Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7157">Dragan Šormaz</a>

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, razumljivo mi je zašto kolege koje su po prvi put narodni poslanici ne shvataju i ne razumeju ovo što se dogodilo.
Jeste teško za shvatiti, ali to je nešto što se u ovom parlamentu već događalo. Postojale su političke opcije, ali namerno kažem ovako jer je to činjenica, dakle, postojale su političke opcije na političkoj sceni Srbije koje su ovako radile, na svaki član zakona su davale amandman – briše se, čak i više puta. Te političke opcije su obrisane ione više ne postoje. Te političke stranke više nisu u parlamentu Srbije.
Ovde je situacija jasna. Postoji nešto što se zove načelna rasprava i postoji nešto što se zove rasprava u pojedinostima. Znači, kao što je rekao prethodni kolega, u ovom amandmanu, zamislite kada imate zakon gde se ovim amandmanom, 1. članom definiše o čemu se radi, a vi kažete – briše se. Šta je sa ovim dalje?
U načelnoj raspravi vi kažete svoj stav o tom zakonu i kažete da ste protiv zakona. Ali, onda u zakonu o pojedinostima, gde treba mi, kao narodni poslanici koji smo odgovorni, da popravimo predlog zakona u odnosu na ono što je stiglo od predlagača, mi radimo – briše se. Znači, ne popravljamo, nego brišemo sve. To se uradi u načelnoj raspravi. Kažemo da smo protiv, pa kad bude glasanje u načelu, glasamo i izjasnimo se o tome.
Ovde je u pitanju jedna velika neozbiljnost. Politička organizacija, očigledno, ako ima dva predstavnika, slučajno, greškom DS koja je mislila da će imati ne znam koliko poslanika u Skupštini pa hajde da da još dva a onda su svi zajedno jedva prešli cenzus, koja se verovatno neće nikada više ni naći u parlamentu, ne verovatno nego sam ubeđen, i hajde dok su sad ovde da rade, da budu slikani, viđeni, itd. To sam već govorio i po prethodnim nekim zakonima, jer smo imali slične amandmane od dvojice poslanike. Tvrdim da ih posle toga nema. Znači, mi ih sad lepo istrpimo, građani Srbije ih gledaju, ali posle toga neće nikada više postojati na političkoj sceni Srbije kao ta organizacija. Možda će neko napraviti grešku da ih ponovo stavi na svoju listu, ali teško da će i ti koji ih stave na svoju listu preći sa njima cenzus.
Svi ovi amandmani su besmisleni. Meni je žao što je Odbor za zakonodavstvo sve te amandmane prihvatio. Oni bi možda mogli na tom odboru, treba pogledati pravnu praksu i drugih parlamenata u svetu, ali, ovakvi amandmani, ako su oni u skladu sa Ustavom u redu, ali, nije mi jasno kako nešto može biti u skladu s Ustavom kada je sve potpuno besmisleno i kada se zna procedura. Jer, zna se šta je načelna rasprava, zna se šta je rasprava u pojedinostima. Ovo je urađeno potpuno suprotno raspravi u pojedinostima i ako neko kaže da je to formalno-pravno moguće, u redu, ali onda građani Srbije treba da vide ko se na koji način i kako ponaša. Ovo je neozbiljno. Ovo je protiv interesa građana Srbije i parlament Srbije nečim što je neozbiljno ne treba da se bavi i da gubi ceo dan.
Ja bih sada i zahvalio kolegi Neđi koji je jasno objasnio i vezano za amandman na član 2. i svih ostalih 90 amandmana, dvojice poslanika, koje smo dobili, ono što sam govorio, pa što je izazvalo i govor i replike nekih poslanika opozicije.
Ako imate načelnu raspravu i u načelnoj raspravi kažete da ste protiv zakona, protiv ste celog zakona i glasate načelno i u celini protiv zakona, vi ste protiv.
Ako donesete na 90, na svaki član – briše se, to je opstrukcija, to je besmisleno i to je smešno, još uz ono malopređašnje objašnjenje da su oni došli do zaključka da ovim amandmanom će brisanje tog člana i svih ostalih članova, sprečiti da bude donet jedan loš zakon, koji MMF, Svetska banka, Komisija EU podržava i kaže da su reformski.
