na Rusku federaciju, sad stidljivo, trpeći kritike na koje ne želite da odgovorite, jer biste morali da kažete koliko je važan odnos sa Ruskom federacijom, važniji od Evropske unije. Evropska unija ne može da izdrži bez Ruske federacije. Ruska federacija može da preživi bez Evropske unije i vi to jako dobro znate.
Mi sad treba da imamo oba partnera, ali nameće nam se samo po sebi ko nam je važniji. Nije tu samo borba za Kosovo i Metohiju, ali je mnogo bitna. Vi širite u javnosti priču - izdaće nas Rusi, ne kažete napali su nas Amerikanci i Evropska unija, nego neće da nas odbrane Rusi.
A što bi morali da nas brane da EU poštuje Povelju UN? Što bi nam uopšte trebalo bilo čija zaštita, da nas Amerika nije bombardovala, što bi nam trebalo da nas Rusija brani od tog bombardovanja. Tad je strahoviti zamereno Rusiji što ne podiže neki avion da nas brani. Da, ući će u rat, zbog Srbije koja nije ni znala tad šta hoće.
Svaki sporazum sa velikima ima manjaka i nedostataka. U staroj Srbiji, iz pre dva veka, udavali su lepe devojke za bogate starce. Šta je drugo mogla da radi? Bar je imala koru hleba. Hvala bogu, prošlo je to vreme, ali kada se vezujete za velike, ne možete samo svoje ambicije i samo svoje želje da zadovoljite.
Spreman sam da u istim uslovima uvek nepovoljniji ugovor sklopimo sa Ruskom federacijom nego sa EU. Ova Ruska Federacija neće biti zlikovac prema srpskom narodu. EU je bila zlikovac prema srpskom narodu. Vi ste im to oprostili za nekoliko dana. Građani Srbije su to delimično zaboravili, ali jeste li vi sigurni da su odnosi konačno na tom nivou da se EU ponovo ne pokaže kao zlikovac? Ja nisam.
Tražili ste da sporazumom nekako umilostivimo aždaju. Evo, izglasaćete taj sporazum, da vidimo da li će aždaja biti milosrdna prema Srbiji. Ali, bez ikakve zadrške treba ulaziti u ekonomske i sve druge vrste odnosa sa Ruskom federacijom, i to znaju ovi surovi monetaristi, koje za Rusiju ništa ne vezuje, i to znamo mi Rusofili, koje za Rusiju vezuje sve. I bogu hvala da se Rusija podigla i pokazala Americi da će da brani svoj interes.
A mi tu samo da spojimo praktično, korisno i dobro za nas. S jedne strane imate EU, da dovodimo ovde njene velike proizvođače, s druge strane, širom otvoreno rusko tržište, da na njemu odavde plasiramo svoju robu. Zbog toga smo mi radikali pristali da to ide zajedno. Tražili smo od vas da ruski aranžman ide pre, na vanrednoj sednici, niste prihvatili.
Ali, dobro, ovo je, čini mi se, simbolična, istorijska simbolična sednica, sa dve najvažnije strane sveta mi se sastajemo. Ima li išta bolje? Nemojte baš previše da istražujete, ako vam je neko malo draži od onog drugog, šta li kod onog drugog ne valja.
Ne valja ni u jednom ni u drugom sporazumu baš sve. I jedan i drugi su predaja Srbije, ili će prihvatanje uslova EU da bude odbrana Srbije, da pod njihovim uslovima imamo i proizvodnju, i tržište i sve živo. Videćete kako će to teško da ide.
Ruskoj Federaciji je potrebna Srbija ovakva kakva jeste i to treba dodatno iskoristiti. Tu sam saglasan, ali pošto nismo uticali u pregovorima, ni na cifru, ni na odnose, ni na šta, ostaje da kažemo: uzmi ili ostavi. E, pa došlo je vreme kad sa Ruskom Federacijom treba da se razgovara po principu - uzimaj ono što nudi Ruska Federacija, jer ona to ima kome drugom da ponudi.
Ne zaboravite, nije taj krak jedina alternativa da Rusija još više gasa proda zapadnoj Evropi. To smatram poklonom Srbiji. U to računam sve buduće godišnje prihode i svu buduću sigurnost. Taj gasovod će neko i da brani od sada. Svu buduću sigurnost koju Srbija sebi osigurava, i energetsku i svake druge vrste, i zbog toga sam ponosan.
