Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom, koji sam podneo u ime poslaničke grupe SNS predviđa se brisanje člana Predloga zakona koji glasi: "Prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, uzgajanje i prodaja pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja, uzgoja i prodaje puževa odnosno po osnovu prodaje itd…" neću čitati dalje.
Da nije ovo žalosno, dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi smešno. Ova odredba zakona pokazuje svu besmislenost vaših mera štednje. Predložili ste oporezivanje puževa. Neverovatno je čega ćete se vi setiti za oporezivanje.
Sada bih mogao da vam dam jedan doprinos u ovakvoj akciji štednji Srbije sa nekoliko poreza kojih se vi verovatno niste setili. Mogli biste da uvedete porez na porez, i porez o porez, čime biste stekli uslove da formirate još jedno ministarstvo ili barem još jednu agenciju, mislim 106, je li tako? Onda vam ne bi svi ti partijski kadrovi koji su ostali nezasluženo u redu čekajući za državne jasle, mogli biste ih praktično time obezbediti.
Smatram da bi u svakom slučaju najviše sredstva obezbedili na način ako biste uveli porez od 60% na lična primanja svih onih koji nisu glasali za vas. Tom merom biste se obezbedili i za neke naredne izbore. Mogli ste otpustiti državne činovnike, smanjivanjem palata, to ste delimično uradili – naplatom dugova javnih preduzeća porezom onih koji su ga utajili ili ga ne plaćaju, ukidanjem bonusa ili reprezentacije, popisom državne imovine, sprovođenjem legalizacije ili oduzimanjem imovine kriminalcima, gašenjem, odnosno ukidanjem 105 agencija.
Niste te mere preduzeli, ali uvodite porez na puževe, što je sasvim čini mi se besmisleno. Zbog vremena koje mi je preostalo, mislim da imam svega veoma malo, je li tako, na kraju bih se obratio građanima Srbije.
Poštovani građani Srbije, svi ovi porezi su neophodni, jer treba toliku administraciju nahraniti, napojiti i treba najmiti kola, mobilne telefone, reprezentaciju itd.
Ako ste zaboravili, moram da vas podsetim, ovo je – socijalno odgovorna i večito reformatorska vlada.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministar, amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe Napred Srbijo-Tomislav Nikolić odnosi se na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u delu koji se odnosi na Generalni sekretarijat, odnosno na probleme vodoprivrede.
Praktično, predložio sam brisanje sredstava Generalnog sekretarijata iz jednog vrlo jednostavnog razloga. Nažalost, država Srbija nema dovoljno sredstava za finansiranje osnovnih elemenata poljoprivredne proizvodnje, odnosno njenih neophodnih činilaca, tako da je praktično ovim amandmanom predviđeno ukidanje nepotrebne administracije, a u korist, svakako, poljoprivrede.
Kada je u pitanju uloga države u oblasti korišćenja i zaštite voda, kod nas se javljaju brojni problemi. Ovi problemi sud delimično institucionalne, ali prevashodno finansijske prirode.
U Srbiji postoje institucije za gazdovanje i upravljanje vodama, ali one nisu dovoljno prilagođene savremenom konceptu organizacije vodoprivrede.
Međutim, mnogo je ozbiljniji problem finansijskog stanja vodoprivrede, kao i nažalost cele poljoprivrede, jer je ona, najblaže rečeno, u veoma teškom položaju. Moglo bi se pomisliti da je to u stvari i neminovno, s obzirom na globalnu ekonomsku, ali i na ekonomsku situaciju u Srbiji. Međutim, SNS je mišljenja da je stanje gore nego što bi to čak i smelo da bude, čak i u ovakvoj ekonomskoj krizi.
Osnovni problem je tu tome što u najvišim organima vlasti nema dovoljno razumevanja za vodoprivredu, pa iz tog razloga nam je i prisutna samo gospođa ministar finansija, ali ne i neko iz Vlade, odnosno ministar nadležan za poljoprivredu, uz svo poštovanje gospođe ministar finansija. Mislim da niste adekvatan sagovornik, barem na temu poljoprivrede, mislim da ćete se složiti sa mnom. Ne znam koliko sve ovo ima svrhe. Ne sme se vodoprivreda zapostaviti dok se ne reše neki drugi privredni problemi, jer se time može ugroziti praktično razvoj celokupne privrede.
Dolazim iz opštine Novi Bečej, preblizu mi je naseljeno mesto Jaša Tomić da bih ga tako lako mogao zaboraviti, mislim da ćete se svi setiti. Upornim smanjivanjem sredstava Ministarstva poljoprivrede u ovom delu koji se odnosi na vodoprivredu postoji mogućnost, pogotovo u siromašnoj državi kakva je Srbija, u trenucima krize da dođe do, nažalost, nečega sličnog. Ovo bi bio izazov ne samo vodoprivredi već državi i društvu.