Ja razumem, apsolutno mogu da budu neki protiv ulaska Srbije u EU, mogu da se ne slažu sa standardima EU, mogu da traže da se briše ovaj član zakona i svih ostalih na taj način, ali to su onda ljudi koji ne žele dobro Srbiji, koji ne žele standardizaciju Srbije i imam pravo kao narodni poslanik to da kažem.
Kao što oni imaju pravo da napišu besmislen amandman i ja imam pravo da kažem da su napisali besmislen amandman i da smatram, a građani će na kraju oceniti sve i to je tačno, ali da smatram da oni koji kako rade, ne rade dobro u interesu građana Srbije, šta drugo narodni poslanik ima pravo da kaže, ako ne to.
Znači, ne rade dobro, nisu za standarde EU, dezavuišu javnost, vrše opstrukciju, troše vreme Narodne skupštine. Ceo dan će se ovde raditi, ostaće zbog toga više zaposlenih, povećane dnevnice, povećani troškovi, prekovremeni rad i sve ostalo, koštaju građane Srbije, dva neozbiljna poslanika i to građani Srbije treba da znaju. Hvala.
Mi smo i sada i po ovom amandmanu čak imali situaciju da je morala i ministarka da se javi i da objašnjava razliku u nijansama između važećeg predloga zakona i ovoga koji je sada predlog zakona i opet potvrda onoga što sam govorio, zbog čega treba i sve prethodne amandmane dvojice nezavisnih poslanika odbiti i sve ostale.
Čak mi je žao što ovoliko pažnje tome posvećujemo, ali moramo zbog toga da bismo zaštitili integritet Narodne skupštine i Doma kada neko napiše 95 amandmana na 95 članova zakona i to u kojima se traži brisanje.
Podsetiću još jednom šta kaže naš Poslovnik u članu 161. „Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga zakona“. Znači, ne govorimo o važećem. Dostavljen je novi predlog zakona. Legitimna većina, legitimna vlada je donela predlog zakona na osnovu volje koju je narod pokazao, tj. građani Srbije na izborima.
U članu 162. u jednom delu se kaže – obrazloženje koje sadrži objašnjenje predloženog rešenja i cilj koji se želi postići usvajanjem amandman. Ako je cilj ne usvajanja ovog zakona, to se kaže u načelnoj raspravi.
Ozbiljni ljudi, ozbiljni poslanici koji vode računa o građanima, o troškovima parlamenta i sve ostalo to kažu u načelnoj raspravi. Kažu da su protiv, glasaju u danu za glasanje protiv, a ne raspravljaju o tome po svakom amandmanu po na osob, tako da i ovaj amandman apsolutno treba odbiti, kao i sve ostale, ali smatram da je potrebno da narodni poslanici koji su članovi SNS, a naravno i svi ostali ozbiljni narodni poslanici, treba da ukažu na ovu anomaliju i na ovu ne ozbiljnost dvojice narodnih poslanika kako nam se ovo nešto ponovo ne bi dogodilo. Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvinjavam se, malo sam okružen kolegama.
Moram, pošto je upornost dvojice poslanika koji su podneli i ovaj amandman i uporno obrazlažu svih 95 svojih amandmana koji glase „briše se“, kao i ovaj amandman o kome je sada kolega govorio, moram da kažem i moje mišljenje i stav poslaničke grupe narodnih poslanika koji su članovi SNS da ćemo mi naravno ovaj amandman odbiti kao i sve ostale, jer su oni samo deo jednog neozbiljnog pristupa radu.
Ponoviću namerno da bi građani, jer u različito vreme ljudi rade, u različito vreme gledaju prenos Narodne skupštine, znali o čemu se radi, članove 161. Poslovnika i 162. u kome se kaže, u članu 161. kaže – amandman je predlog za izmenu i dopunu Predloga zakona, a član 162. kaže – obrazloženje koje sadrži objašnjenje predloženog rešenja i cilj koji se želi postići usvajanjem amandmana i po potrebi procena uticaja predloženog rešenja na budžetska sredstva. Znači, i cilj i šta se radi amandmanu.
