Član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Pridružujem se naravno apelima poslanika DSS. Hoću da ukažem na još jednu činjenicu. Interesantno je da sinoć nijedan elektronski medij u udarnim informativnim emisijama od šest sati uveče pa do ovog trenutka nije objavio izjavu crvene gospođe predsednice poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju. Ne žute, nego crvene.
Sada mi je jasno i zašto je odložena Skupština DS za 2010. godinu. Koliko god se farbala žutom bojom ne može da bude, i vi to iz DS znate, ne može da bude ništa više od narandžastog, ali džabe, to je opet samo spolja, pošto je iznutra crvena, a to je pokazala i ovom izjavom, a gospodin Boris Tadić je tako šarenu hteo da je stavi za potpredsednika ženskog DS, pa se pobunila organizacija pa nije htela.
Pored još nekoliko drugih situacija koje imate, eto, desilo se i to da je crvena gospođa, predsednik vaše poslaničke grupe, jedan od razloga što odlažete Skupštinu.
Njena jučerašnja izjava i to šta rade elektronski mediji dokazuju sinoć i odjutros da u stvari je onaj ko vodi ovu državu procenio da je ona pogrešila u izjavi, pokušao da spreči da se to pojavi u medijima, a evo mi se trudimo da se to čuje, i da se zna šta je rekla i da cela Srbija zna.
Ali, ono što je još gore, to dokazuje da je vaš režim gori od crvenog režima Slobodana Miloševića i da je isti kao režim crveni Josipa Broza Tita, kada ništa drugo nije moglo i nije smelo da se čuje nego samo ono što je zvanična misao vlasti. Vi juče, tj. onaj ko vodi ovu državu nije dozvolio da građani Srbije čuju šta je rekla crveni predsednik vaše poslaničke grupe.
Ovo je ogoljena diktatura u Srbiji, najjasnija diktatura. I kako mislite sa diktatorskim režimom da idemo u EU. Juče je bilo 10 godina od formiranja Otpora. Na jučerašnji dan je gospođa Nada Kolundžija rekla šta je rekla. Nećemo danas stati dogod ne čujemo izvinjenje, jer je očigledno da je ona rekla nešto pogrešno, jer nijedan elektronski medij, ponavljam, to nije preneo, a i u dnevnoj štampi na veoma malom prostoru. Ali, opasnije još od njene izjave je to što se ne pojavljuje u medijima.

Član 104.
Mislio sam da ne govorim, javio sam se, pa odustao. Mislio sam da će vas drugi poslanici ubediti, ne verujem da ću ja. Koliko vidim, odluka je doneta tako kako je doneta. To govori kakav je vaš odnos prema državi.
Ovde ne pričamo o povredi Poslovnika. Pričamo o povredi Ustava. Vi ste povredili Ustav. Kakav Poslovnik? To je onako još, usput. Nije početak sednice kada se ona sazove. Danas je bila prethodna sednica. Danas ste završili prethodnu sednicu, a pre 24 sata je dat ovaj predlog. Ovo je prva naredna. Podsećam vas, danas ste u petnaest do 11, pola jedanaest, završili prethodnu sednicu. Ovo je prva naredna i tu nema razgovora.
To što Vlada nije dala mišljenje za koje ima rok od pet dana, kakve ima veze? Vi ste ovo mogli da stavite da bude poslednja tačka dnevnog reda i Vlada bi prekosutra, na sednici, mogla da da mišljenje, ako joj nije toliko bitno pitanje državnog suvereniteta i integriteta, ako joj nije toliko bitno pitanje KiM-a, da održi danas sednicu i da da mišljenje.
Zar nije mogla Vlada to danas? Zar ne može Parlament od Vlade da traži da održi sednicu?
Ministar je sluga naroda, a mi smo predstavnici naroda, pa oni nama treba ovde da služe i podnose račune, a ne obrnuto. Vi sve vreme od Skupštine hoćete da napravite servis Vlade koji će da štanca njihove bezvezne zakone koje nam ovde daju, i onaj, juče, katastrofalni rebalans budžeta, koji je dat za ovu zemlju.
Kakve veze ima budžet za 2009. godinu, gde, takođe, kršite Ustav i zakone? Niste ga dostavili Parlamentu. Obraćam se Vladi. Kakve veze ima i budžet, ako mi nemamo državu?
Sednica Saveta bezbednosti je 11. Šta ako ovaj parlament ne da svoje mišljenje o pitanju koje tražimo – o Euleksu, pre 11? Šta će tamo da se dešava? Šta rade u tajnim pregovorima? Kako mi to hoćemo da dođu da nam kažu? Šta ako 11. Savet bezbednosti kaže – Euleks ide na Kosovo i sprovodi Ahtisarijev plan? Šta onda?
Sinoć smo čuli da 7. neće biti sednica. Da li je bilo šta važnije od toga? Zakon o javnim nabavkama. Pa, vi ste 800 miliona više potrošili za prethodnih nekoliko meseci, Uprava za zajedničke poslove, nego što je predvideo budžet.
Šta će Tužilaštvo da radi? Kako može Uprava za zajedničke poslove da potroši 800.000.000 dinara više od onoga što je budžet predvideo? Kakvu su to oni javnu nabavku sproveli? Šta su radili? Nikom ništa, i sada je i novi zakon o javnim nabavkama važniji od pitanja KiM-a.
Privreda, akcije, hiljadu ljudi na ulici za par dana, koga je briga? Gde je Vlada? Nema je nigde.
Idemo u Portugal i hajde da pričamo o setu zakona, zato što hoćemo u Evropsku uniju.
Juče je predsednik Vlade rekao ono što DSS govori godinama, ne predsednik Vlade, nego predsednik države, mada je on i predsednik Vlade – važniji su standardi od faktičkog ulaska u Evropsku uniju. Došlo mu odozgo, gore. Kada se setio to da kaže? Tako će da bude, izgleda, i o ovom pitanju, samo da ne bude kasno.
Mi želimo da zaštitimo državu, imamo pravo kao narodni poslanici, od neodgovorne vlasti.
Molim vas nemojte više da nas obmanjujete. Kakve veze ima to što vi pričate o Poslovniku? Vi kršite Ustav, i to drugi put za sedam dana. Prvo budžet, sada ovo.

Bitno je da li je 84, ili 86, ili 88. Bitno je da je više od 60, što predviđa Ustav, a nije bitno što se svi mi ovde pravimo. U predsedništvu Skupštine su, izgleda, neki iluzionisti, ovo nije naredna Skupština od juče, ne, ovo nije, nego ona tamo je naredna.
Bitno je da zbog Poslovnika i stenograma budemo precizni, da ispravljamo poslanika. Vi vršite intervenciju, da ne ispadne da je Donka Banović rekla 84, nego da ispadne da je ona rekla 86, da žena nije pogrešila. Pa šta? A šta ako je jedan od tri uslova Borisa Tadića to da na onim džipovima po Kosovu piše, tamo gde su na severnom Kosovu, recimo, Zubin Potok, Leposavić, Mitrovica – UNMIK, a u ostalom delu Kosova – Euleks?