Mislim da vremena više nemam, pa ću morati malo da skratim, u očekivanju našeg postepenog uključivanja u Evropu, srpska vodoprivreda mora imati viziju, kako biste vi to rekli, evropske budućnosti.
Polazeći od tog dugoročnog cilja mora se blagovremeno početi sa pripremama za prihvatanje implementacija evropskih institucionalnih i finansijskih modela u svojstvu vodoprivrede, kao tehničkih i ekoloških standarda u svim vodoprivrednim aktivnostima, ali i obezbediti građanima Srbije vodu za piće, za šta vi slabo marite.
Iz tog razloga sam u ime SNS podneo ovaj amandman. Nadam se da ćete imati dovoljno sluha i ovaj amandman prihvatiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, pre svega, moram pročitati član 88. Predloga ovog zakona, koji glasi: '' Radi praćenja stanja i preduzimanja određenih mera, inspekcija za zaštitu životne sredine i tržišna inspekcija, u saradnji s Agencijom, pripremaju godišnje planove inspekcijskog nadzora, a dva puta godišnje dostavljaju Agenciji informaciju o rezultatima i nalazima izvršenih inspekcija''.
Amandman koji sam podneo ispred Poslaničke grupe Napred Srbijo-Tomislav Nikolić predviđa zamenu reči "Agencija" rečju "Ministarstvom", za šta mislim da je sasvim logično. Smatram da nadzor nad radom Agencije vrši, odnosno treba da vrši nadležno ministarstvo. Agencija obavlja poverene poslove i Ministarstvo bi trebalo, najmanje dva puta godišnje, da dobije informacije o stanju poverenih poslova.
Iako je problem s hemikalijama u Srbiji evidentan, nije Agencija ta koja bi trebalo da bude svemogući organ za rešavanje svih problema vezanih za upravljanje hemikalijama, za klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje hemikalija, integralni Registar hemikalija i Registar hemikalija koje su stavljene u promet, ograničenje zabrane proizvodnje, stavljanje u promet i korišćenje hemikalija, uvoz, izvoz opasnih hemikalija, dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje, naročito, opasnih hemikalija i za stavljanje u promet deterdženata i sistematsko praćenje hemikalija, dostupnost, nadzor itd. Ovo sam pročitao čisto da vidite šta je sve u opisu posla te agencije.
U taj proces mora biti uključeno Ministarstvo, iako i formiranje svih ovih agencija više liči na skidanje odgovornosti sa Ministarstva na agencije, koje su, takođe, budžetski korisnici i rade paralelan i identičan posao koji imaju i ministarstva. Između ostalog, u priču o hemikalijama bi trebalo da bude uključena i Fitosanitarna nacionalna laboratorija, za čiju je izgradnju pre sedam godina stiglo iz Evropske agencije za rekonstrukciju 5,3 miliona evra, koja nikad nije zaživela, što u ovoj državi nije novost.
Iako je stav SNS-a da je osnivanje Agencije samo uvećanje broja zaposlenih, na teret građana Srbije, odnosno budžeta Republike, Agencija za hemikalije bi, ipak, mogla da ima smisao postojanja, ali je neophodna kontrola njenog rada, što bi se moglo, jednim delom, uvesti prihvatanjem ovog amandmana. Hvala.

Hvala. Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, na osnovu člana 147. Poslovnika, podneo sam amandman ispred Poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislava Nikolića, a na član 19. Predloga zakona koji se odnosi na pitanja poverenih poslova autonomnim pokrajinama.
Iskreno, ne mogu da se otrgnem utisku da se kroz ovaj zakon, kao i kroz zakon o održivom razvoju ribljeg fonda, nazire nekakva politička konotacija; nadam se da mi nećete zameriti, nekako sam pod utiskom onog statuta Vojvodine, možda mi se čini, čisto sumnjam. Uporno se potencira samostalnost pokrajine, tako da ne znam čija je samostalnost gora po državu Srbiju, AP Vojvodine ili Kosova, makar i kroz naizgled beznačajne članove zakona, kakav je ovaj, ili član 4. Predloga zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Samo da razjasnim., iako mi se čini da je ovaj zakon prilagođen AP Vojvodini, a ne AP Kosovo, autonomne pokrajine mogu poslove predviđene zakonom da obavljaju kao poverene, a ne odlučuju pokrajine same o upravljanju otpadom na svojoj teritoriji. Eventualno bi mogle da donose planove o upravljanju, ali isključivo uz saglasnost ministra, odnosno nadležnog ministarstva. Ako autonomne pokrajine izdaju dozvole o saglasnosti, potvrde i druge akte u skladu s ovim zakonom, vode evidenciju, vrše nadzor i kontrolu mera i postupanja s otpadom na svojoj teritoriji, u skladu s ovim zakonom, podatke dostavljaju Ministarstvu, tj. ove poslove obavljaju kao poverene, ne vidim razlog da samostalno donose bilo kakve planove, a bez nadzora nadležnog ministarstva.