Ako vi podnesete 95 amandmana, na 95 članova sa „briše se“, to svakom pametnom čoveku znači da ste vi protiv tog zakona, a za to imate načelnu raspravu. Ako imate predloge za pojedinačna rešenja onda podnosite amandmane. Ovo je čista opstrukcija, neozbiljan način rada. Predloženo je nešto što je ništa, da bi se ceo dan slikalo. Naravno, mi nećemo ćutati. Naravno da bi izgledalo kako su ta dva poslanika opozicija ovoj Vladi. Mada, kada vidimo salu to i tako ispada. Otprilike da je to jedina opozicija ovoj Vladi, ovoj skupštinskoj većini.
Ali, moram ponoviti, svašta smo danas čuli. Na primer, da je kasno stigao zakon u proceduru, da nije imalo vremena da se pročita, a imalo je vremena da se napiše 95 amandmana i da se sada o njima raspravlja ceo dan, a kao nije imalo vremena da se upozna sa zakonom. Onda se sa druge strane kaže da se argumentovano govori o amandmanu itd. Znači, ovo je jedan flagrantan primer. Mislim, da mi svi o tome moramo da govorimo. Dokle god se ovako nešto dešava, kako nam se nikada više to ne bi desilo i kako bi građani Srbije to osudili.
Ono koliko sam ja video već reakciju u medijima, sami građani koji ovo komentarišu nazivaju ovakav način rada u Skupštini i ovakav način rada odnosa prema amandmanima i ovom amandmanu vrhunskih bezobrazlukom. To je 99% komentara koje sam uspeo da vidim u toku dana na ovaj set podnetih amandmana od strane poslanika Nove stranke. Zahvaljujem.
Kao i za prethodne amandmane, treba ga odbiti, radi se o poslanicima samostalnim, iz Nove stranke, koja posle toga neće, kada se ovi amandmani rasprave i brisanje i sve i biće i oni obrisani, ponavljam kao i svi ostali koji su se bavili na taj način.
I dalje tvrdim, ovo je veoma neozbiljan pristup, džabe šta god neko ovde govorio i probao da opravda, ako 95 puta napiše – briše se, sa istim obrazloženjem. Onda kaže kako je uložio napor i rad, a svi mi znamo da u savremenoj tehnologiji je za to potrebno pola sata, „kopi – pejst“, napor i rad je uložen, toliki ozbiljan rad, da ja ne mogu da verujem u to. Neverovatno, svaka čast, da im damo beneficirani radni staž, ne znam da li je moguće po zakonu, narodnim poslanicima da damo 20 posto za ovaj ozbiljan rad, na platu što je bilo zaista, 95 puta – briše se, sa istim obrazloženjem.
To je neozbiljno, ne treba trošiti vreme više na to.
Evo, sada govori poslanik koji je obukao sivo, plavo i pink, kako sam čuo malo pre, roze. To su nežne boje, moje koleginice kažu da su sjajne i da se uklapaju i to mi mnogo više odgovara i znači nego neko ko zna samo braon boju bunde da prepozna ili kad radi u vinogradu pa samo te boje poznaje. Onda oni napišu ovakav amandman i kažu – briše se, mi hoćemo da vratimo na stari zakon. Na koji stari zakon da nas vrate? Znači, mi raspravljamo o Predlogu zakona koji je Vlada dostavila. Kakav stari zakon? On je važeći. Ako ga usvojimo, ovaj važi. A na ovaj način se i dalje obesmišljava rad Skupštine. Hvala vam.
Pridružujem se ocenama kolege Rističevića koji kaže da treba odbaciti ovaj predlog amandmana zato što čak jasno i piše ovde u članu, ako već govorimo o zaštiti života, kako je obrazložio predlagač, kaže – može neko da uđe u banku i nekoga ubije, to nema veze sa zdravljem, zna se šta je zaštita zdravlja, postoje određene situacije. Na primer, u rudnicima moramo da zaštitimo zdravlje ljudi od gasova, itd. Postoje propisi koji su zbog toga doneti.             Ovde lepo imate reč ispred, u samom članu, koji kaže: „Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost, zdravlje na radu“. Bezbednost podrazumeva to da je poslodavac dužan da mu, između ostalog, zaštiti i život kroz bezbednost, tako da ovde nema ničeg spornog u samom članu.
Čini mi se da je ponovo pisan amandman da bi se ustalo i govorilo dva minuta protiv Vlade i protiv predloga zakona i nekog stvaranja imidža nove stranke koji, ako se na taj način stvara, možda je bolje i da se nastavi, ali se treba očekivati za nas iz SNS bolje, jer ćemo imati i dalje slabu opoziciju. Ali, ipak treba očekivati i odgovore od strane vlasti na ovo. Znači, jasno piše – bezbednost, zdravlje na radu, tako da se to podrazumeva i ovde nema ničega spornog. Hvala.