To je jedini njegov uslov. Na primer, šta ako je to uslov, da kod Srba ne bude Euleks, da im ne bode oči, a u onim sredinama gde su albanci većina, da piše Euleks?
Nije poenta u tome. Za mene su Uroševac i Prizren isto Srbija, koliko i Subotica, Beograd, Kragujevac, Zubin Potok, Mitrovica ili Štrpce. Možda za nekoga nije? Neka izađe neko iz skupštinske većine da kaže da nije. Euleks je neprihvatljiv na celoj teritoriji Srbije i Kosova, i tačka. To je odluka Skupštine iz decembra 2007. godine, kada je jedan od potpredsednika Vlade rekao predsedniku države i tadašnjem predsedniku Vlade: "Ko vam daje za pravo da kažete da nećemo koristiti Vojsku u odbrani Kosova". To je bilo pre manje od godinu dana. Šta se sada dešava, ljudi? O čemu se ovde radi?
Kršite Ustav brutalno, dva puta za nekoliko dana: budžet i ova inicijativa poslanika. Ne vodite računa o građanima Srbije. "Livnica" Kikinda, Čačak, "Vital", 232 radnika su u jednom danu dobili otkaz, među kojima i bračni parovi. Toliko o socijalno odgovornoj Vladi i socijalnoj politici. Znači, bračni parovi, kompletna porodica je ostala bez prihoda. Barem o tome da se vodilo računa. Ne. Ko štiti te ljude – vi? Vidim, potrošite više novca za papire za Vladu nego što troši Stejt department u Americi.
Ljudi, ovo je najvažnije moguće pitanje – da li imamo državu, ili nemamo državu? Euleks dolazi, možete da ga šminkate koliko god hoćete, dovodi policajce, dovodi sudije, dovodi tužioce, dovodi graničare.
Šta će oni tamo ako ne da prave državu? Naravno da ih dovode, pošto su ovi koji su vlast na Kosovu u tim albanskim institucijama na Kosovu, ne znam ni ja, kriminalci. Kako oni da organizuju policiju? Po podrumima su završavali škole. Ko od njih da bude sudija, tužilac? Sada treba našminkati nešto da bi za Srbiju bilo prihvatljivo da nastavi evropske integracije. Sa čim da nastavimo, s kojom državom, s kojim granicama, ko će da nas primi? Da li želimo da idemo u takvoj situaciji?
Jeste, gospodine Ružiću, četiri minuta, izvinjavam se što sam produžio minut, ali ako se nastavi ovako, javiću se još 50 puta danas.

Ponovo vidim da umorni poslanici ne mogu da izdrže, iako smo mi iz opozicije pričali pre neko veče do 12,15 i u petak do pola jedan. Znam da sam u ponedeljak završio, tj. u utorak ujutru, raspravu, pa nisam umoran. Kad je u pitanju KiM, nisam umoran i neću da spavam uopšte, dok ne padnem. Nisam kao mlađani poslanik SPS-a, da budem umoran. Znači, da vidimo ko koga, u stvari, zaluđuje sve vreme. Evo sad, dok mi ovde raspravljamo, Solana je govorio pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta.
Evo šta kaže čovek, izvinjavam se gledaocima što moram ovako, ali, u prilog diskusiji, čitam s naših vesti, znači, ''Monda'' – ključni prioritet EU je razmeštanje Euleksa i očekujemo to razmeštanje širom Kosova u decembru. Pazite sad ovo, ministar Jeremić kaže da se vodi razgovor samo sa Ban Ki Munom, a pazite šta kaže Solana – vodimo veoma intenzivan dijalog sa Beogradom o Euleksu, a u isto vreme tražimo način da približimo Srbiju EU. U istoj raspravi, Doris Pak, legendarni šef delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, gde mi spadamo, kaže ovako – nameravamo da s Euleksom radimo u interesu svih ljudi koji tamo žive, u prvom redu, kosovskih Srba. To je sprovođenje u delo plana Martija Ahtisarija i onoga što stoji u Ustavu Kosova.
Šta ima više da pričamo? I kaže, u Srbiji će ovih dana, nadajmo se, biti nađen modus vivendi, doduše, ona kaže da se nada, kako bi Misija Euleks mogla da počne da radi.
Misija je neophodna jer je pravosudni sistem na Kosovu zaista propao. Ljudi pričaju, evo, malopre rekoh, kako da ne dođe Euleks kad ne mogu Albanci, kako oni dole da naprave sudove, tužilaštva, policiju. Znači, procene su, i to svi znamo, pre svega, Stejt departmenta, koji onda uslužno to da Evropskoj uniji da radi, da je na Kosovu potrebno još pet godina da se uspostavi država na svakom kvadratnom santimetru, država u pravom smislu te reči, ali ako Srbija ne pravi probleme i ako im pomogne EU, pošto oni nemaju kapacitet iznutra da naprave državu, jer su kriminalci. Pre neki dan ih je uhvatila policija kako prebacuju drogu preko granice.
Znači, tamo se zna šta je, proizvodi se u Avganistanu droga, gde je 70.000 NATO vojnika, a preko Kosova se, gde je 16.000 NATO vojnika, distribuira EU, koja ima tri miliona zavisnika, ne korisnika, nego zavisnika, ko zna koliko ima korisnika. To je biznis i naravno da je Avganistan prvi priznao Kosovo.
Sada, kad imamo čitavu ovu situaciju, ljudi nam otvoreno kažu da o tome ne treba da raspravljamo u Parlamentu, jer ne znamo da li je ovo naredna, ili ona tamo naredna sednica. To je prva stvar.
Drugo, 11. je sasvim sigurno sednica Saveta bezbednosti. Da li ćemo do mi do 11. uopšte da nastavimo ovu sednicu, da li ćemo da je završimo? Šta ako odjednom prestane da bude umoran mlađani poslanik SPS-a, pa izađe za govornicu, pa počne – pravosudni zakoni, javne nabavke, pa to treba doterati u red, pa mi dočekamo 15, 20. novembar, pa onda tek naredna sednica, dok se on opet umori? Šta onda? A, 11. se, recimo, donese neka odluka koja nije u interesu Srbije.
Pa, zar ne mora pre 11? Pa, zar nije logično da se pre 11. izjasni Parlament o tom pitanju, da zna Vlada šta dalje da radi, ne predsednik Republike, on me ne interesuje. Znači, Vlada mora da zna šta da radi po tom pitanju.

Pošto Vlada do sada nije prihvatila ni jedan amandman, a obećala je skupštinska većina, koja je očigledno svesnija kao što smo i noćas u sitne sate zaključili i bolje razume neke probleme nego Vlada, tada sam i predložio da skupštinska većina smeni ovu Vladu i da iz svojih redova izabere novu vladu, ima 128 poslanika, lako to može da uradi.