Iz tog razloga sam podneo amandman u ime SNS-a i mislim da bi trebalo da ga prihvatite. Hvala.

Hvala, gospođo predsednik.
Gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, prilikom podnošenja ovog amandmana došlo je do određene greške, moram priznati, moje. Nažalost, tu grešku sam uvideo tek juče na sednici Odbora za zaštitu životne sredine.
Naime, o čemu se radi?
Čisto zbog razjašnjenja, svojevremeno smo, kao članovi Odbora za zaštitu životne sredine, dobili nacrt zakona, da bi kasnije došao Predlog zakona. Amandman koji sam napisao bio je još na nacrt zakona, a vi ste to ispravili kada ste ga dostavili narodnim poslanicima, tako da je došlo do toga da, praktično, moj amandman glasi identično kao i član zakona koji ste predložili.
U svakom slučaju, drago mi je što postoji, barem u minimalnoj meri, slično razmišljanje između Ministarstva i poslanika opozicije i nema potrebe da vas ubeđujem da prihvatate ovaj grešni amandman.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednik, gospodine ministre, amandman na član 55. stav 1. tačka 5. je sličan amandmanu kolege Zankova. Odnosi se direktno na vremenske rokove, postavljanje obaveštenja na ambalaži, koje je proizvođač, odnosno uvoznik ili paker-punilac dužan da postavi. U Predlogu zakona stoji da je vremenski rok 18 meseci, a amandman koji sam podneo zamenjuje tih 18 meseci rokom od 12 meseci.
U svakom slučaju, jasno je da je potreban određen vremenski rok za ispunjavanje svih uslova neophodnih za sprovođenje ovog postupka, međutim, zbog velikog kašnjenja u donošenju ovog zakona, Srbija zaostaje za zemljama u regionu. Mislim da je, od svih zakona neophodnih za pristupanje EU, dobar deo iz oblasti zaštite životne sredine, čak, jedna trećina. Mogao bi ministar da me ispravi ako grešim.
Kao što rekoh, mislim da je jedna trećina zakona bitnih za pristupanje EU iz oblasti zaštite životne sredine, ali nije dovoljno samo doneti zakonsku regulativu, potrebno je primeniti je i u praksi.
Primera radi, EU je dala svojoj industriji rok od 12 meseci da se prilagodi ovom zakonu, dok je Hrvatska dala rok od samo četiri meseca i već postigla određene rezultate u ovoj oblasti.
Mišljenja sam da sve ono što Hrvatska može za četiri meseca, Srbija može za tri, ali rok od 12 meseci je više nego dovoljan, kako bismo mi u Vojvodini rekli, da polako i natenane sprovedemo ovaj postupak. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 73. glasi: ''Ministarstvo vrši nadzor nad radom Agencije, nadležnog organa autonomne pokrajine, nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, kao i ovlašćenih pravnih lica u vršenju poverenih poslova.''
Amandman koji sam podneo u ime SNS-a, a predviđa brisanje reči "agencija", jedan je iz seta amandmana koji se odnosi na agencije. Amandman je u skladu s nastojanjima SNS-a za smanjenje budžetskih troškova i državne administracije, što se ne bi moglo reći za Ministarstvo i Vladu.
Gospodine ministre, vi se, ne kao ministar, nego kao član Vlade, deklarativno zalažete za štednju, a u stvarnosti formirate, ili ste formirali 104 ili 105 različitih agencija, koje imaju identičnu ulogu i obavljaju iste poslove kao i matično ministarstvo. Ovoliki broj agencija ne samo što je besmislen, nego će izuzetno mnogo koštati.
Postojao bi određeni smisao u osnivanju određenih agencija, samo pojedinih, ukoliko biste pre toga ukinuli sva ministarstva, a čisto sumnjam da će se to desiti. Postojanje paralelnih institucija koje vrše identičan posao, to je ništa drugo nego dvostruko opterećenje budžeta Republike Srbije ili, bolje rečeno, džepova građana. Tu je matematika vrlo jednostavna i jasna. Ministarstvo plus agencija, plus ostatak administracije, zajedno sa budžetom, čini kolaps.
Poslanici SNS-a će vas svakodnevno podsećati na to. Verujem da sto vi to shvatili, samo još i da prihvatite. Nadam se da ćete prihvatiti dovoljno brzo i videti kuda tolika administracija vodi, a prvi korak bi bio prihvatanje ovog amandmana i amandmana mojih kolega koji se odnose na reč – agencija u Predlogu zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednik, amandman, koji sam podneo ispred Poslaničke grupe Napred Srbijo - Tomislav Nikolić, moram u ovom slučaju pročitati u potpunosti, da bi građanima Srbije bila jasnija moja namera kada sam pisao amandman, ali i vaša namera kada ste ga odbili.