Da bi se razumeli, ne želim da ulazim uopšte u to ko je glup, ko je pametan, to mislim da nije nešto što za šta je nadležna ova sala ili mi u Narodnoj skupštini, ko utvrđuje da li je neko zdrav, nije zdrav, kako radi, ali mi ovde odlučujemo o tome ko kako radi, pratimo svačiji rad i zalažemo se za to da napravimo bolje društvo.
Ja sam u svom obrazlaganju zašto treba ovaj amandman, i uopšte neću ulaziti u to kako su druge kolege obrazlagale, jasno rekao da ako stoji – zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost, zdravlje na radu, to znači da ima pravo i na zaštitu života, jer to znači reč bezbednost. Poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost.
Ko piše da treba dodatno zaštitu života itd, i sada to obrazlaže ovde u nekoliko puta i ima pravo na to, niko ne spori da ima pravo na to, ali je jednostavno sve precizno napisano i nepotreban je takav amandman da stoji u zakonu i sama ta stvar govori o svima nama na koji način se odnosimo prema ovom poslu, ko je dobronameran, a ko želi samo da se slika.
Ako je to zamereno sa ove strane što sam ja govorio, to je moj utisak. Imam pravo valjda i na taj utisak? Ako grešim, građani su ti koji će o tome ocenjivati u svakom slučaju. Hvala.
Isto obrazloženje. Da li  u Zakonu o narodnim poslanicima piše – bezbednost ili zaštita života narodnih poslanika? Kada je bezbednost u pitanju, bezbednost podrazumeva i zaštitu života. Tu nema šta da preciziramo. Hajde onda da preciziramo i zaštitu od toga da li će neko da uđe da mu odseče prst, ruku, da ga napravi invalidom, a ne da mu ugrozi život. Hadje onda da preciziramo u te detalje. Bezbednost sve to podrazumeva.
Reč bezbednost sve to podrazumeva. I zdravlje na radu takođe je precizno i zna se šta podrazumeva, tako da to insistiranje na nečemu, hajde sada da se ne igramo. Znači, bezbednost je to – zaštitu života, zaštitu svega ostalog. Znači, poslodavac je dužan da vas obezbedi na radnom mestu i to je to.
Ja kao i prethodni kolega Dragojević bih rekao da i ovaj amandman, a i svi koji se tiču ovog dela zakona, treba odbaciti kao što je uradila Vlada. Mnogo je bolje rešenje u zakonu i praktičnije i rešava nam situaciju u kojoj se nalazimo.
Često pokušavam ovde da govorim i na nekim drugim mestima o nekim realnostima u kojima mi živimo.
Kao što je kolega Dragojević govorio o umetnosti, kulturi, o pozorištima, o filmu, o muzici, imamo jedan deo privredni, koji se i te kako razvija i koji sve više donosi dobra Srbiji.
Videli smo, recimo, da su mladi ove godine se najviše upravo opredelili za fakultete koji su u oblasti IT tehnologija ili IT sektora.
Mi danas imamo procene i ovde smo čuli u različitim ranijim razgovorima da desetak hiljada ljudi, minimum, uglavnom mladih ljudi, sedi po nekim svojim kućama, sobama i možemo reći slobodno, crno privredno delovanje, rade na nekim projektima, rade neke softverske pakete, neke hardverske pakete, a da nigde to ne prolazi kroz sistem nije oporezovano, ne zna se, ne vidi se, ne evidentira se, nemamo nikakvu situaciju o tome.
Ovako, kroz ovo projektno, mogućnost projektnog upošljavanja kao što zakon predviđa, mi ćemo i taj sektor u velikoj meri dovesti u jednu legalnu situaciju i svi zajedno i IT i sektor u Srbiji i privreda od tih mladih ljudi, sposobnih, pametnih koji znaju da rade će imati koristi, a na kraju krajeva i budžet i građani Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, ovaj amandman je apsolutno, po mom mišljenju, neprihvatljiv i treba ga odbaciti, jer je, kao što je kolega malo pre obrazložio, vrlo jasno i precizno ovde mnogo toga, i ovaj deo o kome je govorio podnosilac amandmana, kristalno jasno o čemu se u stvari ovde radi.

