E, moj gospodine Maršićaninu, humano je ono što iz svog džepa dam i namenim za humanitarnu svrhu,  a ono što otmete mojoj deci od moje plate, pa date nekome za humanitarnu svrhu (te neartikulisane krike sam slušao i ranije u Skupštini Srbije), nisam još čuo za svetski slučaj da je neko humanitarno pomagao tako što su mu otimali novac.

Nemam predlog po tom osnovu. Nešto bih vam drugo predložio. Zašto ne bismo sastavili glasanje i polaganje zakletve, ako hoćete da to bude zaista jedan svečani čin. Ne razumem zašto vam treba sat vremena da bi ministri samo ušli ovde da polože zakletvu? Ako vam treba sat vremena, sačekajte sa glasanjem, mi hoćemo da prisustvujemo polaganju zakletve, ali samo ako obavimo sav ovaj posao odjednom.
Da za sat vremena dolazimo da bismo slušali kako vi polažete zakletvu, nećemo. Ako vam je do svečanosti, da to zaista bude izabrana vlada, molim vas da istovremeno obavimo i glasanje i polaganje zakletve. Ako vam je do toga da radikali ne budu u sali kad polažete zakletvu, može i tako.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je konačno formirana Vlada Republike Srbije.
Posle dva meseca dogovaranja, pregovaranja, ucena, pritisaka, jedna stranka je odlučila da bude baj-pas stranka i da omogući da se formira Vlada protiv interesa većine građana u Srbiji, a dalje rečeno protiv SRS.
Mnogo toga je u parlamentarnoj borbi dozvoljeno, mnogo toga negativnog građani vezuju za političare, tako da ni ovaj potez nije neko iznenađenje za građane Srbije.
Podsećam poslanike baj-pas stranke da se danas pripremaju da pogaze svojih 14 godina postojanja, da će na izvestan način da oskrnave i srpsku istoriju i srpske grobove, da će da pogaze stotine hiljada svojih članova koji su žrtve 5. oktobra, posebno kičmu srpske privrede do 5. oktobra, i da će posebno da se ogreše o stotine ljudi, pa i o svog predsednika, koji su u Hagu zbog ideologije, čiji tvorci danas podržavaju svoje suparnike iz 1990. godine i suparnike svoje ideologije koju su zdušno do juče podržavali.
Još jedna stvar, naslušao sam se raznih priča o tome zašto SRS ne može da vodi Srbiju, pa vas molim da više ne lažete, naročito ne kada idete po svetu i kada vas neko pita šta je to SRS, a posebno vas molim da ne lažete da SRS ne može da vlada zato što je podržavala SPS kada je vladao, a da SPS može da podrži ovu vladu iako je vladala.
Da ne lažete kada kažete da SRS ne može da vlada, jer je podržavala SPS, a da SPO može da vlada, iako je podržavao SPS. Da jednom raščistimo sa lažima, biće nam svima lakše i svi ćemo lakše da se bavimo ovim poslom.
Vlada nagoveštava promene u državi. Citiraću samo kratko: "Ako je suštinska autonomija formula kojom Rezolucija 1244 obezbeđuje samoupravu Kosova i Metohije u odnosu na Srbiju, onda je suštinska autonomija srpske zajednice ta nova formula koja ovoj zajednici obezbeđuje osnovne uslove opstanka na današnjem Kosovu i Metohiji... Suštinska autonomija srpske zajednice na Kosovu podrazumeva teritorijalnu autonomiju (podelu na entitete, odnosno kantonizaciju Kosova i Metohije), kao i kulturnu i personalnu autonomiju".
Moram da pitam Vladu Republike Srbije gde nalazi uporište, na čemu temelji ovaj svoj stav? Kada su to građani Srbije, na kom referendumu ili na kojoj sednici Narodne skupštine odlučili da se kantonizuje Kosovo i Metohija, odlučili da se deli na entitete i gde je nacrtana granica po kojoj će se entiteti podeliti, koje će srpsko selo da ostane u entitetu Albanaca, koja će srpska majka da zaplače zato što njeno dete ne može da ide u školu i nije pod zaštitom srpske vojske i policije, nego je pod zaštitom KFOR-a, koji tvrdi da Srbija nema nikakvih ingerencija na Kosovu i Metohiji?
Da li je Vlada saglasna po ovom pitanju?
Koliko znam, makar jedna članica Vlade, makar jedna politička stranka koja danas ulazi u Vladu tvrdi da Kosovo i Metohija treba da bude nezavisno i u svom političkom programu zalaže se za nezavisno Kosovo i Metohiju. Ako vas sudbina Kosova i Metohije razdvaja, a to je po meni ono što sudbinski razdvaja političke stranke u Srbiji, ne ono što je mandatar na drugoj stranici rekao da nas, bez obzir na razlike, sastavlja želja da idemo u Evropu. Po meni je trebalo prvo reći da nas sastavlja želja da rešimo pitanje Kosova i Metohije, tu se mi, posebno Srbi, opredeljujemo.
Ako vas Kosovo i Metohija razdvaja, šta vas to sastavlja u Vladu Republike Srbije? Novac, a to znači moć, pošto novac u Srbiji oduvek donosi moć.
Preporučujem vam da se ovim pitanjem ne bavite na način na koji ste počeli. Imaćete podršku i poslaničke grupe i svih članova SRS u nastojanjima da se poštuje Rezolucija 1244, da se srpska vojska i policija u ograničenom broju, u broju koji se meri stotinama, a ne hiljadama, na ograničenim lokacijama, ali vrati na Kosovo i Metohiju. A nećete imati našu podršku da delite Kosovo i Metohiju, da ga rasparčavate, nemate našu podršku i niste na izborima dobili podršku da na bilo koji drugi način rešavate sudbinu Kosova i Metohije.
Nemojte pričati da niste za nezavisno Kosovo i Metohiju, a šta vam je onda ovo? Šta je onda ova država koja bi ličila na nekakvu Bosnu i Hercegovinu sa entitetima koji bi na silu, pod pritiskom, živeli zajedno i sa entitetom srpskim, u kome bismo možda i uspeli da obezbedimo neku bezbednost Srbima. Oni je i sada imaju, iako nisu entitet tamo gde su u većini. Pitam vas šta je sa selima, naseljima, crkvama, kućama u naseljenim mestima u kojima Srbi nisu u većini?
Ova vlada govori da će učiniti sve da zajedničku državu što više učvrsti, da njene nadležnosti praktično osmisli i funkcionalno ojača državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Nemojte da nam pričate bajke. Srbija i Crna Gora se nalaze pred nerešivim problemom. Problem je separatizam vladajućih stranaka u Crnoj Gori.
Vladajuće stranke u Crnoj Gori ne priznaju državu koja se zove zajednica država Srbija i Crna Gora. U poslednjih pet meseci nije održana nijedna sednica zajedničkog parlamenta. U ambasadama su ministri iz Crne Gore koji ne priznaju državu koju predstavljaju. Možda znate da je pokušana organizacija kviza o srpskoj istoriji, o 200 godina novije srpske istorije, među našom decom koja žive u inostranstvu. Gde god je konzul ili ambasador iz Crne Gore sprečio je da deca u tome učestvuju. Rekao je da ga to ne interesuje. Vi ćete već na prvoj sednici zajedničke skupštine imati problem da li postoji država Srbija i Crna Gora i to je alarmantan problem.
Predlažem vam drugačiji način rešavanja tog problema, da se više ne lažemo, da više ne izmišljamo. Ovo više ne može da se trpi. Građani Crne Gore treba da imaju pravo da odluče da li će da žive sa nama u zajedničkoj državi ili neće i da njihova volja bude za nas zakon. Naša je volja nesporna. Srbija nema razloga da se rastaje, da izlazi ili da na bilo koji način cepa zajednicu Srbija i Crna Gora.
Ovako veliki uvek možemo da trpimo male koji žele sa nama da žive i to nas uopšte ne košta, samo što oni treba sa nama da žele da žive i što sa nama treba da žive. A da fiktivno sa nama žive, da podele sa nama sve funkcije koje u državi postoje, da dele sa nama nacionalno bogatstvo i politički ugled koji mi stičemo, a da neprekidno govore kako jedva čekaju kada ćemo da se raziđemo, pa to je nemoralno.
Ako je DOS na to pristajao dok je vršio vlast, a pristajao na svakakve ucene, vi ne morate. Vi imate najjaču opoziciju koju je ikada neko imao u Skupštini Srbije. Imate Srpsku radikalnu stranku, ali na ovom pitanju vam nećemo biti opozicija. Na ovom pitanju hoćemo da vam pomognemo, ali da se to reši, a ne da se odugovlači i da se od ovoga ponovo pravi neka zbrka.
Zašto bismo čekali još godinu dana da Crna Gora održi referendum? Šta će to da se desi pozitivo za tih godinu dana? Pozitivno se desilo. Pobedili smo na predsedničkim izborima, pobedili smo na parlamentarnim, podigao se nivo morala onih koji u Srbiji žele sa nama da žive zajedno, na popisu su se oslobodili, podigli glavu i očigledno da onima koji vrše vlast u Crnoj Gori više nije tako lako da posegnu za referendumom za otcepljenje.
Mi sada tražimo taj referendum zato što nikada nećemo trpeti ucene, nikada. Mi jesmo opoziciona stranka u Srbiji, ali u Srbiji više ne može da se izdrži teror koji rukovodstvo i Vlada Crne Gore vrše nad svim građanima Srbije.