Grubo ste tumačili moje reči o tome da mi nažalost nismo ruska gubernija, ali ponosan sam na to što godinu dana posle toga ne zviždite kad vam kažem koliko je važna saradnja sa Ruskom federacijom, koliko je važno da u kontinuitetu politika predsednika Putina na predsednika Medvedeva se dalje prenosi i na sve buduće predsednike Ruske Federacije.
Kamo sreće da Srbija jednom konačno sebi izabere takvog predsednika koji će o Srbiji da brine toliko koliko ruski predsednici brinu o Ruskoj Federaciji i Srbiji bi cvetale ruže. Zato pozdravljam ovaj sporazum. Mi ćemo za njega glasati ponosnije nego ikada. Naša politika saradnje sa Ruskom Federacijom danas ili danom verifikacije konačno dobija svoju potpunu potvrdu.

Najpre, uvek govorim sa emocijama. Smatram kad ne budem imao emocija neće postojati razlog da živim uopšte.
Kad sam govorio o surovim monetaristima, pokazao sam na gospodina Đelića, mislio sam na ove u Vladi, Dinkića, Đelića. Uopšte nisam delio svet na surove monetariste zato što mi to nije bio cilj. Cilj mi je bio da označim ljude u Vladi, koji od 2000. godine naovamo vode Srbiju tako da ne brinu o sirotinji, brinu samo kao monetaristi o nekakvim višim interesima, ali i oni su shvatili koliko je to bitno.
Međutim, jesam li to ja predao duvanskoj mafiji tržište duvana, najakciznije robe od koje Srbija može da živi, ili vaši tzv. prozapadni, kako iz nazvaste, koji nikada nisu predavali suverenitet? Kad je otišlo tržište duvana i sve duvanske fabrike u ruke duvanske mafije? Kad su otišle cementare? Kad je otišao Sartid.
Kada je zgrada Centralnog komiteta otišla za novac koji je čovek isplatio prodajom samo dva sprata posle toga? Kada su šećerane otišle za evro? Kada su pozatvarane srpske banke? Da li je time izgubljen deo suvereniteta? Jeste.
Da li to sad treba polako da se vraća? Treba. Kako? Uz pomoć i zapadne Evrope, uz pomoć Ruske Federacije. Kinu ćemo uskoro da vidimo ovde zastupljenu jače nego ikada, Indiju takođe.
Nemojte da se ježite, to su zemlje u ekspanziji. Zašto ste im prodali Sartid tako jeftino? Zašto su ušli Amerikanci u Sartid? Zna se, još 10 godina sva svetska proizvodnja čelika ide u Kinu i Indiju, koliko god se proizvede otići će tamo. Osigurana proizvodnja. Država otpisala dugove. Jesam li ja otpisivao Amerikancima dugove za Sartid ili vi koji brinete o suverenitetu države.
U ovih osam godina svega sam se nagledao i naslušao, ali da saradnju sa Ruskom Federacijom označite kao gubitak suvereniteta, pa to ne može da prođe. Da nije Ruske Federacije, ne samo da više ne bismo govorili o Kosovu i Metohiji, ubeđen sam da više ne bismo govorili više ni o nekim drugim delovima Srbije.
Trebalo je tad stati pa reći Amerikancima - nemate u Savetu bezbednosti naš glas za nezavisnost Kosova i Metohije. Vi to ne cenite, ja cenim. Ne umete da procenite vrednost američkog priznavanja nezavisnosti Kosova, ali ja umem da procenim vrednost ruskog nepriznavanja Kosova i Metohije.
Ako ćemo i tako da merimo, evo i u tome se razlikujemo i dobro je što se razlikujemo. Bez ovog aranžmana Srbije za nekoliko godina više neće biti, ili ćemo ovako da se svađamo mi po Skupštini što imamo dobre plate, a narodu više neće biti ni posla, ni hleba, ni igara, i to takođe dobro znate.
Znači, kada mogu da progutam da ne napadam Sporazum o stabilizaciji, zbog koga me i moji seljaci zovu danas iz Bajčetine pa pitaju kada ćemo ponovo da pečemo rakiju, možete i vi ponešto da progutate ka da vidite da će većini građana Srbije od nekog sporazuma biti bolje.

 Kao predlagač amandmana, moram da odgovorim na izraženu nevericu. Nisam ja pisao amandman ubeđen u to da će Vlada da se ponaša kako treba. Ja nemam poverenja u Vladu, ne verujem ni da će da poštuju Ustav Republike Srbije, ne verujem da će da poštuju bilo koji zakon, ali to znači da ujutru ne ustajemo iz kreveta uopšte.
Šta ćemo mi onda ovde u Skupštini ako nećemo da usvajamo čak ni ono što je dobro zato što ne verujemo da će Vlada to da sprovede?