Dogodilo se još nešto što je u prilog svemu ovome što smo mi opozicioni poslanici govorili i pokušavali amandmanima, pa i ovim amandmanom, da skrenemo pažnju Vladi Republike Srbije. Naime, ovaj amandman nema veze sa evropskim integracijama, nema veze sa standardima EU. Ovo je jedan amandman za predlog zakona rebalansa budžeta koji namiruje koalicione želje i potrebe 11 stranaka koje čine Vladu Republike Srbije u ovom trenutku.
Ali, evo dogodilo se i nešto što je objavio češki nacionalni radio u emisiji Radio žurnal, povodom posete češkog predsednika Srbiji, gde je predsednik Srbije očigledno, Boris Tadić, pokazao da zna i da sluša pametnije od sebe.
Očigledno da je on slušao ovu skupštinsku raspravu, pa da je slušao, između ostalog i mene baš Đokoviću. jer sam o tome govorio više puta, i evo on je nešto što je ovde rečeno više puta od strane poslanika DSS izgovorio za češki Radio žurnal.
Naime, predsednik Boris Tadić je rekao da je za Srbiju važnije od pitanja roka ulaska u EU to da pitanje kvaliteta života u Srbiji bude na evropskom nivou pre učlanjenja. Da li će snaga i sposobnost naših institucija biti na nivou evropskih i da li će Srbija biti efikasna u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i svega što koči njen razvoj.
Drugim rečima, ono što govorimo mi iz DSS godinama, pa i u raspravi o ovom rebalansu budžeta, važnije je da mi dostignemo evropske standarde nas radi, društva radi, države Srbije radi i građana Srbije radi, nego samo radi samog čina učlanjenja u EU, što vi evromeraklije radite i govorite već duže vreme u Srbiji.
Predsednik Tadić je shvatio da smo mi u pravu sve vreme i to je čovek izjavio. Ako je on to izjavio i ako je iskren u tome, molim da se ova rasprava prekine, pošto je on sastavio ovu vladu, sigurno je niste vi sastavili, da ministarka ode u vladu, da pročita izjavu predsednika, da održe sednicu i da povuku ovaj štetočinski rebalans budžeta po Srbiju.
I da svi oni koji su već potrošili ove pare odgovaraju zašto su ih potrošili pre nego što je budžet to predviđao, jer to je evropski standard, to je Evropska unija.
Sigurno nije da se potroši 800 miliona više nego što je predviđeno da birokratija vladina potroši pre nego što je to rebalans budžeta predvideo, pa da se onda to rebalansom budžeta pegla, a da vojska ostane bez tri milijarde dinara, dok nam avioni padaju.
Dakle, ako je ovo iskreno čovek mislio, ako mu opet nije dao propagandni tim da to kaže zato što su poslanici opozicije o tome govorili ovde danima i zato što očigledno da je javno mnjenje to dobro prihvatilo, posle hiljadu otpuštanja za jedan dan u Srbiji, umesto da se 200 hiljada ljudi zaposli za četiri godine, koliko je predviđeno da traje ova vlada, ne znam kako, ali sad je 201 hiljada potrebno da se zaposli a ne 200 hiljada, poslušajte lepo čoveka šta je rekao.
Ako niste za to sposobno vi ministri u Vladi, podnesite ostavku, neka skupštinska većina ili neka druga skupštinska većina izaberu novu vladu, ali nama je potrebna vlada ne evromeraklijska, nego vlada koja će voditi odgovornu politiku prema državi, prema građanima Srbije i koja će graditi evropske standarde.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na predlog rebalansa budžeta, gde sam predvideo da u članu 5. razdeo 9, a radi se o Ministarstvu odbrane, za funkciju 210, ekonomska klasifikacija - mašine i oprema, praktično sprečimo toliko smanjenje sredstava u budžetu Ministarstva odbrane koliko je predviđeno ovim rebalansom budžeta, da na neki način pokušamo da pomognemo.
Vlada je, nažalost, odbila ovaj predlog. Ne znam šta je rekao o tom mom amandmanu ministar na sednici Vlade, ako je toga uopšte bilo na sednici Vlade, ako je pitan o odbrani. Pokušao sam da nađem neki novac u budžetu i da to prebacimo za potrebe Ministarstva odbrane tj. Vojske, radi se o cifri od nekih milijardu dinara. S obzirom na to da je Vojska otprilike imala smanjenje za tri milijardi u odnosu na budžet, skinuo sam određena sredstva iz razdela 54 od Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, funkcija - zgrade i građevinski objekti, o tome se najviše radi i, naravno, od već danas pomenutog popularnog ministra i njegovog ministarstva, radi se o skijalištima, recimo, nekih 200 miliona predviđenih za skijališta da se prebaci za potrebe Vojske.
U jednom intervjuu ministar odbrane je rekao da se Ministarstvo nije tako lako odreklo ovih sredstava i da se borilo sa ostatkom Vlade da zadrži ono što mu pripada, ali da je bilo predviđeno smanjenje od pet milijardi dinara, a da je svedeno na više od tri. Borba je očigledno bila žestoka, ali ispada, na osnovu svega što smo videli, da je Vojska u celom ovom rebalansu najgore prošla, tj. Ministarstvo odbrane.
Neverovatno je da u današnjoj situaciji, kada je država donela odluku o vojnoj neutralnosti i kada je potrebno, umesto onoga o čemu smo ranije govorili i što se predviđalo, mada nikada ni ta strategija nije usvojena u Narodnoj skupštini, niti je do kraja završena u Ministarstvu odbrane, ni u Vladi, ali je bilo nekih predviđanja da će se Vojska Srbije smanjiti za 21.000 pripadnika. Sada, posle donete odluke o vojnoj neutralnosti mi moramo da idemo, po tome kako kaže Generalštab i Ministarstvo odbrane, a to je neki minimum, na 30.000 pripadnika. Znači, mi Vojsci treba da povećavamo sredstva, a ne da joj smanjujemo sredstva.
U čitavoj ovoj situaciji – demarkacija linije naše granice, bez našeg učešća, između Makedonije i Kosova, stalne pretnje, prebacivanje terorizma sa teritorije Kosova na teritoriju Srbije, okruženje takvo kakvo imamo, pre svega u zemljama NATO pakta, ušli smo u Partnerstvo za mir, potrebno je osavremenjivanje opreme, naoružanje je veoma zastarelo – mi, kao što su pričale kolege pre mene, donosimo odluke o povećanju penzija po zakonu koji nigde u svetu ne postoji, po rečima predsednika Republike, to sam od njega čuo, ali ćemo bez obzira takav zakon doneti; pravimo ili predviđamo da pravimo skijalište na svakoj čuki; ne štedimo na javnoj potrošnji, nego uvećavamo državni aparat, uvećavamo broj zaposlenih u Vladi, u javnim preduzećima.