Da. Ove priče o Evropskoj uniji, ostavljam vam da ih slobodno i dalje pričate, držite seminare o tome, naučne skupove, ali ako hoćete iskreno ovde da izađete i da kažete šta vam kažu zapadne diplomate, onda ćete ponoviti ono što su meni rekli. Na moju tvrdnju da smo mi bar 10 godina daleko od Evropske unije, zapadni diplomata mi je rekao da sam optimista.
Zato kada vodite državu nemojte da nam pričate da ćete da nas uvedete u Evropsku uniju. Ući ćemo mi kada nas budu hteli. Ovako siromašne niko nas neće. Možete 100 hiljada zakona da pripremite, menjajte ih, pripremajte ih, ali onaj ko nas ovoliko osiromašuje sigurno nas ne želi u Evropskoj uniji i to su priče za malu decu.
Na strani 5. vajkate se zbog uvoza koji je veći od izvoza za pet milijardi dolara i zbog duga koji je dostigao 14 milijardi dolara. Pitajte stranku koja sada ulazi u Vladu kako je do toga došlo i čija je to krivica. Čak bih personalizovao na dvojicu ljudi iz te stranke. Sada će biti na najvažniim mestima u vašoj vladi. Hoćete li to da sprečite? Izaći će vam iz Vlade. Nećete moći to da sprečite.
To su monetaristi koji tako vode državu. Zadužuju se, zadužuju, zadužuju, drži stabilan dinar tri godine dok ti ne propadne sva proizvodnja, a posebno proizvodnja namenjena za izvoz, a onda će da dođe neka nova vlast koja će da obeća da će da smanji deficit. Čime? Kojom robom, dame i gospodo, koji predstavljate većinu, većinu koja će da izabere Vladu.
Nikada nemojte da zaboravite, ovo je prvi put da samo većina poslanika bira Vladu. Ovo narod ne bira Vladu, ali vas većinu poslanika pitam kojom to politikom, kojom proizvodnjom mislite da smanjite trgovinski deficit? Naravno, kojim personalnim rešenjima, kada znate da su sve finansije u rukama jedne političke stranke, da su sve investicije i donacije u rukama druge političke stranke, a da je vama koji činite kostur ove vlade ostalo da trošite budžet i da vi razgovarate sa štrajkačima, jer neće biti para za prosvetu, sudstvo, školstvo, zdravstvo, vojsku, policiju. Neće biti dovoljno novca ni za koga, ali će zato finansija i investicija biti za jednu stranku.
Govorili ste o privatizaciji, a ne pomenuste da ćete izvršiti reviziju svih do sada izvršenih privatizacija, svih. Mi se nismo slagali sa zakonom, ali sve privatizacije koje su urađene u skladu sa zakonom neka ostanu večito. Svi ugovori koji su poštovai neka važe, ali ako ugovor nije bio u skladu sa zakonom ili ako je bio u skladu sa zakonom, a nije poštovan, nemate privatizaciju. To mora da se poništi odmah. To jedna čestita i poštena vlast, koja nije korumpirana privatizacijom, mora da uradi.
Pristupanje Evropskoj i Svetskoj trgovinskoj organizaciji kažete da će uključiti našu poljoprivredu na međunarodno tržište, ali vodeći računa o interesima naših poljoprivrednika i naše poljoprivredne industrije, a vi znate da ih uključujemo na tržište u kome države subvencioniraju svoju poljoprivrednu proizvodnju. U stvari, mi ćemo da uključimo naše tržište među njihove proizvođače, kao što smo ovom toliko hvaljenom privatizacijom duvanske industrije dali svoje tržište monopolistima ili vi možda to kao ne znate, pa ćete tek sada da utvrdite.
Šta će dobiti naši poljoprivredni proizvođači uključivanjem u Evropu? Šta je od poljoprivrednih proizvoda tamo u Evropi skuplje nego kod nas? Koji proizvod naš seljak na berzi može da proda skuplje nego što ga mi ovde otkupimo? Znate valjda po kojim cenama otkupljujemo pšenicu, a koliko bi seljak mogao da dobije na berzi. O seljaku mora iskreno da se vodi računa. Imate agrarni budžet, nemojte da ga trošite za finansiranje Radio-televizije kao vaši prethodnici. Koristite ga da pomognete seljaku.
Pominjete struju. Bogami, tu će da padne jedan deo vlade. Ako anketni odbor završi svoj posao, naći ćete se pred nepobitnim činjenicama, pred dokazima i dugovaće da se pred anketnim odborom pojavi vaš novi ministar energetike.
On ima štošta da nam objasni. Videćete ko je pljačkao Srbiju u poslednjih nekoliko godina. Ako to sprečite, svaka vam čast. Mi ćemo pružiti dovoljno dokaza, a anketni odbor neće moći da osuđuje, neće moći da pritvara. Ostaće na vama da vidimo koliko ste iskreni kada kažete da ćete obezbediti snabdevanje električnom strujom, uvoz i izvoz, a kažem vam da toga ima i sada, samo što uvozimo kada ne smemo da uvozimo, a izvozimo kada ne smemo da izvozimo. U bescenje prodajemo tu našu struju, a kupujemo po strašnim veličinama.
Utvrdite i vi sami, preduhitrite anketni odbor, na početku godine se ugovaraju količine struje. Ko to odmah obezbeđuje iz uvoza 20% više struje nego što nam treba, utvrdite u 95% slučajeva ko nam to prodaje struju, uvozi, izvozi, kako se zove ta firma i da li poznajete tog čoveka, gospodine predsedniče, da li ga poznaju vaši članovi stranke, da li se druže sa njim. Onda ću vam zaista verovati da u Srbiji može da se radi dobro.
Obezbedite lečenje najsiromašnijih slojeva stanovništva, nisam ovde pročitao da će biti besplatno.
Obezbedite pravosudni budžet, ako tvrdite da će pravosuđe biti nezavisno, obezbedite Vrhovnom sudu da raspolaže pravosudnim budžetom. Ne da ministar pravde kupi automobil i da ga odveze u opštinski sud u neki grad, pa da ga kao u ime ministarstva pokloni ministarstvu, nego da pravosuđe obezbeđuje samo svojim prihodima svoju egzistenciju, pa da ne zavisi od nas.
Obezbedite da u Ustavnom sudu ne sede članovi političkih stranaka, a sada sede i odlučuju. Sve političke stranke koje su bile u DOS-u na vlasti ubacile su svoje sudije u Ustavni sud, kao da je to bilo najvažnije.
Nešto što je pre ovog, a što je za mene najvažnije, a to je unutrašnji poslovi i rasvetljavanje svih ubistava i pokušaja ubistava pre i posle 5. oktobra. Šta ćemo sa 5. oktobrom, dame i gospodo narodni poslanici, jeste li vi spremni da utvrdite šta se sve dešavalo 5. oktobra. Da li vidite da nam je doneo jednu od najvećih tragedija u istoriji Srbije? Vidite da sve počinje sa 5. oktobrom.
Sinoć se drznuo neko na državnoj televiziji, kaže danas se bira treća demokratska vlast u Srbiji, traća demokratska vlada, valjda od 5. oktobra treća demokratska vlada. Počeli ste život da računate od 5. oktobra. Uključite u to i 5. oktobar. Tada je kriminal eksplodirao u Srbiji. Tada, kada su revolucionari upadali sa puškama u državne institucije, preuzimali ih, pa po tri-četiri meseca u njima radili bez ikakvog rešenja, bez ikakvog postavljenja. Koliko znam, guverner Narodne banke nikada nije bio ni izabran za guvernera, sve dok se predstavljao kao guverner, ili se to nešto varam...
(Predsednik: Vreme.)
Tako je bilo sa svim institucijama.
Završio bih sa najvećom ranom srpskom, a to je Haški tribunal. Gospodine predsedniče Vlade, nedovoljno je ovo što ste rekli. Naći ćete se pred ozbiljnim problemom, niste nam ovde rekli kako će biti rešeno. Vi znate da četiri generala treba da budu izručena Haškom tribunalu i da je to omča o Vladi, o vratu svake vlade Republike Srbije. Želim da vam pomognem da ne budu izručeni, ali morate to ovde da kažete. Ne želim da tajno pregovarate i da niko ne zna o tome šta razgovarate. Ne želim da bilo koga iz Srbije žrtvujete da neki drugi ne bi bili gonjeni.
Želim da ovde utvrdimo politiku, tu koju nazivate dvosmernom, a sada bih već išao na jednosmernu politiku sa Haškim tribunalom. Taj prvi smer izručivanja smo završili. Ostalo je sada, gospodine predsedniče, da podignete glas kada god se krše ljudska prava građana Srbije zatočenih u Haškom tribunalu. Sada se enormno krše. Ostaje da pomognete potpunu odbranu svih građana Srbije koji se nalaze u Haškom tribunalu i ostaje da pomognete njihovim porodicama.
Očigledno je da tamo ima mnogo ljudi koji uopšte nisu počinili nikada nikakav ratni zločin i nikada nikakvo krivično delo. Očigledno je da nije uspela ni ta priča sa Srbima kao genocidnim narodom, da je propala i ta priča sa Slobodanom Miloševićem, da je najkrivlji na svetu za sve što se u svetu dešava.
Sada dignite glavu. Sada imate prvo uz sebe veliki deo svetskog javnog mnjenja, veliki deo svetske stručne javnosti, imate pola procesa Slobodanu Miloševiću, u kome je samo dokazivano da nismo krivi. Ostaje još pola, u kome imamo pravo da dokazujemo da nismo krivi. Imate tamo mnogo zatočenika o kojima više niko ne vodi računa i niko ne vodi brigu, a građani su Srbije.
Imaćete našu podršku da više nijednog građanina Srbije ne izručite u Haški tribunal. Ta podrška će biti do kraja. Obratite se odmah onima kojima treba, onima koji su to osnovali i recite da Srbija više neće da izručuje. Ako to ne kažete, to znači da hoćete da izručujete, a ovde stvarate privid da nećete.
Voleo bih da konačno sve bude u Srbiji čisto i jasno. Mi ćemo vam biti konstruktivna opozicija, a to znači, gledaćemo što pre da vas skinemo sa vlasti. Znam zašto sam vam ovo rekao, a samo ne znam da li će to da vam koristi.