Ovaj amandman je pokušao da se popravi ponašanje prema sporazumu koji su uveli DSS i DS. Dakle, ovaj sporazum je vaše delo, parafirano pre nekoliko meseci, kada se znalo da države članice EU priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Nisu još bile proglasile nezavisnost, ali ste svi znali da će za Nemačku, Francusku, Englesku KiM biti nezavisno. Ponašali ste se kao da to nikad neće da se desi i evo dobrog sporazuma koji mi sad moramo da popravljamo svojim tumačenjem koji obavezuje našu Vladu.
Mi ne možemo da menjamo sporazum koji ste vi parafirali, ali možemo da donesemo zakon koji obavezuje Vladu, pa da vidimo da li je ovo država u kojoj se ne poštuje zakon ili je ovo država u kojoj se zakon poštuje. Zbog toga razmislite malo, ima vremena. Pokušavao sam već dva meseca da vas ubedim da je ovo trebalo da prihvatite, imate još uvek malo vremena.
Ovi bi usvojili i bez nas ovaj sporazum, ali nam ništa ne bi vredeo bez ove interpretativne deklaracije. Zaista, ne bih mogao da izdržim da se sa 70 glasova donese ovaj sporazum, niti bi to nešto značilo Vladi Srbije, ni Evropskoj uniji, niti nama radikalima koji kao opozicija moramo da posmatramo šta vi radite.
Ovo je prilika da cela Srbija kaže: da, hoćemo u Evropu i evo pod kojim uslovima obavezujemo sve vlade koje ikada budu formirane u Srbiji da nas zastupaju u toj EU. Ovaj sporazum nije ni rat, ni pakt, ovaj sporazum je naš ponos, naše dostojanstvo. Znači, namećete nam sporazume, izgleda da moramo da ih prihvatimo, ali kada nam kažete ''Srbija'', mi Srbiju tretiramo u granicama u kojima je član UN.
Zbog toga vas molim, ako imate primedbi na Sporazum, tu malo i sebe korite, ali nemojte da dajete primedbe na amandman kojim se, u stvari, sve ovo dovodi u sklad, rešava, poboljšava i čini prihvatljivim čini mi se za sve poslanike u ovoj sali.

Prihvatanjem ovog amandmana ostvaruje se načelo SRS-a: ''Uspravno u Evropu''. To je i bio naš motiv. Da nije prihvaćen amandman, sigurno bismo bili protiv.
Vas podsećam da osam godina vladate Srbijom, da ste vladali Srbijom tog dana kada je proglašena nezavisnost KiM. Šta ste preduzeli tog dana? Imali ste predsednika Vlade, imali ste svu moć. Šta ste preduzeli tog dana? Ništa. Jeste li na bilo koji način nastupali kao sada, kada ste u opoziciji? Pa, ne preokreće se Zemlja za noć u odnosu na to da li ste na vlasti ili u opoziciji.
Sa vama sam imao, gospodine Samardžiću, polemiku jer ste, kao ministar, potcenjivali narodne poslanike na sednici u Domu Narodne skupštine i na kraju ste rekli da mi ništa ne znamo, da ništa ne razumemo, da samo vi znate šta je KiM, da samo vi znate dokle se stiglo u odbrani KiM. Evo dokle se stiglo. Ovo je presek stanja Vlade u kojoj ste učestvovali. Ova vlada kreće sa te pozicije, pokušala je da krene jako loše, mi smo delimično ispravili taj kurs.
Znači, nema ponižavanja. Meni nije bilo dovoljno da predsednik Skupštine kaže: neprihvatljiva mi je nezavisnost KiM, da Vlada kaže: nećemo nikada priznati... Ne, meni treba zakon koji će da obavezuje Vladu, kada sprovodi Sporazum, da ga sprovodi sa Srbijom u čijem sastavu je KiM.
Situacija je izuzetno teška. Meni bi bilo najlakše, kao čoveku, da ova vlada padne, da nemamo ni hleba da jedemo, ali kao građanin Srbije, kao čovek koji želi da i njegovi unuci žive u nekoj bogatoj zemlji, osećam nekakvu odgovornost. Želeo bih da spotaknem ovu vladu kad god čini loš potez, a želeo bih da joj pomognem da ne načini loš potez.
I nikada nismo pisali amandmane zato da bi bili napisani pa da se bace, nego da se vidi naš stav o svakom problemu. Kad pišete amandman, šta ćete kad vam prihvate? Znači, neki tekst vam nije bio prihvatljiv, ideološki ili bilo kako, imate amandman kojim kažete da se to popravlja i oni ga prihvate. Šta sad treba da uradimo?