Mi od 1945. godine na ovamo imamo u suštini levicu u različitim agregatnim stanjima na vlasti u Srbiji do ove Vlade, a ovde smo čuli malopre da neko pripada socijaldemokratskom, neko pripada liberalnom delu političkog spektra, ja oduvek desnog centra, koji inače vlada Evropskom unijom već duže vreme i sa time se ponosim i to što se vidi, to je odlično što se vidi, jer dobro bi bilo da Srbija počne više da se okreće tom političkom spektru, kako bismo promenili neke stvari.

Često danas slušamo o zaposlenima i o njihovim pravima, ali malo govorimo i o pravima poslodavaca. Njih matematički ima manje, pa manje glasova donose. U suštini, bez poslodavaca, bez investitora nema ni zaposlenih. To je toliko jasno. Ovaj zakon vodi računa i o jednima i o drugima. Reći ću konkretan primer.

Dok je „US steel“ bio u smederevskoj železari, najmanje se u Smederevu tih godina prodavalo alkohola i pio alkohol na slavama. Čak su i žvake sa nekim procentom alkohola bile prestale potpuno da se prodaju u Smederevu. Hvala Bogu, u „Železari Smederevo“ i dan danas je to ostala praksa i nešto što je dobro naučeno od jednog dobrog poslodavca. I dan danas isti taj sistem funkcioniše u Železari, bez obzira što su problemi i svi radnici znaju da ne mogu u alkoholisanom stanju da odu na posao, da ne mogu da se alkoholišu na poslu i da je to kažnjivo, odmah otkaz. Takav je bio i kolektivni ugovor.

Opet kažem, ne može sve da se precizira ni ovim zakonom. Nešto ostaje između poslodavaca i sindikata da se dogovore. To je tamo funkcionisalo i, hvala Bogu, funkcioniše i dan danas. Kada dođe novi investitor, nadamo se ove godine, u smederevsku železaru, on će zateći jednu disciplinovanu organizaciju, disciplinovane radnike, disciplinovane zaposlene koji će odmah moći da doprinesu boljitku i dobrom radu cele te kompanije, pa samim tim i profitu onoga ko je investirao, a i većim zaradama zaposlenih.

Neke stvari moramo da shvatimo kako funkcionišu svugde u svetu, da zaboravimo nešto što je nekada bilo i nikada više neće biti i da se prilagodimo novim vremenima, a samim tim, ambijentom koji stvaramo, da prilagodimo i naše zaposlene. To ljudi u Srbiji mogu. Oni to rade svakog dana u firmama širom sveta. U kompanijama u mnogim državama, i u Americi, u Kanadi, u Australiji, u zapadnoj Evropi, u EU imaju čak i rigidnije zakone od ovoga koji predlažemo. Tamo su dobri radnici. Imamo i kompanije i ovde u kojima su dobri radnici, koji rade čak i po nekim strožijim pravilima od ovih ovde i ne žale se i dobro im je i imaju dobre zarade. To treba da primenimo kod svih i da svi građani Srbije to prihvate. Zahvaljujem.
Ne znam šta je razumeo i kako je razumeo kolega, ali evo da pojasnimo. Nikada niti od mene, a nisam čuo ni od SNS, niko nije izgovorio da je „Ju-Es-stil“ bio loš poslodavac ili vlasnik železare. Naravno da je bio dobar. Ja sam kao Smederevac žalostan što se „Ju-Es-stil“ povukao i napustio tu železaru i naše tržište. Ali, to ne znači da je privatizacija urađena na zakonit način. Prvo, nije korišćen Zakon o privatizaciji, nego o stečaju. Drugo, izmešten je nadležni Stečajni sud iz Požarevca u Trgovinski sud u Beogradu da vodi ceo proces. Treće, mnogo toga se tu dešavalo i sama cena i sve ostalo, čemu je pa i dug koji je prihvaćen na državu, tj. na poreske obveznike države.