Znam kako je u duši mom prethodniku, pa neću da mu stajem previše na muku. Ali, da raščistimo odmah. Jeste, podržavali smo Slobodana Miloševića, ali vi mu niste ni za ono malo crno ispod nokta. To da znate. Podržavaćemo ga sve dok bude u Hagu, i to da znate. Možete vi od njega da se odreknete koliko god hoćete. Kada ga nismo podržavali? Tada kada su ga ovi drugi podržavali, do 1997. godine, ali i tada ste izdali Krajinu i Republiku Srpsku.
Kada smo ušli u vladu sa Slobodanom Miloševićem? Svedok sam kada su Vojislav Šešelj i Slobodan Milošević pružili ruke i rekli: "Branimo Kosovo i Metohiju do kraja". Zna taj koji je oborio glavu među vama, koji je kod mene u kabinetu plakao kada ste predali Kosovo i Metohiju, a isto je rekao da su neki viši nacionalni interesi, tobož sravniće nas sa zemljom ako ne prihvatimo da predamo Kosovo i Metohiju, pa ste tražili podršku od SPO-a u ovoj skupštini, da izglasate povlačenje naše vojske i policije sa Kosova i Metohije. To su sve istorijske činjenice.
Možete vi da iz svoje partije izlazite i da se vraćate. Partija ima kurs i taj kurs je uvek određivao Slobodan Milošević. Sada ta partija nema kurs i to će vrlo brzo da se vidi. Shvatio sam vaše zahteve. Mislio sam da će samo biti upravni odbori i apanaže. Nije, vi očekujete od Vlade Republike Srbije da ne bude skoro izbora. E, biće ove godine izbora, pa ćemo da vidimo šta je ko radio.