U članu 85. stav 5. menja se i glasi: ''Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana u visini od 40% prihod su budžeta Republike Srbije, a u visini od 60% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave''. Posle stava 5, dodaje se stav 6, koji glasi: ''Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog člana na teritoriji AP, u visini od 20% su prihod budžeta Republike Srbije, u visini od 20% prihod su budžeta AP, a u visini od 60% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave''.
Dakle, moj predlog je sličan istom članu aktuelnog zakona, za koji mislim da je bolje rešenje od ovog člana koji predlažete u ovom predlogu zakona. Vašim predlogom zakona biće smanjeni prihodi lokalnim samoupravama.
Slažem se s vama da su do sada ta sredstva, uglavnom, bila nenamenski korišćena, ali ne mislim da je slučaj sa svim lokalnim samoupravama da su se ta sredstva nenamenski koristila.
Tu se postavlja jedan drugi problem. Složio bih se da problem zagađenja u Pančevu ne može biti rešen iz budžeta lokalne samouprave, već je to problem koji može rešiti isključivo država.
Međutim, vi stavljate u podređen položaj opštine koje nemaju toliko veliki problem kao Pančevo, ali ga definitivno imaju, kao što su Nova Crnja, ili Novi Bečej, Sečanj, Žitište itd.
Istina je da ove opštine nemaju tolikih ekoloških problema, zbog nemara i stihijske privatizacije uopšte nemaju privredu, pa ne mogu da imaju velike zagađivače, ali definitivno je da imaju neke svoje probleme koje oni ne mogu rešiti.
To bi možda funkcionisalo, ovako kako ste predložili, u smislu bogate države, stabilne države, ali ne i u slučaju Republike Srbije, kada sredstava nema dovoljno.
Država nema dovoljno sredstava ni da reši problem Pančeva, Zaječara, nekih većih gradova koji imaju problem sa zagađenjem, što znači da ove manje opštine nikada neće stići na red. Od svojih sredstava neće imati dovoljno da bi mogle svoje potrebe da zadovolje.
Još jedna stvar, za razliku od SNS-a, koji se zalaže za decentralizaciju Srbije u smislu jakih lokalnih samouprava, vi se i dalje za decentralizaciju zalažete samo deklarativno, dok u stvarnosti centralizujete tokove novca.
Nakon ovakvih vaših predloga zakona, verujem da će građani Srbije znati da procene kome će dati poverenje posle sledećih izbora; čisto sumnjam da ćete to biti vi.
Na kraju, pre nego što završim, hteo bih da pozovem sve kolege, trenutno se u Domu Vojske u Beogradu održava promocija knjige gospodina Borisava Pelevića „Raspeto Kosovo i Metohija“, pa, drage kolege, molim vas, pošto se ova rasprava bliži kraju, da odemo zajedno i da poslušamo tu promociju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsednik, amandman na član 43. Predloga zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, koji sam podneo ispred Poslaničke grupe ''Napred Srbijo'', odnosi se na zaštitne, odnosno kaznene mere predviđene ovim predlogom zakona. Iako je predsednik Poslaničke grupe ''Napred Srbijo'', gospodin Tomislav Nikolić, rekao da će poslanici SNS-a glasati za ovaj predlog zakona bez obzira na to što određena rešenja nisu sasvim prihvatljiva, to ne znači da vi prihvatanjem amandmana naše poslaničke grupe ne možete poboljšati ovaj i ovakav predlog zakona. Konkretan amandman se odnosi na oduzimanje predmeta učiniocima prekršaja iz člana 41. i 42. ovog predloga zakona, gde se preciznije definiše u kojim slučajevima može, a u kojima je obavezna mera oduzimanje predmeta, odnosno zastave ili grba.
Činjenica je da se zastava, grb i himna, kao deo nacionalnog identiteta, moraju poštovati. Verujem da 90% stanovništva voli ili barem poštuje svoja obeležja, ali, nažalost, činjenica je i da se prema tim obeležjima nemarno odnosi. Eklatantan primer je primer našeg državljanina koji je na prošlogodišnjem prvenstvu Evrope u fudbalu zapalio zastavu; istina, nije se radilo o zastavi države Srbije, već države Austrije. Naravno, on je uhapšen odmah i prema njemu je austrijsko zakonodavstvo preduzelo drakonske mere.
Zašto vam ovo pričam? S nekim od prethodnih govornika bih se morao složiti u činjenici, mislim da je svima vama poznata, da holivudski film-mejkeri, jednostavno, imaju obavezu, bez obzira na to da li se radi o filmovima A produkcije, B produkcije ili nezavisne produkcije, da istaknu američku zastavu već u prvim minutima filma.