Vašeg predsednika sam dva meseca ubeđivao da ovo treba prihvatiti. Ni danas ne razumem zašto vi ovo ne prihvatate. U čemu je razlika iz vremena kada ste parafirali Sporazum i znali da će svi da priznaju nezavisnost jer ste osam godina bežali od problema Kosova i Metohije?
Sve vlade, od Zorana Đinđića do danas, bežale su od Kosova i Metohije. Nije ih interesovalo šta se dešava. Vi ste imali svoje zaposlene tamo, oni svoje, G17 plus svoje. Ko je bio u vašim strankama, taj je mogao da živi na Kosovu i Metohiji. Ona druga sirotinja je čuvala Kosovo i Metohiju. Hajde sada svi da se upregnemo u odbranu Kosova i Metohije. Hoće li to da sruši SRS? Neka je sruši, ali će da brani Kosovo i Metohiju.
Kad sam rekao da treba da izvršite mobilizaciju, onda kada je popaljeno sve živo srpsko po Kosovu i Metohiji, vi ste rekli da želim rat u kome će ginuti tuđa deca.
Evo, ja sad želim da branimo Kosovo na drugi način. Ne može ratom, upropastili ste vojsku, više uopšte nema načina da mi to vojnički branimo. Hajde onda na drugi način. Hajde spremnošću ove skupštine da glasa jedinstveno o Kosovu i Metohiji.
Lako je za rezoluciju o Kosovu i Metohiji. Zaklinjemo se – čuvaćemo Kosovo i Metohiju – ko je za? – svi smo za. Mislite li da je lako ovima sad da pođu na neke pregovore a znaju da je ih čeka Skupština koja im je naredila da uvek govore o Kosovu i Metohiji?
Neka izdaju samo, neka probaju, da vidimo šta će biti u zemlji. Ali, ne razumem taj otpor. U situaciji smo u koju ste nas vi doveli, svi zajedno, za ovih osam godina. Mi smo vama ostavili jednu nepovoljnu situaciju, a vi ste to sad doveli do minimuma ispod kojeg nema opstanka države. Možemo li da krenemo da podižemo polako prisustvo Srbije na Kosovu i Metohiji? Ja mislim da možemo. Da li treba da se ide u EU? Treba, ali ne po svaku cenu, nego ovako kako smo napisali i to mora da poštuje svaki vladin činovnik i ovi što osam godina primaju plate džabe jer su oni u nekim evropskim integracijama. Još 20 godina bi bili u tim evropskim integracijama, hvalili bi se na televiziji, a ne krećemo nigde.
Hajde sada da vas vidim, kada dobijete ovo. Hajde da vidim taj boljitak u Srbiji, da vidim te investicije, da vidim taj progres i da više nikad ne smete da priznate da Kosovo i Metohija nije naša teritorija. A bože zdravlja, ako se socijalisti opet opamete, neko će od njih reći: ratovaćemo za Kosovo i Metohiju. Takav je stav bio pre dva-tri meseca.
Samo da vam kažem, nije lako SRS-u da glasa kao bilo koja vlast kad smo u opoziciji, jer od nas nema bolje vlasti, ali, hajde, kad je Srbija u pitanju... evo, Rusija, sporazum, u ponedeljak, utorak, kad će biti na dnevnom redu, bićemo ''za''. Valjda će biti i svi predstavnici vlasti za taj sporazum. Ne verujem da će neko biti protiv.
Nemojte, gospodine Samardžiću. Ne bih želeo sa vama da pravim bilo kakav sukob. Mi ćemo vama trebati, vi ćete nama trebati. Ovo je jako loša vlada. Ovu vladu treba da srušimo što pre. Samo, ne treba da joj dozvolimo da načini bilo koji loš potez kojim bi nas uplela u nešto što mi nećemo moći da ispravimo. Znam da ćemo mi formirati novu vladu Srbije i zato vas molim – nemojte vi da ulazite u sukob sa nama. Ako treba da dođe do sukoba, neka to uradi Vojislav Koštunica.

Ne želim da proširujem sukob i neću više niti će bilo koji radikal da polemiše sa predstavnicima DSS, sa ovima nas tek čeka rat, ali moram nešto da vam kažem, gospodine Samardžiću. Niste vi otišli u opoziciju zato što ste bili dosledni u politici prema KiM ili bilo kojoj drugoj politici. Otišli ste u opoziciju zato što niste imali mudrosti ili ste bežali od odgovornosti. Istorija će to pokazati.