Sada treba da prozivam Milomira Minića, koji je bio svedok dogovora kako ćemo ići na izbore. Ali, vi ste bili toliko ubeđeni u pobedu Slobodana Miloševića, da ste na razgovorima rekli: "Zna se ko je naš zajednički kandidat". Mi pitamo: "Ko je?" Pa, kažu: "Slobodan Milošević". Mi kažemo: "Zašto?" Pa: "Zato što je Slobodan Milošević". To je bio vaš argument. Tako je bilo.
Kamo sreće da sam uzeo više glasova, da nije pobedio Vojislav Koštunica, u Srbiji bi se sve drugačije odigravalo, u to sam ubeđen. Ali, iako ste povredili Poslovnik, ne znam po kom osnovu ste izašli. Ne mogu da nađem reč za nešto što ste ovde rekli. Ako je brak između supružnika, pa nije sklopljen, u kojoj je ulozi sada SPS, kada se sklapa brak u kome ne učestvuje?

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona neće biti predmet posebne pažnje poslaničke grupe SRS. Ovaj zakon ili predlog zakona ili odnosi koje će on da reguliše nastali su u izbornoj noći 28. na 29. decembar kada je postalo jasno da najviše glasova osvaja SRS i kada se neko dosetio da sabira ostale, da vidi koji će zbir doneti 126 poslanika i to nazvao tzv. demokratskim blokom. Na taj način, 1.160.000 glasača Srpske radikalne stranke u Srbiji je ostalo izvan nekakvog demokratskog bloka. Ti glasači nisu demokrate, jer su glasali za neku nedemokratsku stranku koja je učestvovala izborima i pobedila na izborima.
Kada je taj apsurd ustanovljen u srpskoj javnosti, onda ga je trebalo dalje provoditi kroz princip dogovaranja u roku od dva meseca u kome je svako ko pomogne da se formira vlada postajao član demokratskog bloka. Opredeljenje ko je u Srbiji demokratski - demokrata je onaj ko sad pomogne da vi formirate vladu. To su sad demokratske snage, a ovi koji će ostati izvan vlade, oni su nedemokratske stranke, dok ne reše da uđu u vladu; samim činom ulaska u vladu postaju demokratske snage i pripadaju demokratskom bloku.
Ali, to će ostati da o tome pišu razumni novinari kad prođe ovo vreme u kome tvrdimo da su institucije u krizi i da će sva kriza da bude rešena konstituisanjem Vlade Republike Srbije. Ja vam kažem, kriza počinje kad budete konstituisali Vladu Republike Srbije, kad ovaj zakon stupi na snagu, kad izaberete vladu, kad budete čestitali jedni drugima i ja ću vam čestitati na tom izboru, jer će iza te vlade stajati 126 poslanika, a sutradan ćete da se češete po glavi.
Mi ne želimo uopšte da vas sprečavamo da do tog časa što pre dođe. Nismo pisali amandmane, nećemo ni diskutovati o ovom predlogu zakona. Hoćete da formirate vladu, imate pravo da tu vladu zamislite, da je konstituišete, da ministarstvima poverite nadležnosti, to je vaše osnovno pravo koje proističe iz broja od 126 poslanika koji će vladu podržati. Samo što uvek treba imati u sebi dovoljno zdravog razuma da o svemu zdravorazumski razmišljate. Ne može baš svuda da se popusti. Nisu ostali upamćeni u istoriji ljudi koji su uvek popuštali, zato što se u tom popuštanju jednog dana izgubi mera.
U ovoj koaliciji izgubili ste meru. I vaši javni nastupi kojima opravdavate sve ovo što sad proističe iz ugovora o koaliciji govore da ste izgubili meru. Jer, kako drugačije da tumačim da kad je SRS u pitanju na nju može da se nakalemi da je nedemokratska, da je neće Zapad.
Jedna "gromada" reče pre neki dan – ne možemo sa njima zato što su putovali u Irak, da obiđu Irak kada je bio bombardovan od strane Amerike. A sve te pojave zanemaruju se kod nekog drugog ko želi da uđe u demokratski blok. A onda kažete – stani, reci mu da ne priča mnogo o Iraku, bili smo i mi u Iraku, ili, bio je i onaj što nas podržava u Iraku.
(Glasovi iz sale: Ko?)
Uopšte nije bitno ko. Vi ste sad svi jedno. Imate protiv sebe 82 poslanika. I ovi što sad pišu amandmane na ovaj predlog zakona, što su se sad setili kako treba da izgledaju ministarstva, neka me i oni pitaju – ko? (Aplauz.)
Ovi što su nam govorili da je svaki dan sednice skup zbog opstrukcije koju postižemo pisanjem amandmana danas nam dostaviše 70 amandmana na stolove. Vidite kako maca čeka, pa dođe na vratanca.
Ali, da skratim diskusiju zato što mislim da vam treba omogućiti da što pre konstituišete vladu, najpre zato što u Srbiji vlada mišljenje da vlada treba što pre da bude konstituisana, a onda, nemamo mi radikali šta da radimo dok ne konstituišete vladu. Nemamo koga da kritikujemo, nemamo čiji rad da analiziramo, nemamo koga da napadamo, nemamo kome da sedamo za grbaču.
Verujte mi, biće vam teže nego ijednoj vladi u Srbiji. Ako to teže znači da ćemo vas naterati da bolje vladate, radujte se tome. A ako mislite da loše vladate, bogami, počešite se po glavi, čeka vas na svakoj tački dnevnog reda 82 poslanika SRS. Da ne mislite da nas hvata neka euforija, ali čekaju vas oni koji su pobedili na izborima. Vi to izbegavate i pravite neke bajpasove. Vi sprečavate trenutno ono što je neminovnost u Srbiji.
Neka vam je sa srećom, ali mnogo više sreće želim nama, pošto ćemo imati jako težak posao. Vidim, već postajete oholi, postajete snažni, postajete jaki. Vidim, neki mali počinju da prete. Ako ih veliki uče da prete radikalima, neka izađu veliki da nam prete, a ako mali prete samo zato što su mali, jedna latinska poslovica kaže – miš i na brdo kad se popne, on ostaje mali. Možda bolje vidi, ali je mali.
Mi ćemo čekati vladu. Mi nećemo personalno diskutovati ni o sastavu vlade, i to je vaš posao, to je vaš izbor i to je vama na čast, na ponos ili na bruku, ali da znate, kod velikih koalicija, velikih u smislu da ima mnogo članova, nemate mogućnosti da utičete na članove koalicije, koga će predložiti u vladu. To je osnovni problem. To što vi pričate u novinama da se još personalna rešenja dogovaraju, nije tačno. Nađite mi jednu političku stranku koja će dozvoliti da joj partner iz koalicije kaže ko će biti ministar. Jer, ja sam proveo ovde 13 godina a nisam dovoljno saznao kako funkcioniše parlament i vlada.
Dakle, i kad bude izbor vlade, nas personalna rešenja ne interesuju. Ona treba da interesuju onoga ko vladu sastavlja i onoga ko će za tu vladu da glasa. Nas interesuju i čekamo prve poteze vlade. Da znate, ta vlada neće zasluživati, ja mislim nikada, našu podršku. U to sam ubeđen, zato što se pravi pod pritiscima i ucenama, zato što je sama poluprelazno rešenje, čeka da se omogući formiranje prelaznog rešenja, a to znači da ćemo mi ove godine imati vanredne parlamentarne izbore i da ćete i na tim vanrednim parlamentarnim izborima imati prilike da se pokažete tada već i kao ljudi koji su vršili vlast u Srbiji.
Na ovim izborima govorili ste da hoćete da srušite jednu vlast, a ni to nije bilo dovoljno građanima Srbije da vama daju većinu. Na sledećim izborima samo će još SRS imati prilike da kaže – mi želimo da srušimo ovu vlast, umemo da vladamo bolje od nje.
Srbija se od ovog časa, od ovog zakona ili od sutra, od utorka kada budete formirali vladu, deli na dva bloka: jedan blok koji vlada i na SRS.
U parlamentarnim demokratijama, u razvijenim demokratijama, po pravilu, svaki put se promeni, jer onaj ko je bio na vlasti na sledećim izborima eventualno sačeka dva mandata na vlasti i on ide u opoziciju. Vi ćete na sledećim izborima, koliko god da vas se udruži, otići u opoziciju SRS, a ja vam to garantujem sada, zapamtite datum.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je prethodnik pokušao da tumači stav SRS o izbornom cenzusu. Mislim da mi to možemo najbolje da tumačimo, tim pre što mi tu imamo vrlo jasan stav, koji nije promenjen našim amandmanom. Naime, tačno je da se zalažemo za cenzus od 5%. Govorili smo da može da bude i veći. Prihvatili bismo ga kao izborni uslov, zato što znamo koliko poverenje građana Srbije imamo i ne bi nam predstavljao problem da budemo parlamentarna stranka.