Mnogo toga je tu bilo nejasnog u tom vremenu i to kažemo i dan danas. To je činjenica. Nismo jedini. Evropska komisija je stavila privatizaciju Železare u Smederevu kao jednu od spornih, one 24, koje su tražene da se provere, tako da tu nema ničeg spornog. To treba odraditi. Da je „Ju-Es-stil“ bio dobar poslodavac, bio je odličan. Bio bih srećan da oni i sad žele da se vrate i da nastave tu železaru kao što su je i do sada vodili. Zahvaljujem.
Ovaj amandman apsolutno treba odbaciti. Ova definicija mora da ostane u zakonu. To je toliko precizno i jasno da meni nije jasno kako nije nekome jasno.

Ne interesuje me folklor, opet govorim kao neko ko smatra da je Srbiji preko potrebna promena ambijenta i omogućavanje poslodavcima, ljudima koji žele da pokrenu poslove da imaju mogućnost da rade, a da radnici naši koji to žele i koji treba da se uposle, i mlađi i stariji, a to ovaj zakon omogućava, mogu da rade pod istim ovakvim uslovima kao što, ponavljam, rade u državama članicama EU, Kanadi, Americi, bilo gde u svetu, samo ne u Severnoj Koreji i Kubi, sa ovakvim rešenjima kao što piše i u ovom stavu.

Apsolutno je jasno da kada bi se drugačije radilo to bi značilo sledeće, a pričali smo ranije i o bezbednosti i o tome kako je dužno da se obezbedi radno mesto radniku. Zamislite situaciju, fabrika čokolade, radnik voli da jede čokoladu, zaposleni stavi u džep par kutija i na kapiji ga obezbeđenje u tome uhvati. To je krivično delo, to je krađa. Šta sada treba poslodavac, a tu može da bude mnogo vrednijih stvari, da pokreće krivični postupak, da čeka da sud završi posao da bi tom radniku dao otkaz? Apsolutno je činjenica da je učinjeno nešto što, kao što ovde piše – ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela.

Na primer, iz stava 4, dođe radnik pijan, obrišemo stav 4. kao što je traženo, i drugom zaposlenom razbije glavu i svi znamo da to krivično delo. Šta, da čekamo da sud, odnosno da poslodavac čeka da sud presudi? Ne. A da li će neko da podnese krivičnu prijavu, da li će da se sudi za to, to je sasvim nešto drugo, ali ako to njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je postupak pokrenut ili ne, mi moramo da omogućimo da postoji jedna normalna, civilizovana atmosfera na radnom mestu i da ne može niko da se ponaša onako kako ne bi voleo niko od nas da mu se neko ponaša ni u kući ni na bilo kom drugom mestu, pa uostalom, ni u ambijentu u kome mi radimo.

Zato je ovo jasno, precizno i ne predstavlja nikakvo kršenje prava radnika, nego upravo štiti čak i zaposlene od svih onih koji se ne ponašaju u skladu sa zakonom, pa čak i ako hoćemo, i sa Zakonom o krivičnom postupku itd.
Gospodin Babić se pozvao na čl. 27. i 108, samo da vas podsetim, a ja se pozivam na čl. 104. i 107.
Član 104. nije. Gospodin Babić se javio po čl. 27. i 108. garantovano. Tako je rekao kada je ustao, možete da proverite u stenografskim beleškama.