A gde krešemo? Krešemo na Vojsci i na našoj bezbednosti. To je još jedan dokaz neozbiljnosti ove vlade i toga koliko ne brine o ovoj državi.
Situacija je slična i u policiji, ali nisam želeo ovaj put da se potrudim da pomažem ministru policije amandmanom ili da pokušam da pomognem, jer on je ipak, ja bih rekao, prvi čovek Vlade, iako nije predsednik Vlade, pa sam se nadao da će se on bolje potruditi da pomogne policiji. Nažalost, koliko vidim, nije.
Ne znam da li vi znate taj podatak, ali policajci već neko vreme ne primaju naknadu za putni trošak u okviru svoje teritorijalne jedinice, opštine sa koje putuju na posao ili u gradu Beogradu. Zamislite nekoga ko radi u policiji, živi u Grockoj, a radi na Novom Beogradu – svaki dan mora da putuje, a niko ne snosi troškove njegovog putovanja. Ima opština, poput mog Smedereva, gde policajac živi u selu Saraorci, koje je 30 kilometara daleko od stanice u kojoj radi, putuje svakog dana, a niko mu ne finansira troškove tog putovanja. A onda želimo daleko efikasniju borbu protiv kriminala i korupcije.
Mora se na bolji način projektovati budžet, ali to je očigledno nemoguće sa ovom vladom. Mi smo smanjili sa... Tvrdim da moramo da imamo između 28.000 i 30.000 vojnika, moramo da imamo novu opremu, moramo da imamo veće angažovanje. Moramo, ako želimo da budemo ozbiljnije shvaćeni kao država, da imamo ozbiljniju vojsku.
Ako govorimo o pregovorima vezanim za status Kosova i Metohije, koji doduše ne postoje, prekinuti su, sada se nasilno preko Euleksa (koji, izgleda, ova vlada takođe planira da prihvati) uvodi ono što je predvideo Marti Ahtisari, a to je nadgledana nezavisnost Kosova kao države, ko će nas ozbiljno da shvati ako zaista nemamo ozbiljnu vojsku? Niko ovde, naravno, ne predlaže da mi kažemo da smo spremni za rat i da treba da idemo u rat, ali ako ljudi znaju da mi nemamo ozbiljno organizovanu vojsku, normalno je da će se na ovakav način na koji se ponašaju ponašati prema nama.
Odluka o vojnoj neutralnosti je bila odlična odluka parlamenta, i nismo jedini, tada smo o tome govorili; često u našoj javnosti pokušava da se podmetne kako smo mi ostrvo okruženo zemljama NATO pakta.
Dobro, jeste, Hrvatska postaje ovih dana član NATO pakta, ali, znate kako, nisu ni smeli da izađu na referendum. Nikada taj referendum ne bi prošao. U Crnoj Gori je oko 70% građana protiv ulaska u NATO pakt. Očigledno da se pritiskom na vlade nasilno pravi čitava ta situacija oko NATO pakta u ovim novim strateškim pomeranjima na globalnom planu.
Zašto bi se Srbija opredeljivala za bilo koga? Zbog toga je doneta odluka o vojnoj neutralnosti.
Nismo jedini, vojno neutralna je Austrija, kao član Evropske unije; vojno neutralna je Švedska, sa velikom tradicijom što se tiče vojske i savremenom vojskom koju ima, a takođe je član Evropske unije. Norveška je u NATO paktu, a nije član Evropske unije. Imamo različite situacije, tako da mislim da ta priča o ulasku Srbije u NATO pakt treba da se završi. Bolje je za Srbiju da bude vojno neutralna, da se ne svrstava ni u jedan vojni savez i ni na čiju stranu, ali zbog toga mora da ima savremenu vojsku i bolje opremljenu.
Ovim budžetom Ministarstvo odbrane zakinuto je za tri milijarde dinara, čime je izdvajanje za Vojsku palo sa 2,4% na manje od 2,25% bruto domaćeg proizvoda. Verujte, 2,4% je minimum i bio je predviđen, a šta se dogodilo? U Ministarstvu odbrane... Sada će izgledati malo čudno kada ovo izgovorim, ali to je činjenica, ministar odbrane Dragan Šutanovac je iz Demokratske stranke, ispada da je čovek kažnjen zato što je bio najštedljiviji ove godine. Vi iz DS-a to gledate i trpite zato što imate ministra koji je bio najštedljiviji, koji je gledao da od tih 2,4% bruto domaćeg proizvoda učini što je više moguće za Vojsku, da kupi što bolju opremu, ne bilo kakvu opremu, ne jeftinu opremu; činjenica je da je kupovao skupu opremu, ali nismo dovoljno bogati da možemo da kupujemo lošu opremu, jeftinu i tu bih se ja i složio sa njim, da je bolje da kupi manje ali kvalitetnije. Čovek se trudio da uštedi.
S druge strane, padaju nam avioni. Poginuo nam je možda i najbolji pilot, a vi činite ustupke ovima koji imaju tri - pet poslanika, koji nikada ne bi ušli u parlament bez vas i žrtvujete vaše ministarstvo, smeškate se, ne slušate ni šta vam govorim, pola vas ovde, žrtvujete ministarstvo gde je vaš čovek. Smanjujete novac, smanjujete na taj način i standard nemalog broja pripadnika Vojske Srbije i glasaćete za ovaj rebalans budžeta, a nećete glasati za ovaj amandman. To je neverovatno! Znači, ostavićete novac skijalištima i Mlađanu Dinkiću, a nećete prebaciti novac da se vrši kvalitetniji, bolji i redovniji remont naših aviona! Zaista ne mogu da verujem da ćete uraditi tako nešto, ipak ste vi najodgovorniji, preuzeli ste odgovornost, kako god vi na to gledali, vi ste odgovorni. Shvatite da ćete jednog dana, pričam iz ličnog iskustva, platiti cenu svega što rade vaši koalicioni partneri.
Najlogičnije bi bilo da ovaj amandman prihvatite, pre svega vi iz Demokratske stranke, imate dovoljno poslanika, i da sa nama iz opozicije u danu za glasanje glasate za ovo, jer Srbiji je više nego potrebna dobra, jaka, organizovana vojska, profesionalna vojska, koja će moći ovu zemlju da zaštiti u svakom trenutku.
Vojska je nekada bila institucija od najvećeg poverenja i poštovanja među našim građanima.
Ona to danas nije sigurno, ali može ponovo da bude ako se svi uozbiljimo i ako shvatimo da je Vojska Srbije daleko važnija od skijališta. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman kolege Arsena Đurića je pravi test za Vladu. Nema ministra, valjda će mu biti preneto, oni su to valjda pročitali u Vladi kada su odlučivali o amandmanima. Samo obrazloženje govori, u stvari, o pravoj prirodi ove vlade, i kada je u pitanju ovaj amandman imamo jedan dobar primer kako se ova vlada ponaša.