Oni koji kažu da su za to da treba da se ukrupni srpska politička scena ne pomažu tom principu, čak i da je cenzus 10%, ako na svoju listu uvedu predstavnike malih stranaka.
Na primer, prethodnik je na svoju listu uveo predstavnike tri male političke stranke i to nije ukrupnjivanje političkih stranaka (glasovi - koje tri?).
Ne znam više ni kako se zovu te stranke, ali sam ovih dana imao prilike da gledam na televizijskom prenosu kako prete radikalima. Oni koji ne postoje na srpskoj političkoj sceni izađu i prete onima koji su osvojili 82 poslanička mesta. Bar elementarna pristojnost tu treba da postoji.
Što se tiče samog amandmana, podneli smo ga da bismo popravili zakon. Ne valja. Vi ste popustili, a i sami to priznajete. Digla se odjednom hajka u novinama kako manjine nisu zastupljene u parlamentu zato što jedna lista nije ušla u parlament. I sami ste popustili tom medijskom pritisku i odmah, brže-bolje, Predlog zakona po kome stranke nacionalnih manjina prirodnim cenzusom, znači već sa 1% glasova, ulaze u parlament.
To što lista Branislava Kovačevića nije ušla u parlament nije znak da nemamo manjinu u parlamentu. Zato tražim od Administrativnog odbora da nam dostavi spisak koliko je poslanika, pripadnika nacionalnih manjina, trenutno u Skupštini Srbije. I, to je naš odgovor svima koji nas napadaju - kako Srbija tobož nema zakone po kojima pripadnici manjina mogu da budu zastupljeni u parlamentu.
Evo, da vidimo, koliko pripadnika manjina je zastupljeno u parlamentu. Ne pitam koliko ih je bilo na listama, jer bi tu broj bio mnogo veći. Samo onim što smo uradili mi možemo da dokažemo svima koji nas napadaju da li smo u pravu ili nismo. A ne onim što napišemo.
Pa, napišemo i kažemo - znamo mi da ovo ne može da bude sprovedeno, ali evo, napisali smo, da skinemo sa sebe priču. Ne, priče će uvek da postoje. Priče će da ostanu. Samo u jednom moramo da budemo složni - Srbija mora da bude država za sve njene građane, da u njoj svi imaju ista prava i iste obaveze, i da u njoj nema diskriminacije, ni većeg nad manjim, ali ni manjeg nad većim. Nezamisliva je takva vrsta diskriminacije; nedopustiva.
Pripadnici nacionalnih manjina treba da žive sa srpskim narodom u zajednici. Ta zajednica podrazumeva različite oblike udruživanja, i političke.
Ponavljam ponudu svim predsednicima političkih stranaka koje predstavljaju manjine, dođite da se dogovorimo da na listi SRS vaša stranka uđe u parlament i da se odmah izdvoji u svoj poslanički klub. To vam je siguran način da uđete u parlament.
Zato, kada govorimo o cenzusu, podignite taj opšti cenzus na 10%. Učestvovaćemo na izborima. Ne uvodite ovaj cenzus za manjine, spustite opšti na 3%, manjine će naći načina da koalicijom svojih političkih stranaka uđu u parlament. I nemojte da popustite priči da treba odrediti automatski broj poslanika za pripadnike manjina. Jer, to će biti dva, tri ili četiri, a ovako može da ih bude 30. Protiv toga sam da ih ograničavamo na bilo koji način.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zgodna prilika da posle Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je ovu materiju regulisao jednim amandmanom, ponovo pokušamo da o ravnopravnosti polova razgovaramo objektivno, ne naturajući nikome ono što mu je pravo.
Pravo je u Srbiji svakoga da koristi svoje aktivno i pasivno biračko pravo. Žene malo koriste pravo da budu birane. Zato smo krivi pomalo svi, a najčešće oni koji su stvorili mišljenje o ljudima koji se politikom bave, pa makar i kao poslanici, da su prljavi, da su potkupljivi, podmitljivi, da se bave lošim poslom, da su loši ljudi i žene se iz tog posla uglavnom sklanjaju.
Mi koji se bavimo i strankom, pored posla u Skupštini, mi koji smo osnovali na stotine odbora, koji prisustvujemo sednicama tih odbora, koji učestvujemo u radu tih odbora u stranci, vrlo dobro znamo kako je teško obezbediti zastupljenost žena u stranci, ne zato što to muškarci ne žele, nego zato što to ne žele žene.
Ne kažem da je patrijarhalni odnos u porodici odlučujući u tome, ali ako u porodici postoji afinitet prema politici, obično se muškarac za to opredeljuje, a izbegavaju i muž i žena da se političkim poslom, u principu, bave.
Mi srpski radikali želeli bismo da u ovoj skupštini bude 30 procenata žena. Ovim amandmanom se to ne obezbeđuje. Ovaj amandman je u vezi sa amandmanom na član 13. Morala bi oba da budu prihvaćena da biste obezbedili 30 procenata žena u parlamentu.
Amandman na član 13. je nemoguć. Vi tražite da redosled izabranih poslanika bude isključivo prema redosledu na izbornoj listi, da bi se ispunio uslov da svaki četvrti poslanik bude žena. To je nemoguće. Šta ako neko od onih koji su na listi odbije da potpiše da prihvata kandidaturu? Šta ako neće da bude poslanik? Zbog toga je Zakon o izboru narodnih poslanika ostavio pravo predlagaču, podnosiocu izborne liste da sam dostavi spisak izabranih poslanika.
Nekad je to bilo da prva trećina mora da bude po redu, a ovaj zakon koji sada važi, koji je sada na snazi, još uvek, on kaže da predlagač podnosi listu i da nema nikakvih ograničenja u pogledu liste. Zaista nema ograničenja. Nije tačno da je onaj prvi na listi najvredniji, pa drugi malo manje vredan, pa treći još manje. Nije tačno. Zauzme dvestoto mesto na listi neko ko mnogo vredi za stranku. Takvi su odnosi u stranci i ne mora da znači da, ako imate 15 mandata, šesnaesti neće biti poslanik. Možda trinaesti neće biti.
Uz primedbu zašto taj amandman nije ličio na rešenje iz Zakona o lokalnoj samoupravi, na listi 30 procenata kandidata moraju da budu iz onog pola koji je manje zastupljen, od izabranih 30 posto moraju da budu izabrani od onih koji su manje zastupljeni i problem je rešen.
Ovako nas vezujete. Dovodite nas u situaciju da vam ne prihvatimo amandman zato što ne možemo da prihvatimo amandman na član 13. kojim se menja član 84. Jednostavno ne možemo. Nijedan predlagač, nijedan podnosilac izborne liste neće se složiti sa tim da redosled izabranih poslanika bude onaj redosled sa liste koji je predao RIK-u.
Zato, ako ste videli da amandman koji je podnela, čini mi se, narodni poslanik Leila Ruždić, koji je bio istovetan ovom, ako ste videli da on ne obezbeđuje da bude izabrano 30 procenata žena, a vaš amandman to ne obezbeđuje, on samo govori o izbornoj listi na kojoj mora da bude 30 procenata žena, on ne obezbeđuje izbor 30 procenata žena, ako ste videli da to nije dovoljno, trebalo je da se amandman popravi tako da bude izabrano 30 procenata žena.
Evo, uz ogromnu dobru volju, uz spremnost SRS da amandmanom popravimo predloženo rešenje, mislim da je sada suviše kasno, a Skupština bi mnogo bolje, mnogo lepše i mnogo mirnije izgledala da je 30 procenata žena u Skupštini. Znam to vrlo dobro, ali zaista ne možemo. Čak i da vam prihvatimo ovaj amandman i da lista bude tako sačinjena kako traži...
(Predsednik: Vreme.)
... amandman na član 40, mi ne možemo da vam prihvatimo zbog onog dalje amandmana koji, u stvari, obezbeđuje to pravo ženama.