Mislim da bismo dosta toga mogli da naučimo od SAD-a, koliko god mi njih ne voleli. Jedino se u državi Srbiji može desiti, verujem i u nekim afričkim zemljama…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Mogu li da nastavim?
(Predsedavajuća: Izvolite.)
Jedino se može desiti, kao što sam rekao, u državi Srbiji i u nekim, pretpostavljam afričkim zemljama, da neko može zapaliti zastavu a da prođe nekažnjeno.
Amandman koji sam podneo je mali korak ka većem poštovanju nacionalnih simbola države Srbije. Mislim da bi trebalo da ga, kao vladajuća većina, prihvatite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, osvrnuću se na dva od šest zakona koji su spojeni u ovoj raspravi, isključivo zbog vremena koje imam na raspolaganju, a verujem da će ostale zakone obrazložiti moje kolege iz SNS u svojim izlaganjima.
Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine sam izdvojio mišljenje o zakonima iz oblasti ekologije iz više razloga i to su neki od razloga zbog kojih SNS, odnosno Poslanička grupa Napred Srbijo Tomislava Nikolića ipak ne može glasati, i pored dobre volje i želje da se uvede zakonska regulativa u ovoj oblasti, za zakone u ovakvom obliku.
Svesni smo da je veliki deo zakona koji su neophodni za pristupanje EU iz oblasti zaštite životne sredine, ali je neprihvatljivo osnivanje tolikog broja agencija. To ima za posledicu povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji i opteretiće budžet Republike Srbije, bez obzira na to što vi pričate da nije tako.
Srpska napredna stranka će potencirati smanjenje broja ministarstava, smanjenje broja agencija, a ne njihovo osnivanje, jer za održavanje ovolike administracije, sa planiranim povećanjem kroz novoosnovane agencije, nemate načina za finansiranje iz budžeta, izuzev kroz dalje povećanje nameta građanima.
U predloženim zakonskim rešenjima postoje i veoma dobre osnove, koje bi trebalo da krase savremena evropska ekološka rešenja, ali postoje i loša rešenja, kakve su već pomenute agencije, kao i rešenje u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine kojim se sredstva od ekoloških taksi prilivaju u većem odnosu sa lokalnih samouprava na republički budžet. Dakle, od decentralizacije ništa, nisu bitni građani, niti lokalne samouprave, bitno je isključivo vaše punjenje budžeta da biste mogli da namirite sve te agencije.
Na to smo podneli veliki broj amandmana; između ostalog, i ja sam podneo amandman baš na zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, na tačku koja se odnosi na ovo, ali o tom potom.
Postoje tu i drugi problemi, koji nisu zasnovani toliko na predloženim zakonima koliko na nepoštovanju ili selektivnom poštovanju postojećih zakona od strane Demokratske stranke. Jedan od najočiglednijih primera selektivnosti primene zakona i kaznene politike je svakako zagađenje reke Tise od 31. 8. 2007. godine, a i nešto pre toga, bilo je toga u više navrata, u delu toka od Sente do Novog Bečeja od strane Fabrike šećera "TE-TO" iz Sente, čiji su rukovodioci iz Demokratske stranke. Brzom reakcijom tadašnjeg Ministarstva za zaštitu životne sredine država je izdvojila, odnosno Ministarstvo za zaštitu životne sredine je izdvojilo dva miliona dinara za poribljavanje reke Tise, a sve u cilju, iako to nije bila njihova nadležnost, sleganja prašine.
Osvrnuću se ukratko, zbog vremena, i na zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i iz niza očajnih rešenja izdvojiću ona najlošija. U članu 4. se ponovo forsira razlika između AP Vojvodine i Republike Srbije, čime se u zakonu koji ne može imati političku pozadinu integrišu politička rešenja i politika pojedinaca.
Dalje, član 41, koji definiše ispit koji sportski ribolovci moraju da polažu, kaže u stavu 2: "Lica mlađa od 16 godina, odnosno starija od 65 godina, kao i lica sa položenim ispitom za ribara ili ribočuvara, stiču pravo na dozvolu za rekreativni ribolov bez polaganja ispita za ribolovca."
Osnovno pitanje je – kako treba uopšte da izgleda taj ispit za ribolovce? Pitaćete ljude koji se 30 godina bave sportskim ribolovom kako izgleda koja riba i verovatno kako se navlači glista na udicu, pošto ne znam šta bi drugo trebalo.
Ono što mi smeta u ovom zakonu, to je kako ćete ljude koji imaju 63 ili 64 godine života i poslednjih 50 godina pecaju naterati da polažu taj besmisleni ispit da bi vam dokazali da posle 50 godina pecanja znaju da pecaju.