Naime, imali smo predviđen budžet, usvojen budžet, a Uprava za zajedničke poslove odjednom ima već unapred dogovorene obaveze za skoro 800 miliona dinara više nego što je predvideo budžet. Kako je to moguće?
Da bi građani Srbije znali o čemu se radi, šta je Uprava za zajedničke poslove Vlade Republike Srbije, to je ono što se zove, jednom rečju, birokratija. To su službenici.
Nije tačno - "dok je bio Dejan", možemo to lako da proverimo, a i ako je tako, to je bila Vlada u kojoj ste vi imali većinu, pa niste reagovali. Možete da se smeškate koliko god hoćete. Šta je bilo, bilo je. Zapamtite jednu stvar, vi ste vlast, vi ste odgovorni, naviknite se. Gotovo je više sa onim da ste opozicija. Vi ste vlast i vi ste odgovorni.
Birokratija. Izgleda da se birokratija u Vladi Republike Srbije zadužila za skoro 800.000.000 dinara više nego što je budžet dozvolio. To je pravo evropsko ponašanje u vremenu kada pričamo o smanjenju javne potrošnje, jedno zaista pravo proevropsko ponašanje koje pokazuje ova vlada.
Samo oni poslanici koji nisu za proevropsku Srbiju, koji nisu za evropske standarde u Srbiji neće glasati za ovaj amandman. To što Vlada pokazuje da je neozbiljna, mi to znamo, ali hajde da vidimo kakvi su poslanici. Da li je važnije potrošiti 800.000.000 dinara više nego što je bilo predviđeno za vladinu birokratiju ili taj novac uložiti u poljoprivredu? Od svih privrednih grana u Srbiji najvažniji je razvoj poljoprivrede. Ta privredna grana je naš najveći izvoznik i ima najveći kapacitet. Da li je važnije trošiti na papire, automobile, sekretarijat, na račune za telefon itd. ili je važnije uložiti novac u poljoprivredu?
Ovo je pravi test za sve. Videćemo kako će se svi ponašati kada je u pitanju ovaj amandman i koliku će odgovornost pokazati u danu za glasanje. Ubeđen sam da poslanička većina neće izglasati taj amandman, ali onda nemate više pravo, posle tog glasanja, nijednog trenutka da pričate o evropskim integracijama, o proevropskoj vladi, o ubrzanim reformama, o ubrzanom priključenju EU. Jednostavno, ovo rešenje nije proevropsko. Zbog toga još jednom pozivam sve poslanike da dobro razmisle i da podrže amandman poslanika iz Demokratske stranke Srbije.

Takođe po članu 104. Predsednice, mislim da ste naravno vi ti koji ste izazvali ovo što se sada događa, pre svega vašom izjavom. Vi ste dali neku vrstu izvinjenja posle onoga što je rekao narodni poslanik Maraš; ja sam povređen vašom izjavom, ali ne prihvatam to vaše izvinjenje.
Mislim da bi trebalo da na isti način na koji ste dali izjavu, znači, pred kamerama i pred sredstvima javnog informisanja, kažete da ste pogrešili, da zaštitite integritet parlamenta na takav način i da opomente Vladu da kasni.
Garantujem vam, bio sam poslanik u tom sazivu parlamenta, da bi to, iako je pripadao poslaničkoj većini, recimo, Predrag Marković kao predsednik Narodne skupštine u ono vreme uradio.
Ovde je u pitanju i to što ste vi iz SPS-a odjednom postali, kako bi rekao naš narod, evromeraklije, preko noći, odjednom ste postali evrofanatici veći nego DS i odjednom je sve to za vas prihvatljivo, ali na rečima. Na rečima, ali kad su dela u pitanju kandidat za direktora železnice je čovek koji je nosio u torbama pare na Kipar, po sopstvenom priznanju, u vreme Slobodana Miloševića, kao svedok na suđenju Mihalju Kertesu. To je ta evropska Srbija koju je obećala Demokratska stranka, koja je rekla da ako oni ne pobede sve ostalo ide u mrak, sve ostalo vodi u devedesete, a onda čovek iz devedesetih - kandidat za direktora Železnica Srbije. To je taj novi evroentuzijazam koji vi donosite i onda držite nama predavanje.
Znate, u vreme kada smo mi bili poslanička većina, opet vam kažem, doneto je 266 zakona, svi su od strane Evropske unije pohvaljeni. U istom sazivu je donet Ustav, tri rezolucije o Kosovu i Metohiji, mnogo odluka o izboru sudija, razrešavanju sudija, odlučivanje o imunitetu. Opozicija je glasala za nemali broj tih zakona i bila je mirnija situacija nego u ovom sazivu parlamenta. Može da se radi, ali treba da se zna da se radi. Ne može da se radi ako Vlada em uvek kasni sa predlozima zakona, em šalje loše zakone u proceduru.
Normalno je da ćete imati mnogo amandmana. Rekao sam, u Poljskoj na budžet dođe 900 amandmana. Vama je došlo 84 i vi kažete da opozicija vrši opstrukciju. To je potpuno besmisleno. Opozicija radi svoj posao, a vi očigledno niste sposobni da ga radite na pravi način.
I, nema potrebe da se ovde nama izvinjavate, nego recite javnosti Srbije da ste pogrešili i zaštitite parlament od neodgovorne Vlade koja kasni sa najvažnijim zakonom, sa budžetom za sledeću godinu.

Odgovor Vlade na amandman na koji je podneo kolega Maraš je zaista... Ponavlja se ovakva vrsta odgovora na veći broj amandmana koje smo podneli. Već sam rekao u prepodnevnoj raspravi o amandmanu koji sam podneo da se, recimo, od skijališta prebaci novac, delom od skijališta, za Vojsku Republike Srbije; sličan je odgovor bio i za taj amandman. Evo, pogledajte kako glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što su pojedine aproprijacije čije se smanjenje predlaže već izvršene u proteklom periodu, u većem iznosu od iznosa koji se amandmanom predlaže." Drugim rečima, potrošene su pare pre rebalansa.
Ono što govorimo sve vreme jeste da, u stvari, rebalans treba da zakrpi rupe, papirološki, za ono što je već potrošeno, a da za to nije bilo osnova u usvojenom budžetu. To ne da nije evropski standard, to nema veze sa... To je centralnoafrički standard, možda nije ni njihov, to nema veze sa evropskim standardima, nikakve.
Da ne pričamo o onom delu koji smo praktično u raspravi uhvatili (ako se već pominje tužilaštvo, mislim da bi tužilaštvo i time trebalo da se pozabavi), a to je da je Uprava za zajedničke poslove, koja se bavi administracijom, birokratijom vladinom, potrošila skoro 800 miliona dinara više nego što je to bilo predviđeno budžetom, pa se sad to rebalansom dopunjava. Ali, kako je mogla Uprava za zajedničke poslove da potroši toliko novca više? Postoji li Zakon o javnim nabavkama? Da li su oni nabavljali potreban kancelarijski materijal za Vladu više nego što je bilo predviđeno budžetom? Kako su raspisali te tendere? Kako su to uradili?