Bez namere da polemišem, ali mislim da gospođa Ruždić-Trifunović ne tumači dobro svoj amandman. Evo, glasaćemo da bude prihvaćen taj amandman, ali on ne obezbeđuje da 30% žena budu poslanici. Vi ste izašli ovde i rekli da ste sada ubeđeni da ćemo glasati, zato što vaš amandman obezbeđuje, a ne obezbeđuje. On samo obezbeđuje da 30% kandidata budu pola koji je manje zastupljen.
To je prvi korak? Znate, u životu i u politici gledam da sve ono što zamislimo i ostvarimo, a ne da kažemo, evo, ovo nam je prvi korak, ovaj zakon za dijasporu, za žene je prvi korak; hajde onda da načinimo odmah toliko koraka koliko je potrebno da se zakon promeni. Nema žurbe, valjda neće biti izbora za narodne poslanike u roku od mesec dana. Evo, obećavam vam, mi ćemo predložiti dobar zakon o izboru narodnih poslanika, stavite ga u roku od mesec dana na dnevni red, imaćete zakon na koji možda nećete morati da dajete amandmane.
Ne vidim razloga za žurbu. U pravu ste potpuno svi koji ste ovaj amandman predložili, da ugradimo to u zakonsko rešenje, ali nemojte polovično; ako onaj manje zastupljeni pol ima pravo na 30% kandidata, moramo da obezbedimo da ima pravo na 30% izabranih. Rešenje je vrlo jasno, u dve rečenice može da se napiše; ovako se ne obezbeđuje. Evo, sada ne možemo da glasamo, zato što ne želim da stvaram privid kako smo načinili prvi korak.
Šta znači prvi korak?