Konačno, najbesmisleniji član ovog zakona je član 44. u čijem stavu 1. piše: "Ribolovac je dužan da vodi evidenciju o ulovu". I, stav 3: "Korisnik ne može izdati dozvolu za tekuću godinu ribolovcu koji nije dostavio evidenciju ulova za prethodnu godinu." Pre svega, ti ribolovci se time bave radi rekreacije, a ne da bi bili administrativni radnici Ministarstva.
(Predsednik: Vreme.)
Pošto nemam više vremena, ukratko ću samo izneti podatke koje sam skinuo sa sajta udruženja sportskih ribolovaca Vojvodine. Dakle, ovako, čisti podaci: godišnja prodaja dozvola za sportski ribolov je 30.000, broj mogućih izlazaka na vodu je 365 dana, realna procena proseka je 50 dana ribolova, broj ribljih vrsta u našim ribolovnim vodama je 43, realno pet vrsta riba dnevno, broj ulovljenih komada je znak pitanja, realna procena deset riba dnevno, podatak o težini svake ulovljene ribe; kada sve to pomnožite, dobijete cifru od 750.000.000 informacija koje Ministarstvo ili neko mora da obradi, a to jednostavno ne može bez povećanja državne administracije. Na kraju krajeva, ne možete podatke ni proveriti.
Iz tih razloga nisam mogao da glasam za predložene zakone, ali vi imate način da poboljšate zakone tako što ćete prihvatiti amandmane Poslaničke grupe Napred Srbijo - Tomislav Nikolić. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednik, gospodine ministre, poslanici poslaničke grupe Napred Srbijo – Tomislav Nikolić su podneli veći broj amandmana na zakon o zabrani diskriminacije.
Konkretno, ono što se odnosi na član 4, moram ga pročitati jer je vezan sa članom 7, odnosno u suprotnosti je sa članom 7. ovog zakona: "Svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije".
Što se tiče člana 4, tu se u potpunosti slažem. Međutim, već član 7, koji govori o definiciji i obliku posredne diskriminacije, dozvoljava diskriminaciju, kako u članu 7. piše: ''Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije (e sad ono bitno), osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.''
U daljem tekstu zakona nijednim članom i nijednom rečju nije definisano kada je to dozvoljena diskriminacija.
Veliku manjkavost ovog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, ne može da opravda ni uslov za belu šengen listu, pogotovo što i pojedine države EU nemaju ovaj zakon, odnosno nemaju ga barem u ovakvom obliku.
Po meni, u članu 7. ako je u vezi sa članom 5. ostavili ste mala vrata za diskriminaciju, i to npr. invalida. Recimo, ako invalidi konkurišu za neko radno mesto i poslodavcu se ne sviđaju iako ispunjavaju uslove, na ovaj način, čini mi se, ovim članom 7. ste dozvolili praktično diskriminaciju tih invalida.
Da biste popravili ovaj zakon, iskreno se nadam da će vladajuća većina usvojiti amandmane SNS odnosno poslaničke grupe Napred Srbijo-Tomislava Nikolića. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministar, amandman kojim se predviđa brisanje člana 29, a koji sam podneo u ime poslaničke grupe Napred Srbijo-Tomislav Nikolić, jeste ništa drugo nego upodobljavanje Predloga zakona sa prethodnim amandmanom na član 28, a koji je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Zabrana diskriminacije, tj. načelo jednake zaštite prava i sloboda jesu osnovne vrednosti pravnog poretka i društva u celini. U osnovi je posao zaštitnika građana identičan posao kao i poverenika za zaštitu ravnopravnosti, bez obzira šta vi rekli.
Zaštitnik prava građana štaviše ima četiri zamenika, od kojih bi jedan svakako mogao da obavlja poslove vezane za zabranu diskriminacije. Iako Predlog zakona sa poverenikom kao rešenje jeste po preporuci Komisije za rasizam i netoleranciju Saveta Evrope, i predlog sa zaštitnikom građana, odnosnom njegovim zamenikom, koji predlaže poslanički klub Napred Srbijo-Tomislava Nikolića takođe je u potpunosti usklađen sa tom preporukom, ali mnogo manje košta.
Poštovani građani Srbije, to je nekih 40-ak miliona dinara za poverenika, administraciju, plus automobili, kancelarije, kancelarijski materijal i oprema itd.
Sve mi se čini da na svaki treći zakon otprilike sledi osnivanje jedne nove agencije, znači, sledi nam agencija za reciklažu, agencija za zaštitu životne sredine, to već imamo, pa sve ostale agencije koje nam dolaze, 29.000 radnika u državnoj administraciji, a vi pričate o nekom smanjenju.
U međuvremenu povećavate administraciju, odnosno zapošljavate nove ljude u novoosnovanim agencijama.