Ili su zaposlili više ljudi, pa onda plate na sve to, pa onda nema novaca za penzije. Mora MMF da ubeđuje Krkobabića u nešto što mu je rečeno od strane DSS-a još onih dana kada smo mislili da pregovaramo o formiranju Vlade, a oni simulirali pregovore na zvaničnim pregovorima, a za to vreme po rupama i kafanama pregovarali sa Demokratskom strankom. Onda su napravili Vladu koja ne može da ispuni obećanja. Mi smo tada rekli - nema šanse, ljudi, da Srbija to izdrži, hajde da vidimo na koji način, da li može, kako. Ne može, evo, došlo je dotle da ne može. Ne može i sada mora MMF da ubeđuje Krkobabića u ono što mu je Koštunica rekao pre šest meseci. MMF i Svetska banka su u vreme Vlade Vojislava Koštunice Srbiju stavili na prvo mesto po reformama u regionu, na prvo mesto. Sada smo ko zna gde.
Znači, nešto ne štima u toj vašoj evropskoj priči, a i vraćamo se ponovo... Naveo sam onaj primer kandidata za direktora železnice. Izgleda da se, suprotno obećanjima - bolji život, mrak ako ja ne pobedim, zaista, malo pomalo, ipak vraćamo u devedesete, ali suprotno od onoga što je obećano.
Evo, za NIP traži čovek smanjenje novca. Kako kada je, isto piše, potrošeno unapred? Ali, kad je potrošeno unapred, gde je obilaznica? Te petnaestog - nema je, te šesnaestog - nema je, te dvadeset prvog - nema je, a Mrkonjić redovno obilazi gradilišta, kao devedesetih, kada je bio Slobin direktor za obnovu, i vuče investitore za ruke, izvođače radova i kaže "kaži kada će biti gotovo", a on čovek kaže "čekaj da vidim", ma "tada će biti gotovo" i čovek kaže "tada će biti gotovo" i ne bude gotovo.
Bavio sam se politikom i devedesetih, 17 puta sam hapšen od strane istog režima, znam o čemu govorim, dobro sam pratio šta su radili i dobro pratim šta rade. Kao što su devedesetih na prazno obilazili i nisu završavali, tako i sada. Kada će obilaznica da bude gotova? Evromeraklije obećavaju, ali od obećanja nema ništa.

Dovoljna su i ova dva minuta koja su ostala za poslaničku grupu DSS, mi nismo umorni, iako je počeo novi radni dan. Nadam se da će predsednica Narodne skupštine konačno učiniti ono o čemu smo danas govorili po Poslovniku. Mislim da i dalje duguje izvinjenje Narodnoj skupštini zbog onog intervjua i zbog onoga što je govorila juče, prekjuče, ne znam kog dana, da narodni poslanici ne smeju da blokiraju rad Narodne skupštine.
Pokušao sam i ja amandmanom da od skijališta i uprave zajedničkih službi (zgrade, vozila) prebacimo novac za vojsku, u ovo vreme danas, koliko je potrebno. Nije uspelo. Razumem da to nije mogla gospođa Kolundžija da prihvati, pošto su te pare potrošene, pa čak i osamsto miliona više nego što je budžet predviđao. Kako? Opet mi nije jasno. Ali, interesantno je da poslanička većina pokazuje veću ozbiljnost nego Vlada. Imam jedan predlog za kraj za vas – da vi lepo smenite Vladu i da iz redova poslanika koje sada imate izaberete novu vladu, kao poslanička većina. Znači, izaberite novu, ozbiljniju vladu, kada bolje razumete ove probleme, prihvatate, evo, amandman Milice Radović, pa onaj amandman, pa se dogovarate sa Markićevićem.
Znači, očigledno je da ste ozbiljniji od Vlade Republike Srbije. Imate 128 glasova, ove smenite, dođite vi. Možda neće u jednom danu biti izbačeno sa posla 400 ljudi u Čačku, 150 u Livnici Kikinda i, kako vidimo, večeras je javljeno, 232 u "Vitalu" - 1000 danas; a gde je onih 200.000 što ste obećali da će biti zaposleni?
Znači, verujem da vi možete bolje da radite od Vlade Cvetković - Daček, ubeđen sam, tako da vam predlažem da lepo ovu vladu smenite. Mi ćemo vam tu pomoći. Vi imate 128, izaberite nove ministre i nema problema.

Ovaj amandman je zaista dosta dobar, ali mene ne čudi, ne znam zašto se čude moji dragi prijatelji iz Nove Srbije, što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, mene apsolutno ne čudi zašto ga nije prihvatila. Zato što ovu Vladu čine oni koji su se posvađali 1988. godine na onoj čuvenoj Osmoj sednici, a sada su se pomirili i potpisali koalicioni sporazum za budući nastup na narednim izborima, koji su nazvali deklaracijom o pomirenju.
Oni ni tada, pre 20 godina kao komunisti, nisu znali i nisu prepoznavali potrebe osoba sa invaliditetom, krili su ih, nisu se njima obraćali, nisu o njima vodili računa. Zašto očekujete da i sada oni o njima vode računa? To je nešto što jednostavno nije u sklopu s njima, to je nešto što je njima nepoznato, uvek im je bilo nepoznato. Ko prati političku scenu, ko prati istoriju politike u Srbiji, zna da je to tako. Deklarativno, naravno, kada su potrebne kampanje da će se sve to govoriti.
Ne očekujem da će biti prihvaćen ovaj amandman, koliko god da je dobar i koliko god da je human, zato što je ovo važnije, ovo je za njih važnije. Pogledajte, ako može da se snimi da bi građani videli, ovo je samo ministarstvo Mlađana Dinkića, ovo je sve, neka pogledaju ljudi iz EU, iz MMF, neka mi kažu zemlju u EU koja ima ovakvo ministarstvo. Neka mi kažu jednu, pričamo o javnoj potrošnji o smanjenju javne potrošnje.
Onda na sve ovo još i kabinet kao potpredsednika Vlade. Isto je po pitanju prvog potpredsednika, zamenika predsednika, ili šta li je već u Vladi. Em imaju kao ministri kabinete, em imaju ovako struktuisano ministarstvo, sa tolikim brojem zaposlenih, i onda plus i kabinet.
Naravno da ne možemo očekivati boljitak i naravno da to nije evropska vlada. Naravno da oni i po ovom pitanju jednostavno ne govore istinu, kao što nisu govorili ni o penzijama, ni o akcijama, besplatnoj podeli akcija. Sve što govore služilo je svrsi dolaska i preuzimanja izvršne vlasti u Srbiji, a posle toga mašala, što kaže naš narod, ima se može se. A ako se nema zadužiće se, pa će plaćati neko drugi u budućnosti.