Svašta sam čuo, ali da su ružni i prljavi poslovi predodređeni samo za muškarce, to sam danas prvi put čuo. To mi liči na jedan pokret koji nikako da uhvati korena.
Zašto ne možemo da prihvatimo obavezu da poslanici budu po redu po kome su kandidati na izbornoj listi? Znate i sami da politička stranka može da bude vladajuća stranka, može sa liste da odredi ministre, može sa liste da odredi poslanike za Skupštinu Srbije i Crne Gore, može sve to da planira. Jedna velika, ozbiljna politička stranka sve to planira unapred, a hoće da istakne u vrh svoje liste ljude koji su prepoznatljivi, koji će doneti glasove.
Ti ljudi ne napuštaju stranku posle izbora. Nije to nikakva obmana. To je stranka. Naravno, ovakav predlog zakona verovatno su radili poslanici koji su u Skupštini. Kada radite jedan ozbiljniji predlog zakona pomešaju se i ljudi koji nisu poslanici, stranački aktivisti. Ti ljudi takođe čine stranku. Nije stranka obavezna, niti će vam to prihvatiti bilo koji podnosilac izborne liste da po redosledu određuje poslanike, po redosledu navedenom na listi.
Kampanja traje dva meseca. Nekome u kampanji iskrsne neka afera. Znate kako lako iskrsne afera. Neko pređe u drugu političku stranku, neko se privoli drugom carstvu. Ako mislite da vam to nešto znači, ako vi gospođo Leila mislite da nešto znači da prihvatimo taj amandman - hoćemo li vaš ili vaš, malo se razlikujem, kojoj od vas više znači, dakle, da prihvatimo amandman - evo, prihvatićemo.

Da vas podsetim da smo pre amandmana Ivice Dačića već dva amandmana prihvatila zato što ih je prihvatio predlagač i prošli su  bez rasprave. Ajde da vratimo ponovo raspravu. Imate prihvaćen amandman gospodina Blažića, od strane predlagača. Vlada se o njemu nije izjasnila. Imate još jedan amandman Dragoljuba Stamenkovića. Ne možemo tako da radimo.
Pročitajte mi odredbu Poslovnika koja je striktna u vezi mišljenja Vlade na podnete amandmane, ako Vlada nije predlagač zakona. Kako se onda reguliše rad Skupštine?

Javio sam se i za raspravu o amandmanu na član 11, ali me interesuje kako ste olako prešli preko mog pitanja šta biva sa amandmanima na Predlog zakona koji nije podnela Vlada Republike Srbije.

Postupak je regulisan članom 143. Poslovnika, u kome kaže - predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije. I onda, naravno ako prihvataju i odbor i Vlada, postaje sastavni deo predloga; ako neko od njih nije prihvatio, onda se o amandmanu raspravlja i posebno glasa.

Ali, tumačeći član 143, sednica ne može da počne bez mišljenja nadležnih odbora ili Vlade o amandmanima, ako Vlada nije predlagač zakona.

Da bi počela, morate bar malo na mišiće da izdejstvujete odluku Narodne skupštine da će početi bez mišljenja odbora ili bez mišljenja Vlade.

To što Vlada koja sada vlada neće vladati još dugo, uopšte ne znači da mi nemamo vladu. Ako zakonodavna vlast ovde radi uz pomoć izvršne vlasti, ako se izvršna vlast pita o tome što radi zakonodavna vlast, onda i ovo smatram uzurpacijom jednog prava, prava zakonodavne vlasti nad izvršnom vlašću. Ne možemo da se ponašamo kao da ne postoje ljudi koji danas odlučuju o našoj sudbini.

Ako kažete da ne postoji Vlada, kako neko komanduje policijom danas. Ako ne postoji Vlada, kako se vrši isplata iz budžeta. Ako ne postoji Vlada, kako sve u državi funkcioniše. Pa ne može samo parlament da bude mesto na kome se funkcioniše bez vlade. A ceo život u Srbiji odvija se pod Vladom. Videli ste i sami. Pokušali ste da donesete odluku o tome kako će nova vlada poništiti odluke stare vlade. Ne ide. Nije u skladu sa Ustavom.

Ova vlada ima određeni kapacitet, a posebno ima obavezu, dužnost i pravo da se izjašnjava u Narodnoj skupštini, a Narodna skupština, ako ima svoja pravila, mora da ih poštuje. I ako nas ubedite da nemamo Vladu, zato što je odbila da se izjasni, podsećam vas na još jednu činjenicu - i vi ignorišete tu Vladu. Pre 15 dana smo obavešteni da je Vlada poslala 41 predlog zakona u Narodnu skupštinu, obnovljenih zakona koji su već bili u proceduri. Narodni poslanici ih nisu videli. Vi ih niste odštampali i predali narodnim poslanicima.

Znači, vi nedopustivo ignorišete Vladu. Vlada nedopustivo ignoriše Narodnu skupštinu dok ona donosi izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, iz koga posle proistekne Vlada. Zar mislite da je normalno da danas radimo bez mišljenja Vlade ili bar bez toga da donesemo o tome jednu odluku.

Evo, donesimo odluku da Vlade nema, da nam njeno mišljenje više ni zbog čega nije potrebno, ali da ona tamo vlada napolju na ulici. Ako hoćete da se o tome glasa, ali da ovako teku zakoni, da ovako teče rasprava o amandmanima, to je nedopustivo u Narodnoj skupštini, bar ako o tome možemo da odlučujemo mi srpski radikali. Ako vi odlučujete nekom svojom većinom preglasaćete nas, ali mi ovako ne možemo ovo da donosimo, mi ovako ne želimo da radimo.