SNS se zalaže za smanjenje državne administracije i javne potrošnje, a ne za povećanje, što ste vi praktično i predvideli Predlogom zakona o zabrani diskriminacije, što je nedopustivo u uslovima ekonomske krize, a pogotovo što nas očekuje rebalans budžeta Republike.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, vidim da gospođa ministar nije tu, nadam se da će nam se pridružiti, pošto ima nekih nejasnoća u vezi s informacijom koju poseduje Opštinski sud u Novom Bečeju.
Podržavam amandman kolege narodnog poslanika, gospodina Jovana Palalića, na član 3. tačka 8, koji se odnosi na Opštinski sud u Novom Bečeju. Smatram da nema nijednog zakonskog osnova ili bilo kog drugog razloga da Opštinski sud u Novom Bečeju prestane da radi.
Nacrtom zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva Republike Srbije regulisano je da Opštinski sud Novi Bečej prestaje da radi kao sud, a nadležni sud za područje opštine Novi Bečej bio bi Osnovni sud u Zrenjaninu. Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava Republike Srbije, u delu kojim se ukida Opštinski sud u Novom Bečeju, bez ikakvog je osnova i argumentacije i pomenuti dokumenti su sačinjeni bez ikakve analize i opravdanog razloga. Neprihvatljiv je stav predlagača da se novom mrežom sudova eliminiše neravnomerno opterećenje poslom pojedinih sudova, kao i da se postiže, navodno, ekonomičnost, tj. da su potrebna manja finansijska sredstva, jer suština zakonskih rešenja jeste da rad sudova bude, pre svega, efikasan, da se krajnji sudski postupak skrati na najmanju meru, ali, isto tako, da građanima bude omogućena efikasna i adekvatna sudska zaštita u ostvarivanju njihovih prava.
Smatram da kriterijumi koji su služili za gašenje Opštinskog suda Novi Bečej nisu objektivni. Nigde nisu konkretno analizirani, jer, da je tako urađeno, sigurno da ne bi došlo do ovakvog predloga rešenja. Prilikom izrade ovog predloga, trebalo je imati u vidu sledeće činjenice: da Opštinski sud u Novom Bečeju spada u najstarije sudove u zemlji, jer postoji više od jednog veka. Sama zgrada Opštinskog suda Novi Bečej je adaptirana 1995. godine, sredstvima Republike Srbije, i jedan je od najfunkcionalnijih objekata u Vojvodini; ima oko hiljadu metara kvadratnih, šest sudnica, devet kancelarijskih prostora, kao i ostali pomoćni prostor, koji je u celosti namenski građen, adaptiran i rekonstruisan za zgradu Opštinskog suda.
Analizirajući Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava Republike Srbije, gde je nabrojano koji se opštinski sudovi gase, tj. prestaju da rade, kao i opštine koje su pokrivali ti sudovi, a to su Batočina, Boljevac, Brus, Vitina, Žagubica, Lipljan, Novi Bečej itd., da ne nabrajam dalje, smatram, tim pre, da predlagač nacrta zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava Republike Srbije, zapravo, nije imao objektivne kriterijume, jer je sigurno da se opština Novi Bečej ne može upoređivati s većinom nabrojanih opština, ni po kom osnovu.
Teritorija opštine Novi Bečej pokriva 609 km kvadratnih, gde živi preko 30 hiljada stanovnika, od čega većinu čini srpsko stanovništvo, i to u nekom broju od 70%, 20% čini mađarsko stanovništvo i 10% ostale nacionalne manjine. Na teritoriji opštine Novi Bečej, bez obzira na prisutnu tranziciju i probleme, posluju privredni subjekti kao IGK "Polet", "Nekse grupa", "Sokolac", "Kluz", "Biserka" iz Kumana i drugi, gde se upošljava stanovništvo opštine Novi Bečej, kao i susednih opština. Nažalost, od svih ovih preduzeća koje sam naveo, svega jedno radi uspešno. Sva ostala su ili pred stečajem, ili pred likvidacijom, ili u velikim problemima, tako da je građanima opštine Novi Bečej neophodan taj sud radi ostvarivanja njihovih prava.
Sve ovo govori da privredni resursi na teritoriji opštine Novi Bečej zaslužuje da imaju nadležan opštinski sud na ovom području. Kada je u pitanju adekvatna sudska zaštita građana i ako je cilj da se pravosudni organi približe građanima, u cilju ostvarivanja njihovih prava, onda je očigledno da ovakav nacrt zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava Republike Srbije nema nijednog opravdanja.
U međuvremenu sam podneo zahtev za preispitivanje odluke republičkom Odboru za pravosuđe. Pošto je prvobitnim predlogom zakona bilo predviđeno ukidanje Opštinskog suda u Novom Bečeju, ali bez sudske jedinice u Novom Bečeju, ne znam da li je to i koliko doprinelo da Novi Bečej, ipak, dobije tu neku sudsku jedinicu, iako smatramo da je to malo za takvu opštinu.