Imali ste vi partnere da uopšte ne idemo na izbore, ali ste se poneli nekom svojom veličinom. Kao što je Milošević 2000. godine mislio da sigurno dobija izbore, tako ste i vi, izgleda, bili ubeđeni da ćete dobiti ove izbore. Nisam primetio previše iskrenosti ni u pregovorima o sastavu vlade. Sve mi se nekako čini da je taj krompir bio prevruć za vas i da vam se jednog dana učinilo da je prevruć.
Zbog toga, da vidimo kako će to da ide, ali je u sporazum koji ste sami zaključivali sa njima, sami parafirali sa njima, nemoguće unositi bilo šta i vi to jako dobro znate. Dakle, ili će biti sporazuma ili ga neće biti. Od vas sam čuo da je nemoguće da se menja sporazum. Ovo su obaveze za nas. Pitanje je hoće li ovo ovako ratifikovati bilo koja država koja je priznala nezavisnost KiM (ja sam ubeđen da neće) i pitanje je da li će Skupština EU da ratifikuje sporazum u kome mi kažemo da ne priznajemo njihovo prihvatanje nezavisnosti KiM.
Znači, nas tek čeka velika borba u kojoj bi parlament morao da bude složan oko sudbine KiM, ali ne želim da polemišem sa vama. Nekoliko godina unazad već govorimo da smo spremni da Srbija uđe u EU, ali pod uslovima da nas tretiraju kao ljude koji su uspravni, ponosni i čuvaju svoju zemlju. Ovaj zakon o ratifikaciji tera sve vladine činovnike, predsednika Vlade, države, Skupštinu - da čuvaju svoju zemlju. Znači, prozovite nas onog dana kada budemo dozvolili da Vlada načini bilo koji potez kojim se gazi naša osnovna ideja iz ovog amandmana da je Srbija jedinstvena i da u svom sastavu ima KiM.
Vi znate koliko je to težak i odgovoran zadatak, i sami ste učestvovali u odbrani KiM. Nekih velikih pozitivnih koraka nije moglo da bude, ja vas ne optužujem da ih nije bilo, nije moglo ni da ih bude, ali sada treba ići dalje. Ili mislite da ne treba da idemo nigde dalje zato što smo sami sebe doveli u situaciju da smo udarili glavom u zid?
Što se SRS-a tiče, kad god je neko hteo da brani zemlju, pa makar nam bio i najljući politički suparnik, od Miloševića do današnjeg dana, imao je našu podršku. Nikada nismo bili opozicija onome ko brani zemlju, zbog toga smo gubili izbore posle toga, ali jednostavno, to nam je ideologija, tome nas je naučio Vojislav Šešelj. Ko zemlju brani, njemu treba pomoći. Ako nisi u situaciji da sam odlučuješ kako će da se brani, pomozi onome ko je brani. To nas odvaja od ostalih političkih stranaka, koje izgleda još uvek nisu uspele da odrede meru kada su na vlasti i meru kada su u opoziciji.

Uz ovacije koje je doživeo prethodnik, moram da upozorim da smo dužni da očuvamo dostojanstvo Narodne skupštine i da o tome svako treba da vodi računa. Dakle, ovde je rečeno da SPS tumači ovaj sporazum kao očuvanje integriteta Republike Srbije, a da odredbe njegove tumači tako da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Odlično, samo prihvatite amandman SRS da to tumači Narodna skupština Republike Srbije.
Dakle, šta mi tražimo od vas? Svi želimo da se usvoji ovaj sporazum, ne samo ovaj, svi sporazumi koji vode integracijama, boljitku, investicijama. Svako želi svakom detetu u Srbiji bolji život za 10, 20, 100 godina.
Ne slažemo se oko toga da li Evropska unija tumači da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije ili nije, a sa njima sklapamo Sporazum. Mi sad kažemo, mi to tumačimo tako da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Možemo mi da tumačimo kako god hoćemo, bitno je kako će to Narodna skupština da protumači.
Zašto je predlagaču bilo teško, a i SPS, da kaže – evo, prihvatamo amandman SRS. Ne dira se tekst Sporazuma uopšte, nemoguće ga je i menjati, ali mi samo kažemo da neke njegove odredbe tumačimo na određen način, na način kojim se štiti Srbija. Demokratska stranka kaže da će iskoristiti sva pravna i diplomatska sredstva da odbrani Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. Ovo je pravno sredstvo, ovo je ugovor sa državama članicama Evropske unije i sa Evropskom unijom, i njen parlament ovo usvaja.