Mi koji smo mlađi, pa još mlađi od mene, pa još mlađi, znači oni koji su danas deca, unučići, a bogami kako se zadužuju, zadužuju i one koji još nisu ni rođeni. Takav je odnos ove Vlade prema ovoj državi. Ne vidim zašto bi se bilo ko za to čudio.
Daću još jedan primer, koliko oni isprazno pričaju o EU. Da li su napravili analizu? Da li su proverili kada su dali Zoološkom vrtu u Jagodini 250 hiljada evra za čuvenu žirafu? Da li su dali za nešto što je evropski standard? Da li je gospođa ministarka dala saglasnost na davanje tog novca iz budžeta?
Proverio sam, postoji nešto što se zove Savez evropskih zooloških vrtova. Standard tog saveza je da životinje koje žive u krdu moraju da imaju zadovoljavajući, a žirafe žive u krdu, životni prostor, taj životni prostor mora da bude prostran, veliki, mora da bude i u zatvorenom prostoru dosta veliki i ne smeju da žive u manjem broju od tri, po njihovom standardu, mada ponekad zažmure za manje zoološke vrtove ako ih ima dve.
Jedna žirafa ili životinja u krdu nigde, po evropskim standardima, ne postoji. Zato što je onda ta žirafa sama, usamljena i nesrećna, a njen životni ambijent, prostor, traži da bude u krdu sa više žirafa. Isti je slučaj i sa antilopama i sa svim ostalim životinjama koje žive u krdu.
Vi se, gospodo, smeškate, a hoćete u EU. Znači, morate da poštujete standarde EU. Razlika između nas iz DSS i vas je što mi želimo standarde EU u Srbiji, pa onda da postanemo član EU, a vi želite sad da utrčite u EU nespremni, sa jednom žirafom u zoološkom vrtu, što nije standard EU, a niko vas neće.
Ubrzani put u EU, koji vi koristite kao termin, terminološki ne postoji, apsolutno ne postoji. To u EU ne poznaju. Postoji nešto što se zove politika uslovljavanja, koja mora da se ispuni i kada se to ispuni, onda ulazimo u EU.
Znači, ili ako želite evropske standarde, povećajte novac zoološkom vrtu u Jagodini, da to bude po evropskom standardu, ili vratite novac iz budžeta, iskoristite ga za nešto mnogo pametnije i potrebnije ovoj zemlji. Ili priznajte da niste proveravali, između ostalog, i Mlađan Dinkić koji je dao taj novac. Ovde smo čuli malopre hvalospeve o čoveku.
Ne može da se da 12 miliona dinara za sportske terene za invalide, ali može da se da 250 hiljada evra da se napravi životni prostor i unesreći jedna životinja. Trebalo bi valjda nešto da kaže i udruženje zaštitnika životinja u ovoj zemlji o tom pitanju.
Znači, mene, gospodo, braćo moja i sestre iz Nove Srbije, ne čudi, ne znam zašto se vi čudite što se oni ovako ponašaju. Oni samo gledaju i polaze od onoga da je Bog prvo sebi stvorio bradu.
Znači, gledaju samo sebe, da zadovolje svoje pozicije, da zadovolje ono u šta su ušli, da se podele, da posedaju.
A onda će da vide kako će to Srbija ubrzano da uđe u EU, iako nema ništa ni od Lisabonskog sporazuma, iako evo danas u novinama piše da nema ničega ni od ulaska Hrvatske u EU, iako je ona kandidat, za razliku od nas, za ulazak u EU.
Dajte da mi radimo na standardima, dajte da mi menjamo naše društvo, dajte da ovaj parlament usvoji 300 zakona, kao što je usvojio između 2004. i 2006. godine, i da svi budu pohvaljeni kao evropski zakoni, i da imaju podršku i Svetske banke i MMF, a ne ovako. Na ovaj način to nigde ne ide, ovako samo državu još više zadužujemo, pravimo probleme i ne možemo da vodimo računa o našim građanima i kao država ne možemo da zaštitimo naš narod.

Očigledno da ovaj amandman treba prihvatiti, jer bolje je da prestanemo da ulažemo kao socijalno odgovorna vlada u turističko-destinacijski menadžment, u cirkularne žetone i u Mlađina skijališta na svakoj čuki u Srbiji, a evo novembar sa 25 stepeni temperaturom, a da s druge strane obećavamo veće penzije, veći broj zaposlenih, ljudi biće bolje, živećemo bolje i da zaboravljamo na one sa kojima se najviše ponosimo, a do kojih neki čak i trče kada se rade predizborne kampanje i pokušavaju da, zahvaljujući njima, dođu do nekog političkog poena i da steknu neki glas više.
Poput recimo heroja poslednjih olimpijskih igara, što se tiče Srbije, mladog plivača Milorada Čavića, koji je otišao iz Beograda u Italiju, kako bi se pripremao za predstojeća takmičenja, jer sve što mu je obećano nije ispunjeno. Obećala mu je ova vlada i oni s kojima se slikao i koji su išli u Peking da ga podrže. Čovek kaže da je na bazenu u Tašmajdanu nedavno pao krov, ali tu su skijališta, da mu se na bazenu u Banjici termini za trening poklapaju sa smenama za građanstvo i da se u bazenu voda nije grejala, i kao stan koji mu je obećan da bude dat na korišćenje, ne u vlasništvo, nikad nije dobio.
To je odnos, kakav je odnos prema Miloradu Čaviću, takav je odnos i prema svim građanima Srbije - obećate, dobijete glasove, a onda skijališta, cirkularni žetoni i turističko-destinacijski menadžment, a naroda, penzionera u budžetu nigde nema.

Član 104. i dostojanstvo Narodne skupštine. Predsednice, nemamo ništa protiv i tu smo, poslanici DSS, radićemo po amandmanima i radićemo po svim interesantnim amandmanima, ne samo govoriti po onim koje smo sami podneli, koliko god to trajalo, ono što nam je posao.
Moram da kažem zbog dostojanstva Narodne skupštine da su ovde, što se tiče vladajuće većine, prisutni samo određeni broj poslanika DS i određeni broj poslanika SPS, mislim na koaliciju, nema nikoga. A zamolio bih vas da potpredsednicu, koja je meni jednom zbog dobacivanja dala opomenu i platio sam kaznu 3.000 dinara, upozorite da mi ne dobacuje dok govorim iza leđa ili da bar glasno ne govori. I to je dostojanstvo Narodne skupštine.
Nema nikoga iz čuvene G17 plus grupacije, nema nikoga iz SPO, nema nikoga iz LSV. Znači, nema nikoga iz tih stranaka. Mnogo je više prisutno poslanika iz opozicije nego iz vlasti. Ne znam šta je hitnost tolika da moramo i večeras da radimo, ne znam, do ponoći i da radimo opet i u ponedeljak. Ne znam koja je to hitnost.