Moram se osvrnuti i na amandmane nekolicine poslanika vladajuće većine, kojima se predviđa osnivanje osnovnog suda u Bečeju, s odeljenjem u Novom Bečeju, što je lošije i od rešenja koje je predviđeno ovim zakonom.
Geografski posmatrano, zapravo, postoji mala udaljenost između sedišta lokalne samouprave Novi Bečej i opštine Bečej, ali se ne oslanjaju jedna na drugu, jer su pojedini delovi opštine Novi Bečej, tj. pojedine mesne zajednice Novi Bečej dva puta udaljenije od Bečeja nego od Zrenjanina. Sem toga, između Bečeja i Novog Bečeja ne postoji uopšte železnički prevoz, a nema ni direktnih redovnih autobuskih linija.
U ovakvoj situaciji, veliki broj građana u opštini Novi Bečej, imajući u vidu njihov ekonomski položaj, ne bi bio u mogućnosti da, u cilju ostvarivanja svojih ustavnih i zakonskih prava, podmire ni materijalne troškove, tj. troškove puta, a da se ne govori koliko se vremena gubi zbog putovanja da bi se obavio jedan posao koji, kao što znate, neki put traje svega desetak minuta.
Ako bi za teritoriju opštine Novi Bečej bio nadležan novi osnovni sud u Bečeju, to bi, po automatizmu, značilo da je drugostepeni organ Apelacioni sud u Novom Sadu.
Opštinski sud Novi Bečej, uvek kada je u pitanju bila nadležnost, bio je usmeren prema Okružnom sudu Zrenjanin. Zrenjanin je udaljen 50 km, Novi Sad je udaljen 100 km od pojedinih naseljenih mesta, pa bi ovakvo zakonsko rešenje u praksi smanjilo i onemogućilo ostvarivanje prava građana, tj. bez ikakvog razloga bi bili izloženi velikim materijalnim troškovima i maltretiranju zbog loših saobraćajnih veza područja Novog Bečeja s Novim Sadom, uz napomenu da od nekih naseljenih mesta u opštini Novi Bečej uopšte ne postoji železnički prevoz prema Novom Sadu.
Treba imati u vidu i činjenicu da opština Novi Bečej teritorijalno pripada Srednjebanatskom, a ne Južnobačkom okrugu, te imajući u vidu nadležnost Policijske uprave Zrenjanin, Privredne komore Zrenjanin, Službe za katastar nepokretnosti, filijala Novi Bečej, Fonda PIO Zrenjanin, nadležnost Trgovinskog suda Zrenjanin, nadležnost budućeg suda za prekršaje Zrenjanin, tj. da sve ove institucije, mesno i stvarno, pokrivaju opštinu Novi Bečej, nema logike da jedan segment sudske vlasti bude regulisan na ovakav način.
Takođe, kada se ima u vidu koji opštinski sudovi opstaju na području AP Vojvodine, gde neki od njih dobijaju status odeljenja, da se primetiti da nisu uzeti objektivni kriterijumi, tj. veličina područja, privredna struktura, broj stanovnika i neposredna geografska blizina drugog suda, jer pojedini sudovi koji dobijaju status odeljenja, kao npr. Ada, Kanjiža i Temerin, imaju daleko manji broj sudećih predmeta od Opštinskog suda u Novom Bečeju.
Ono što je problem i na šta bi gospoda iz Ministarstva trebalo da obrate pažnju, jesu te razlike u informacijama, onih koje su stvarne u Opštinskom sudu u Novom Bečeju, i onih koje poseduje Ministarstvo. Po informacijama iz Ministarstva, praktično, vi ste dobili obaveštenje da Opštinski sud u Novom Bečeju opslužuje oko 2.000 predmeta, što nije tačno, pošto opština Novi Bečej ima preko 6.000 predmeta godišnje.
Treba imati u vidu i važeća merila za određivanje potrebnog broja sudova i zaposlenih u sudovima i prema ovim kriterijumima, u Opštinskom sudu u Novom Bečeju, broj sudija za poslednje tri godine je od 7,33 do 6,64. Na kraju, trebalo je imati u vidu i sam rad Opštinskog suda Novi Bečej, tj. njegov kvalitet i efikasnost, kao i činjenicu da je to jedan od retkih sudova u AP Vojvodina koji je kadrovski osposobljen u potpunosti da postupak vodi i na srpskom i na mađarskom jeziku.
Zbog svega navedenog, mislim da treba prihvatiti amandman gospodina Jovana Palalića, ili, što bi bilo još svrsishodnije, da prihvatite amandman gospođe Milice Radović, ili, na kraju krajeva, da povučete ovaj predlog zakona na dalju doradu.
(Sve vreme govora narodnog poslanika Saše Maksimovića, narodni poslanici SRS-a lupaju o klupe.)