Ovo je ugovor u kome mi tumačimo da je očuvanje integriteta nemešanje u status Kosova i Metohije u stvari priznanje da po Rezoluciji 1244 ta teritorija pripada Srbiji.
Znači, mi samo kažemo – Evropo, Sporazum prihvatamo, a evo kako ga tumačimo! Jer, javno gledano, svi političari u Srbiji tako tumače, izuzev nekih koji imaju drugačiji stav, pa, u redu je i to, ali nisu u većini.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako je SPS u kampanji rekao da je ovo ''žuti'' dokument koji ništa ne znači – ja prihvatam da je to sada dobar dokument. Ako SRS može da kaže da je ovaj dokument prihvatljiv za Srbiju, ali mi imamo taj jedan uslov, uslov koji vama nije težak pošto javno iznosite isti stav, samo ne smete to da usvojite na sednici Narodne skupštine Republike Srbije – to je licemerstvo.
Ako svi mi ovde tumačimo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije – hajde da tu poruku uputimo Evropi. Država članica EU koja to ne želi da prihvati – neće da ratifikuje ovaj sporazum. Država koja to želi da prihvati – ratifikovaće.
Kao što kažete da postoje države koje nisu priznale nezavisnost KiM, postoje države koje će ratifikovati Sporazum i ako mi napišemo u ugovoru da je KiM sastavni deo teritorije Srbije. Zašto bi nam Španija zamerila da mi tumačimo neke odredbe ovog sporazuma na način koji je predvideo naš Ustav, dame i gospodo narodni poslanici, i na način koji Španija odobrava? Znači, mi se bojimo država koje su priznale nezavisnost KiM. Sami ste rekli da su nam mnogo važnije ove koje nisu, mnogo nam je važnije da Španija nikada ne promeni stav, ako već ne možemo da ubedimo Nemačku, Francusku i ostale da promene stav. Zašto bežite od toga?
Zašto ne branimo zemlju i dokumentima? Samo izjavama na televiziji – branićemo zemlju, a čim dođe jedan dokument, mi ne smemo da je odbranimo. Ovo nije ni puška, ni top, ni tenk, ni avion, ovo je dokument, ovo je ugovor, međunarodni ugovor. Džabe deklaracije i rezolucije Narodne skupštine, ne obavezuju nikoga na Zapadu. Ovaj ugovor obavezuje, prihvataš ga ili ne. Ako ga ne prihvataš, pregovaramo dalje da bi ga prihvatio.
Ubeđujete me već godinu dana da je to dobar sporazum. Ubeđujete Srbiju, pobedili ste na izborima zato što ste ubedili Srbiju da ćete odbraniti KiM diplomatskim i pravnim sredstvima. Evo prilike, gospodo. Kapitulacija je ako nećete da prihvatite amandman i onda ne očekujte da možemo za to da glasamo, onda ne očekujte dobro od evropskih integracija!
Pričate o milionima evra uloženim u postsocijalističke zemlje. Jesu li uzimali teritoriju? Pričate o komšiji koji je dobio 100.000 dinara od komšije koji mu je ubio dete. Da li to može? Ne može parama, ne može parama da se meri vrednost teritorije Kosova i Metohije! Ko hoće da brani, ko hoće da vodi državu, ko hoće da poštuje Ustav u kome piše da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo teritorije Srbije, taj to mora uvek da naznači. Za nas je Rezolucije 1244 znak da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Ko to neće da potpiše kako sa njim da pravimo ugovor. Taj nas ne poštuje, taj ne poštuje naš stav, ni naš Ustav.
Hoćete Ustav da menjate? Promenite ga prvo i da vidimo da li je to moguće kod građana Srbije. Nemojte ovde da iznosite parole kako nas ovo čuva i štiti. Da, samo pod jednim uslovom, da mi njima kažemo šta je Srbija, a oni sa tim da se slože ili ne, pa da vidimo posle ko nam je prijatelj, a ko nije prijatelj. Nema građanina Srbije koji ne želi bolje.
I Rusi ako naprave uniju, ući ćemo i tamo, a mislim da je već na putu i ta će unija biti progres za čovečanstvo. I tamo ćemo ići, zašto da ne idemo?
Evropska unija, zašto da ne idemo, ali ne po svaku cenu, ne klečeći, ne puzeći i to ne puze narodni poslanici, ne puze gospoda ministri, narod će da puzi. U čije ime vi odlučujete da narod treba da puzi? Zato što mu na medijima kažete da je ovo jedini spas, jedina alternativa za život. Nije tačno. Ili je spas kada prodate hotel strancu i on ga zatvori kao svoju državu, pri tom sve namirnice nabavlja iz inostranstva, a vi ste napravili dobru investiciju. To su te vaše strane investicije. Zaposlio 15 ljudi, a razjurio 300.