Da li taj put delegacije u Portugal u sredu, pa 25 poslanika neće biti tu i ne znam koliko od toga vladajuće većine. Ne znam da li je to hitnost, pa morate pre srede da imate dan za glasanje, a nije vam hitnost da još šest sati, u roku dostave, Vlada Narodnoj skupštini Republike Srbije dostavi Predlog budžeta za 2009. godinu. Mi ćemo po rebalansu govoriti i truditi se da vas uverimo da ovaj rasipnički, trošadžijski, katastrofalno loš rebalans budžeta za građane Srbije povučete.
Takođe, čekamo vas do ponoći i zato ćemo i biti tu da vidimo da li će u proceduru doći Predlog budžeta. Neće doći, nije bio ni na Vladi, naravno da neće doći ni u skupštinsku proceduru. Eto, da kažemo. Mislim da bi bilo, na kraju, najkorektnije da više niko iz vladajuće većine do kraja rada ovog saziva parlamenta ne prozove nikoga iz opozicije za opstrukciju. Ovo što vi radite je gore od opstrukcije. Ovo je potpuno nepoštovanje rada Narodne skupštine Republike Srbije i ovo je narušavanje institucije kakva je Narodna skupština Republike Srbije od strane vladajuće većine.
(Predsednik: Vreme)
Vi to radite od početka, ali u skladu sa ovim amandmanom, koristite medije da manipulišete i obmanjujete građane. Koliko je lako da obmanete sa tim ko radi, a ko ne radi u Skupštini, to je daleko lakše, ali ne možete da ih obmanete kada je u pitanju to da ste prevarili po pitanju penzija, po pitanju boljeg života, ubrzanog ulaska u EU...
(Predsednik: Gospodine Šormaz, hoćete li privesti kraju, govorite četiri minuta?)
... po pitanju "Fijata", akcija i svega ostalog. Zahvaljujem.

Član 104. Nastavljamo sa povredom dostojanstva Narodne skupštine od strane narodnog poslanika Nade Kolundžije, koja je izrekla čak i neke stvari koje nisu istine, ovde za ovom govornicom. Rekla je da kada smo mi bili skupštinska većina, kada smo mi bili vlast, nismo prihvatali amandmane opozicije.
Vi niste bili narodni poslanik tri godine prve vlade Vojislava Koštunice i tadašnjeg skupštinskog saziva, ja sam bio. Ne znam da li ste bili član tada DS, to je paušalna ocena, to je zaista paušalna ocena koju ste izrekli. Mogu se razne paušalne ocene izgovoriti.
Mogu paušalno da kažem da ste, recimo, vi razlog odlaganja Skupštine DS za 2010. godinu, paušalno mogu to da kažem i to što se, recimo, članovi DS u većem broju ne slažu sa funkcijom koja vam je bila namenjena, pa da ne bi bilo gužve, onda je pomerena Skupština. Paušalno mogu to da izgovorim, kao što ste vi ovo izgovorili.
Podsetiću vas da je u to vreme usvojeno 266 zakona i svi su ocenjeni od EU kao pozitivni. Tri deklaracije o Kosovu, birane su sudije, razrešavane, za dva sata se parlament sastajao da bi odlučivao o nečijem imunitetu. Usvojen je Ustav. Za više od 50 zakona je poslanička grupa DS glasala, koja je tada bila opozicija. Glasala.
Tako je, bila je opozicija. Zar se ne sećate da smo mi glasali, recimo, u prošlom glasanju za dva zakona.
Znači, za više od 50 je glasala DS i usvajani su joj amandmani. Kada govorite ovde, pazite šta izgovorite, jer ima nas koji pamtimo duže nego što pamte kokoške između dva hranjenja.
Ako mislite da možete manipulacijama koje pravi marketinški tim i Srđan Šaper da tako nastupate i u Skupštini i da možete nas da zaludite na takav način, tu ste pogrešili. Znači, molim vas, vi ćete sada verovatno reći da to, takođe, nije povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da jeste. Ako to smatrate, nema problema, da ne bismo komunicirali ovako, odmah tražim da se u danu za glasanje izjasni Skupština o tome.

Član 104, ponovo povreda dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije.
Meni nije jasno što ste nam ovo delili. Evo, pogledajte, sad je pročitao kolega Kragović - nezadovoljstvo opozicije brojem prihvaćenih amandmana, vi morate razumeti da je budžet jedan vrlo specifičan akt koji se donosi usklađivanjem Vlade Republike Srbije, da je prostor za intervencije na budžetu uvek mali.
I ono što sam govorio, da podsetim samo - to se naravno ne odnosi na vas već na one poslanike koji su bili vladajuća većina, a sada prigovaraju, jedan sam od tih, a sada prigovaraju kako je Vlada neosetljiva na argumentaciju opozicionih poslanika i ne prihvata amandmane, a prethodna Vlada se ponašala slično.
Pa u prethodnoj Vladi je Demokratska stranka imala većinu. U prethodnoj Vladi je Demokratska stranka imala ministra više od svih ostalih. Premijer je bio dr Vojislav Koštunica. Koga vi sad tu kritikujete, opet sami sebe.
Ali, pošto je mnogo važnije ono što je govorio kolega Kragović, puna su vam usta Evropske unije. Hoćete da znate kako usvaja budžet jedna velika država Evropske unije, sa 38 miliona stanovnika, kakva je Poljska? Tri čitanja budžeta ima. Rebalans, to ne postoji, to se ne donosi, samo budžet.
Mora da se dostavi Narodnoj skupštini predlog budžeta do 30. septembra. Ako se ne preda do 30. septembra Narodnoj skupštini, raspisuju se izbori. Samo na prvom čitanju budžeta je prisutan ministar finansija ili predstavnici Vlade, samo na prvom u Skupštini, u Sejmu. Inače, oni imaju i Senat, dvodomnu skupštinu.
To je načelna rasprava. Posle se podnose amandmani. O amandmanima raspravljaju poslanici i Vlada se više ništa tu ne pita. Posle raspravlja na svojoj sednici Senat, sto senatora, podnose amandmane, ali o amandmanima odlučuje na trećem čitanju Sejm. Vlada se ništa ne pita. Narodna skupština donosi budžet, ne donosi Vlada, Vlada ga samo predviđa, samo ga predlaže, sve je drugo na Narodnoj skupštini i na narodnim poslanicima.
To je zemlja Evropske unije. Takođe, Vlada nema pravo da predloži budžet za Kancelariju predsednika Republike, za Narodnu skupštinu Republike Poljske, za Ustavni sud, za Republičku izbornu komisiju, za ombudsmana, za Zaštitnika dečijih prava, za revizorsku kuću, to se kod njih zove Komisija za kontrolu.
Nema pravo, te institucije se zovu svete krave i one sam daju predlog svog budžeta, a ministar je dužan da ga stavi u predlog budžeta. To vam je Evropska unija.