E, to je nedostatak donošenja zakona u vreme kada kažete da nemamo Vladu, u vreme kada jednu Vladu, koja još uvek postoji, zbog vas i vaših dogovaranja potpuno ignorišete. Dakle, predlažem da se Skupština prvo izjasni o tome može li bez mišljenja Vlade o podnetim amandmanima da raspravlja i odlučuje o amandmanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo čuli jedno očekivano prosto rezonovanje o svrsi ovog amandmana koji je predlagač podneo na svoj predlog zakona. Kaže – ustanovili ste da vam nije dobar Predlog zakona, pa ste ga popravili amandmanom. Nije tačno, nego smo prozreli vaše namere kroz Predlog zakona koji je stigao deset dana posle našeg predloga. Ne mogu da pretpostavim da se ovde stiče pravo na repliku zato što je neko tumačio vaše namere, pa se sav skupštinski rad svodi na to da tumačite nečije namere ili namere predlagača zakona, namere predlagača amandmana, namere Vlade Republike Srbije.
Zašto smo podneli ovaj amandman? Zato što nam je posle vašeg hitro napisanog Predloga zakona postalo jasno da vam nije prioritet raspisivanje predsedničkih izbora i da odustajete od politike koju ste vodili skoro cele prošle godine do njenog kraja, a bila je zasnovana na vašim izjavama da Srbija uvek mora da ima ili predsednika ili izbore za predsednika Republike.
Vi sada nekoliko dana opravdavate predsednika Skupštine kad povređuje Ustav ne raspisujući predsedničke izbore i kažete da čeka zakonsko rešenje kojim će biti ubeđen da će uspeti izbori za predsednika Republike. Ko je taj predsednik Skupštine da on treba u nešto da bude ubeđen? Da li mu je to pravo dao Ustav? Da li u Ustavu piše da predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za predsednika Republike onda kada je ubeđen da će izbori uspeti? Ne piše. Ne može on da tumači volju građana. Izbori su uspeli kada se obave demokratski, kada uveče prebrojimo glasove, kada svi naši članovi odbora potpišu zapisnike i kada dobijemo njihove rezultate. To su demokratski uspeli izbori.
Stvar je cenzusa hoće li neko biti proglašen za predsednika posle pobede na izborima ili neće, ali niti možete da mu osporite pobedu, niti možete da kažete da su izbori bili neuspešni.
Zašto amandman? Zato što je potpuno jasno da nećete raspisati izbore za predsednika Republike. Gospodin Maršićanin kaže da je imao dobru nameru kada je pogazio Ustav i nije raspisao izbore za predsednika Republike. Šta će vam sada 60 dana naknadnog roka, da on razmišlja kada će da raspiše izbore za predsednika Republike? Šta će to nama? Šta će to građanima Srbije? Sa jedne strane, sramota je da već dve godine nemamo predsednika Republike, a sa druge strane odlažemo izbore iz razloga koje ovde nećemo da priznamo.
Zašto odlažete izbore za predsednika Republike? Imate dobrog kandidata, samo je pitanje da li će pobediti Borisa Tadića. Zašto odlažete izbore za predsednika Republike? Ako će Vojislav Koštunica da bude mandatar za sastav Vlade, može da se kandiduje na predsedničkim izborima. Ustav ga ne sprečava da se kandiduje. Ustav ga ne sprečava da one noći kada se objave rezultati izbora, ako pobedi, kaže – podnosim ostavku na mesto narodnog poslanika, nisam više predsednik Vlade, hoću da budem predsednik Republike. Ništa se ne menja. Ili kaže – neću da budem predsednik Republike, hteo sam da vam dokažem da sam najjači, hoću da budem predsednik Vlade i idemo u nove izbore.
Ovaj amandman ne treba napadati. Ovo je istorijska odredba. Jednom će se primeniti i nestaje iz zakona. On se primenjuje samo na sadašnju situaciju. Odmah po stupanju na snagu ovog zakona predsedniku Skupštine se daje imperativ da raspiše izbore, jer je vidljivo da neće.
Vi ovde kažete – mi smo milostivi, mi vama dajemo ponekad da vaš predlog zakona uđe u dnevni red. To je ono što ste nasledili od DOS-a. Milost ovde nije potrebna. Ovde samo poštujte zakone, Poslovnik i Ustav.
Nemam opravdanja za Dragana Maršićanina što nije raspisao izbore za predsednika Republike čim je izabran za predsednika Narodne skupštine. On to opravdanje nema ni pred Ustavnim sudom Srbije. Njegovo ponašanje je neustavno. Nataša Mićić je imala neustavno ponašanje, ali je postupala u skladu sa zakonom, formalno, imala je zakonsko utemeljenje. Mogla je da kaže, kao što je i rekla – ne znam da li je po Ustavu ili nije, čekaćemo odluku Ustavnog suda, ali vi nemate uporište ni u jednom zakonu.
Nigde ne piše da Dragan Maršićanin da može razmišlja kada će raspisati predsedničke izbore. Zbog toga vas pozivam da prihvatite ovaj amandman. Ovaj amandman reguliše samo ovu situaciju i tek sa ovim amandmanom zakoni postaju kompatibilni. Tek sa ovim amandmanom, uz ulazak ova dva zakona u pravni promet, mi imamo regulisanu svaku situaciju do promene Ustava Republike Srbije. Zato je ovo jedan dobar amandman. Zato ga treba prihvatiti. Zato očekujem da posle dana za glasanje, sutradan, možda vas je sramota da prihvatite amandman, ali da sutradan Dragan Maršićanin raspiše izbore za predsednika Republike, zato što ne mogu da verujem da neko ko se ovde predstavlja kao pozicija, kao snaga, kao pobednik, beži od predsedničkih izbora.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da sednica teče i da se na njoj primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, želim da vas kao predsednik Administrativnog odbora, pre sednice tog odbora (ali svejedno, sednicu ćemo imati sutra ujutru), obavestim da su izvesne odredbe Poslovnika, koje su bile osporene od strane SRS, pred Ustavnim sudom Republike Srbije proglašene za nesaglasne sa Ustavom i da je ta odluka stupila na snagu, pa bih zato zamolio gospodina predsednika Skupštine da sednicu od sada vodi u skladu sa stavom Ustavnog suda.
A, ako je potrebno narodnim poslanicima, mi smo pripremili, na brzinu, ako imate kod sebe Poslovnik, možemo samo da vam kažemo koje se odredbe brišu. Ukratko, od sada povredu Poslovnika može da prijavi svaki narodni poslanik; amandman na predlog zakona može da podnese svaki narodni poslanik i svaki narodni poslanik može da diskutuje o amandmanu.
Nisam hteo da raspravu usmeravam u pogrešnom smeru, ali ipak sednica teče, desiće se i neko će misliti da je Poslovnik povređen. Od sada, praktično od kada smo dobili "Službeni glasnik RS", trebalo je to možda da kaže sekretar na početku sednice, svaki narodni poslanik može da prigovori povredu Poslovnika, ne mora to preko predsednika ili predstavnika poslaničke grupe, a amandmane mogu da brane ili napadaju svi narodni poslanici.