Pustite vi tu priču, doći će i to na tapet kada budete podnosili, barem jednom, izveštaj Vlade o tome šta ste radili u prethodnoj godina. Bar jednom od kada je DOS došao na vlast da dobijemo izveštaj Vlade šta je urađeno u prethodnoj godini. Ne zaboravljajte činjenicu, dve bitne stvari su se dogodile od kada ste parafirali taj sporazum. Jedna je da je EU prihvatila nezavisnost Kosova i Metohije. Pričajte šta god hoćete. Solana nije dolazio kao predstavnik Španije u Prištinu da čestita nezavisnost, nego kao predstavnik EU. Njegova zemlja nije priznala nezavisnost.
Druga stvar je Euleks. EU ide potpuno ka otcepljenju Kosova i Metohije, a vi kažete da nam ona garantuje da neće da se meša u status. Umešala se u status i zato što se umešala mi moramo jednu odrednicu da usvojimo. Mi ne kažemo njima, u tom sporazumu, u članu 135 – pišemo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. Ne, mi kažemo da to samo tako tumačimo i nemojte da kao argument koristite priču o tome da se Sporazum ne odnosi na teritoriju Kosova i Metohije. Ne odnosi se, ne diramo ga, dok je pod zaštitom UN, ali prelazi pod Euleks.
Možemo li da ne brinemo o Kosovu i Metohiji o kojoj počinje da brine EU? Da li mi imamo ugovor sa EU? Da li je EU išla pred Savet bezbednosti da dobije novu rezoluciju? Nije to otimačina. Istorijska je odgovornost na svima nama. Tamo piše da smo protiv Sporazuma. Nismo. Izvolite ovde, gospodine Đeliću, prihvatite amandman, završićemo za pola sata priču, trajaće tako kratko kao i za aranžman sa Rusijom, jer kod Rusa se ne postavlja pitanje da li je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Da su oni priznali nezavisnost Kosova tražio bih vam i sa njima da tako tumačimo odredbu. Naravno, nema prijatelja koji nam otima teritoriju.
Zato vas molim kada govorite, vi to možete za svoje nastupe, pa da ostane negde zapisano u knjizi, ali sve je pročitano, sve se zna u ovoj državi i to zna najmanje dete, EU kaže da Kosovo i Metohija nije u sastavu Srbije, oprezno s njima. Zmija otrovnica se ne miluje, nego oprezno i vi to vrlo dobro znate.
Nemojte da nas ubeđujete, baš toliko mali nismo. Recite da ne možete drugačije da vodite državu i tu se slažem, ako ne dobijemo ovaj sporazum nismo u stanju da vodimo državu, to je dobar princip. Ali da nas ubedite da ne možete da vodite državu bez ovoga, da je ovo spas za državu, to nije tačno.
Možda bi vas nepotpisivanje skinulo sa vlasti, kamo sreće, a ovako ste uveli Srbiju u diktaturu i idete sve dalje, bezobzirno idete. Vaši predstavnici pišu ustav Vojvodine, pripremaju državu u Vojvodini, a vi se pravite kao da se ništa ne dešava.
Zato vas molim, nemojte da ovde iznosite licemerne reči kojima se vređa dostojanstvo Skupštine. Ne garantuje ovaj sporazum da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, ali ako to napišemo u ovom zakonu, samo kao još jedan član, pa kažemo da ovo tumačimo da je očuvanje integriteta, da svaka država ima pravo na svoje granice, ovo tumačimo u skladu sa Rezolucijom 1244, to ne boli, očuvanje zemlje je to.
Neće da poštuju?
Onda neka Skupština kaže da li možda može da prihvati Sporazum u kome EU neće da garantuje da je Kosovo i Metohije sastavni deo Srbije, ali onda će karte biti otvorene, stvari će biti čiste i jasne. Sada nas ubeđujete da EU nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije i može ovo da se potpisuje.
Ne, da pitamo EU našim zakonom da li je ona priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Ako kaže – ne prihvatamo taj vaš zakon, pošto Kosovo i Metohija nije vaša teritorija, dame i gospodo, pred Skupštinu da vidimo šta o tome misli većina, pred narod na referendum da vidimo šta o tome misli većina.
A da mi ovde sa 84 poslanika preuzmemo rizik da smo priznali nezavisnost Kosova i Metohije, jer, toliko vam glasova treba, 64 glasa vam treba da izgubimo Kosovo i Metohiju – nemojte, ni 64 života.
Ali sa 64 glasa se ne gubi Kosovo i Metohija i to glasova onih poslanika koje to uopšte ne interesuje.
Zato vas molim još jednom, branite ovu državu, malo mudrosti pokažite. Nemojte da nas terate da puzimo pred tuđincem, idite uspravno.
Neka stane iza vas 200 poslanika Narodne skupštine, pa kad krenu vaši u Brisel, 200 poslanika stoji iza njih, a ne neka skupljena većina, većina koju održavaju oni koji su ministri, a ne partije, ne ideologije.
Ovo nije ideologija nekih stranaka koje će glasati za Sporazum. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je gospođa predsednik trebalo najpre da nas obavesti o razlozima zbog kojih je na ovako dugi rok odložila nastavak sednice, da nas obavesti o tome šta se u međuvremenu desilo i da li su se stekli uslovi za nastavak ove sednice, odnosno ovog vanrednog zasedanja.
Ova sednica je prekinuta zbog hapšenja Radovana Karadžića. Tri dana se nije znalo da je uhapšen. To nisu znali njegova porodica, njegovi branioci. Pokrali ste mu sva dokumenta, pretresali, vršljali, obreo se u Hagu. Na vas će pasti kletva srpskog naroda, a biće večita. Izdali ste čoveka koji se žrtvovao za srpski narod i izdala ga je baš majka Srbija koju je najviše na svetu voleo.
Potom smo mi imali prijavljeni skup, gospođo Đukić-Dejanović, na kome smo izražavali protest protiv svega lošeg, neustavnog, nezakonitog, neljudskog i nedostojanstvenog što se u Srbiji dešava, protiv uvođenja diktature, protiv hapšenja i izručivanja Radovana Karadžića. Policija nije utvrdila da postoje razlozi da skup ne bude odobren. Prijavili smo skup i šetnju Beogradom. Onda je nastupio scenario kakav vama nikad u životu ne želim, sa planiranom atentatom na SRS, na sve njene funkcionere, na sve građane koji su tog dana došli da iskažu svoj protest. Zašto?
Ubili ste čoveka, pretukli ste mnogo ljudi, samo zato što smo Srbi. Da smo imali jednu albansku zastavu, da smo se predstavili kao pripadnici bilo kog drugog naroda, ne biste nas pipnuli.
Prebili ste nas, ponizili dostojanstvo, ugrozili bezbednost Srbije do nivoa građanskog rata. I da nas vode bezumni kakvi su vas vodili 5. oktobra, mi sada ne bismo imali sednicu Narodne skupštine.
Mučki je ubijen Ranko Panić, učesnik na našem skupu. Mučki ste pucali, s namerom da ubijete narodnog poslanika Borisava Pelevića. Mučki ste pretukli narodnog poslanika Dušana Marića. Mučki ste pretukli skoro sve funkcionere SRS-a, nedozvoljenim sredstvima i na nedozvoljeni način, i baš vas briga. Vi brinete hoće li biti opstrukcije u radu Narodne skupštine ili neće. Baš vas briga što pod vašom kapom, s vašim glasovima u tasterima, policija ubija ljude na ulici.
Da li vi takvu demokratiju nama predviđate i zavodite? Šta je to? Niko ne sme da podigne glas protiv vas? Niko ne sme da izgovori reč? Niko ne sme da šeta ulicama Beograda? Što nam niste rekli da šetnja nije dozvoljena?
Kakav je to bio scenario, dame i gospodo, da se policija dva sata tuče sa 100 svojih pripadnika, maskiranih! Održava neki sukob, čeka kada će radikali da krenu sa mitinga, a onda nas brutalno razbiju za pet minuta, upotrebom svih sredstava, posebno onih nedozvoljenih.
Vi sada pitajte svog kolegu Pelevića šta su mu rekli na VMA. Da li je to bio pokušaj ubistva ili nije? Pitajte majku Ranka Panića da li joj je teško što joj je sin poginuo u Srbiji, a nije poginuo za pet godina rata u Krajini. Pitajte bar nekog od svojih komšija šta se ovo, uz vašu saglasnost, dešava u Srbiji.
I vi hoćete redovnu sednicu Narodne skupštine?! Hoće gospodin Đelić, posle osam godina, da nam obećava blagostanje ako uđemo u Evropsku uniju. Hoćete nas pobiti da biste ušli u Evropsku uniju? Piše li u tom vašem sporazumu o pridruživanju da će biti zabranjen rad svih ljudi koji misle drugačije od vas, da nam nećete dati da idemo ulicom, da ćete nam ubijati decu i očeve?